Архива за vino

Дели Јован

Посету Дели Јовану, планини кутиозитетног геолошког састава, са које се прижају прелепи видици и спектакуларан залазак Сунца иза силуета Стола и Крша, овога пута смо замислили једноставно. Наравно, уз посету Рајачким и Рогљевским пимницама, Бледерији, Буковском манастиру и родној кући Стевана Стојановића Мокрањца.

Поглед на Велики крш и Борски Стол са Дели Јована

Петак, 12. октобар:

ПОЛАЗАК:  тачно у 17 h са паркинга крај нашег Клуба у устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 15 минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо Дунавском магистралом до Милановца, а после Поречког залива, скрећемо ка Мосни и до 22 h стижемо у Неготин, где се смештамо у хотел „Инекс“.

Субота, 13. октобар:

Ујутро, у 6 h полазимо на успон. Комбијем се одвозимо до Стевањских ливада одакле почињемо лагани успон на Дели Јован гребенском путањом. Са врха се враћамо на исти место, одакле смо почели нашу пешачка партију, дугу 12 km.

У повратку посећујемо манастир Буково, из XV века, који негује винску традицију. Године 2009. су на површини од 2 ha засадили црну тамјанику и прву бербу имали 2012. Њихова вина „Филигран“, данас су већ позната. Касније, после одмора и родну кућу Стевана Мокрањца.

Манастир Буково, посвећен Светом Оцу Николају Чудотворцу, налази се 4 km западно од Буковски манастирНеготина, на путу Зајечар-Неготин, на благој падини Братујевачке косе. Име манастира Буково по предању потиче од околних „букових шума“ или птице „бука“, које су живеле овде у некадашњим ритовима. Писаних података о ктитору манастира нема, али постоји више предања која о томе говоре. По једном, манастир Буково је задужбина српског краља Милутина са краја XIII века, подигнут после победе над бугарским царем Сишманом. По другом предању, ктитор манастира Буково је Свети Никодим Тисмански који је живео у Тимочкој Крајини и изградио много цркава у XIV века. По трећем предању, ктитор манастира Буково је био неко из властеле источне Србије и потиче из XV века.

Током своје историје манастир Буково је више пута страдао и обнављан. Кнез Милош је после обнове 1837. године поклонио звона манастиру Буково, а 1839. године су подигнута два конака. Припрата на цркви манастира Буково је дозидана 1877. године. Уочи другог светског рата, 1940. године, на северној страни изнад улаза подигнут је звоник квадратне основе и чини саставни део улаза у манастирски комплекс. У оквиру порте манастира Буково налази се извор посвећен животворном источнику – Пресветој Богородици и бројна су се исцељења догодила од овог Источника.

У унутрашњости су два слоја фресака у манастиру Буково, од којих је најстарији слој представљен фрескама Светог Арханђела Михајла, фрагментима светих ратника у северној певници и фреском Пресвете Богородице окружене анђелима, на своду цркве из 1682. године у време Игумана Михаила Дечанца, уз ктиторство кнеза Симеуна из села Трњана. Живопис који данас постоји и захвата највећу површину потиче из 1902. године. Рад је живописца Милисава Марковића из Малог Извора. У манастиру Буково је знаменити српски књижевник Светолик Ранковић написао свој познати роман „Порушени идеали“.

Недеља, 14. октобар:

После доручка напуштамо хотел. Данас посећујемо винарско село Рајачке, или Рогљевске пимнице и водопад Бледерија.

