Архива за Zlatar

Пештер: Велика Нинаја и Увац (Лопижанска страна)

Добили смо информацију да су шумске стазе на Великој Нинаји у тешко проходном стању због набујалог растиња услед протеклих падавина. На предлог наших домаћина и водича на терену, одлучили смо да уместо на Нинају идемо на планину Жилиндар (1616 мнв), на крајњем југу Пештера. Ова планина се популарно назива „међаш“ зато јер се налази на самој српско-црногорској граници. Обећавамо још бољи доживљај са обиљем прелепих погледа на планине Црне Горе и Србије.
Све остало остаје према првобитном плану!

Пре годину дана смо по први пут обишли овај јединствени бисер наше земље који се на жалост веома ретко посећује. Том приликом смо стекли нека нова искуства и сазнања, а такође смо видели и шта још лепо и интересантно тамо има да се обиђе (а верујте да има пуно тога). Ове године смо одлучили да одемо на мало познату планину Велику Нинају, као и да обиђемо чувене Увачке меандре, али овог пута из једног другог правца од оних уобичајених. У свему томе ће нам помоћи наши пријатељи из планинарско-спелеолошког друштва „Змајевац“ из Сјенице, које смо упознали приликом нашег прошлогодишњег боравка у овим крајевима и они ће нам бити водичи на терену на коме одлично познају сваки камен.

Увачко језеро. Фото: Зоран Симић - Сима пећинар Пештерска висораван. Фото: Зоран Симић - Сима пећинар

Пештерска висораван (или само Пештер) је крашка висораван у југозападној србији просечне надморске висине од 1150-1250 м. Лоцирана је југоисточно од Сјенице и северoзопадно од Тутина, а такође садржи и Пештерско поље (око 1150 мнв) површине од 63 км2. Пештер је богато извориште тресета који спада у најквалитетнији како у Европи, тако и у свету. Богат је суватима за испашу оваца и сходно томе овај крај је познат по производима који долазе од пештерско-сјеничких или пештерско-тутинских оваца, попут пештерског сира. Пештерска висораван садржи многе понорнице, од којих је највећа Боровштица. Становништво чине углавном Бошњаци и Срби, а на крајњем истоку према Космету има и нешто Албанаца.

Петак, 24. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 17.00 часова. Идемо преко Младеновца, Чачка, Пожеге, Ариља и Ивањице и долазимо до Сјенице где ноћимо. Смештамо се у собе и одлазимо на заслужени одмор, сутрадан нас чека фина акција.

Субота, 25. август:

Рано устајање, доручак и покрет према договору са водичима. Идемо нашим превозом ка Пештерској висоравни све до подножја Велике Нинаје, одакле крећемо у целодневно пешачење по овој шумовитој планини. У плану је обилазак гребена Хомар и Сухар, излазак на највиши врх – Сухи крш (1462 мнв), а ако буде било времена (и снаге) идемо и на оближње брдо Тројан (1351 мнв). Пређена километража сасвим сигурно неће бити испод 20 км, а неће изостати ни солидан успон, тако да је неопходна добра кондиција.

 Велика Нинаја Поглед на Тројан

На крају акције, одлазимо до Сјенице на заслужени одмор, а нешто више о Нинаји се може прочитати из следећег цитата господина Насера Бакића:

Нинаја се налази на Пештери, простире се између Јарута на југу, Голије на северу и Новопазарске котлине на истоку. Налази се између Сјенице,Тутина и Новог Пазара. Нинаја је сложене морфологије, њу чине и донекле изоловани гребени Хомар и Сухар. На Хомару је и највиши врх Нинаје-Сухи крш (1462 м).

Нинаја је највећи пашњак који користе неколико десетина села која припадају Тутину, Пазару и Сјеници. Најближа села су Баћица, Точилово, Жабрен, Пружањ, Расно, Растеновиће, Мелаје, Аливеровиће, Рашковиче, Баљен, Делимеђе и многа друга која су вековима узгајала стоку у овој огромној планини,а чак су се многи мештани преко лета насељавали са стоком на овој планини на такозваним становима све до мртве јесени.

Нинаја је позната као најздравији пашњак са многим лековитим биљкама. Стока која је користила овај пашњак је била најздравија и живела је у просеку дуже од остале стоке на другим пашњацима. Оно што је интересантно је да су и инсани који су боравили у овој планини били здрави и живели у просеку дуже од осталих народа.

На овој планини или како је назвасмо пашњаку, хранило се неколико хиљада крупне и ситне стоке, или како кажу мештани неколико хиљада грла стоке.

 

О томе како је настао назив ове планине постоји више тумачења, а ми овде наводимо један од занимљивијих митова:

Легенда каже да је цела Пештерска висораван некада била покривена великим језером. У том језеру живела је троглава аждаја коју је убио свети Ђорђе. У свом самртном ропцу аждаја је репом окрњила шуму у данашњој Крњој јели, а од њеног лета „занинала“ се цела планина Нинаја. Пре сукоба са аждајом свети Ђорђе је ударио мачем у камен и из њега је потекла хладна планинска вода. На извору Ђурђевице та вода и данас тече, а житељи пештерске висоравни су ту вековима приносили овна као жртву. Вода из великог језера је, у међувремену отекла и на Пештеру је од ње остало само једно мало језеро у селу Тузиње покрај Карајукића бунара. У наредним вековима уместо тог једног природног језера, у кањону Увца, на северном делу Пештерске висоравни, створена су три вештачка језера.

