Архива за vidikovac

Пашће и 14 километар… од Кадињаче до Стапара!

Упознавање чланства са природним лепотама села Стапари, које припада Златиборском округу, постало је препознатљив део рада Клуба. До сада смо неколико пута прошли клисуру Ђетиње, која највећим делом припада Стапарима, у пролеће 2016. године смо открили још један бисер овог села, врело Постјеницу са мноштвом бигрених каскада и мањих водопада. Овог пута смо решени да вам показемо горње регије села, на знатно вишим надморским висинама, чија лепота крајолика не заостаје.

Већи део стазе пролази висораван Поникве, која доминира овим пределом. Она се простире као стражар над овим крајем будним оком гледајући на Јелову гору, Кадињачу, Овчар и Каблар, Дрежничку градину, Златобор, Тару, кањон Дрине, Дебело брдо, Повлен, Буковик, највишу тачку Стапара 987 мнв… Траса није тешка и погодна је за све узрасте, тј. оне којима не представљају проблем мање узбрдице,  дужина стазе око 14 km, са незнатном висинском разликом, до 200 m. Пролазак овог заталасаног предела пружа уживања у прелепим видиковцима, а успони на питома узвишења: Шанац, Пепељске стене, Јарчево брдо, створиће љубав на први поглед!

ПОЛАЗАК:  тачно у 6 h, са паркинга крај нашег Клуба. Дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

 тунел Кадињача фото: Неле Мирковић

Полазна тачка је легендарна Кадињача, превој на 795 мнв, недалеко од Ужица, где се у II св. рату одиграла значајна битка, после које је након 67 дана пала Ужичка Република. Сада је ту спомен комплекс, подигнут за сећање на пале борце Радничког батаљона, вредан дивљења. Овде ћемо се задржати око сат времена, како би обишли комплекс, уживали у погледу на околину и посетили две музејске поставке: једну посвећену борбама из II св. рата и другу везану за НАТО агресију 1999. године.

 Спомен комплекс на Кадињачи Ноле у обиласку трасе

Настављамо даље земљаним путем који води кроз омање шумарке, који се наизменично смењују, брезе, четинари и букве, у чије крошње се често уплете ветар па нам шапуће важне приче ових крајева. Након првог пређеног километра, десно се отвара видик са кога се као на длану види спомен комплекс Кадињача, над којим одвајкада стражари лепотица Јелова гора.

јесењи колорит сета...

У сенци две огромне букве се налази извор са водом богатог укуса, не пропустите да допуните своје резерве. Пролазимо поред покошених ливада, уређених малињака, њива на којима се обично сеје надалеко познати по квалитету поникварски кромпир, види се да је село живо и да се ради пуном паром. Пролазећи поред кућа, свако би вас радо дочекао и угостио уз чашицу разговора и неког домаћег пића. На првом узвишењу, окружен прелепом шумом четинара, један вредан домаћин Мирко је почео да гради етно село, по својој мери и укусу, за себе и своје пријатеље. Мирко ће нам ако време и услови буду дозвољавали припремити окрепљење а можда и направи домаћински доручак.

Настављамо на узвишење Шанац на ком су се одигравале разне битке кроз историју за одбрану земље од непријатеља. Са овог узишења се види аеродромска писта и планине на хоризонту од Каблара од Таре.

Настављамо даље утабаним стазама паралелно са пистом према локалитету Пепељске стене, са кога се види Тара, кањон Дрине, део Босне и село подно стена Пепељ.

Благом узбрдицом се пењемо на последње узвишење данас Јарчево брдо, које је на самој граници са атаром села Биоска, на ком се у не тако далекој прошлости у време великих верских празника, одржавао вашар, на који су долазили мештани свих околних места. Одавде се види цео рељеф Поникава (918 мнв) и околне планине.

Стаза пролази поред бившег војног аеродрома Поникве, који је изграђен у дужини од 3 km на најравнијем делу висоравни. Свуда су видљиви трагови НАТО агресије и огромна штета која је десетковала сву пратећу инфрастуктуру и објекте.