Рајачке пимнице, као јединствен архитектонски комплекс винских подрума у Неготинском виногорју о којима први записи датирају из XIX века, представљају важан део српске баштине, а кандидат су за Листу светске културне баштине. Пимнице су насеља винских подрума у Неготинској крајини и омиљена су дестинација љубитеља вина на путу по Србији. Винова лоза се у том крају гаји још од римског доба, а у средњем веку, ова грана пољопривреде била је толико важна да су нека домаћинства имала чак сто хиљада чокота винове лозе. Почетком прошлог века крајинска вина су носила епитет најјачих у Европи, а медаље су освајала на изложбама у Лондону и Паризу. Произвођачи вина из виногорја које се данас простире на око хиљаду хектара, кажу да то вино не опија. Оно подстиче да се добро мисли, боље говори, а најбоље пева. Од аутохтоних сорти негује се багрина, зачинак, прокупац, вранац и смедеревка.
У неготинској крајини богату винарску историју имају села Рајац, Рогљево и Смедовац за која кажу да имају најмириснија црвена вина, настала из срећног споја добре земље, пуно сунца и надморске висине од 150 до 250 метара. У тим селима, или изван њих, али увек далеко од сваке врсте загађења, грађене су пимнице. Зидане су од камена или од брвана, зидова дебелих и до 60 центиметара. Подруми у којима се чувало вино делимично су Рајачке пимницеукопани у земљу, како би се одржавала константна температуре ваздуха. Били су правоугаоног облика и ту се могло сместити неколико бачви за пет хиљада литара вина, десетак буради запремине око 700 литара, још много мањих буради и винских справа. На спрату су просторије у којима су у време бербе боравили виноградари, а биле су и место за дегустацију вина и разна славља. Због породичних веза, често се у низу зидало по неколико пимница.
Кауповци на винском ручку :-)Рајачке пимнице су грађене од половине 18. века до 30-тих година прошлог века око трга, где је збијено 270 јединствених кућа за вино.Куће су ушорене и повезане кривудавим сокацима. Имају два наспрамна улаза или прозора кроз који се постављао дрвени олук – гурма за сипање грожђа у кацу. У пимницама се одвијао цео процес производње вина, па се зато и каже да су то куће у којима је одувек становало вино.
У селу Рогљево има око 150 пимница које су углавном грађене Мора да се проба :-)од меког, каменог пешчара. Свака изнад улаза има уклесану годину градње, па најстарија, камена, датира из 1861. године, док су пимнице брвнаре далеко старије.
Куће за вино сачуване су још у два села која су надомак Неготина, али је много више нестало. У то доба, свако домаћинство је имало вински подрум који је често био квалитетније грађен од куће за становање, јер је вино било важно и неизбежно у свим животним циклусима. До пре десетак година ови подруми су били доста запуштени, али са обнављањем виноградарске традиције и винског туризма у Србији, обнављају се и пимнице. Рајачке пимнице годишње посети око 15.000 знатижељника из разних крајева света.

водопад Бледерија

Бледеријски водопад, изузетна природна атракција налази се у близини села Река, на око 15 km од Кладова. Река Бледерија извире на 190 m надморске висине, и тече на југоисток. Вода, која се вертикално, са висине од око 7 m, после преливања преко бигрене пречаге, обрушава у облику водене завесе у бигрену каду, велики вир или мало језеро, je тиркизно зелене боје. Са стране великог водопада постоји још један мали, који током лета, када река смањује свој капацитет воде, нестаје али га увек има с пролећа, када је река богата водом и до више стотина метара у секунди. Изнад водопада, на око 2 km растојања са десне стране, налазе се извори субтермалне воде са температуром од 17º C.
Интересантан податак за овај крај је и то да је овуда пролазила пречица римског пута из Пореча, преко Мироча ка Дунаву и Кључу док Трајан није пробио пут кроз Казане. Осим тога, у селу Река постоји једина воденица у овом крају која још увек ради.

Како год, после предаха за Београд крећемо у 20 h, како бисмо пред Клубом били до 23 h.