 Недеља 26. август:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак према Увачком  (Сјеничком) језеру са Лопижанске стране. Села Горње и Доње Лопиже се налазе на левој страни језера, а наш циљ су литице преко пута познатог видиковца Молитва. И овог дана идемо у друштву наших водича из ПСД „Змајевац“ тако да очекујемо једну праву планинарску туру.

 Меандри Увачког (Сјеничког) језера 

Након завршене акције, долазимо до нашег возила и крећемо натраг ка Београду. Обавезно правимо једну дужу паузу за ручак, а по потреби можда још једну краћу. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

5.300 дин

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

5.200 дин

Калкулација је рађена за минимум 17 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

ДОДАТНА НАПОМЕНА:

Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У објекту где спавамо можемо користити кухињу да скувамо кафу или да подгрејемо неко готово јело – треба понети примусе. У Сјеници има доста ресторана, пекара и продавница, тако да сваки учесник за себе може одабрати оно шта му највише одговара.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 24. августа тачно у 17:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 26. августа у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 часова).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Сплаварење Лимом – Камена гора – Јабука

Старовлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке.

Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Златар и Побијеник  смо већ обишли, такође смо прошли и кроз кањон реке Милешеве, а и овог пута ћемо имати један продужени викенд испуњен сасвим довољном дозом авантуре, адреналина и задовољства. У плану је сплаварење Лимом, трекинг на Црни врх и уживање у питоминама Камене горе и Јабуке.

Кањон Милешевке 

Лим је река дужине 220 км, извире из Плавског језера и протиче кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину (република Српска) све до свог улива у Дрину између Горажда и Вишеграда. Сама река формира композитну долину у којој се наизменично смењују клисуре и котлине, а област око ње се назива Полимље. Бројни културно историјски споменици уз времена Стефана Немање су веома битни за одржање српског народа и културе у овим крајевима, а најпознатији су манастири Милешева, Ђурђеви Ступови, Давидовица, Куманица и Свети Никола, као и Јеринин град који се уздиже над кањоном реке. Данас је Лим познат као једна од најатрактивнијих локалитета за адреналинске спортове као што је сплаварење, па ћемо и ми овог пута имати прилике да испробамо како све то изгледа.

Лим - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић

Петак, 22. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 06.30 часова ујутро. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Након тога продужавамо нашим превозом према манастиру Куманица – полазишном месту за сплаварење, где нас чека „Сима с’ Лима“.

Задужујемо и облачимо неопходну опрему, па полазимо на рафтинг Лимом у дужини од 13 км све до Бродарева. Само сплаварење траје око 2,5-3 сата а имамо и паузу за одмор и купање у дужини од око 1,5 сат, дакле укупно проводимо на води 4-4,5 сата. Надамо се да ће Лим имати висок водостај и да ћемо доживети лепу авантуру.

Сплаварење - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић

По завршеном рафтингу, идемо у Камену гору код Симе у камп где се смештамо у брвнаре и у аутентичне кућаре.

 Симин камп Кућаре

У сваком случају бићемо у фантастичном природном окружењу, а са домаћином се можемо договорити и да нам се спреми неки оброк или слично.

Субота, 23. јун:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова. Прво обилазимо познати Стари бор (битна знаменитост овог краја), а након тога идемо у трекинг по Каменој гори где ћемо уживати како у питоминама ове планине на самој граници са Црном гором, тако и у столетним шумама којима обилује читаво подручје.

Стари бор - Светибор Јела која расте из старог бора, стара је 50 година! Црни врх 1481 мнв

Предвиђено је пешачење у дужини од 22-23 км са висинском разликом од 800 м како успона, тако и силаска. Највиша кота коју посећујемо је Црни врх (1481 мнв), а пошто имамо цео дан на располагању, ићи ћемо лагано и сигурно ће свим учесницима максимално пријати.

  

Камена гора је планина у близини Пријепоља на југозападу Србије, а на самој граници са Црном Гором. То је такође назив и за планинско село, сачувано од цивилизацијских тековина и урбанизације. У њему се удише чист ваздух, пије ледена планинска вода, људи су бритки и дуговечни, а клима ћудљива и променљива.

Назив Камена Гора скован је на основу пејзажа у ком се место и налази, а то је шума на стеновитој планини, односно „гора на камену“. Простире се на надморској висини од 800 м до 1496 м, где је и највиши врх Равна гора, који је готово у истој равни са Црним врхом са друге стране планине.

Камена Гора располаже богатством флоре и фауне, шумама и бистрим планинским изворима којих има на сваком кораку. Најстарији становник Камене Горе је Стари бор, висок 13 м са пречником крошње од 18 м, обима стабла готово 5,5 м, а његова старост процењена је на отприлике 500 година.

