Архива за Zlatibor

Пашће и 14 километар… од Кадињаче до Стапара!

Упознавање чланства са природним лепотама села Стапари, које припада Златиборском округу, постало је препознатљив део рада Клуба. До сада смо неколико пута прошли клисуру Ђетиње, која највећим делом припада Стапарима, у пролеће 2016. године смо открили још један бисер овог села, врело Постјеницу са мноштвом бигрених каскада и мањих водопада. Овог пута смо решени да вам показемо горње регије села, на знатно вишим надморским висинама, чија лепота крајолика не заостаје.

Већи део стазе пролази висораван Поникве, која доминира овим пределом. Она се простире као стражар над овим крајем будним оком гледајући на Јелову гору, Кадињачу, Овчар и Каблар, Дрежничку градину, Златобор, Тару, кањон Дрине, Дебело брдо, Повлен, Буковик, највишу тачку Стапара 987 мнв… Траса није тешка и погодна је за све узрасте, тј. оне којима не представљају проблем мање узбрдице,  дужина стазе око 14 km, са незнатном висинском разликом, до 200 m. Пролазак овог заталасаног предела пружа уживања у прелепим видиковцима, а успони на питома узвишења: Шанац, Пепељске стене, Јарчево брдо, створиће љубав на први поглед!

ПОЛАЗАК:  тачно у 6 h, са паркинга крај нашег Клуба. Дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

 тунел Кадињача фото: Неле Мирковић

Полазна тачка је легендарна Кадињача, превој на 795 мнв, недалеко од Ужица, где се у II св. рату одиграла значајна битка, после које је након 67 дана пала Ужичка Република. Сада је ту спомен комплекс, подигнут за сећање на пале борце Радничког батаљона, вредан дивљења. Овде ћемо се задржати око сат времена, како би обишли комплекс, уживали у погледу на околину и посетили две музејске поставке: једну посвећену борбама из II св. рата и другу везану за НАТО агресију 1999. године.

 Спомен комплекс на Кадињачи Ноле у обиласку трасе

Настављамо даље земљаним путем који води кроз омање шумарке, који се наизменично смењују, брезе, четинари и букве, у чије крошње се често уплете ветар па нам шапуће важне приче ових крајева. Након првог пређеног километра, десно се отвара видик са кога се као на длану види спомен комплекс Кадињача, над којим одвајкада стражари лепотица Јелова гора.

јесењи колорит сета...

У сенци две огромне букве се налази извор са водом богатог укуса, не пропустите да допуните своје резерве. Пролазимо поред покошених ливада, уређених малињака, њива на којима се обично сеје надалеко познати по квалитету поникварски кромпир, види се да је село живо и да се ради пуном паром. Пролазећи поред кућа, свако би вас радо дочекао и угостио уз чашицу разговора и неког домаћег пића. На првом узвишењу, окружен прелепом шумом четинара, један вредан домаћин Мирко је почео да гради етно село, по својој мери и укусу, за себе и своје пријатеље. Мирко ће нам ако време и услови буду дозвољавали припремити окрепљење а можда и направи домаћински доручак.

Настављамо на узвишење Шанац на ком су се одигравале разне битке кроз историју за одбрану земље од непријатеља. Са овог узишења се види аеродромска писта и планине на хоризонту од Каблара од Таре.

Настављамо даље утабаним стазама паралелно са пистом према локалитету Пепељске стене, са кога се види Тара, кањон Дрине, део Босне и село подно стена Пепељ.

Благом узбрдицом се пењемо на последње узвишење данас Јарчево брдо, које је на самој граници са атаром села Биоска, на ком се у не тако далекој прошлости у време великих верских празника, одржавао вашар, на који су долазили мештани свих околних места. Одавде се види цео рељеф Поникава (918 мнв) и околне планине.

Стаза пролази поред бившег војног аеродрома Поникве, који је изграђен у дужини од 3 km на најравнијем делу висоравни. Свуда су видљиви трагови НАТО агресије и огромна штета која је десетковала сву пратећу инфрастуктуру и објекте.

Након спуста према крају писте а због краткоће јесењег дана чека нас наше возило да нас превезе неколико километра до насељеног дела села. Одатле настављамо делом асфалтираним путем, макадамским, који води поред многобројних домаћинстава, њива, воћњака, пашњака, дивне букове шуме, према централном делу села до етно домаћинства, где нас чека заслужен одмор, са богатим домаћим послужењем (500 дин). У домаћинству се могу купити и домаћи производи.

Након упознавања природних, историјских, културних и традиционалних вредности овог поднебља верујемо се да ћете нас следити на некој новој акцији где ћемо вам представити још неке од вредности овог краја. Пут је дуг и у Београд стижемо у 23:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, одећа прилагођена временским условима, заштита ос ветра и евентуалних падавина, мали ранац са храном и водом за успут, пробука, подлошка за седење.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800дин.

1.700 дин за чланове са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата превоз и организационе трошкове.

Котизацијом нису обухваћени: оброци у етно домаћинствима, улазнице у музеј.

Цена оброка ће бити накнадно ажурирана.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Сплаварење Лимом – Камена гора – Јабука

Старовлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке.

Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Златар и Побијеник  смо већ обишли, такође смо прошли и кроз кањон реке Милешеве, а и овог пута ћемо имати један продужени викенд испуњен сасвим довољном дозом авантуре, адреналина и задовољства. У плану је сплаварење Лимом, трекинг на Црни врх и уживање у питоминама Камене горе и Јабуке.