ОПРЕМА: мали ранац, гојзерице, вода и храна за успут, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

5.500 дин

5.400 дин  – за чланове Клуба са плаћеном чланарином

(Планира се МАЛА група!)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и инфорамације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Зоран Стејић

064 453 83 04,   zokimen@serbianoutdoor.com

Дели Јован залазак Сунца, гледан са Дели Јована

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Фрушкогорски бисери

За све нас који мало дуже памтимо, назив „Фрушкогорски бисер“ је везан за својевремено веома популарно пенушаво вино које је било неизоставан део свих празничних трпеза. Не знамо да ли се то вино још увек производи или не, али искористили смо овај назив као веома погодан за једну рано-пролећну акцију по Фрушкој гори којом обилазимо многа лепа места која се са пуним правом могу назвати „бисерима“. Већ смо раније током разних акција обилазили неке локалитете, а сада смо одлучили да направимо једну мало дужу трасу где ћемо видети неколико веома интересантних фрушкогорских знаменитости.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Руми, одвајамо се у правцу Врдника кроз који пролазимо и стижемо до Раковца где почиње наша акција.

Раковачка пећина - каменолом "Бели Мајдан"Одмах на самом почетку долазимо до напуштеног каменолома „Бели Мајдан“ који је познатији под именом „Раковачка пећина“. Из овог каменолома се вадио камен за потребе изградње манастира Раковац, налази се на косом терену а свод држе камени стубови остављени приликом копања. На многим местима су видљиви трагови камених блокова који су одатле вађени. Кружи легенда да се у њој крије и живи пећински човек Велики Сремац Баћа, па можда га и сретнемо! Поред пећине су постављене табле са упозорењем на опасност због обрушавања, тако да морамо бити пажљиви приликом ове посете.

Ту негде је Велики Сремац Баћа  

Од пећине идемо у правцу истока и негде на половини пута од Раковца до Старих Лединаца пролазимо поред веома занимљиве црквице уклесане у стени познатије по називу „Испосница Исаије Париводског“.

Улаз у испосницу Унутрашњост КАУП испред испоснице Исаије Париводског

То је заштићени споменик културе, изванредне културне и духовне вредности. Једина је испосница у Војводини а саградили су је монаси из Раковачког манастира. Уклесана је у меку кречњачку стену која је окружена густом шумом са ниским растињем, што је уз физичку удаљеност од насеља и отежан приступ учинило да се очува у скоро изворном стању. Претпоставља се да је изграђена у 18. веку, а познато је да су је посећивали многи црквени великодостојници што јој даје изузетну вредност.

Убрзо након испоснице стижемо до Старих Лединаца. Ово место је познато по каменолому који је својевремено стицајем околности постао језеро које је било веома посећено од стране житеља Новог Сада и околних места. Међутим, одлуком власника каменолома, упркос жестоким противљењима и демонстрацијама, језеро је пре неколико година исушено и враћено је у првобитну функцију.

Лединачка кула - Црквиште цркве светог Ђорђа  

Пролазимо поред Лединачке куле чије је право име „Црквиште цркве светог Ђорђа“, а за њу се везује легенда о настајању имена Лединци:

Легенда каже да су Турци напали ово насеље, побили становнике и запалили село. После тога су преспавали у цркви, да би током ноћи наступила таква студен да су се Турци смрзли унутра и по томе је порушено насеље добило назив Лединци по ледини – студени!

Негде изнад Лединачког каменолома

Од Лединаца идемо даље на исток, пролазимо Поповичко језеро и долазимо до Поповице. Ту се налази познати планинарски дом где ћемо направити паузу за кафу, чај и ужину.

Поглед на Нови Сад Поповичко језеро 

Након окрепљења, крећемо даље и долазимо до видиковца „Орлово бојиште“.

Орлово бојиште. Фото: Игор Бардић

Орлово бојиште је некадашњи каменолом са чијег врха се пушта прелеп поглед на Иришки венац. Омиљено је место планинара и спортских пењача који се овде окупљају да вежбају и организују своје импровизоване полигоне.

Овде је у плану изградња планинарског дома и професионалног пењалишта за „freeclimbing“, с циљем да читава локација постане нека врста планинарског центра.

