Архива за znamenitosti

Светлост Овчарско-кабларске клисуре

Зашто „Светлост“? Једноставно зато што је овај предео изузетно полупаран због јединственог сплета природних лепота и споменичких вредности, чиме вековима привлачи пажњу. Њено основно обележје чини рељеф, упечатљиви масиви Овчара и Каблара, по којима је и добила име. Западна Морава између њих твори изразите, тзв. укљештене меандре. Мало је која клисура тако украшена, и још приде обогаћена лековитим, термалним изворима као ова.  Али, ниједна  у нас не крије у себи толики број углавном очуваних средњевековних манастира, по чему је, као и по уметничкој вредности, ова група манастира одмах иза Фрушкогорске. Овчарско-кабларска клисура је дуго остала изван животних токова. Тек оснивањем монашких заједница овај простор почиње да се користи, а доцнијим ретким истраживањима, то је постао примарни мотив посете.

Ова акција посвећена је управо томе и зато смо изабрали лагану стазу, без успона на врхове, како бисмо се посветили знамењима која су такође њени значајни атрибути. У техничком смислу, то значи да акција није кондиционо захтевна и као таква је приступачна свима. Пролазимо трасу која повезује четири манастира и бигрене слапове на Моравици. За оне који нису толики штребери, ту је и базен у Овчар бањи 🙂

 

Међу најстарије материјале о овом пределу, спадају путописи Евлије Челебије из 1662-ге године, где се између осталог наводи:

“… У близини овог насеља у планинама богатим дрвећем, налазе се купке села Бање. Још у доба хришћанских краљева на овој лековитој води подигнуте су величанствене високе куполе, велики басен, многобројни хладњаци, халвати и свлачионице. Ту се годишње у доба лубеница сакупи 40-50 хиљада душа, одржавају панођури, тргује. То је величанствено излетиште и место за уживање. Како је вода тих бања јако топла, то се води купке додаје нешто хладне воде.”

А Каниц Феликс бележи следеће:

“… И Србија има свој Монферато и свој Атлас. Само он није ни као први који је из земље изникао попут високе купе окружене брежуљцима, ни као други, који је “планинска катедрала анатолског хришћанства” господари валовима Стримонског залива; у дубокој клисури између Овчара и Каблара леже на обале реке по четири манастира, са својим причама о некадашњим чудима, тако скривени од погледа пролазника

ПОЛАЗАК: са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.30 h. Путујемо Ибарском магистралом до Овчарко кабларске клисуре. Ту напуштамо возило и одатле почињемо пешачење стазом  од манастира Преображење, стазом дугом 13 km са висинском разликом од око 750 m.

Овај манастир се првобитно налазио са друге (леве) стране Западне Мораве али је срушен 1910. због градње железнице Чачак-Вишеград. У њему се живи по »јерусалимском типику« по којем живе и монаси Хиландарци на Светој Гори. Био и остао поштован као велика светиња.

Први помен манастира Преображења у писаним изворима везан је за 1525. годину. Стари манастир Преображење је порушен како би се изградила железничка пруга према Ужицу. Постоје бројни записи о томе какве су последице имали људи који су одобрили и наредили рушење овог манастира. Старо Преображење је било пусто све до обнове 1811. године када је обновљен од Епископа Никифора. Манастир су посећивали Јоаким Вујић, Вук Караџић, када је био и калуђер манастира, Исаија, који је још за живота био поштован као светац. Манастир је одувек живео са молитвом и од молитве, монашки скромно.

Ново Преображење је подигнуто на супротној (десној) страни Мораве, у подножју планине Овчар. Нови манастир Преображење је освештао Владика Николај Велимировић, тада епископ Жички, на дан Покрова Пресвете Богородице 1. (14.) октобра 1940. године. Владика је том приликом поставио игумана Васијана за старешину манастира. »Тада им је Владика Николај дао флашу вина, просфору и једну флашу уља. У аманет им је оставио да не смеју имати стоке ни имања већ да живе само од молитве и да она буде извор прихода.«

Црква манастира Преображење је мала, проширена затвореним тремом. Украшена је руком Ивана Мељеникова 1940. године када је урадио иконе, дуборез иконостаса и две фреске. Слава манастира је Преображење Господње 19. августа (6. августа по јулијанском календару). Под управом Манастира Преображење су и две необичне светиње у непосредној близини, Црква Савиње и Кађеница.