Након спуста према крају писте а због краткоће јесењег дана чека нас наше возило да нас превезе неколико километра до насељеног дела села. Одатле настављамо делом асфалтираним путем, макадамским, који води поред многобројних домаћинстава, њива, воћњака, пашњака, дивне букове шуме, према централном делу села до етно домаћинства, где нас чека заслужен одмор, са богатим домаћим послужењем (500 дин). У домаћинству се могу купити и домаћи производи.

Након упознавања природних, историјских, културних и традиционалних вредности овог поднебља верујемо се да ћете нас следити на некој новој акцији где ћемо вам представити још неке од вредности овог краја. Пут је дуг и у Београд стижемо у 23:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, одећа прилагођена временским условима, заштита ос ветра и евентуалних падавина, мали ранац са храном и водом за успут, пробука, подлошка за седење.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800дин.

1.700 дин за чланове са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата превоз и организационе трошкове.

Котизацијом нису обухваћени: оброци у етно домаћинствима, улазнице у музеј.

Цена оброка ће бити накнадно ажурирана.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Фрушкогорски бисери

За све нас који мало дуже памтимо, назив „Фрушкогорски бисер“ је везан за својевремено веома популарно пенушаво вино које је било неизоставан део свих празничних трпеза. Не знамо да ли се то вино још увек производи или не, али искористили смо овај назив као веома погодан за једну рано-пролећну акцију по Фрушкој гори којом обилазимо многа лепа места која се са пуним правом могу назвати „бисерима“. Већ смо раније током разних акција обилазили неке локалитете, а сада смо одлучили да направимо једну мало дужу трасу где ћемо видети неколико веома интересантних фрушкогорских знаменитости.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Руми, одвајамо се у правцу Врдника кроз који пролазимо и стижемо до Раковца где почиње наша акција.

Раковачка пећина - каменолом "Бели Мајдан"Одмах на самом почетку долазимо до напуштеног каменолома „Бели Мајдан“ који је познатији под именом „Раковачка пећина“. Из овог каменолома се вадио камен за потребе изградње манастира Раковац, налази се на косом терену а свод држе камени стубови остављени приликом копања. На многим местима су видљиви трагови камених блокова који су одатле вађени. Кружи легенда да се у њој крије и живи пећински човек Велики Сремац Баћа, па можда га и сретнемо! Поред пећине су постављене табле са упозорењем на опасност због обрушавања, тако да морамо бити пажљиви приликом ове посете.

Ту негде је Велики Сремац Баћа  

Од пећине идемо у правцу истока и негде на половини пута од Раковца до Старих Лединаца пролазимо поред веома занимљиве црквице уклесане у стени познатије по називу „Испосница Исаије Париводског“.

Улаз у испосницу Унутрашњост КАУП испред испоснице Исаије Париводског

То је заштићени споменик културе, изванредне културне и духовне вредности. Једина је испосница у Војводини а саградили су је монаси из Раковачког манастира. Уклесана је у меку кречњачку стену која је окружена густом шумом са ниским растињем, што је уз физичку удаљеност од насеља и отежан приступ учинило да се очува у скоро изворном стању. Претпоставља се да је изграђена у 18. веку, а познато је да су је посећивали многи црквени великодостојници што јој даје изузетну вредност.

Убрзо након испоснице стижемо до Старих Лединаца. Ово место је познато по каменолому који је својевремено стицајем околности постао језеро које је било веома посећено од стране житеља Новог Сада и околних места. Међутим, одлуком власника каменолома, упркос жестоким противљењима и демонстрацијама, језеро је пре неколико година исушено и враћено је у првобитну функцију.

Лединачка кула - Црквиште цркве светог Ђорђа  

Пролазимо поред Лединачке куле чије је право име „Црквиште цркве светог Ђорђа“, а за њу се везује легенда о настајању имена Лединци:

Легенда каже да су Турци напали ово насеље, побили становнике и запалили село. После тога су преспавали у цркви, да би током ноћи наступила таква студен да су се Турци смрзли унутра и по томе је порушено насеље добило назив Лединци по ледини – студени!

Негде изнад Лединачког каменолома

Од Лединаца идемо даље на исток, пролазимо Поповичко језеро и долазимо до Поповице. Ту се налази познати планинарски дом где ћемо направити паузу за кафу, чај и ужину.