Кањон Милешевке 

Лим је река дужине 220 км, извире из Плавског језера и протиче кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину (република Српска) све до свог улива у Дрину између Горажда и Вишеграда. Сама река формира композитну долину у којој се наизменично смењују клисуре и котлине, а област око ње се назива Полимље. Бројни културно историјски споменици уз времена Стефана Немање су веома битни за одржање српског народа и културе у овим крајевима, а најпознатији су манастири Милешева, Ђурђеви Ступови, Давидовица, Куманица и Свети Никола, као и Јеринин град који се уздиже над кањоном реке. Данас је Лим познат као једна од најатрактивнијих локалитета за адреналинске спортове као што је сплаварење, па ћемо и ми овог пута имати прилике да испробамо како све то изгледа.

Лим - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић

Петак, 22. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 06.30 часова ујутро. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Након тога продужавамо нашим превозом према манастиру Куманица – полазишном месту за сплаварење, где нас чека „Сима с’ Лима“.

Задужујемо и облачимо неопходну опрему, па полазимо на рафтинг Лимом у дужини од 13 км све до Бродарева. Само сплаварење траје око 2,5-3 сата а имамо и паузу за одмор и купање у дужини од око 1,5 сат, дакле укупно проводимо на води 4-4,5 сата. Надамо се да ће Лим имати висок водостај и да ћемо доживети лепу авантуру.

Сплаварење - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић

По завршеном рафтингу, идемо у Камену гору код Симе у камп где се смештамо у брвнаре и у аутентичне кућаре.

 Симин камп Кућаре

У сваком случају бићемо у фантастичном природном окружењу, а са домаћином се можемо договорити и да нам се спреми неки оброк или слично.

Субота, 23. јун:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова. Прво обилазимо познати Стари бор (битна знаменитост овог краја), а након тога идемо у трекинг по Каменој гори где ћемо уживати како у питоминама ове планине на самој граници са Црном гором, тако и у столетним шумама којима обилује читаво подручје.

Стари бор - Светибор Јела која расте из старог бора, стара је 50 година! Црни врх 1481 мнв

Предвиђено је пешачење у дужини од 22-23 км са висинском разликом од 800 м како успона, тако и силаска. Највиша кота коју посећујемо је Црни врх (1481 мнв), а пошто имамо цео дан на располагању, ићи ћемо лагано и сигурно ће свим учесницима максимално пријати.

  

Камена гора је планина у близини Пријепоља на југозападу Србије, а на самој граници са Црном Гором. То је такође назив и за планинско село, сачувано од цивилизацијских тековина и урбанизације. У њему се удише чист ваздух, пије ледена планинска вода, људи су бритки и дуговечни, а клима ћудљива и променљива.

Назив Камена Гора скован је на основу пејзажа у ком се место и налази, а то је шума на стеновитој планини, односно „гора на камену“. Простире се на надморској висини од 800 м до 1496 м, где је и највиши врх Равна гора, који је готово у истој равни са Црним врхом са друге стране планине.

Камена Гора располаже богатством флоре и фауне, шумама и бистрим планинским изворима којих има на сваком кораку. Најстарији становник Камене Горе је Стари бор, висок 13 м са пречником крошње од 18 м, обима стабла готово 5,5 м, а његова старост процењена је на отприлике 500 година.

Камена Гора је између два светска рата, званично проглашена за ваздушну бању, а ондашње карактеристике задржала је и до данас. Природа је незагађена, ваздух чист, клима блага, а на срећу, Камена Гора је без великих хотела и мотела, и агресивне урбанизације.

Уколико неко не буде био расположен за целодневно пешачење, може да остане у Каменој гори и да према сопственим жељама проведе време (краће пешачке туре, одмор у природи, итд…).

Како се год ко буде одлучио, на крају дана сви се враћамо у наше кућице где нас очекује договорена укусна вечера, дружење и опуштање.

Недеља 24. јун:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак на лаганији трекинг од Камене горе до Јабуке.

Јабука је позната као превој – граница између Србије и Црне горе, али је такође и туристички центар са ски теренима подобним за рекреацију деце. То је једна таласаста висораван са просечном надморском висином од 1300 м прекривена густим четинарским шумама. На стази од Камене горе до Јабуке (дужина око 11-12 км, успон око 350 м) пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике како према околним, тако и према удаљенијим планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

 Оригинална архитектура Камене горе 

Након 4-5 сати уживања, стижемо до Јабуке где нас чека наше возило. Ако буде било времена отићи ћемо у посету манастиру Милешева, па онда крећемо натраг ка Београду преко Нове Вароши, Златибора и Чачка. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.600 дин + 15 € сплаварење

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

4.500 дин + 15 € сплаварење

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

ДОДАТНE НАПОМЕНE:

Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У кампу где спавамо можемо добити оброке (доручак, вечера), а о томе ћемо се договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију.

У случају неповољних временских прилика за сплаварење могућа је рокада дана извођења појединих акција.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 22. јуна тачно у 06:30 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 24. јуна у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 часова).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Златибор: гребеном Торника

Када се каже Златибор,  ми љубитељи природе помислимо на његове дивне пределе под шумом или бескрајне простране пашњаке, где се чује меденица са неког од стада. Или је то пак нека речица која вијуга међу ретким боровима, будећи симпатије на први поглед.

Водимо вас да откријете најлепше пределе ове планине. Ништа вам данас неће бити ускраћено, ни борова шума, ни опојни златоборски ваздух, ни пространи пашњаци, ни понеки сусрет са домаћим животињама.