Пут до манастира Сретење води нас 2 km уз Короњски до. ка врху планине Овчар на 800 метара надморске висине и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

По писаним подацима овај манастир се први пут помиње у манастиру Јовању 1571. године, а спомиње се и његово рушење 1623. године, што његово настајање и постојање датује за претходни временски период. Предање вели да је са врха Овчара бачена круна(корона) па се гледало где ће да падне, ту ће се градити црква. По том догађају се и брдо изнад самог манастира зове Короњско брдо. Манастирска црква је обновљена трудом монаха Никифора Максимовића, који је после обнове манастира Преображења, 1818. године почео обнову манастира Сретење, тада је обновљена црква, конак, бедеми. По жељи Кнеза Милоша, ради великих заслуга је произведен за архимандрита манастира Сретење, а касније је хиротонисан за Епископа Ужичког, Нићифора Максимовића. Упокојио се 1853. године и сахрањен је у сретењској цркви.

Живопис наоса, олтарског простора и зидане олтарксе преграде из 1844. године рад је Живка Павловића из Пожаревца, док је Никола Јанковић аутор сликане декорације припрате. На строгост у избору, како иконографских тако и ликовних решења, и овако конзервативног зографског сликарства, са тек понеким елементом барока, утицао је дубоко религиозан Нићифор Максимовић. Олтарска фреска приказује свештеника коме је Анђео везао руке јер је недостојан и неспреман да служи Свету Литургију.

Наредна 2,5 km настављамо преко Сретенске косе према манастиру Свете Тројице, угњежђеном на шумовитој падинини Овчара, у атару села Дучаловићи, на територији општине Лучани и представља споменик културе од великог значаја. За оближња села он је  парохијска црква, а по лепоти се битно издваја од осталих манастира.

Сматра се да је манастир Свете Тројице настао кад и манастир Благовештење, у XIII веку. Поуздано се зна да су га градили калуђери манастира Сретење. О њему су први писали Јоаким Вујић и Вук Ст. Караџић у својим делима у XIV  веку. Први пише о терору Ћаја-паше и одвођењу робља током Другог српског устанка, као и факат да је то робље спасао, плативши оштету Милош Обреновић маја 1815. године. Вук описујући манастир, налази да је „тврђи“ од Благовештења, да има кубе и да унутрашњост није „моловата“ – виде се голи зидови. Око цркве је десетак конака на спрат, а има и других зграда које су у лошем стању. Такође Вук није нашао ту калуђере, јер их није било. Живела су ту два свештеника, отац и син са породицама, који су морали да иду и раде у надницу по „својој нурији“ (парохији).

Манастир је пострадао од воде која је извирала изнад манастира, али лоше каналисана оштетила је саму цркву и здања, јер се у порти изливала. У међуратном периоду манастир је потпадао под манастир Сретење. У запуштеној унутрашњости није било ничега. Више пута је напуштан и обнављан, да би пред Други светски рат Владика Николај Жички уз помоћ сретењског игумана Атанасија обновио манастир, међутим манастир је убрзо, 1941. године, два пута бомбардован од стране Немаца. Манастир се коначно обнавља 1979. године и слави Силазак Светог Духа на Апостоле (или: духови, тројице,педесетница) празнује се педесети дан по Васкрсу. У њему је иконостас који је урадио Никола Марковић 1868. године и две вредне фреске из XVII века. Света Литургија се служи сваке суботе, недеље и празником са почетком у 8 часова.

Спуштамо се изнад тока Тројичког потока до Моравице у Овчар бањи и одлазимо  до места чаробне лепоте, које се ретко посећује – бигрене каскаде Моравице, илити Бањски поток са бројним слаповима и водопадом! Од манастира до Бањског потока дели нас 2,5 km, углавном спуста.

фото: Милош КараклићДо следеће одреднице дели нас километар. Спуштамо се до Мораве, прелазимо с друге стране моста, и посећујемо манастир Благовештење. Он се налази под Кабларом узводно уз Мораву, с леве стране реке, изнад саме хидроцентрале Овчар Бања и убраја се у споменике културе од великог значаја. Иначе, да је монашки живот ових предела и даље врло динамичан сведоче новији догађаји, као они у манастирима Стјеник на Јелици, Вазнесење на Овчару, па и у овом. Чућете о томе на лицу места…

Црква има основу у облику крста са апсидом на истоку. На западу уз њу је у новије време прислоњен један трем с дрвеним стубовима. Кубе носе луци подухваћени пандантифима. Свод је обличаст. Осмострани тамбур кубета израђен је од тесане сиге. Судећи по кубету, могло би се претпоставити да је и остали део цркве од истог материјала. Изузетак би вероватно чинио олтар за који је Вук забележио „да је нађиват“ пошто се „некад био одвалио и срушио доњу страну ћелија“.