Поглед на Нови Сад Поповичко језеро 

Након окрепљења, крећемо даље и долазимо до видиковца „Орлово бојиште“.

Орлово бојиште. Фото: Игор Бардић

Орлово бојиште је некадашњи каменолом са чијег врха се пушта прелеп поглед на Иришки венац. Омиљено је место планинара и спортских пењача који се овде окупљају да вежбају и организују своје импровизоване полигоне.

Овде је у плану изградња планинарског дома и професионалног пењалишта за „freeclimbing“, с циљем да читава локација постане нека врста планинарског центра.

Кратко се задржавамо на видиковцу, па се преко Парагова спуштамо до асфалта који спаја Ириг и Сремску Каменицу, којег прелазимо и крећемо на успон ка гребену Фрушке горе. Правимо паузу на Селишту код видиковца „Ксена“ са ког се, ако је лепо време, види део Срема и добар део Бачке.

Видиковац "Ксена"

Још мало низбрдо и узбрдо, па долазимо до гребена одакле преко „Хајдучког извора“ настављамо према гробу Бранка Радичевића на Стражилову. Још једна пауза поред споменика и спуштамо се до излетишта у подножју.

КАУП поред споменика Бранку Радичевићу Статуа песника на Стражилову

Ко не буде био расположен да иде даље, може да се нашим возилом превезе до Сремских Карловаца, док остатак групе наставља акцију.

Од Стражилова идемо путем који убрзо напуштамо и пењемо се на Магарчев брег. Више немамо успоне, идемо гребенском стазом и имамо одличан поглед на Сремске Карловце и Дунав, као и на место где је потписан „Карловачки мир“ у подножју брега. За информације о овом месту, користимо наводе са Wikipedia портала:

Место Карловачког мира 1699. године представља знаменито место у Сремским Карловцима, са средиштем у капели мира, која је подигнута у спомен на Карловачки мир. Капела мира са непосредним окружењем је проглашена културним добром од изузетног значаја за Србију.

После 16 година ратовања, 1699-е године постигнут је мир између Хабзбуршког, Пољске, Млечана и Руског царства као победника и Отоманског царства као губитника, у присуству посредника из Енглеске и Холандије. Дати догађај десио се на брду изнад Сремских Карловаца. За српску историју овај догађај је од великог значаја, будући да су овим миром Хабзбуршком царству припали велики делови доње Паноније, па самим тим, Срем, Бачка, Барања, доња Славонија и Поморишје, као подручја са бројним српским живљем.

За потребе вођења преговора подигнута је дворана од дрвета где је и потписан мир. 1710-е године, као спомен на дати догађај, 50-ак метара изнад датог места озидана је данашња капела. По узору на првобитну дрвену грађевину урађена су четири улаза за пролаз зараћених страна. Улаз на који су улазили Турци је у једној од каснијих обнова зазидан.

На почетку 19. века, због дотрајалости, капела је била порушена и сазидана нова која је већ 1808. проглашена државним спомеником. Радови на обнови завршени су 1814., а касније обнове су вршене 1855., 1884., 1923., 1948. године. Последња обнова десила се почетком 21. века.

Данас се капела користи у сврхе римокатоличког богослужења неколико пута годишње.

Поглед на Дунав и зграду "Карловаччког мира" - жута зграда, мало десно од средине Спуштање са Магарчевог брега

На самом крају данашње трасе, долазимо до новоизграђеног видиковца (надамо се да ће бити отворен), одакле се пружа поглед на бачку равницу, Сремске Карловце и његове културно историјске споменике. Видиковац је отворена сцена са два нивоа на којима се налази позлаћени крст (подигнут на месту некадашњег дрвеног), као и скулптура чувеног песника Душка Трифуновића који је последње године свог живота провео у Новом Саду, а према својој жељи је сахрањен у Карловцима. Након видиковца се коначно спуштамо у место где је и крај акције.