Да вас не завара назив акције… ово јесте гребенска тура, али гребеном којим може проћи свако ко је у иоле кондицији и коме константно кретање узбрдо не преставља проблем. Ко нам се придружи, уживаће у велелепним видиковцима, са једне стране непрегледни превоји покривени четинарским шумама а са друге, непрегледни заталасали пашњаци, мамиће честе уздахе. Има доста хладовине, јер ми добрим делом стазе се крећемо кроз четинарску шуму. Стаза је одлично проходна и одржавана од стране планинарских удружења из Ужица, тако да сви услови за лепу и угодну шетњу су на једном месту. Па да кренемо редом…

ПОЛАЗАК  у 6.00 h, са паркинга испред нашег клуба (Устаничка 125 ц), крећемо пут Златибора. Пошто пут није баш кратак, направићемо једну паузу за кафу на некој од бензинских пумпи.

Након доласка у златиборско село Доброселицу, обићићемо у центру села, цркву брвнару а затим кренути пешке макадамским путем, до прерасти која је удаљена око 1 km.

Доброселица је село које својим гоографским положајем и лепотом пејсажа заиста заслужује да се нађе на разгледницама из Србије. Са своја три столетна бора од којих су неки стари око 500 година и црквом брвнаром у центру села, оставља снажан утисак. А да чудо буде веће ту је и прераст, за сада једина откривена у Западној Србији. Све ово проткано пространим цветним пашњацима, таласастим брдима, старим брвнарама чине јединствене живописне пејсаже, због којих се село сврстава међу најлепша у златиборском округу.

Да ли сте знали да се Добоселица, која је добила име по његовим житељима, добрим људима, нашла у неким значајним делима наше киноматографије, овде су снимани „Оригинал фалсификата“, „Црни бомбардер“, „Живот је чудо“ и др.

Црква брвнара је посвећена пророку Илији, изграђена 1821.године. Легенда каже да је подигнута током ноћи, тако што су је побожни мештани, на својим запрегама, пренели са суседног брда Црквине, након што су чули да се Турци спремају да је спале.

Црквица је малих димензија, правоугаоног облика, са полукружном олтарском аспидом, постављена на камене темеље, зидови су јој од масивних храстових брвана а првобитни кров је био од шиндре, са ниским улазним вратима, чине је су је врло репрезентативном богомољом овог типа. Због своје архитектонске јеинствености као и своје старости, црква се налази под посебном заштитом државе и и има статус културног добра.

Прерасти представљају природне камене мостове и последње стадијуме у животу једне пећине. Природни камени мост, у народу познат као Шупљица или Јечменска пећина, налази се у атару села Доброселице, на јужном ободу планине Златибор. Образован је на крају јаружасте долине усечене у тамним кристаластим шкриљцима, на месту где се сада слаб водени ток пробија кроз уску и ниску кречњачку греду. Пећински канал је дугачак 48 m, широк 12 m и висок на горњем улазу 12 m, а на излазу 16 m. Једини је у западној Србији,тако да представља изузетан природни објекат, који све више привлачи пажњу туриста, пре свега планинара.

Прераст код Доброселице као једини такав геоморфолошки објекат у западној Србији и налази се на листи националног геонаслеђа. По својим димензијама спада међу шест највећих природних камених мостова у нашој земљи. Представља природну реткост од изузетног значаја за науку, али и за туризам на Златибору.

Након разгледања прерасти која је на 950 м.н.в. настављамо нашу пешачку туру према гребену Торника. Ова стаза је врло атрактивна, што због прелепих видиковаца током целе стазе, што због терена, који се непрестано мења, час је травната површина, час је прошарана стенама, прелази некад чистином, некад кроз шумарке, а завршним делом кроз густу четинарску шуму. Преко Равног Торника долазимо до највишег врха Торника, Бандера који је на надморској висини од 1.497 m. Одавде ћемо се спустити ски стазом до подножја и паркинга, где нас чека наш аутобус.

Иза нас је остало око 15 km пређене стазе, са спустом и успоном од по 500 метара.

17.30 h, полазак за Београд, обзиром да нас дели око 4 сата вожње, направићемо једну паузу на бензинској пумпи. 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин  за чланове Клуба

За групу мању од 40 учесника котизација се увећава за 300 динара

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, штапови, вода, храна за цео дан, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Маљенске заврзламе

Као већ по некој традицији, сваке године направимо акцију по прелепом Маљену увек се трудећи да изаберемо неку нову стазу којом се може проћи и да покажемо колико лепота постоји на овој планини веома близу Београда. Неким деловима ове стазе смо ишли и раније, неко је сигурно већ и био у прилици да обиђе поједине локалитете, а сада смо осмислили стазу која ће спојити три битна маљенска водотока: Белу Каменицу, Црну реку и Буковску реку. Стаза иде горе-доле по Маљену, посећује бројне карактеристичне тачке и по својој структури је доста весела, па отуда и назив „Маљенске заврзламе“. У овом плану ћемо изложити све детаље, тако да ће сваки учесник моћи да види шта је од свега тога већ можда обишао, а шта није, и наравно да нам се придружи сходно сопственим жељама и могућностима.

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо ибарском магистралом, пролазимо Лајковац, скрећемо пре Ваљева па преко Мионице идемо ка Маљену. Стижемо до Дивчибара и одатле крећемо у акцију.