Камена Гора је између два светска рата, званично проглашена за ваздушну бању, а ондашње карактеристике задржала је и до данас. Природа је незагађена, ваздух чист, клима блага, а на срећу, Камена Гора је без великих хотела и мотела, и агресивне урбанизације.

Уколико неко не буде био расположен за целодневно пешачење, може да остане у Каменој гори и да према сопственим жељама проведе време (краће пешачке туре, одмор у природи, итд…).

Како се год ко буде одлучио, на крају дана сви се враћамо у наше кућице где нас очекује договорена укусна вечера, дружење и опуштање.

Недеља 24. јун:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак на лаганији трекинг од Камене горе до Јабуке.

Јабука је позната као превој – граница између Србије и Црне горе, али је такође и туристички центар са ски теренима подобним за рекреацију деце. То је једна таласаста висораван са просечном надморском висином од 1300 м прекривена густим четинарским шумама. На стази од Камене горе до Јабуке (дужина око 11-12 км, успон око 350 м) пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике како према околним, тако и према удаљенијим планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

 Оригинална архитектура Камене горе 

Након 4-5 сати уживања, стижемо до Јабуке где нас чека наше возило. Ако буде било времена отићи ћемо у посету манастиру Милешева, па онда крећемо натраг ка Београду преко Нове Вароши, Златибора и Чачка. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.600 дин + 15 € сплаварење

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

4.500 дин + 15 € сплаварење

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

ДОДАТНE НАПОМЕНE:

Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У кампу где спавамо можемо добити оброке (доручак, вечера), а о томе ћемо се договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију.

У случају неповољних временских прилика за сплаварење могућа је рокада дана извођења појединих акција.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 22. јуна тачно у 06:30 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 24. јуна у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 часова).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Кајацима по Увачким меандрима + Пештерска висораван

Као што је познато, летња концепција КАУП-ових излета се великим делом базира на разним „воденим“ акцијама. У понуди имамо проласке кањонима (мањим и већим, лаганим и тешким), сплаварења, вожње чамцима, опуштене шетње поред река и језера са брчкањима и праћакањима, али до сада нисмо имали активан боравак на води у кајацима (кануима). Дакле, оно што вас очекује је још једна премијерна акција чија сама локација обећава велику атракцију. Овај пут посећујемо непрегледну Пештерску висораван, као и Увачко језеро где ћемо уживати у савршенству које (истини за вољу) није оригинално вајарско дело природе, али је упркос томе нешто што је посебно вредно да се види и осети на овај начин.

Увачко језеро. Фото: Зоран Симић - Сима пећинар Пештерска висораван. Фото: Зоран Симић - Сима пећинар

Пештерска висораван (или само Пештер) је крашка висораван у југозападној србији просечне надморске висине од 1150-1250 м. Лоцирана је југоисточно од Сјенице и северозопадно од Тутина, а такође садржи и Пештерско поље (око 1150 мнв) површине од 63 км2. Пештер је богато извориште тресета који спада у најквалитетнији како у Европи, тако и у свету. Богат је суватима за испашу оваца и сходно томе овај крај је познат по производима који долазе од пештерско-сјеничких или пештерско-тутинских оваца, попут пештерског сира. Пештерска висораван садржи многе понорнице, од којих је највећа Боровштица. Становништво чине углавном Бошњаци и Срби, а на крајњем истоку према Космету има и нешто Албанаца.

На Пештеру такође постоје и остаци старих градова или утврђења. Искористићемо прилику и да обиђемо један од њих, али о томе ћемо мало касније!

Посету овим крајевима употпуњујемо одласком до Увачког језера где у плану имамо хедонистички боравак на нестварно лепим зеленим водама овог резервата. Активно проводимо време у кајацима и том приликом обилазимо неке интересантне ствари које су приступачне једино на овај начин.

Петак, 14. јул:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 17.00 часова. Идемо ибарском магистралом преко Чачка, Пожеге, Ариља и Ивањице и долазимо до Сјенице где смо организовали ноћење. Смештамо се у собе и одлазимо на заслужени одмор, сутрадан нас чека фина акција.

Субота, 15. јул:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова. Идемо нашим превозом према Пештерској висоравни све до места Врсенице или (вероватно правилније) Вр(х)сјенице. Крећемо у трекинг по Пештеру, а одмах на почетку имамо прилику да посетимо једно од утврђења које смо споменули у уводу овог плана. На брду Градина (1331 мнв) се налазе остаци утврђења о чијој историји постоје различите верзије..

Панорама Сјеничке пештери. Фото: Зоран симић - Сима пећинар

Верзија бр. 1: Достиника – прва престоница Србије!

Осамдесетих година прошлог века, археолог Драгица Премовић Алексић (директор музеја Рас) је уочила и започела истраживања на овом локалитету. Откривени су остаци три дебела камена бедема на северној падини узвишења Клик на висини од 1330 мнв. Претпоставка је да су бедеми служили као одбрана двора српских кнежева – „архонта“, како су их звали ромејски цареви из Константинопоља, који су владали вековима пре Немањића.