Видиковац Поред бисте Душка Трифуновића Поглед према Бачкој 

Као што се види, обилазимо пуно „Фрушкогорских бисера“, траса је дугачка, па је потребно имати одговарајућу физичку кондицију како би се пратио ритам којим акцију завршавамо до мрака. Профил терена је такав да стално идемо горе-доле, а дужина стазе је око 26-27 км са укупно 1070 м успона и исто толико спуштања. За оне који акцију завршавају на Стражилову, дужина стазе је око 20-21 км са 1000 м укупног успона. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе.150-о годишњи платан у дворишту Доње цркве

До поласка за Београд имамо слободно време које можемо искористити да обиђемо Сремске Карловце, као и да одемо до неког од постојећих ресторана на вечеру.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.350 динара

1.250 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима, између 21 и 22 h.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Са Овчара и Каблара…

Ову акцију смо изводили у време Ускршњих празника а сада желимо да вам ову клисуру представимо у прелепом јесењем руху успоном на врх Каблара и прелепи видиковац на меандре Западне Мораве.

Овчарско-кабларска клисура се налази у централном делу Србије, 8 km западно од Чачка, у Западном Поморављу, и раздваја високу Шумадију, на северу, од Драгачева и Старовлашко-рашке висије на југу. Једно од оних подручја у Србији чије су природне лепоте и споменичке вредности познате широј јавности, којој вековима привлачи пажњу. Огрнута у лепе и тајанствене шуме, са незаборавним видиковцем на Каблару, још је лепша кад њено небо запара кликтај сивог сокола, или када звук звона одјекне у смирај дана међу њеним литицама и доловима. Заиста, ниједна клисура у нас не крије у себи толики број углавном очуваних средњевековних манастира, по чему је, као и по уметничкој вредности, ова група манастира одмах иза Фрушкогорске.

  

Њено основно обележје чини рељеф, упечатљиви масиви Овчара и Каблара, по којима је и добила име и Западна Морава која између њих твори изразите, тзв. укљештене меандре. Мало је која клисура тако украшена, и још приде обогаћена лековитим, термалним изворима као ова.

Овчарско-кабларска клисура је дуго остала изван животних токова. Тек оснивањем монашких заједница овај простор почиње да се користи, а доцнијим ретким истраживањима, то је постао примарни мотив посете.

Међу најстарије, свакако и најзанимљивије материјале, спадају путописи Евлије Челебије из 1662-ге године, где се између осталог наводи:

“… У близини овог насеља у планинама богатим дрвећем, налазе се купке села Бање. Још у доба хришћанских краљева на овој лековитој води подигнуте су величанствене високе куполе, велики басен, многобројни хладњаци, халвати и свлачионице. Ту се годишње у доба лубеница сакупи 40-50 хиљада душа, одржавају панођури, тргује. То је величанствено излетиште и место за уживање. Како је вода тих бања јако топла, то се води купке додаје нешто хладне воде.”

А Каниц Феликс бележи следеће:

“… И Србија има свој Монферато и свој Атлас. Само он није ни као први који је из земље изникао попут високе купе окружене брежуљцима, ни као други, који је “планинска катедрала анатолског хришћанства” господари валовима Стримонског залива; у дубокој клисури између Овчара и Каблара леже на обале реке по четири манастира, са својим причама о некадашњим чудима, тако скривени од погледа пролазника да ретко кад странац залута до њих.”

   Манастир Никоље

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник),  у 6.30 h.

 

Полазна тачка пешачења је код чувеног висећег моста. Након преласка моста започињемо благи успон кроз шуму и застајемо на видиковцу са кога се види Овчар бања. Настављамо шумском стазом до изласка на Седло (такође леп видиковац) и после краћег предаха продужавамо до ливаде подно летње бачије Митровића. Пролазимо Бачију и настављамо колским путем до подно врха Каблара на коме је путоказни стуб са мапом планинских врхова који се са те тачке виде (дело планинара Ратка Рабреновића). На педесетак метара од стуба налази се прелепи видиковац на меандре Западне Мораве и суседни Овчар, односно целокупну Овчарско Кабларску клисуру.

Успон траје око 4 сата са паузама и висинском разликом од око 600 m. Са врха Каблара се спуштамо колским путем, шумском стазом поред засеока Чвркићи и даље до манастира Никоље у трајању од око два сата умереног хода. Обилазимо манастир Никоље и потом лагано обалом Мораве  крећемо се према центру Овчар бање Они који то желе одлазе на купање и уживање у термалним водама „Wellness“ центра Каблар (температура воде 32 °C). Остали могу самостално обићи манастир Благовештење и провести нешто дуже времена у ресторану.