 Дрво љубави Велика плећа Спуштање преко Малих плећа

Стаза нас у почетку води одмах лагано узбрдо, пролазимо „Дрво љубави“ и убрзо стижемо на Црни врх (1096 мнв). Црни врх је други по висини врх на Маљену (највиши је Краљев сто – 1104 мнв) али је атрактивнији зато што се до њега може слободно попети (на Краљевом столу се налази војни објекат, па није баш уобичајено да се иде горе) и бити награђен сјајним погледима према Тометином пољу, Субјелу, Ваљевским планинама, Равној гори и Рајцу, а кад је лепо време и даље према Златибору и Тари. На Црном врху постоји и једина сређена ски стаза на Маљену где се у снежним месецима може лепо и активно проводити слободно време. Настављамо даље гребеном и долазимо до следећег врха – Велика плећа (1037 мнв). Правимо краћу паузу и крећемо у спуштање преко Малих плећа до речице Беле Каменице.

Стаза поред Беле Каменице Бела Каменица 

Бела Каменица заједно са Црном Каменицом код Тометиног поља ствара реку Каменицу и улива се у Западну Мораву узводно од Чачка, нешто после Овчарско-Кабларске клисуре.

По спуштању на реку одмах хватамо стазу која нас лаганим ходом доводи до једне од скривених маљенских знаменитости – Вражјег вира. Правимо још једну паузу јер ово место заслужује да се ужива у њему што је више могуће. Од Вражјег вира крећемо опет узбрдо и идемо према Краљевој коси која се налази испод самог Краљевог стола. На врх не идемо већ скрећемо у његовом подножју и крећемо натраг према Дивчибарама. По доласку у Дивчибаре правимо  још једну краћу паузу, па настављамо даље са нашом акцијом. Идемо платоом Маљена све до врха Голубац (1056 мнв) који представља и последњи предвиђени успон током овог дана.

Голубац Црна река

Одатле почиње спуштање прво преко Никшића градине (1048 мнв). Настављамо према Малом Голупцу (985 мнв), а онда нам следи само уживање у виду спуста једном од најлепших стаза у Србији. Идемо низ гребен Црвеног брега који води левом страном кањона Црне реке. Стаза иде кроз прелепу четинарску шуму и на неколико места постоје видиковци како према кањону, тако и према врховима Ваљевских планина западно од Маљена. На крају се спуштамо на састав Црне и Буковске реке у Подбуковима и завршавамо туру у прелепом природном амбијенту. Дужина ове трасе је између 21 и 22 км са укупним успоном од 720 м и спуштањем од 1160 м.

Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију за комплетан пролазак трасе. Стазе којима се крећемо су углавном кроз шуме, преко гребена, поред реке, нешто мало колским путевима и асфалтом.

Кањон Црне реке

Одмах по завршетку туре идемо до домаћинства Обрадовића, где ћемо ако све буде по плану добити неопходно окрепљење у виду ручка и осталог. Након тога крећемо за Београд где очекујемо да ћемо стићи у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.350 динара

1.250 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

 

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Шаргански вез: Мокра Гора и Тара

Парк природе „Шарган – Мокра гора“ налази се између Таре и Златибора. Док није постала туристичка атракција  било је ту сеоце са неких хиљаду становника. Дуго је Мокра Гора била неоткривена, јер ми често нисмо ни свесни шта би све с поносом могли показати. А онда је Куста на брду Мећавник направио Дрвенград и име Мокре Горе прочуло се на далеко.

 mokra-gora1

Полигон за овај викенд биће НП ТАРА И Парк природе „Шарган – Мокра гора“! Попећемо се на два врха, корачати путевима старина, на развођу старих и нових времена и видети два грађевинска подвига из различитих периода! На врху кречњачке стене скривене су многе тајне средњовековног утврђења: ко је ту живео и у ком периоду, како се долази до његових зидина, због чега је саграђен на тако тешко приступачном терену… су само нека од питања која до данас немају поуздан одговор.

Субота, 20. мај

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу крај нашег Клуба у Устаничкој 125 и тачно у 6.00 h крећемо пут планинске лепотице Таре. Успут правимо паузу од 30 минута, за јутарњу кафу и доручак.

У селу Солотуша, код цркве напуштамо наше возило одакле креће пешачка тура и успон на Солотник.

До утврђења се може доћи из два правца, зависно од тога да ли желите да осетите мало адреналина или не.

Код цркве је и воденица од које креће пешачка стаза, постоје и маркације. Краћа стаза, уз саму стену је прилично стрма и захтевна. Али зато је награда врхунска, поглед ка обронцима Таре, Соколским стенама, Повлену и Дебелом брду просто је фантастичан…Они којима пењање преко стена не причињава задовољство, кренуће другим правцем, налево кроз село и блажом узбрдицом се попети до утврђења. Тако да ће једна група ући на северни а друга на јужни улаз у утврђење. Утврђење уопште није велико, то није неки утврђени град већ прави средњовековни замак, дом ко зна кога племића. Смештен на стени, а ми можемо само замислити како је изграђен и како је некада изгледао.

Са рушевина се пружа поглед који одузима дах, на околину и стену под њим.

035 Tara_5

Од подножја до врха ћемо савладати 200 m висинске разлике.

Након паузе на врху, крећемо сви заједно сеоским путем који води преко ливада и четинарских шума. Ако нам се посрећи, можда видимо крдо срна и јелена, чији дом су ова пространства. Стаза дуга око 9,5 километара са незнатном висинском разликом, нас води до центра Калуђерских Бара, где нас чека наше возило.