Након открића, госпођа Премовић је наставила да упорно и углавном сама ископава град. Пронашла је доста римског материјала из касне антике и потпуно неочекивано налазе српске керамике, алата и оружја из деветог и десетог века. На основу тога је закључено да је реч о српском утврђеном граду који је живео бар двеста година пре Немањића, а затим је уништен и напуштен у 10. веку, у време бугарске експанзије.

У даљим истраживањима (помоћу минималних добијених средстава), Драгица је посумњала да је пронашла престоницу српских кнежева Достинику за коју је група значајних историчара већ тврдила да се налази близу данашње Сјенице.

Детаљније о свему овоме, може се прочитати на следећем линку:

Dostinika – prva prestonica Srbije

Верзија бр. 2: Земља древних Илира и Келта!

У историји доста често постоје различита тумачења, па је такав случај и за овај локалитет. Према господину Сулејману Аличковићу (писцу и етнологу), ово утврђење се не може везати за поменуту Достинику већ је у питању старо илирско или келтско утврђење.

Детаљније објашњење ових тврдњи се може прочитати на следећем линку:

SandžakPRESS

Ми овом приликом не желимо да се упуштамо у било какву расправу око ових различитих тврдњи. Сигурно је да ће нам обилазак овог локалитета бити веома занимљив, а стручњацима остављамо да ако је икако могуће утврде праву истину.

Након Градине, настављамо даље кроз саму средину Пештерске висоравни пролазећи при том многе локалитете и врхове: Боровњак (1426 мнв), Пландиште, Ракочке бунаре, Добро брдо (1358 мнв), Главицу (1384 мнв), Јеров шанац (1371 мнв), Велики чукар (1392 мнв), Озебац (1363 мнв), Тузиње, Галино брдо (1208 мнв), Тузињске бунаре,  језеро Карамејдани… На крају долазимо до Карајукића бунара и ту је крај ове пешачке авантуре. Правимо кратку паузу за одмор и нашим превозом се враћамо до Сјенице и куће где смо смештени.

Карајукића бунари. Фото: Зоран Симић - Сима пећинар Пештерска архитектура. Фото: Зоран Симић - Сима пећинар

Иако према броју наведених локалитета које посећујемо можда изгледа да је тура тешка, верујте нам на реч да уопште није тако. Крећемо се благо заталасаном висоравни тако да укупна висинска разлика коју пролазимо није већа од 600 м успона и 550 м силаска. Дужина пешачења је око 23 км и сигурни смо да ће у овом несвакидашњем окружењу учесници уживати свим чулима.

Недеља 16. јул:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак према Увачком језеру. Тамо нас чека наш стари пријатељ Симо–Лим са својом кајак флотилом. Симини кајаци. Фото: Симо Лим.

Укрцавамо се у пловила и крећемо у максимални хедонизам по нестварно лепим водама овог језера. Сами управљамо чамцима и практично можемо да радимо што год нам падне на памет као занимација на води. Обилазимо разна интересантна места на језеру (пећина, видиковац,…), али купање, веслање и остало праћакање нам је на првом месту. Боравак на води је предвиђен у трајању од неких 4-5 сати и сигурни смо да ћемо дуго памтити и причати све што смо видели и доживели овог дана.

Кајацима по Увачком језеру. Фото: Симо Лим. Кајацима по Увачком језеру. Фото: Симо Лим. Кајацима по Увачком језеру. Фото: Симо Лим.

Након завршене акције, идемо до нашег возила и крећемо натраг ка Београду. Обавезно правимо једну дужу паузу за ручак, а по потреби можда још једну краћу. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

Меандри Увца. Фото: Зоран Симић - Сима пећинар Увачко језеро. Фото: Драгана Ђуричић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима, опрема за боравак на води.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.300 дин + 22 € кајакарење

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

4.200 дин + 22 € кајакарење

Калкулација је рађена за минимум 17 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, кајакарење по језеру са најмом опреме (посета пећини се посебно плаћа, али о томе ћемо више знати непосредно пре акције), организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНА НАПОМЕНА:

Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У објекту где спавамо можемо користити кухињу да скувамо кафу или да подгрејемо неко готово јело. У Сјеници постоје ресторани, тако да сваки учесник за себе може одабрати оно шта му највише одговара.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 14. јула тачно у 17:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 16. јула у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 часова).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Увачко језеро. Фото Драгана Ђуричић Меандри Увца. Фото: Драгана Ђуричић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Кањон Милешевске реке – рафтинг Лимом – Камена гора – Јабука

Старовлашка висијаСтаровлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке.

Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Златар и Побијеник  смо већ обишли, а овај пут ћемо имати један продужени викенд испуњен сасвим довољном дозом авантуре и адреналина. У плану је пролаз кањоном Милешевке, сплаварење Лимом и уживање у питоминама Камене горе и Јабуке.