Укупна дужина стазе око 13 km односно седам сати активног боравка у природи.  По завршетку пешачког дела акције, одлазимо у „Wellness“ центра Каблар (улазница за базен је 300 дин). За Београд полазимо у 19.30 h а пред просторијама Клуба  ћемо бити до 22.30 h

Овчар спрам Каблара

Ову акцију краси предивна путања, неколико антологијских видиковаца и лепе знаменитости, а чињеница да није кондиционо захтевна, чини је приступачном и за почетнике.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена времену, слојевита, заштита од ветра и евентуалних падавина, а ко жели и неопходан прибор за базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин за чланове Клуба са уплаћеном чланарином

За велику групу (бус) котизација се умањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог удружења.

Маљенске заврзламе

Као већ по некој традицији, сваке године направимо акцију по прелепом Маљену увек се трудећи да изаберемо неку нову стазу којом се може проћи и да покажемо колико лепота постоји на овој планини веома близу Београда. Неким деловима ове стазе смо ишли и раније, неко је сигурно већ и био у прилици да обиђе поједине локалитете, а сада смо осмислили стазу која ће спојити три битна маљенска водотока: Белу Каменицу, Црну реку и Буковску реку. Стаза иде горе-доле по Маљену, посећује бројне карактеристичне тачке и по својој структури је доста весела, па отуда и назив „Маљенске заврзламе“. У овом плану ћемо изложити све детаље, тако да ће сваки учесник моћи да види шта је од свега тога већ можда обишао, а шта није, и наравно да нам се придружи сходно сопственим жељама и могућностима.

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо ибарском магистралом, пролазимо Лајковац, скрећемо пре Ваљева па преко Мионице идемо ка Маљену. Стижемо до Дивчибара и одатле крећемо у акцију.

 Дрво љубави Велика плећа Спуштање преко Малих плећа

Стаза нас у почетку води одмах лагано узбрдо, пролазимо „Дрво љубави“ и убрзо стижемо на Црни врх (1096 мнв). Црни врх је други по висини врх на Маљену (највиши је Краљев сто – 1104 мнв) али је атрактивнији зато што се до њега може слободно попети (на Краљевом столу се налази војни објекат, па није баш уобичајено да се иде горе) и бити награђен сјајним погледима према Тометином пољу, Субјелу, Ваљевским планинама, Равној гори и Рајцу, а кад је лепо време и даље према Златибору и Тари. На Црном врху постоји и једина сређена ски стаза на Маљену где се у снежним месецима може лепо и активно проводити слободно време. Настављамо даље гребеном и долазимо до следећег врха – Велика плећа (1037 мнв). Правимо краћу паузу и крећемо у спуштање преко Малих плећа до речице Беле Каменице.

Стаза поред Беле Каменице Бела Каменица 

Бела Каменица заједно са Црном Каменицом код Тометиног поља ствара реку Каменицу и улива се у Западну Мораву узводно од Чачка, нешто после Овчарско-Кабларске клисуре.

По спуштању на реку одмах хватамо стазу која нас лаганим ходом доводи до једне од скривених маљенских знаменитости – Вражјег вира. Правимо још једну паузу јер ово место заслужује да се ужива у њему што је више могуће. Од Вражјег вира крећемо опет узбрдо и идемо према Краљевој коси која се налази испод самог Краљевог стола. На врх не идемо већ скрећемо у његовом подножју и крећемо натраг према Дивчибарама. По доласку у Дивчибаре правимо  још једну краћу паузу, па настављамо даље са нашом акцијом. Идемо платоом Маљена све до врха Голубац (1056 мнв) који представља и последњи предвиђени успон током овог дана.

