Архива за vodopadi – Page 2

„Босански лонац“ – празнично издање!

Шта смо вам „скували“ за празничне дане?

Пределе нестварне лепоте, боја, звука, где време стоји, док вода протиче стварајући најлепшу музику за уши и душу! Предели нетакнуте природе, пуне зеленила и водотокова, оазе мира и чистоте које остају заувек у срцу и никад се не заборављају!

Одакле почети? Шта издвојити? Није лако било одабрати, али смо одлучили да вас упознамо са „воденим бисерима“: најлепша река региона, водопад у срцу града, највећи извор пијаће воде у Европи, драгуљ Крајине… Водила нас је идеја да вам ови дани остану незаборавни и ослонили на чињеницу да такво јемство Босна пружа свакако!

Петак, 29. април:

ПОЛАЗАК  у 6:30 h са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Возимо се кроз Босну од Бјељине ка Бања Луци. Ту правимо паузу за оброк у рибљем ресторану, или самостално по свом избору, а може и оно што сте сами понели уз шетњу поред тврђаве.

Настављамо пут према историјском граду Јајцу чија историја почиње још у неолиту и завршава другим заседањем АВНОЈ-а, односно формирањем СФРЈ. На овом невеликом простору отвара се несвакидашња могућност да се једним погледом обухвате чак четири царства (Римско, Византско, Османско и Аустро-Угарско), три краљевства (Босанско, Угарско и Југословенско), три светске монотеистичке религије – хиршћанство (православље и католичанство), ислам и јудаизам- најразличитији архитектонски стилови и животни обичаји.

jajce_vodopad Untitled_2_9 sprachkurs-bosnia-jajce-2010888-h

Као што мајка чува и брине о својој дјеци у топлом и меканом наручју, тако и ријека Плива, штити свој град мотрећи на њега даноноћно. Док је Плива текла према своме ушћу, тратинчице које су се отимале вјетру спазише испред себе великог стаситог младића који прилази прелијепој Пливи којој су птичице и рибице управо правиле најљепше плетенице од росних капи. Ослушкујући кораке који су долазили све ближе и ближе, срце Пливино поче немирно лупати, једва дочекавши да јој се он приближи.

apartments-pliva-flyfishing-radoja-izlet-jajce-3 jajce_vodopad-300x450 1364567710_1-jajce-4

Врбас, широких рамена, висока стаса, те усправног хода, приђе лијепој Пливи онако како то раде прави џентлмени, приближи јој се, њежно је погледа, наклони се, те је њежно пољуби у руку. Осјетивши јаке дрхтаје тијела, Врбас рашири свој водени плашт, те је привуче је к себи и њежно пољуби. На торњу св.Луке, пођоше звонити звона, пробудише се Табије и Катакомбе, пробуди се и Медвјед кула, прошири се весеље градом, те заплесаше Травничка и Бањалучка капија, па својим веселим плесом пробудише и џамију Есме Султаније, а велики и бијели кристални слапови, што рађали су се све више и више правећи бијелу пјену љубави, пробудише Бедеме наговјештавајући своме граду исконску љубав, као у оној о Синиши и Нери. Љубећи је непрестано, Врбас зави Пливу у своје водено рухо шапћући јој тихо и чило како је жели имати уз себе до краја свога живота, дајући јој завјет на слаповима Водопада да ће он од сада и надаље штити и бодрити овај вјечни град воде, показујући свијету сву љепоту и раскош краљевског града Јајца.

Љубица Бртан Цвитановић

Најснажнија одредница града, његов заштитни знак, је величанствени- 22 метара висок водопад (место где се река Плива низ бигрену стену обрушава у Врбас). Водопад украшава сам центар града, што ово место чини  јединственим у свету.  А ту је и незаобилазан стари град. Нешто што се не сме изоставити су воденице на реци Пливи, 5 km од центра, датирају још из средњег века.

jajce2 jajce Pliva

Наше путовање настављамо даље према Шипову које ће бити наш домаћин у ове празничне дане.

Шипово – бајка на пет река, бисер Крајине, у чијој околини је толико природних лепота да се с правом може назвати најлепшим малим местом у Републици Српској.

Овај градић са 10.000 становника, ушушкан између модрозелених планина Виторога, Плазенице, Равне Горе, Горице, Лисине и Чардака сачекаће нас раскошна оаза према којој је природа била изузетно дарежљива. Прелепа Плива, која извире на осам километара од Шипова, река Јањ са својим Јањским отоцима, речице Сокочница, Љубовица и Воларица чине овај крај као

из бајке…

Осим пет река на којима лежи Шипово, ту су и Олићко језеро и језеро Ђол.