После оваквог дана утиске ћемо сабирати у мирису и шуму ветрића у боровим гранама  на Тари. Смештај у апартманима у близини центра.

Следи окрепљење, вечера, дружење и слободно време.

mokra111

Недеља, 21. мај

У 8.00 h, након јутарње кафе и паковања, опраштамо се од својих домаћина и настављамо у још чудесније пределе непресушне лепоте и инспирације Моктре Горе. На путу нећемо заобићи и чесму у Шаргану, одакле ћемо понети своје залихе воде.

Откривање чаролије ових предела почиње од Шаргана на око 1.000 мнв, па преко доста превоја до до највишег врха Таре (Збориште 1544 m). Пут нас води кроз дивне четинарске шуме са столетним боровима карактеристичног изгледа, сведока каквим се ветровима одупиру у свом опстајању. Поглед на Мећавник, Шарганску осмицу и захукталу локомотиву се не заборавља. Пролазећи засеоке, може се осетити тај несаломиви дух овдашњих горштака  у вечитој борби са овoм прелепом али исто тако суровом природом. Изнад засеока Турудићи, налази се импозантан кречњачки масив Подстење који скрива неколико пећина и прераст. На његовим негостољубивим литицама живот проводе  не тако бројни столетни борови. Слике мешавина четинарских, листопадних шума и мириса расцветалих пропланака ће се урезати дубоко унутар наших бића.

Настављамо ка највишем врху Мокре Горе Иверу 1478 мнв.

Са врха Ивер се пружа величанствен поглед на суседне врхове, врх Златибора…

Спуштајући се ка нижим тачкама парка проћићемо поред филмског села где се снимао филм Емира Кустурице „Завет“, где нас чека наше возило.

Иза нас је остало 12 километара са висинском разликом око 500 мнв. Освежење и окрепљење у најпознатијем етно селу на овим просторима а вероватно и шире – „Дрвенграду“.

drven

За Београд полазимо у 17.30 h. Уз једну краћу успутну паузу стижемо до 22.00 h.

ОПРЕМА: гојзерице, одећа адекватна временским условима, штапови, мали ранац за храну и воду, преобука, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.500 дин

3.400 дин   за чланове клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, смештај (у комфорним четворокреветним апартманима, недалеко од Калуђерских Бара), боравишна такса и огранизациони трошкови.

Акцију реализује Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

 mokra-gora drvengrad

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Кањон Милешевске реке – рафтинг Лимом – Камена гора – Јабука

Старовлашка висијаСтаровлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке.

Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Златар и Побијеник  смо већ обишли, а овај пут ћемо имати један продужени викенд испуњен сасвим довољном дозом авантуре и адреналина. У плану је пролаз кањоном Милешевке, сплаварење Лимом и уживање у питоминама Камене горе и Јабуке.

Кањон Милешевке 

Лим је река дужине 220 км, извире из Плавског језера и протиче кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину (република Српска) све до свог улива у Дрину између Горажда и Вишеграда. Сама река формира композитну долину у којој се наизменично смењују клисуре и котлине, а област око ње се назива Полимље. Бројни културно историјски споменици уз времена Стефана Немање су веома битни за одржање српског народа и културе у овим крајевима, а најпознатији су манастири Милешева, Ђурђеви Ступови, Давидовица, Куманица и Свети Никола, као и Јеринин град који се уздиже над кањоном реке. Данас је Лим познат као једна од најатрактивнијих локалитета за адреналинске спортове као што је сплаварење, па ћемо и ми овог пута имати прилике да испробамо како све то изгледа.

Лим; Фото: wikipedia Рафтинг; Фото: www.serbiarafting.com

Петак, 22. јул:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 00.00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Прво свраћамо до манастира Милешева где правимо паузу за обилазак, као и за јутарњу кафу.

Маснастир Милешева Река Милешевка 

Након тога продужавамо нашим превозом према манастиру Куманица – полазишном месту за сплаварење. Задужујемо и облачимо неопходну опрему, па полазимо на рафтинг Лимом у дужини од 13 км све до Бродарева. Само сплаварење траје око 2,5-3 сата а имамо и паузу за одмор и купање у дужини од око 1,5 сат. Укупно дакле проводимо на води 4-4,5 сата и обећавамо лепу авантуру.

По завршеном рафтингу, идемо у Гувниште (један од засеока Камене горе) где нас очекује смештај у прелепом етно конаку нашег домаћина Милојка Глушчевића. Претпостављамо да ће до краја дана бити још довољно времена да направимо једну опуштајућу шетњу у дужини од 4-5 км по питоминама Камене горе која ће свима сигурно пријати.

Етно село Етно кућа домаћина Музејска поставка

Нећемо ништа описивати, фотографије говоре саме за себе.

Све је веома лепо сачувано Ушушкана собица

У сваком случају добијамо пун комфор, а са домаћином се можемо договорити и да нам се спреми неки оброк или слично.

Апартман Смештај за парове Занимација за децу

Субота, 23. јул:

Рано устајање, доручак и покрет у 07:30 h. Идемо нашим превозом до чувене Сопотнице и још чувенијих водопада. Имамо кратак обилазак најлепших делова овог природног драгуља, па онда полазимо у нову авантуру која никога неће оставити равнодушним.