Кањон Милешевке 

Лим је река дужине 220 км, извире из Плавског језера и протиче кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину (република Српска) све до свог улива у Дрину између Горажда и Вишеграда. Сама река формира композитну долину у којој се наизменично смењују клисуре и котлине, а област око ње се назива Полимље. Бројни културно историјски споменици уз времена Стефана Немање су веома битни за одржање српског народа и културе у овим крајевима, а најпознатији су манастири Милешева, Ђурђеви Ступови, Давидовица, Куманица и Свети Никола, као и Јеринин град који се уздиже над кањоном реке. Данас је Лим познат као једна од најатрактивнијих локалитета за адреналинске спортове као што је сплаварење, па ћемо и ми овог пута имати прилике да испробамо како све то изгледа.

Лим; Фото: wikipedia Рафтинг; Фото: www.serbiarafting.com

Петак, 22. јул:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 00.00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Прво свраћамо до манастира Милешева где правимо паузу за обилазак, као и за јутарњу кафу.

Маснастир Милешева Река Милешевка 

Након тога продужавамо нашим превозом према манастиру Куманица – полазишном месту за сплаварење. Задужујемо и облачимо неопходну опрему, па полазимо на рафтинг Лимом у дужини од 13 км све до Бродарева. Само сплаварење траје око 2,5-3 сата а имамо и паузу за одмор и купање у дужини од око 1,5 сат. Укупно дакле проводимо на води 4-4,5 сата и обећавамо лепу авантуру.

По завршеном рафтингу, идемо у Гувниште (један од засеока Камене горе) где нас очекује смештај у прелепом етно конаку нашег домаћина Милојка Глушчевића. Претпостављамо да ће до краја дана бити још довољно времена да направимо једну опуштајућу шетњу у дужини од 4-5 км по питоминама Камене горе која ће свима сигурно пријати.

Етно село Етно кућа домаћина Музејска поставка

Нећемо ништа описивати, фотографије говоре саме за себе.

Све је веома лепо сачувано Ушушкана собица

У сваком случају добијамо пун комфор, а са домаћином се можемо договорити и да нам се спреми неки оброк или слично.

Апартман Смештај за парове Занимација за децу

Субота, 23. јул:

Рано устајање, доручак и покрет у 07:30 h. Идемо нашим превозом до чувене Сопотнице и још чувенијих водопада. Имамо кратак обилазак најлепших делова овог природног драгуља, па онда полазимо у нову авантуру која никога неће оставити равнодушним.

Сопотница; Фото: Александар Вељковић Сопотница; Фото: Александар Вељковић

Крећемо у трекинг према кањону Милешевске реке и у плану је пролазак његовим најатрактивнијим делом. Идемо узбрдо према Кумријиној чесми где правимо прву дужу паузу. Даље настављамо низбрдо према реци све док не дођемо до самог срца кањона – састава Међанске реке и Седреничког потока са Милешевком.

Седренички поток Алекса у кањону Милешевке Четинари расту не немогућим местима

Кањон реке Милешевке заједно са клисуром Лима представља уточиште за многе старе и ретке врсте флоре и фауне које су овде живеле милионима година. Милешевка је природна граница између планина Златар и Јадовник. Две саставнице ове реке извиру на Јадовнику испод највишег врха Катунић (1734 мнв), обилазе суседни врх Козомор и састају се код Милошевог дола. Река је дугачка 24 km и улива се у Лим у близини манастира Милешева и средњовековног утврђења Милошевац.

Посебно обележје и природну одлику кањона чине дивљина, суровост, врлетност, неприступачност, дубина понора местимично и преко 300 метара, јер се стране готово вертикално спуштају према речном дну. Над стеновитим и врлетним коритом Милешевке уздиже се стасита и вижљаста реликтна биљка – Панчићева оморика, која заједно са тисом, питомим кестеном, орахом, црним грабом и јелом чини мали део од 317 биљних врста још увек недовољно истраженог кањона. Клисура је склониште за многе врсте животиња: дивокозу, срну, видру, медведа, белоглавог супа, сурог и орла змијара, сивог сокола и осталих заштићених врста. На улазу у клисуру налази се манастир Милешева који је гробна црква Цветог Саве чије су мошти ту почивале све до 1594-е године. Манастир је познат по чувеној фресци Белог анђела, а у близини  је и средњевековни град Милешевац (Хисарџик) из XIII века.

Стаза кроз кањон  Доста је уско на неким деловима

Настављамо стазом кроз кањон, а морамо и да пређемо са једне обале на другу (могуће изување гојзерица 😛 ). Око 60-70 % пута кроз кањон иде се козјом стазом ширине од 50-100 cm коју константно прати ивица стене, а са друге стране је кањонски амбис-стрма провалија и потребан је додатни опрез. На неким деловима је могуће постојање одрона, па учесници морају бити спремни и на могуће потешкоће при преласку ових деоница стазе. Завршетак стазе је код манастира Милешева, а пре самог краја пролазимо кроз чувене тунеле.