Поред природе, уз Шипово се неизоставно веже и гастрономски ужитак, треба пробати пастрмку из Пливе, припремљену на жару, или надалеко чувен јањски кајмак и сир , млада јагњетина и сви остали производи који су домаћи и који стижу са надморске висине од 1.000 до 1.500 метара.

Смештамо се у своје собе, ноћење.

Субота, 30. април:

Устајање по сопственом биоритму, али до 8.00 h мора се обавити јутарња кафа, доручак и припрема за целодневно упознавање знаменитих природних лепота овог краја. Аутобусом ћемо се одвести до извора (има их чак три) реке Пливе. Један од извора, излази испод огромне стене правећи мало језерце, наизглед мирно, из кога се невероватном снагом обрушава бистра и брза река. Друга два извора по својој лепоти не заостају за првим.

Лепота зелене реке

Истински рај на земљи, нетакнута природа, бистра, зелена река Плива, прави одмор за очи и душу. Плива извире на чак три места (481 мнв). Један од извора, који је можда и најлепши, излази испод огромне стене.Одмах испод стене, извор прави мало језерце, наизглед мирно, из којег се, готово невероватном снагом, обрушава бистра и брза река.Друга два крака, готово један до другог, из којих извире Плива, су у непосредној близини и не заостају по лепоти за оним првим. Најлепше је доћи  на извор Пливе у периоду од марта до маја, када је водостај виши и када се од заглушујуће хуке воде дгуго ништа и не чује.

Настављамо пешке према прелепом кањону реке Сокочнице, који је дугачак 10 km у ком се налази мноштво малих водопада који често мењају своје положаје и висине. На реци се налази 18 воденица, од којих је само неколико у функцији. Успон до остатака тврђаве Сокол град, до које није лако доћи али се напор свакако исплати јер се са овог места пружа невероватан видиковац на стрми кањон реке и њену запенушану воду.

Кањон Сокочнице и успон на Сокол градкањон Сокочнице

У прелепом кањону Сокочнице, који је дугачак десет километара, налази се мноштво малих водопада који често мењају своје положаје и висине.На реци се налази укупно 18 воденица, од којих је само неколико у функцији. Попадала стабла су природне бране преко реке, јер се у овом пределу нетакнуте природе могу срести веома ретке породице даброва у свом природном станишту.Ту се крије и Соколачка пећина која је свакодневно доступна посетиоцима.

Сокоград (1366. године)

Сокоград је фантастична тврђава надвијена над кањоном реке Сокочнице. Вероватно је настао крајем прве половине XIII века, када су се у тадашњој бановини Босни почеле градити прве јаче тврђаве. Угарски краљ Лајош I Анжујски је приликом свог напада на Босну покушао да у јулу 1363. године заузме Соко Град, али га је у томе спречила јуначка одбрана града и он се након три дана борбе повукао. На челу одбране стајао је војвода Вукац, који је због тих заслуга добио од бана Твртка Пливску жупу са све Соко Градом. Мађари су поново покушали да заузму град 1405. године, али су опет били поражени. Последњи деспот Србије и краљ Босне Стефан Томашевић је кратко време провео у тврђави током агоније у којој се срушила краљевина Босна, након чега коначно улази у састав краљевине Угарске. Током борби Турака и Мађара у другој половини XV и почетком XVI века Соко Град се налазио у саставу угарске Јајачке бановине, све до 1521. године када га Турци коначно заузимају. Соко Град је служио Отоманској империји до 1833. године, када га је напустила војна посада. Ова тврђава је била тада, а наравно и сада на врло тешко доступном месту, али ће вам се напор успона исплатити, јер се са овог места пружа невероватан видиковац на стрми кањон реке и њену запенушану воду.

По повратаку вожња аутобусом до Јањских отока, пешачење крај  реке Јањ до  њеног врела, и натраг.

Јањ је десна притока је реке Пливе. Име Јањ означава и област јужно од Шипова према Купресу сачињену од многобројних села, која се налазе у и око кањона реке Јањ који је и заштићени природни резерват.Река Јањ је изузетно богата пастрмком и липљеном и извор питке воде за општину Шипово.

Јањски отоци

Четири километра од извора ријеке Јање (612 мнв) налазе се Јањски отоци (550 мнв), најпознатије и најатрактивније излетиште у Шипову.

Јањске отоке су место са разноликим пејзажом где река Јањ ствара чаробан изглед овога краја, мноштво слапова, водопада ове реке остављају незабораван утисак.Велелепни пејзаж, који подсећа на низ ренесансних паркова, где се бујно зеленило преплиће са бистрим поточићима, пенушавим и бучним бигреним каскадама и малим водопадима ријеке Јањ.