Извесни архитектонски елементи указују да је Благовештење могло бити сазидано у време процвата тзв. „рашке школе“, тј у XII-XIII веку. Међутим натпис изнад улазних врата на западном зиду цркве, у трему, каже да је храм подигнут 1602. Године:  „Изволенијем оца и поспешенијем сина и свршенијем Светог духа сазда се сиј свети и божествени храм Благовештеније пресвјатија владичице наше Богородице и присно дјеве Марије в времена тешка и нужна, трудом и усердијем игумана кир Никифора с братијами и сврши се в лето 7110. тј. 1602. године.

Други запис у цркви на северном зиду који одваја наос од припрате, обавештва да је унутрашњост храма жиописана 1632. године.

Од старог иконостаса је остала сачувана престолна икона са Христом из времена оснивања. Манастир је познат по преписивачкој школи.

Враћамо се у Овчар бању и у 19.30 h полазимо за Београд, где стижемо до 22.30 h. Ову акцију одликује умерена кондициона захтевност, што је чини приступачном и за почетнике.

 

ОПРЕМА:   гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена времену, слојевита, заштита од ветра и евентуалних падавина, а ко жели и неопходан прибор за базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.900 дин

За групу од 40 учесника котизација се умањује за 200 динара.

НАПОМЕНА: котизацијом није обухваћена исхрана; храну можете понети за све време током боравка.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба.

Акцију реализује Ненад Јовановић

065 99 22 782

nenad@serbianoutdoor.com

Поглед са Овчара

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Празнично надахнуће: МЕТЕОРИ, Олимп, Вергина, Солун, Лептокариа, Лутра (Грчка)

За празничне дане смо креирали путовање кроз време и уживање у несвакидашњим даровима природе! Од антике и родног места Александра Великог, до раног хришћанства на Метеорима, кањона Енепее у Националном парку Олимп, клисуре Темпи са Фонтаном младости и рајским призором природних термалних извора у Лутри. Како је све то упаковано у четири дана, видећете у редовима који следе. Биће то празник за памћење, придружите се!

Солун, статуа Александра Великог Метеори Вреле воде у Лутри

петак, 28. април:

ПОЛАЗАК са паркинга крај нашег Клуба у 20 h. Следи ноћна вожња са краћим задржавањима због граничних процедура и успутних пауза.

субота, 29. април:

Стижемо и Солун у јутарњим сатима. Обилазимо српско војничко гробље на Зејтинлику, после чега до поласка за Лептокарију (16 h) где нам је коначиште, имамо слободно време за обилазак града. Кликом на доњe фотографијe отвориће вам се згодан приручник, да се припремите за посету овом старом лучком граду, са богатом историјом.

За Лептокарију полазимо у 16 h, а стижемо у касно поподне и смештамо се у апартмане.

Лептокрија

недеља, 30. април:

Данашњи дан је предвиђен за посету Националном парку Олимп. Већину нас он привлачи својим врхом Митикас и Стефани – митолошкој престоници богова. Али, том приликом прескачемо предивне пејсаже у долини, којима овог пута дајемо предност.

На 90 km југозападно од Солуна, у подножју планине Олимп, на најлепшем делу обале Егејског мора смештена је Лептокарија. Над њом се издиже митски ОлимпМоја маленкост на Олимпу 2004., први национални парк у Грчкој. Његов врх, од 2918 m највиши је у Грчкој и други по висини на Балкану! Али, под „хлад“ његових висина, сакрила се чињеница да је Олимп пре свега Национални парк. И зато овај план томе посвећује пуну пажњу! Јер осим висине, ова планина поседује низ других атрибута, које је чине посебно вредном, а то се спознаје, не само успоном на његове врхове, већ и на друге начине. Успони су само један, мањи сегмент његове приче…

Уздижући се својим врховима са Егејске обале, Олимп пружа импресију необуздане моћи и снаге једног неограниченог естетског савршенства. Велика шареноликост и структура рељефа Олимпа, његове висоравни, водопади, потоци, и висови над њима, близина мора, богатство флоре и фауне, учиниле су да му године 1983. UNESCO званично додели титулу резервата биосфере (MAB area).