Брза Милешевска река  Стари град Милешевац - Хисарџик

Акција је целодневна и сигурно да нико од учесника неће остати без гомиле утисака које ће скупити боравком у овом јединственом прелепом природном драгуљу. Укупна дужина пешачења (без додатних – опционих обилазака) је око 17 км са 900 m успона и 1300 m спуштања и неопходна је добра кондиција. На крају дана, повратак у Гувниште, вечера, дружење, опуштање…

Важна напомена: Ко не буде желео да иде кроз кањон Милешевке, слободно може остати у питоминама Сопотнице и детаљнијем обиласку према сопственим жељама. На крају дана се код манастира Милешева комплетира цела група и сви заједно се враћамо у Гувниште.

Недеља 24. јул:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак на лаганији трекинг од Камене горе до Јабуке, уз обавезни обилазак Старог бора – битне знаменитости овог краја.

Стари бор - Светибор Јела која расте из старог бора, стара је 50 година! Црни врх 1481 мнв

Јабука је позната као превој – граница између Србије и Црне горе, али је такође и туристички центар са ски теренима подобним за рекреацију деце. То је једна таласаста висораван са просечном надморском висином од 1300 м прекривена густим четинарским шумама. На стази од Камене горе до Јабуке (дужина око 15-16 km, успон 400-450 m) пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике како према околним, тако и према удаљенијим планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

Питомина Уживање

Након 5-6 сати уживања, стижемо до Јабуке где нас чека наше возило. Крећемо натраг ка Београду преко Нове Вароши, Златибора и Чачка и правимо успутне паузе по потреби. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

5.550 дин + 15 € сплаварење

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

5.450 дин + 15 € сплаварење

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, рафтинг Лимом са најмом опреме, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У објекту где спавамо можемо добити оброке (доручак, вечера), а о томе ћемо се договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију. У апартману постоји кухиња у којој се може спремити неки брзи оброк, али собе су без те могућности.
  2. У зависности од временске прогнозе која је битна како за рафтинг, тако и за пролазак кањоном Милешевке, могућа је промена редоследа извођења акција сходно ситуацији.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 22. јула тачно у 00:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 24. јула у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Камена гора-Побијеник; Старовлашко-Рашка висија

У нашем програму је већ била предвиђена акција по планини Побијеник и кањону Милешевске реке, која је на жалост због слабог интересовања морала бити отказана. Али, ови крајеви су толико живописни и разноврсни тако да не би било довољно ни много више времена како би се обишло све што постоји и виделе све лепоте које нам се тамо нуде. У ствари, овуда се углавном пројури на путу према црногорском приморју или планинама, а ретко се иде циљно да се посети и обиђе бар мало ових прелепих крајева.

Старовлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке. Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Старовлашка висија (мапа са сајта: http://upoznajsrbiju.weebly.com)Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Нешто од овога смо већ обишли, а овај пут ћемо видети и друге атракције које нам се пружају.

Петак, 14. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 16.00 h. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Правимо кратку паузу и онда продужавамо пут према Каменој гори где нам је база за следећа два дана боравка у овом крају.

 Стари бор

Субота, 15. август:

Одређена је за детаљнији обилазак планине Побијеник него што је то било предвиђено у претходном плану за јунску акцију. Побијеник је голет, богата пашњацима и изворима, а цео крај обилује изворима и потоцима.

Ђурђево брдо 

Налази се на левој обали реке Лим, а приступ је могућ са више страна (од Прибоја, Бистрице на Лиму, Пријепоља, Јабуке или долине Поблаћнице). Овај пут полазимо из правца Јабуке тј. од села Горње Бабине и засеока Врбово. Крећемо се југозападним обронцима Побијеника и преко Осовља и Забрдњих Тоца идемо према Бораку – највишем врху Побијеника (1423 m). Након тога се спуштамо јужном страном преко Шербетовца и Карауле и долазимо до места где нас чека наш превоз до објекта где нам је смештај.

Укупно ће бити око 20-ак km пешачења са 900 m у успону и исто толико у силаску. Акција је целодневна, крећемо се прелепим крајевима Побијеника и гарантујемо уживање у сваком тренутку.

Побијеник

Недеља, 16. август:

Овај дан је резервисан за лагани трекинг по Каменој гори. Имаћемо један освежавајући и одмарајући слободни боравак у природи. Посетићемо познати Стари бор, а у зависности од расположења ћемо направити и трекинг или према Црном Врху (1481 мнв) или на вис Камена Гора на тзв. Равној Гори (1483 мнв). Пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике према околним а такође и удаљеним планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

Туру завршавамо најкасније до 16 часова и онда крећемо натраг за Београд. Враћамо се преко Златибора и Чачка и правимо успутне паузе по потреби.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h на у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

4.900 дин

4.800 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализаторе. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). Ако у објекту где будемо смештени постоје услови за припремање хране, онда ће се о томе знати непосредно пред акцију. Такође ћемо тада знати и да ли у објекту евентуално постоји ресторан у коме се могу наручити оброци по потреби. О томе се можемо договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 14. августа тачно у 16:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 16. августа у вечерњим сатима (претпостављамо око 23.00 часа).