То је природно чудо крашког света, где је Јањ исталожио дебеле бигрене наслаге преко којих се растаче у велики број рукаваца и млазева, да би се на крају све те воде прикупиле градећи високи пенушави водопад који лети прави росу, а зими снежно искричасто иње.

Вечера код домаћина, ноћење.

Недеља, 1. мај:

Име су јој дали Римљани, као јединој тако лепој. Даме које се зову као Она – не плаћају улазницу за Национални парк! Овај дан смо одвојили да очима упијемо несвакидашње лепоте јединствене Уне!

8.00 h, после јутарње кафе и доручка крећемо аутобусом ка пределу бајковите лепоте. Симбиоза флоре и фауне у интеракцији са културом и традицијом људи који настањују простор Национални парк УНА од најстаријих времена до данас , чине га јединственим у европским али и светским размерама.

По уласку у парк пешачење у дужини од 4,5 km, кроз недирнути природни амбијент до Штрбачког бука.

То  је водопад импресивне лепоте и снаге воде која се обрушава преко већих или мањих бигрених баријера. Највиши је водопад на реци Уни и највећа природна атракција у БиХ. Састоји се од три бигрена одсека ширине 40 m а висине 23,5 m.

У повратку шетња лаганом стазом која води уз реку Уну у насељеном месту Орашац у дужини од 7 km.

Аутобусом ћемо се превести до Мартин Брода. Шетња и обилазак површински највећег водопада на реци УниMaнастир Рмањ познатог као Миланчев бук.

Посета манстиру Рмањ који је подигнут 1443. године, а посвећен св. Николају Мирликсијском. Приписује се као задужбина Катарине Бранковић. Кроз бурну историју ових простора манастир је више пута уништаван и обнављан све до данашњих дана.

Наставак шетње до Горњег села и обилазак старе воденице, еколошке веш машине зване Бучница која је једна од туристичких атракција места Мартин Брод, а уједно и део традиције овдашњег становништва коју кроз овакве и сличне програме НП Уна жели промовисати и отргнути од заборава.

Вечера код домаћина, ноћење.

Una6 prir. veš mašina Martin Brod_slapovi Unca

Понедељак, 2. мај:

Устајање по сопственом био ритму, али до 8.00 сати мора се обавити јутарња кафа, доручак и паковање кофера, спремити се за почетак путовања-повратак за Београд. Аутобусом крећемо ка још неким лепим местима које ћемо посетити пре укључивања на ауто пут за Београд, а то су: место где се Крупа улива у Врбас (Крупа на Врбасу) са изузетним природним и културним вредностима као што су слапови, млинови и извори Крупе, Стрикина пећина, Манастир Крупа на Врбасу и средњовековни град Гребен (1192).

Mlinovi_u_Krupi Slobodan Čavić-Krupa kruppa

У етно село“Љубачево“ направићемо паузу за ручак,  а при посети Самостану Марија Звијезда можемо купити аутентичан сир трапист.

У  Београд стижемо у касним поподневним сатима.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

85 €  + 2.600 дин

85 €  + 2.500 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

што обухвата: превоз, смештај, улазнице у НП Уна и боравишне таксе.

НАПОМЕНЕ:

  • Рок за пријављивање је 5. април 2016. године на састанцима клуба средом у 20 h.
  • Приликом пријављивања уплата обавезно је измирење аконтације у износу од 50 €,  као и достављање личних података (име, презиме, контакт телефон, е-адреса, број личне карте и путне исправе). Преостали део котизације измирује се до 20. априла.
  • Редослед пријављивања ће бити и редослед распоређивања код смештаја. Собе су двокреветне, токреветне и четворокреветне са купатилом и са заједничким купатилом.
  • Ако се одлучите за храну код домаћина, цена доручка је  2,5 €, а вечере 5-6 € (по договору)
  • Обзиром да путно и здравствено осигурање многи учесници већ имају обезбеђено, остали, који то немају моћи ће по најповољнијим условима да обезбеде у Клубу (105 дин по дану), јер смо потписали уговор са WIENER STADTISCHEДетаљније о томе можете погледати овде.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

DSC02134-1-1024x768 800px-Rijeka_Krupa_222 jajce3 (1)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Таорска врела – буђење пролећа

Таорска врела се налазе у Доњем Таору недалеко од пута за Маковиште. У овом предивном природном простору, некад је постојало 12 воденица, а сада их је остало неколико од којих су само две или три у неком нормалном стању где се може видети како је све то некад изгледало. Фотографије овог краја су некад красиле сваку брошуру која је представљала лепоте некадашње СФРЈ. Али, откако су врела каптирана 80-их година прошлог века за потребе Косјерићког водовода, ови предивни слапови су мање јачине, тако да своју аутентичну лепоту показују једино у рано пролеће. Тада га и посећујемо, као и сваке године, а како нам је бивало, можете видети у првом и другом албуму. Наравно, ни ово пролеће неће бити изузетак 🙂