Олимп

Полазимо ујутро у 9 h, а замишљене су две пешачке варијанте: активна (тежа) и туристичка (лакша), коме како буде тог тренутка одговарало.

а) активна варијанта: чињеница да ово путовање организује туристичка агенција, значи да тежа варијанта није тешка ни за једног од чланова нашег Клуба, али се мора бити опремљен!. Она предвиђа пролазак кањона реке Енипее, посету новом и старом манастиру Светог Дионисија, као и његову испосницу,  и водопад на реци Енепеас, за кога многи погрешно мисле да је то извор те реке. Полазимо од Прионија на 1100 мнв и спуштамо се у Литохоро. Траса је валовита, са неколико мањих успона и спустова, дуга 14 km, спада у средње захтевне стазе и у извесним деловима захтева опрез.

Енипеа, фото: Крсто Жижић Енипеа, фото: Крсто Жижић стаза, фото: Крсто Жижић

б) туристичка варијанта: обилазак старог манастира Светог Дионисија, обилазак водопада Енипее, Литохоро и шетња ДО кланца Енипее са Афродитиним и  Зевсовим кадама.

манастир Св. Дионисија, фото: Крсто Жижић   

По завршетку својих пешачких тура, обе групе се налазе у Литохору и поподне заједно враћају у Лептокарију.

Понедељак, 1. мај:

Данас посећујемо неземаљске призоре Метеора, што је вероватно већину вас определило за ово путовање. О овом изузетном пределу, на нашем сајту можете прочитати репортажу из које ћете много сазнати и после које ће вам овај доживљај бити потпун. Ујутро, у 9 h полазимо према Каламбаки.

 

Пoсетићемо и радионицу икона Зиндрос, где осим што их можемо купити, на лицу места ћемо видети и цео процес њихове израде!

Дуборез Осликавање Иконе се позлаћују 24-каратном златном фолијом и имају сертификат на полеђини Израђују се у свим величинама, са или без дубореза... Цене су прилагођене за свачије могућности и жеље

При повратку, возимо се прелепом клисуром реке Темпи где застајемо ради посете цркви Свете Петке и извору свете воде.

река Темпи црква Свете Петке иконостас Извор свете воде

Међутим, локалитет чини контраверзним прича о тзв „Фонтани младости„. Ради се наиме о легенди да се у овим изворима купала Афродита, те ко се том водом умије, остаће заувек млад и леп. Свакако не може да нашкоди 🙂

клисура Темпи "Фонтана младости" 

У Лептокарију стижемо до 18 h, слободно време, ноћење.

Уторак, 2. мај:

Дан повратка. Напуштамо апартмане и полазимо из Лептокарије у  8 h. За крај смо спремили нешто заиста посебно: Вергину и Лутраки!

Мало место Аигаи (грчки: Αιγαί) су археолози деценијама истраживали знајући да је у близини изгубљени древни град. Све до 8. новембра 1977. У међувремену (1922.), градић је добио име Вергина, а његово име је одјекнуло светом, када је грчки археолог Манолис Андроникос  пронашао краљевску гробницу породице највећег освајача света – Александра Великог. Орнамент са златних артефаката – Сунце Вергине, постао је шором света познат симбол грчке Македоније. Имаћемо прилику да посетимо подземни Музеј са изузетно вредном и занимљивом поставком.

Улаз у подземни музеј Сунце Вергине - симбол грчке Македоније Круна Филипа Македонског и златни ларнакс са посмртним остацима

Пут настављамо према једном заиста фантастичном месту. За море и Енипеу је било прерано да бисмо размишљали о купању, али ту је Лутра Аридеа са својим природним термалним изворима и слаповима! Осим што су топле, ове воде су и лековите. Посетиоцима је на располагању базен и природно купалиште са слаповима, као и могућност да се окрепе.

Лутра Пожар  

Одморни и релаксирани, у 15 h полазимо ка граници. Предстоји нам дневна и ноћна вожња са краћим задржавањима због граничних процедура и успутних пауза. У Београд стижемо око поноћи. 