Акцију реализују

Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

и

Алекса Попадић

063 616 750

Камена Гора

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Побијеник, кањон Милешевске реке, обронци Златара

Планина Побијеник се налази у југозападном делу Србије између Пријепоља и Прибоја. Окружен много познатијим планинама као што су Златар, Јадовник и мало удаљенији Златибор, можда је помало и запостављен али сигурно је да по својим лепотама не заостаје нимало за њима. Побијеник је голет, богата пашњацима и изворима, а цео крај обилује изворима и потоцима. Налази се на левој обали реке Лим, а приступ је могућ са више страна (од Прибоја, Бистрице на Лиму, Пријепоља, Јабуке или долине Поблаћнице).

 Седобро

Кањон реке Милешевке заједно са клисуром Лима представља уточиште за многе старе и ретке врсте флоре и фауне које су овде живеле милионима година. Дугачак је 24 km, почиње код села Милошев до, а завршава се уливом у Лим у близини манастира Милешева и средњовековног утврђења Милошевац.

Кањон Милешевке

Посебно обележје и природну одлику кањона реке Милешевке чине дивљина, суровост, врлетност, неприступачност, дубина понора местимично и преко 300 m, јер се стране готово вертикално спуштају према речном дну. Над стеновитим и врлетним коритом Милешевке уздиже се стасита и вижљаста реликтна биљка – Панчићева оморика, која заједно са тисом, питомим кестеном, орахом, црним грабом и јелом чини мали део од 317 биљних врста још увек недовољно истраженог кањона. На подручју стрмих стена кањона Милешевке живе медвед, вук, дивокоза и друге ретке животињске врсте Европе, а до пре једне деценије су се овде могли наћи и белоглави супови.

Овај продужени викенд ћемо искористити да обиђемо ове и још неке локалитете, загребаћемо мало по лепотама ових крајева и направићемо основу за будуће посете које се надамо да ће бити учесталије.

Петак, 26. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ у петак 26. јуна тачно у 06.00 h. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Правимо кратку паузу и онда продужавамо пут до села Црквени Тоци одакле крећемо у успон на Борак, највиши врх Побијеника.

Побијеник (фото: Верољуб Ковачевић)

Идемо преко виса Ђурђево брдо па онда уз шумовите висоравни Шербетовца и Карауле стижемо до Борка који се налази на 1423 m. До Црквених Тоца се враћамо другом стазом, а укупно ћемо прећи око 15 km са 600 m успона. Након акције одлазимо на одмор и ноћење пошто нас сутрадан чека права посластица.

Субота 27. јун

Пролазимо кањоном Милешевске реке. Крећемо од манастира Милешево и идемо узводно пратећи ток реке. Посећујемо успут Савину воду (пећина-испосница Светог Саве) и град Милешевац у Хисарџику па настављамо даље.

Алекса у кањону Милешевке  Хисарџик

У зависности од групе на лицу места одлучујемо о маршрути (краћа или дужа) али без обзира на то шта изаберемо напомињемо да тура није лагана. Око 60-70 % пута кроз кањон иде се козјом стазом ширине од 50-100 cm коју константно прати ивица стене, а са друге стране је кањонски амбис-стрма провалија и потребан је додатни опрез.

Стаза кроз кањон

На неким деловима постоје одрони који се морају пажљиво пролазити. Реку такође прелазимо на неколико места, што додаје још један плус на атрактивности ове стазе с обзиром на импровизоване мостиће направљене од грана и стабала. Лакша варијанта би подразумевала пролаз кањоном Милешевке до састава са Међанском реком и Седреничким потоком и повратак истом путањом (око 18-19 km укупно). Тежа опција представља пролаз кањоном и наставак пешачења до Сопотнице (исто око 19 km али са много већим успоном). Постоји и трећа (средње тешка) могућност да не идемо до Сопотнице већ да се вратимо натраг гребеном изнад кањона Милешевке и да тада успут обиђемо град Милешевац. Као што је напоменуто о свему томе одлучујемо на лицу места.

Прелаз преко реке Авантура

Акција је целодневна и сигурно да нико од учесника неће остати без гомиле утисака које ће скупити на овом јединственом прелепом природном драгуљу. 

Недеља 28. јун 

Златарски обронци! Ујутро рано идемо превозом до села Седобро одакле крећемо у акцију.

Седобро Седренички поток Врањак

Обилазимо подзлатарске висове: Црвено прло (1089 m), Биоково брдо (1263 m), Клик (1409 m), превој Врањак (Горња Косатица) и на крају се пењемо на Битовик (1376 m). Од виса до виса идемо старим колским путевима (некада давно су служили локалном становништву као главна веза од Пријепоља до Нове вароши) и путевима дрвосеча, а предео који пролазимо је веома разноврстан.

Врањак Косатица Битовик

Крећемо се преко пашњака, па кроз храстове и букове шуме. Од Врањака почиње да се простире чувена златарска јела да би на крају дошли на Битовик који је опет сав у пашњацима. Одатле крећемо у спуст према Лиму где нас чека наше возило. Тура неће бити дужа од 20-ак km са укупним успоном од 900-1000 m. Завршавамо је најкасније до 16 h и онда крећемо натраг за Београд. Враћамо се преко Златибора и Чачка и правимо успутне паузе по потреби.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 часова на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

5.900 рсд

5.800 рсд за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализаторе. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). Ако у објекту где будемо смештени постоје услови за припремање хране, онда ће се о томе знати непосредно пред акцију. Такође ћемо тада знати и да ли у објекту евентуално постоји ресторан у коме се могу наручити оброци по потреби. О томе се можемо договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 26. јуна тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 28. јуна у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 h).