Сопотница; Фото: Александар Вељковић Сопотница; Фото: Александар Вељковић

Крећемо у трекинг према кањону Милешевске реке и у плану је пролазак његовим најатрактивнијим делом. Идемо узбрдо према Кумријиној чесми где правимо прву дужу паузу. Даље настављамо низбрдо према реци све док не дођемо до самог срца кањона – састава Међанске реке и Седреничког потока са Милешевком.

Седренички поток Алекса у кањону Милешевке Четинари расту не немогућим местима

Кањон реке Милешевке заједно са клисуром Лима представља уточиште за многе старе и ретке врсте флоре и фауне које су овде живеле милионима година. Милешевка је природна граница између планина Златар и Јадовник. Две саставнице ове реке извиру на Јадовнику испод највишег врха Катунић (1734 мнв), обилазе суседни врх Козомор и састају се код Милошевог дола. Река је дугачка 24 km и улива се у Лим у близини манастира Милешева и средњовековног утврђења Милошевац.

Посебно обележје и природну одлику кањона чине дивљина, суровост, врлетност, неприступачност, дубина понора местимично и преко 300 метара, јер се стране готово вертикално спуштају према речном дну. Над стеновитим и врлетним коритом Милешевке уздиже се стасита и вижљаста реликтна биљка – Панчићева оморика, која заједно са тисом, питомим кестеном, орахом, црним грабом и јелом чини мали део од 317 биљних врста још увек недовољно истраженог кањона. Клисура је склониште за многе врсте животиња: дивокозу, срну, видру, медведа, белоглавог супа, сурог и орла змијара, сивог сокола и осталих заштићених врста. На улазу у клисуру налази се манастир Милешева који је гробна црква Цветог Саве чије су мошти ту почивале све до 1594-е године. Манастир је познат по чувеној фресци Белог анђела, а у близини  је и средњевековни град Милешевац (Хисарџик) из XIII века.

Стаза кроз кањон  Доста је уско на неким деловима

Настављамо стазом кроз кањон, а морамо и да пређемо са једне обале на другу (могуће изување гојзерица 😛 ). Око 60-70 % пута кроз кањон иде се козјом стазом ширине од 50-100 cm коју константно прати ивица стене, а са друге стране је кањонски амбис-стрма провалија и потребан је додатни опрез. На неким деловима је могуће постојање одрона, па учесници морају бити спремни и на могуће потешкоће при преласку ових деоница стазе. Завршетак стазе је код манастира Милешева, а пре самог краја пролазимо кроз чувене тунеле.

Брза Милешевска река  Стари град Милешевац - Хисарџик

Акција је целодневна и сигурно да нико од учесника неће остати без гомиле утисака које ће скупити боравком у овом јединственом прелепом природном драгуљу. Укупна дужина пешачења (без додатних – опционих обилазака) је око 17 км са 900 m успона и 1300 m спуштања и неопходна је добра кондиција. На крају дана, повратак у Гувниште, вечера, дружење, опуштање…

Важна напомена: Ко не буде желео да иде кроз кањон Милешевке, слободно може остати у питоминама Сопотнице и детаљнијем обиласку према сопственим жељама. На крају дана се код манастира Милешева комплетира цела група и сви заједно се враћамо у Гувниште.

Недеља 24. јул:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак на лаганији трекинг од Камене горе до Јабуке, уз обавезни обилазак Старог бора – битне знаменитости овог краја.

Стари бор - Светибор Јела која расте из старог бора, стара је 50 година! Црни врх 1481 мнв

Јабука је позната као превој – граница између Србије и Црне горе, али је такође и туристички центар са ски теренима подобним за рекреацију деце. То је једна таласаста висораван са просечном надморском висином од 1300 м прекривена густим четинарским шумама. На стази од Камене горе до Јабуке (дужина око 15-16 km, успон 400-450 m) пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике како према околним, тако и према удаљенијим планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

Питомина Уживање

Након 5-6 сати уживања, стижемо до Јабуке где нас чека наше возило. Крећемо натраг ка Београду преко Нове Вароши, Златибора и Чачка и правимо успутне паузе по потреби. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

5.550 дин + 15 € сплаварење

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

5.450 дин + 15 € сплаварење

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, рафтинг Лимом са најмом опреме, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У објекту где спавамо можемо добити оброке (доручак, вечера), а о томе ћемо се договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију. У апартману постоји кухиња у којој се може спремити неки брзи оброк, али собе су без те могућности.
  2. У зависности од временске прогнозе која је битна како за рафтинг, тако и за пролазак кањоном Милешевке, могућа је промена редоследа извођења акција сходно ситуацији.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 22. јула тачно у 00:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 24. јула у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Козомор и Маљен у три корака!

Као већ по некој традицији, сваке године направимо акцију по прелепом Маљену увек се трудећи да изаберемо неку нову стазу којом се може проћи и да покажемо колико лепота постоји на овој планини веома близу Београда. Можда смо неким деловима ове стазе ишли и раније, можда је неко већ и био у прилици да обиђе понеки крај, али сада смо осмислили стазу која може бити погодна како за већ искусније и кондиционо спремније учеснике, тако и за почетнике или за оне који то нису, али више воле лаганије акције. Стаза је подељена у три дела, па отуда и назив „Козомор и Маљен у три корака!“. У овом плану ћемо изложити све детаље, тако да ће сваки учесник моћи да одабере оно шта му одговара сходно сопственим жељама и могућностима.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо ибарском магистралом, пре Ваљева скрећемо ка Косјерићу и долазимо до места Ражана одакле крећемо у акцију.