ОПРЕМА: Из програма ћете лако закључити шта ћете понети, у складу са потребама и временским приликама. Ко жели да прође активну варијанту у НП Олимп, кањоном Енипее, мора бити планинарски опремљен (гојзерице, штапови за пешачење, камашне, мали ранац са водом и храном за успут и заштита од сунца и могућих падавина). Свакако понесите лична документа и путне исправе!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у сали МЗ „Шумице“ у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“).

због бројних туристичких елемената, организација путовања је поверена лиценцираној туристичкој агенцији са којом имамо потписан Протокол о сарадњи.

Приликом пријављивања, закључује се уговор о путовању, измирује аконтација у износу од 40 € и прилажу неопходни лични подаци. На располагању је формулар, кога можете донети/послати попуњеног. Остатак износа се уплаћује најкасније 15 дана пред полазак.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић:

065 377 14 74,  gordana@serbianoutdoor.com

ЦЕНА ПУТОВАЊА: 

110 €  по особи у трокреветном смештају

120 €  по особи у двокреветном смештају

Једнокреветних соба НЕМА.

Деци до 10 година се не наплаћује смештај, уколико спавају са родитељима, што цену аранжмана (за децу до 10 година) умањује за 20 €  у трокреветној, тј. за 30 €  у двокреветној соби.

Плаћање је у динарској противредности по продајном курсу ProCredit банке, а на састанцима Клуба ће због тога увек бити присутно службено лице Агенције организатора.

Цена обухвата:

  • Превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, ДВД) по програму путовања
  • 3 ноћења у Лептокарији у апартманима/студијима
  • Сви излети наведени у програму путовања
  • Услуге агенције и стручно вођење током целог пута и свих излета

Цена НЕобухвата:

  • Индивидуалне трошкове током пута
  • Улазнице: за манастир Велики Метеори (3 €), за музеј у Вергини (8 €), коришћење базена у бањи Лутраки (2 €)
  • Путно и здравствено осигурање 344 динара

Програм је прављен за минимум 40 путника. У случају недовољног броја пријављених путника организатор може отказати путовање  најкасније 10 дана пре почетка програма.

 

Уз овај програм важе општи услови путовања туристичке агенције ТопЛукс као организатора пута.

ПРОЈЕКЦИЈА: 10 дана у Израелу са Лидијом

Недавно смо имали сјајну прилику да нас са овом блискоисточном земљом упозна др Елеонора Гвозденовић, а сада ће вас кроз Израел провести наша Лидија Ешкенази, која је део живота провела у овој лепој земљи, а за октобар пропремила изузетан програм који можете видети на нашем сајту.

Како ће то изгледати и шта све пружити учесницима, обзиром на заиста јединствен програм („Планинарским и Библијским путевима Израела“), који обухвата карактеристичну природу и незаобилазне знаменитости видећете и чути из прве руке!

Пројекција ће се одржати у просторијама нашег Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“), у среду 19. априла у 20 h. Улаз је слободан, добро нам дошли! 🙂

Рам, Рамско-затоњска пешчара (и бонус бања Ждрело!)

На помен речи пешчара прво ће нам на памет пасти је Делиблатска. јер су остале пешчаре у Србији у сенци ове највеће континенталне пешчаре Европе. Иако највеће наше пешчаре налазе на територији Војводине овога пута ћемо обићи Рамско-Затоњску пешчару која припада групи пешчара Пожаревачког подунавља. Пешчара се формирала на јужној страни брда Горица (282 m надморске висине) са кога се пружа широк видокруг на све четири стране. Виде се Карпати као на длану, Вршачке планине, Панонска низија са Делиблатском пешчаром, у даљини се види Авала а на југу цео венац Хомољских планина. Наравно, најупечатљивији утисак оставља поглед на готово три километара широк Дунав све до Смедерева.

Стратешка позиција овог места одредила је његову историјску важност. Крајем четвртог века старе ере келти су на овом месту подигли војно земљано утврђење „Оpidum“. Између насеља Рам и брда Горица налази се група од двадесетак великих кристалних шкриљаца за које пожаревачки археолози тврде да су келтско светилиште. Своје тврдње заснивају на остацима оксида гвожђа на стенама које су накнадно дотериване како би добиле правилан облик. У близини налазе се остаци римског кастела „Lederata“ који је подигнут крајем првог века као и остаци средњовековног утврђења.