Taorska vrela 

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Лајковца и Ваљева  до железничке станице Дреновачки кик која представља полазишну тачку пешачења. Крећемо се у правцу запада, прелазимо Дурански поток и настављамо даље ка засеоцима Обрадовићи и Сандићи. Након тога идемо у правцу југозапада и спуштамо се до реке Скрапеж. У овом делу је она доста широка, па пратећи пут поред ње долазимо до Таорских врела. Ту је планирана прва дужа пауза, како бисмо могли у миру да уживамо у лепоти воде и водених каскада. Ко буде хтео, моћи ће да истражује околину, а ко буде желео само уживање и мир имаће за то сасвим довољно времена.    

Након паузе настављамо у правцу севера ка засеоку Кузмани које се налази у подножју Таорске стене. Одатле почињемо повратак натраг али сад углавном гребенским путем и стазама који ће нас водити у правцу североистока. Пролазимо засеок Дрповина и настављамо даље према ловачкој колиби „Лајковача“.

 

Имаћемо прекрасне видике на околне Ваљевске планине и на нешто удаљеније Овчар и Каблар. Од ловачке колибе настављамо на исток према врху Дреновачки кик. Долазимо до његовог подножја, скрећемо на југоисток и добрим колским путем се спуштамо до тачке где нас чека наш превоз за Београд.

 

Укупна дужина пешачења ће бити око 21 km са висинском разликом од 700 m. у успону и силаску. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом ћемо се кретати је углавном по добрим колским и гребенским путевима и шумским стазама.

На крају акције свратићемо до неког од успутних познатих окрепилишта (или домаћинство Обрадовић у Буковима, или неки ресторан на Дивчибарама). Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

   Taor 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

БРЕЗНИЦА – Мијуцића пећина и водопади

Опет ћемо на Хомоље које стварно представља непресушан извор лепих терена, стаза, врхова и видиковаца, шума, река и потока, водопада… Сигурно је да није довољан ни један ни два живота да се све то обиђе, прегледа, забележи, фотографише и понајвише меморише у сопственим емоцијама и утисцима. Стаза коју ћемо овог пута проћи је још једна КАУП премијера за коју гарантујемо да вас неће оставити равнодушним. Па да кренемо:

Полазимо из Београда са паркинга испред центра „Сава“. Идемо аутопутем према Петровцу на Млави и настављамо према Горњачкој клисури. Пролазимо манастир Горњак (нећемо га посећивати) и убрзо након тога се одвајамо са пута према селу Брезница. Ту напуштамо возило и крећемо долином Брезничке реке.

Након сат времена хода прелазимо реку и почињемо успон на Велики Комнен. Овај врх се налази на надморској висини од 524 м. а са њега се пружају одлични видици према Малом и Великом Суморовцу, као и према Малом и Великом Вукану. Правимо паузу, па онда крећемо прелепом гребенском стазом да се спуштамо према долини Комненске реке. Недуго по силаску у долину, стижемо и до Мијуцића пећине и врела Комненске реке.

Врело је (као што је случај са многим сличним) периодичног карактера, тј. најјаче је у рано пролеће након топљења снегова са околних врхова. Вода се преузима за потребе локалног водовода, тако да врело практично ни не постоји за време летњих врућина. Правимо другу паузу или код саме пећине или нешто низводно на једној лепој ливади, па крећемо натраг.

Идемо неко време долином Комненске реке, пролазимо водопад, па скрећемо са пута и идемо опет узбрдо на гребен.

Долазимо до локалитета „Делови“, спуштамо се до потока Труц, па онда опет узбрдо и долазимо до Кругле њиве.

Ту или на оближњој Главици правимо још једну паузу и након тога почињемо спуст назад ка долини Брезничке реке где нас чека наш превоз. По завршетку овог пешачког дела акције, настављамо на додатно уживање, тј. на купање у бању Ждрело. Након тога крећемо натраг ка Београду са очекиваним временом повратка око 22:00-22:30 часа.

Укупна дужина пешачења ће бити око 20 км,  са 700 м успона и исто толико силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: колски путеви, шумске стазе, гребенски путеви. Воде има на врелу Комненске реке, али препоручујем ношење довољних количина према индивидуалним потребама.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска лампа.

ЦЕНА:

1.150 дин

1.050 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

(доплата 300 дин, ако путујемо минибусом/комбијем)

У цену није урачунато купање у Ждрелу које за групне посете преко 10 особа износи 300 дин по особи.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима.

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Погледајте и остале акције за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.