 Акцију реализују

 Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 и

 Алекса Попадић

 063 616 750

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Златар и Тичје поље

У југозападној Србији, у Динарском појасу, уздиже се Златар, својим највишим врхом Голо Брдо (1627 m), а одмах до њега Велика Кршева (1625 m). 

Прекривена  великим, стаситим шумама бора и брезе,  а ишарана пашњацима, Златар по својој морфологији и аутентичној природи представља прави природни трезор, а због погодне климе, висине и нарочите руже ветрова, благотворна је за организам, због чега и располаже рехабилитационим центром.

Поглед на Златар из Вилова

Недалеко је и кањон реке Увац и реликтне птичје врсте, попут колоније белоглавих супова. Ту су и позната и Златарска језера чија лепота не заостаје. У ако су људско дело, савршено се уклапају у постојећи природни рељеф. Све то су места која се углавном посећују и где се праве разне акције у природи, али овог пута ћемо ипак видети нешто друго и обићи ћемо локалитете који су мање познати, али који својом скривеном лепотом остају на жалост помало запостављени.

Петак, 15. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ у петак 15. августа тачно у 15.00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица и Златибора и долазимо до Нове Вароши. Паузе правимо успут по потреби, а на одредишту се смештамо у собе у приватном објекту. Слободне активности до одласка на спавање.

Субота, 16. август:

Рано устајемо, доручкујемо и вршимо последње припреме за акцију тог дана, а то је одлазак на највиши врх Златара Голо Брдо и њему суседну Велику Кршеву. Одлазимо превозом до оближње цркве у Дрмановићима одакле крећемо на успон према највишим врховима Златара. Стаза све време иде кроз дивну четинарску шуму и њоме долазимо до поменутих врхова.

Испод Велике Кршеве

Обилазимо оба и бивамо награђени погледима према клисури Правошевске реке, засеоцима Горње и Доње Правошево, кањонима Међанске и реке Милешевке и коначно Јадовнику.

Према Јадовнику

Са врхова се спуштамо прво на колски пут којим долазимо до цркве Светог Дамјана и Козме на Воденој пољани, а одатле крећемо у даљи спуст стазицама према Новој Вароши. У једном моменту прелазимо пут Нова Варош-Сјеница и даље комбинацијом стаза, колских путева и нешто макадама долазимо до краја акције за овај дан.

Енглеска башта

Дужина пешачења је око 19-20 km са укупним успоном до максимално 800 m.

Недеља, 17. август:

Данас нас очекује права посластица! Устајемо такође рано, пакујемо ствари и идемо нашим превозом до Сјенице. Одатле настављамо према Тријебинском пољу и долазимо до засеока Царичина у подножју Озрена (у непосредној близини се налази један од извора Увца).

Царичина

Напуштамо возило и крећемо на успон у правцу врха Крњи бор (1480 m) одакле се преко Металице спуштамо директно у Тичје поље.

Металица

Правимо дужу паузу за разгледање овог несвакидашњег планинског блага.

Тичје поље

Тичје поље је засеок села Милаковићи и представља један од лепших кутака ове наше земље. Тамо је практично време стало, старе куће су остале онакве какве су биле када су саграђене пре ко зна колико година, а околни крајолик и погледи на пашњаке интензивних боја дају утисак као да се налазите на неком сасвим другом свету. Куће Тичјег поља су саграђене од дрвета и камена и представљају аутентичну српску архитектуру и народно градитељство.

Фото: Александар Вељковић

Небројени водотокови свуда около, пружају посетиоцима додатне утиске који се верујте не заборављају тако лако.

Након паузе и обиласка настављамо љупким колским путем трекинг по планини Озрен.

Одмориште у дебелој хладовини

Све време имамо погледе на суседни Јадовник према западу, а чим добијемо на висини и на Пештер у правцу југоистока. Пролазимо врхове Главица (1405 m) и Камаришта (1641 m) и онда крећемо у спуст натраг према Царичини.

Пут на планини Озрен

Укупно прелазимо 14-15 km током којих имамо око 750 m успона и спуштања. Акцију завршавамо најкасније до 16.00 часова и крећемо за Београд. Враћамо се преко Ивањице и Чачка и правимо успутне паузе по потреби.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне и штапови за ходање по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска лампа.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:     

5.600 рсд

5.500 рсд за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење у приватном објекту, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). Ако у објекту где будемо смештени постоје услови за припремање хране, онда ће се о томе знати непосредно пред акцију. Такође ћемо тада знати и да ли у објекту евентуално постоји ресторан у коме се могу наручити оброци по потреби. О томе се можемо договорити са власником објекта на лицу места или непосредно пред полазак на акцију!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 15. августа тачно у 15:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 17. августа у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 часова).

 Акцију реализује

 Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Погледајте и остале акције за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.