  

ПОЛАЗАК:  испред Сава центра тачно у 7 часова (дођите 10-ак минута раније како не би смо каснили). Путујемо аутопутем према Пожаревцу и надаље до насеља Рам . На почетку пешачке туре, ако не буде снежног покривача, обилазимо локалитет римског кастела, затим преко келтског светилишта да врха Горица. Надаље се крећемо према селу Затоње док се не спустимо на саму обалу Дунава којом ћемо се вратити до Рама. На самом крају обилазимо Рамску тврђаву.

Након пређених 11 до 12 километара уз 350 до 400 метара успона и спуста крећемо на једно сатну впжњу према бањи Ждрело у којој се можете купати или време провести у пријатној атмосфери ресторана уз огњиште које ће вас сигурно добро загрејати. Цена улазнице за улазак на базен за колективне посете је 300 дин..

Полазак кући планирамо за 20 h како би смо у Београду били између 22.30 и 23 h.

ОПРЕМА: Одећа прилагођена зимским условима и јаком ветру, гојзерице, камашне, штапови по жељи као и опрема за купање.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дина за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Аца Радовановић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НА ЗЕВСОВОМ ДВОРУ

Ђорђе Михаиловић, унук солунског добровољца из Првог св. рата, Саве Михаиловића, чувар Зејтинлика

Ђорђе Михаиловић, унук солунског добровољца из Првог св. рата, Саве Михаиловића, чувар Зејтинлика

Крај године је време када се своде рачуни. У прилог томе, незаобилазна вест је свакако да смо у преступној, али и олимпијској 2004-ој посетили земљу домаћина XXVIII Олимпијских игара – Грчку. Повода је било више, а разлог ипак један – природа једне земље, нарочито ако је за тај део природе везана најчувенија од свих светских митологија. Наш циљ су дакле били Зевсови двори, али смо свакако желели да га објединимо са тамошњим доминирајућим овогодишњим спортским догађањима. А да би доживљај био потпун, ваља одабрати и право друштво. Овога пута су то били планинари  на челу са господином  Крстом Жижићем, који их већ традиционално води на једну дивну маршруту богатог и разноликог садржаја, кроз пределе где је некада било средиште моћне Македонске империје, али и поприште најславније битке у којој је учествовала Српска војска. Посети Олимпу и освајању његовог највишег врха Митикас (2917 m) посебну драж даје митолошка подлога, јер неизбежно Вам кроз мисли пролазе ти чудновати, свима познати ликови, који су на известан начин осликавали тадашњу стварну историју ове земље. Али, они су ипак измишљени. На Кајмакчалану, прескачући трагове дугих ровова, дубоких и после 86 година, и гледајући заклоне и склоништа од камења које још увек стоји сложено, осваја Вас једна сасвим другачија импресија. Дубока и стварна. Све изгледа као да је битка завршена недавно. А они, чијим је херојством извојевана, за разлику од Зевсове свите, заиста су постојали.  Стварајући најславнији део историје за поколења, постали су стваран мит. Ту, на врху Кајмакчалана, у капели посвећеној Дивјунацима, потом на Зејтинлику у Солуну, и најзад у Поликастрону, где је свечано обележен пробој Солунског фронта, положили смо венце, и тиме је наша мисија била завршена.

грудобран на Кајмакчалану капела урна Арчибалда Рајса Зејтинлик Поликастро

НЕ ДИРАЈТЕ МОЈЕ КРУГОВЕ !

Помало је изненађујућа чињеница да сами Грци, од којих сам очекивала у најмању руку да буду поносни на то што су били домаћини Олимпијских игара, једва да за то у себи имају простора колико су им власти због датог догађаја подигли порезе. Тако су темпераментни грађани колевке Олимпијских игара често гунђали када их питате било шта у вези Олимпијаде, исказујући незадовољство чак и поводом изгледа маскоте Игара. Не дирајте моје кругове, што рече Архимед! Али им је зато играло срце на помен фудбала! Па ипак, шта год им медитерански темперамент давао на вољу, Грчка је пред и за Олимпијаду била дословно умивена, што је свакако било лепо видети, а то што су изненадили остатак света поневши титулу европског фудбалског шампиона, имало је за последицу да су радње биле преплављене свим могућим реквизитима што за играње фудбала, што за навијање и то наравно у плаво-белој комбинацији боја. Могао би се стећи утисак да је исписано ново поглавље грчке митологије, и да су њени актери играчи националног фудбалског тима. Свако питање о томе изазивало би најпомпезније речи добродошлице, знајући како се на Тргу Републике у Београду славила њихова победа, али и како се ту, по кафићима и ресторанима пратио директан пренос са туристима из других земаља, и како су после финалне утакмице звонила црквена звона, а на улицама играло као у Риу! Ако свему овоме додамо и доминирајући тандем у дискотекама: Ремоса и Деспину Ванди, можете имати јасну представу шта је обележило Грчку ове сезоне.