Голубац Црна река

Одатле почиње спуштање прво преко Никшића градине (1048 мнв). Настављамо према Малом Голупцу (985 мнв), а онда нам следи само уживање у виду спуста једном од најлепших стаза у Србији. Идемо низ гребен Црвеног брега који води левом страном кањона Црне реке. Стаза иде кроз прелепу четинарску шуму и на неколико места постоје видиковци како према кањону, тако и према врховима Ваљевских планина западно од Маљена. На крају се спуштамо на састав Црне и Буковске реке у Подбуковима и завршавамо туру у прелепом природном амбијенту. Дужина ове трасе је између 21 и 22 км са укупним успоном од 720 м и спуштањем од 1160 м.

Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију за комплетан пролазак трасе. Стазе којима се крећемо су углавном кроз шуме, преко гребена, поред реке, нешто мало колским путевима и асфалтом.

Кањон Црне реке

Одмах по завршетку туре идемо до домаћинства Обрадовића, где ћемо ако све буде по плану добити неопходно окрепљење у виду ручка и осталог. Након тога крећемо за Београд где очекујемо да ћемо стићи у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.350 динара

1.250 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

 

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Козомор и Маљен у три корака!

Као већ по некој традицији, сваке године направимо акцију по прелепом Маљену увек се трудећи да изаберемо неку нову стазу којом се може проћи и да покажемо колико лепота постоји на овој планини веома близу Београда. Можда смо неким деловима ове стазе ишли и раније, можда је неко већ и био у прилици да обиђе понеки крај, али сада смо осмислили стазу која може бити погодна како за већ искусније и кондиционо спремније учеснике, тако и за почетнике или за оне који то нису, али више воле лаганије акције. Стаза је подељена у три дела, па отуда и назив „Козомор и Маљен у три корака!“. У овом плану ћемо изложити све детаље, тако да ће сваки учесник моћи да одабере оно шта му одговара сходно сопственим жељама и могућностима.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо ибарском магистралом, пре Ваљева скрећемо ка Косјерићу и долазимо до места Ражана одакле крећемо у акцију.

 Кроз четинаре На Обртаљки

Стаза нас у почетку води одмах узбрдо и већим њеним делом до првог места за одмор пролазимо кроз четинарску шуму. Идемо гребеном Обртаљке и долазимо до Великог Козомора (1007 мнв) где правимо паузу. Са овог места се одлично виде јужни делови Маљена и сва места која ћемо проћи даље током акције.

На Великом Козомору Поглед са Великог Козомора на Маљен

Са Великог Козомора се спуштамо до Превије (разделник Козомора и Маљена) па настављамо даље узбрдо. По изласку на Маљен долазимо на видиковац Паљба (1051 мнв) одакле видимо крај одакле смо дошли, а такође и остале делове венца Ваљевских планина. Од Паљбе идемо кратко асфалтом до места Дивчибаре и ту завршавамо први „корак“ акције. До овде прелазимо око 8 км стазе и савлађујемо укупни успон од 550 м. Сигурни смо да већини учесника то није никакав проблем, а они који не желе да иду даље могу да остану у Дивчибарама и да по вољи имају слободне активности (лагана шетња, посета неком од ресторана, излежавање на околним ливадама, итд…) до завршетка комплетне акције.

  

Други део акције настављамо од Дивчибара у правцу два карактеристична Маљенска врха. Стаза нас води даље узбрдо и прво долазимо до Црног врха (1096 мнв). Црни врх је други по висини врх на Маљену (највиши је Краљев сто – 1104 мнв) али је атрактивнији зато што се до њега може слободно попети (на Краљевом столу се налази војни објекат, па није баш уобичајено да се иде горе) и бити награђен сјајним погледима према Тометином пољу, Субјелу, Ваљевским планинама, Равној гори и Рајцу, а кад је лепо време и даље према Златибору и Тари.

Поглед са Црног врха према Тометином пољу

На Црном врху постоји и једина сређена ски стаза на Маљену где се у снежним месецима може лепо и активно проводити слободно време. Настављамо даље до суседног врха Велика плећа (1037 мнв) на коме се задржавамо таман колико да се издувамо од успона до њега и крећемо натраг до Дивчибара. Спуштамо се опет до насеља и ту завршавамо други „корак“ акције. До овде (заједно са првим делом) прелазимо 13-14 км стазе са успоном од 820 м и спуштањем од 250 м. Ко не жели да иде иде даље, остаје ту да ужива у слободним активностима, а остатак групе иде на трећи део акције.