Кратко се задржавамо на видиковцу, па се преко Парагова спуштамо до асфалта који спаја Ириг и Сремску Каменицу, којег прелазимо и крећемо на успон ка гребену Фрушке горе. Правимо паузу на Селишту код видиковца „Ксена“ са ког се, ако је лепо време, види део Срема и добар део Бачке.

Видиковац "Ксена"

Још мало низбрдо и узбрдо, па долазимо до гребена одакле преко „Хајдучког извора“ настављамо према гробу Бранка Радичевића на Стражилову. Још једна пауза поред споменика и спуштамо се до излетишта у подножју.

КАУП поред споменика Бранку Радичевићу Статуа песника на Стражилову

Ко не буде био расположен да иде даље, може да се нашим возилом превезе до Сремских Карловаца, док остатак групе наставља акцију.

Од Стражилова идемо путем који убрзо напуштамо и пењемо се на Магарчев брег. Више немамо успоне, идемо гребенском стазом и имамо одличан поглед на Сремске Карловце и Дунав, као и на место где је потписан „Карловачки мир“ у подножју брега. За информације о овом месту, користимо наводе са Wikipedia портала:

Место Карловачког мира 1699. године представља знаменито место у Сремским Карловцима, са средиштем у капели мира, која је подигнута у спомен на Карловачки мир. Капела мира са непосредним окружењем је проглашена културним добром од изузетног значаја за Србију.

После 16 година ратовања, 1699-е године постигнут је мир између Хабзбуршког, Пољске, Млечана и Руског царства као победника и Отоманског царства као губитника, у присуству посредника из Енглеске и Холандије. Дати догађај десио се на брду изнад Сремских Карловаца. За српску историју овај догађај је од великог значаја, будући да су овим миром Хабзбуршком царству припали велики делови доње Паноније, па самим тим, Срем, Бачка, Барања, доња Славонија и Поморишје, као подручја са бројним српским живљем.

За потребе вођења преговора подигнута је дворана од дрвета где је и потписан мир. 1710-е године, као спомен на дати догађај, 50-ак метара изнад датог места озидана је данашња капела. По узору на првобитну дрвену грађевину урађена су четири улаза за пролаз зараћених страна. Улаз на који су улазили Турци је у једној од каснијих обнова зазидан.

На почетку 19. века, због дотрајалости, капела је била порушена и сазидана нова која је већ 1808. проглашена државним спомеником. Радови на обнови завршени су 1814., а касније обнове су вршене 1855., 1884., 1923., 1948. године. Последња обнова десила се почетком 21. века.

Данас се капела користи у сврхе римокатоличког богослужења неколико пута годишње.

Поглед на Дунав и зграду "Карловаччког мира" - жута зграда, мало десно од средине Спуштање са Магарчевог брега

На самом крају данашње трасе, долазимо до новоизграђеног видиковца (надамо се да ће бити отворен), одакле се пружа поглед на бачку равницу, Сремске Карловце и његове културно историјске споменике. Видиковац је отворена сцена са два нивоа на којима се налази позлаћени крст (подигнут на месту некадашњег дрвеног), као и скулптура чувеног песника Душка Трифуновића који је последње године свог живота провео у Новом Саду, а према својој жељи је сахрањен у Карловцима. Након видиковца се коначно спуштамо у место где је и крај акције.

Видиковац Поред бисте Душка Трифуновића Поглед према Бачкој 

Као што се види, обилазимо пуно „Фрушкогорских бисера“, траса је дугачка, па је потребно имати одговарајућу физичку кондицију како би се пратио ритам којим акцију завршавамо до мрака. Профил терена је такав да стално идемо горе-доле, а дужина стазе је око 26-27 км са укупно 1070 м успона и исто толико спуштања. За оне који акцију завршавају на Стражилову, дужина стазе је око 20-21 км са 1000 м укупног успона. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе.150-о годишњи платан у дворишту Доње цркве

До поласка за Београд имамо слободно време које можемо искористити да обиђемо Сремске Карловце, као и да одемо до неког од постојећих ресторана на вечеру.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.350 динара

1.250 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима, између 21 и 22 h.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.