  на Крову Грчке по силаску, испред планинарског дома егејски галеб

ФОНТАНА  МЛАДОСТИ

Међутим, до митских врхова Олимпа не допире ништа од тога за шта рекосмо да је обележило једнуОлимп сезону. Ту сте сами са својим импресијама које пружа игра сунчевих зрака са маглом над висоравнима, уски и дубоки процепи у кречњачким масивима под којим се простире огроман цирк; опрезан, колико и радознао поглед дивокоза којим Вас прате док походите њихов терен. Али, то је горе, далеко од насеља, планинарског дома и звука меденица, на висинама преко 1500 m. А да бисте дошли дотле и наставили до коначног циља, морате кренути најмање дан раније, зависно од тога шта желите. За сам Дом на Прионима, фото: Крсто Жижићуспон до највишег врха, или још неколико суседних, довољно је да кренете дан раније, како бисте до вечере стигли до прелепог планинарског дома Приони, обавијеног густом боровом шумом, на висини од 1100 m, а та шетња траје нека четири сата лаганог хода ком и те како пркоси гравитација, јер рачунајте да на себи морате носити ранац са стварима неопходним за 24 часа боравка на планини, укључујући и само ноћење. Наравно, храна и не мора бити обавезна, јер у Прионима имате диван комфор, трпезарију и у њој камин. Оно што ми је остало нејасно и на шта нисам добила одговор, јесте забрана истакнута
на зиду трпезарије да је играње карата и шаха забрањено!на Афродитиним изворима

Али, ако желите више од пуког пењања и силажења, онда одвојте свакако више времена пре него се упутите у Прионе и наставите даље ка свом циљу. Бар један цклисура Темпиео дан, како бисте видели оне важније ствари у околини највише планине Грчке: антички град Дион, тврђаву Платамон, клисуру Темпи и у њој Афродитине изворе који су по предању „фонтана младости“, и ко се умије у њима задржаће заувек лепоту и младост, баш као и прелепа богиња Афродита, која се ту купала, али и састајала са својим љубавницима…

У СУСРЕТ СВИТАЊУ И БОГОВИМА

Шетња од подножја Олимпа, докле смо се довезли аутобусом, до планинарског дома Приони, је прави ужитак, јер да подсетим, ова највиша планина Грчке је уједно Национални парк и резерват биосфере (MAB подручје, под заштитом UNESCO-а). Узгред, до Приона се може и предивном пешачком стазом дуж кањона реке Енипее, коју краси изузетна амбијентална лепота, те је препоручујемо као својеврстан фотосафари. Шта год да Вас је привукло да ту дођете, морате знати да, од преко 1700 врста кањон Енипеас, фото: Крсто Жижићбиљака које ту имају своје станиште, 23 су ендемске, што значи да расту једино ту и нигде више, а Ви сте у јединственој прилици да то видите. Митологија каже да су се богови са Олимпа хранили амброзијом, а пили нектар. Једна од ендемита је и Achillea ambrosiaca, и још неке чије нам само име указује да су ендемити (Erysimum olympicum, Festuca olympica, Veronica tessalica, Siene dionysii, и Мост преко Енипее, фото: Крсто Жижићдр.). Поред ових, наравно најзначајнијих биљака, ту су и бројне друге врсте које и ако не тако ретке красе планину прекривајући је својим раскошним бојама. Пажња научника ипак је фокусирана на Jankaea heldreichii – врсту дрвета коју сматрају живим фосилом, јер потиче из леденог доба.

На жалост, у групи од 40-ак планинара тешко да ћете моћи да видите и представнике фауне, али када изађете из шумског појаса ка врху, сусрет са по којом дивокозом сасвим је реално очекивати. Осим њих, Олимп насељавају и јелени, дивље довокозасвиње, дивље мачке, ласице, лисице, веверице и друге врсте сисара, од укупно 32 врсте. Небом над Олимпом царују и ретке врсте птица које су у овом Националном парку под најстрожијим режимом заштите (до сада је регистровано укупно 108 птичјих врста). Верује се да су у античко доба ове просторе насељавали и лавови, а поуздано се зна да је у XVI веку ту живео и медвед.