 Кроз четинаре На Обртаљки

Стаза нас у почетку води одмах узбрдо и већим њеним делом до првог места за одмор пролазимо кроз четинарску шуму. Идемо гребеном Обртаљке и долазимо до Великог Козомора (1007 мнв) где правимо паузу. Са овог места се одлично виде јужни делови Маљена и сва места која ћемо проћи даље током акције.

На Великом Козомору Поглед са Великог Козомора на Маљен

Са Великог Козомора се спуштамо до Превије (разделник Козомора и Маљена) па настављамо даље узбрдо. По изласку на Маљен долазимо на видиковац Паљба (1051 мнв) одакле видимо крај одакле смо дошли, а такође и остале делове венца Ваљевских планина. Од Паљбе идемо кратко асфалтом до места Дивчибаре и ту завршавамо први „корак“ акције. До овде прелазимо око 8 км стазе и савлађујемо укупни успон од 550 м. Сигурни смо да већини учесника то није никакав проблем, а они који не желе да иду даље могу да остану у Дивчибарама и да по вољи имају слободне активности (лагана шетња, посета неком од ресторана, излежавање на околним ливадама, итд…) до завршетка комплетне акције.

  

Други део акције настављамо од Дивчибара у правцу два карактеристична Маљенска врха. Стаза нас води даље узбрдо и прво долазимо до Црног врха (1096 мнв). Црни врх је други по висини врх на Маљену (највиши је Краљев сто – 1104 мнв) али је атрактивнији зато што се до њега може слободно попети (на Краљевом столу се налази војни објекат, па није баш уобичајено да се иде горе) и бити награђен сјајним погледима према Тометином пољу, Субјелу, Ваљевским планинама, Равној гори и Рајцу, а кад је лепо време и даље према Златибору и Тари.

Поглед са Црног врха према Тометином пољу

На Црном врху постоји и једина сређена ски стаза на Маљену где се у снежним месецима може лепо и активно проводити слободно време. Настављамо даље до суседног врха Велика плећа (1037 мнв) на коме се задржавамо таман колико да се издувамо од успона до њега и крећемо натраг до Дивчибара. Спуштамо се опет до насеља и ту завршавамо други „корак“ акције. До овде (заједно са првим делом) прелазимо 13-14 км стазе са успоном од 820 м и спуштањем од 250 м. Ко не жели да иде иде даље, остаје ту да ужива у слободним активностима, а остатак групе иде на трећи део акције.

Ако будемо имали среће, можда ћемо и њу срести! Велика плећа Медитација на "дрвету љубави"

Да бисмо видели још нешто од прелепих предела Маљена настављамо на другу страну и долазимо до врха Голубац (1056 мнв). Пењемо се на њега и уживамо у одличном погледу на суседни Љути крш и кањоне Црне и Буковске реке. Након тога се другом стазицом враћамо натраг до места где нас чека остатак групе и наш превоз за Београд. На крају трећег „корака“ укупно прелазимо 19-20 км са успоном од 930 м и спуштањем од 500 м. Остајемо још неко време да би се и група која је завршила целу акцију мало окрепила, па онда крећемо натраг преко Мионице и Лајковца. Долазак у Београд се очекује у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију у складу са делом трасе коју жели да прође. Стазе којима се крећемо су углавном кроз шуме, преко гребена, нешто мало колским путевима и асфалтом.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

Ако буде довољно учесника за аутобус, цена се смањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Побијеник, кањон Милешевске реке, обронци Златара

Планина Побијеник се налази у југозападном делу Србије између Пријепоља и Прибоја. Окружен много познатијим планинама као што су Златар, Јадовник и мало удаљенији Златибор, можда је помало и запостављен али сигурно је да по својим лепотама не заостаје нимало за њима. Побијеник је голет, богата пашњацима и изворима, а цео крај обилује изворима и потоцима. Налази се на левој обали реке Лим, а приступ је могућ са више страна (од Прибоја, Бистрице на Лиму, Пријепоља, Јабуке или долине Поблаћнице).

 Седобро

Кањон реке Милешевке заједно са клисуром Лима представља уточиште за многе старе и ретке врсте флоре и фауне које су овде живеле милионима година. Дугачак је 24 km, почиње код села Милошев до, а завршава се уливом у Лим у близини манастира Милешева и средњовековног утврђења Милошевац.

Кањон Милешевке

Посебно обележје и природну одлику кањона реке Милешевке чине дивљина, суровост, врлетност, неприступачност, дубина понора местимично и преко 300 m, јер се стране готово вертикално спуштају према речном дну. Над стеновитим и врлетним коритом Милешевке уздиже се стасита и вижљаста реликтна биљка – Панчићева оморика, која заједно са тисом, питомим кестеном, орахом, црним грабом и јелом чини мали део од 317 биљних врста још увек недовољно истраженог кањона. На подручју стрмих стена кањона Милешевке живе медвед, вук, дивокоза и друге ретке животињске врсте Европе, а до пре једне деценије су се овде могли наћи и белоглави супови.

Овај продужени викенд ћемо искористити да обиђемо ове и још неке локалитете, загребаћемо мало по лепотама ових крајева и направићемо основу за будуће посете које се надамо да ће бити учесталије.

Петак, 26. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ у петак 26. јуна тачно у 06.00 h. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Правимо кратку паузу и онда продужавамо пут до села Црквени Тоци одакле крећемо у успон на Борак, највиши врх Побијеника.