Осим живог света, лепоту чини потпуном и крајолик са Стари манастир Светог Дионисија Олимпскогпоточићима и воденим каскадама, прелепим клисурама, мирис смоле и терпентина столетних четинара; тајновити, кривудави шумски путељци испресецани корењем стабала; мали дрвени мостови који премошћавају брзе и бистре планинске водотокове, а зашто не и понегде нека стена на којој је неко у тренутку инспирације, надахнут свом том лепотом исписао стихове…

Дал’ због свих тих утисака, или умора, или свежине планинског ваздуха која се спустила пре ноћи и почела да стеже као да није лето, тек вечера поред топлог камина после 4 и по сатВисови Олимпаа хода, учинила је своје. Журило нам се у снове, јер нас је сутрадан чекало финале – највиши врх Грчке, Митикас, висок 2917 m. Некада давно овај врх се звао Пантеон. Било је то место окупљања митске дванаесторице, а сам трон врховног бога Зевса налазио се на оближњем врху Стефани (2905 m), одакле је Он свој гнев исказивао у виду муња и громова, те Вам и данас домаћини умеју упутити савет да се никада не зна када над Олимпом може да загрми, без обзира колико је дан ведар. Али, ми ипак знамо да је то својство свих високих планина током лета.

свитањеА  ГДЕ  ЈЕ  ЗЕВС ?

Кренули смо у сусрет свитању, предухитривши прве сунчеве зраке. Неко ко је знао какав нас призор очекује, рекао је – Спремите фотоапарате – Хоризонт боје индига почели су да пресецају праменови танких, облака пурпурног сјаја. Од одблеска излазећег сунца изгледало је као да они емитују светлост. На неки начин, тако и јесте. Као претходница Сунца, они су попут небеских, ноћних фењера умивене Сунцем...лагано будили планину пред прве сунчеве зраке. Сад ја кажем, баталите фотоапарате, ово треба доживети!

На изласку из борове шуме затекли смо кречњачке масиве врхова Олимпа у јутарњој – наранџастој одори. УЈутро, фото: Крсто Жижићмивена руменилом јутарњег сунца, планина је дисала испуштајући из својих недара велове магле који су лагано следили сунчеве зраке и увијали се даље око стрмих литица ка божанским врховима. Каква игра светлости!

Дан је постајао све топлији, и када смо дошли до места Скала, ослободили смо се вишка одеће. Они, мање амбициозни, упутили су се на леву страну ка врху Сколио (2911 m), а остали су наставили пут право на највишу коту изнад застрашујуће стрме Зонарие. Овде је заиста потребна концентрацпроцепија, и пожељно је оставити ранац, јер до самог врха нагиб је тако немилосрдан, да све ваља подредити доброј равнотежи. Али, ако сте то у стању, бићете поносни; осетићете како је то када једним кораком прелазите најужу кречњачку пукотину, провалију чије су
литице високе пар стотина метара, а испод се простире огроман цирк; пробијаћете се кроз прамење прозирних облака, да бисте најзад изашли из њих и гледали их са митског Митикаса, како хрле ка Вама. А ту, на врху поред стуба са грчком заставом је и књига утисака, па када се бар мало саберете од истих, можете то и записати, рецимо – а где је Зевс? Понекад је нешто могуће онолико колико нас машта понесе, мада се то не односи на чињеницу да је планина Олимп и важан археолошки и историјски предео. Ту су се за време Турске окупације крили чувени арматоли. Било је то много пре 1913-те године, када су Христос Какалос  и швајцарски планинари Frederic Boissonass и Daniel Baud-Bovy освојили Митикас први пут. За време немачке инвазије 1941., грци су заједно са аустралијским и новозеландским јединицама овде формирали борбену линију са окупатором. Касније, грчки покрет отпора у недрима Олимпа имао је сигурно склониште… Једноставно сам пустила мисли. Ту су Уран и Геа  изродили своју децу – титане, а од њих, Крона и Реу, митске владаре света на челу са Зевсом.

Нападамо врх! Фото: Крсто Жижић Ваља туда и сићи... Фото: Крсто Жижић неко је био инспирисан...

Гордана Атанасијевић, 2004. године