Побијеник (фото: Верољуб Ковачевић)

Идемо преко виса Ђурђево брдо па онда уз шумовите висоравни Шербетовца и Карауле стижемо до Борка који се налази на 1423 m. До Црквених Тоца се враћамо другом стазом, а укупно ћемо прећи око 15 km са 600 m успона. Након акције одлазимо на одмор и ноћење пошто нас сутрадан чека права посластица.

Субота 27. јун

Пролазимо кањоном Милешевске реке. Крећемо од манастира Милешево и идемо узводно пратећи ток реке. Посећујемо успут Савину воду (пећина-испосница Светог Саве) и град Милешевац у Хисарџику па настављамо даље.

Алекса у кањону Милешевке  Хисарџик

У зависности од групе на лицу места одлучујемо о маршрути (краћа или дужа) али без обзира на то шта изаберемо напомињемо да тура није лагана. Око 60-70 % пута кроз кањон иде се козјом стазом ширине од 50-100 cm коју константно прати ивица стене, а са друге стране је кањонски амбис-стрма провалија и потребан је додатни опрез.

Стаза кроз кањон

На неким деловима постоје одрони који се морају пажљиво пролазити. Реку такође прелазимо на неколико места, што додаје још један плус на атрактивности ове стазе с обзиром на импровизоване мостиће направљене од грана и стабала. Лакша варијанта би подразумевала пролаз кањоном Милешевке до састава са Међанском реком и Седреничким потоком и повратак истом путањом (око 18-19 km укупно). Тежа опција представља пролаз кањоном и наставак пешачења до Сопотнице (исто око 19 km али са много већим успоном). Постоји и трећа (средње тешка) могућност да не идемо до Сопотнице већ да се вратимо натраг гребеном изнад кањона Милешевке и да тада успут обиђемо град Милешевац. Као што је напоменуто о свему томе одлучујемо на лицу места.

Прелаз преко реке Авантура

Акција је целодневна и сигурно да нико од учесника неће остати без гомиле утисака које ће скупити на овом јединственом прелепом природном драгуљу. 

Недеља 28. јун 

Златарски обронци! Ујутро рано идемо превозом до села Седобро одакле крећемо у акцију.

Седобро Седренички поток Врањак

Обилазимо подзлатарске висове: Црвено прло (1089 m), Биоково брдо (1263 m), Клик (1409 m), превој Врањак (Горња Косатица) и на крају се пењемо на Битовик (1376 m). Од виса до виса идемо старим колским путевима (некада давно су служили локалном становништву као главна веза од Пријепоља до Нове вароши) и путевима дрвосеча, а предео који пролазимо је веома разноврстан.

Врањак Косатица Битовик

Крећемо се преко пашњака, па кроз храстове и букове шуме. Од Врањака почиње да се простире чувена златарска јела да би на крају дошли на Битовик који је опет сав у пашњацима. Одатле крећемо у спуст према Лиму где нас чека наше возило. Тура неће бити дужа од 20-ак km са укупним успоном од 900-1000 m. Завршавамо је најкасније до 16 h и онда крећемо натраг за Београд. Враћамо се преко Златибора и Чачка и правимо успутне паузе по потреби.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 часова на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

5.900 рсд

5.800 рсд за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализаторе. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). Ако у објекту где будемо смештени постоје услови за припремање хране, онда ће се о томе знати непосредно пред акцију. Такође ћемо тада знати и да ли у објекту евентуално постоји ресторан у коме се могу наручити оброци по потреби. О томе се можемо договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 26. јуна тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 28. јуна у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 h).

 Акцију реализују

 Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 и

 Алекса Попадић

 063 616 750

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КРЕМНА

„Околина Кремана је као нека бескрајна башта ишарана четинарима, који као да брује у вечитом поветарцу једном непрекидном хармонијом, у којој све живи, све сија, све трепери радошћу и срећом. Хоризонт унаоколо испрекидан је на појединим местима Шарганом и Чиготом као огромним саксијама зимзелена и пред очима пружа бескрајне видике чак до Дурмитора и Авале….“  Др Радован Казимировић

Пича се да су некад у Кремнима били летњи двори Немањића…

 ПОЛАЗАК  у 7 h, са паркинга испред центра „САВА“. Дођите 15 минута раније, како не бисмо каснили у поласку! Правићемо получасовну успутну паузу за јутарњу кафу.

 Путујемо до Ужица и даље Златиборским путем према Вишеграду до Кремана, а одатле настављамо 6 km кривудавим путем кроз кањон Ђетиње, до села Биоска. У 11:30 h напуштамо аутобус, разгледамо центар села, сипамо воду и крећемо на пешачење трасом ћире до Кремана, поред спомен-крста Јовану Петровићу – Карађорђевом деди. Дужина стазе је око 8 km а висинска разлика 100 m.

Акција је рекреативна, лагана, прилагођена свим узрастима од 7 до 77 година. Тако да ћемо уживати у предивним пределима, својственим овим крајевима, уживати у живописним бојама којима се само јесен овде представља. Циљ је да цео дан проведемо у природи, максимално уживајући њену лепоту.

У Кремну стижемо око 15:30 h  на чорбу (250 дин) у неком од локалних домаћинстава.  Ако је мањи број планинара онда ћемо ићи на домаће лепиње. Разгледање села и обилазак гробова пророка Тарабића. Полазак за Београд у 18 h.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена врeменским

                 условима, заштита од евентуалних падавина.

ЦЕНА:   1.250 дин  (1.650 дин, ако се иде минибусом)   

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба

reka_Djetinja

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

 

Погледајте и остале акције