Ако будемо имали среће, можда ћемо и њу срести! Велика плећа Медитација на "дрвету љубави"

Да бисмо видели још нешто од прелепих предела Маљена настављамо на другу страну и долазимо до врха Голубац (1056 мнв). Пењемо се на њега и уживамо у одличном погледу на суседни Љути крш и кањоне Црне и Буковске реке. Након тога се другом стазицом враћамо натраг до места где нас чека остатак групе и наш превоз за Београд. На крају трећег „корака“ укупно прелазимо 19-20 км са успоном од 930 м и спуштањем од 500 м. Остајемо још неко време да би се и група која је завршила целу акцију мало окрепила, па онда крећемо натраг преко Мионице и Лајковца. Долазак у Београд се очекује у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију у складу са делом трасе коју жели да прође. Стазе којима се крећемо су углавном кроз шуме, преко гребена, нешто мало колским путевима и асфалтом.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

Ако буде довољно учесника за аутобус, цена се смањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

МАЛИНИК, Крши Сатули, видиковци Лазаревог кањона, Злотске пећине

Колико год било тешко рећи, због огромне величине простора, шта представља Малиник, одважићу се да тврдим да источни део масива Јужног Кучаја садржи главни адут својих укупних вредности: планину Малиник и спектакуларни Лазарев кањон. Ова акција је својеврсна мисија која ће вас уверити у то!

Малиник

Субота, 7. јуни:

ПОЛАЗАК:   са паркинга испред центра САВА у 8.00 h. Путујемо аутопутем и код Параћина се одвајамо на магистрални пут, са кога скрећемо ка Подгорцу, Боговини и најзад селу ЗЛОТ.

Крши Сатули Стари храст у Злоту

Пред Злотом напуштамо возило како бисмо скокнули до Крши Сатули, који је висок свега 434 m. Пешачење почињемо од прелепог великог храста, старог 400 година, за који многи и не знају да га Злот има. Одушевиће вас призор!

Крши Сатули

Сам врх Крши сатули (Сеоски крш на влашком) је врло необичног облика који неодољиво подсећа на тврђаву. То је својевремено запазио и Felix Kanitz и написао: „Меланхолични карактер ове типичне крашке области престаје близу Злота с појавом дивне храстове шуме. Одмах потом, кречњачка стена, живописно се уздиже са кршевитог дна долине врхом који подсећа на тврђаву с порушеним зидовима, са ког се пружа диван поглед ка југоистоку на клисуру Злотске реке све до Сумраковца. Власи ту стену зову Крши Сатулуј, а на српским картама је убележена као Селски камен“.

Крши Сатули

Ходамо колским путем, потом стазом, прилаз врху није тежак и мештани га често посећују да би запалили свеће под иконама које су тамо, на стенама врха.

Крши Сатули

Дужина трасе износи 4 km, са свега 160 m успона. По повратку, пролазимо село Злот, где можете купити нешто што сте евентуално заборавили да понесете, и настављамо до Лазареве пећине. Ко жели, може да посети пећину, а оно што ми планирамо је да вас одведемо на видиковце над Лазаревим кањоном: Совину главу и Велики видиковац под Корњетом, који је и најпознатији широј јавности.

на Великом видиковцу на Великом видиковцу, али по каквом времену! Велики видиковац

Спуштамо се до пећине,  и одвозимо се до планинарског дома у Бељевини, где ме можете сматрати домаћином, јер је то моје друштво, које ме је освојило предивним ентузијазмом, поред лепог предела који им припада, а који ја толико волим. Дом има купатило, кухињу и трпезарију, а соба је групна. Ако буде постојало интересовање, може нам бити спремљена и вечера. Дужина трасе до видиковца и назад износи 6 km са 330 m успона.

видиковац Совина глава

Недеља, 8. јуни:

Доручак, кафица, а у 9.00 h полазимо ка Злоту, одакле почиње пешачки поход на Његово Планинско Величанство Малиник!

са гребена Малиника

Макадамским путем долазимо најпре на Ковеј – престона кота Лазаревог кањона. Прилазимо јој са ове ливаде. Она је врло посебна, а видећете и зашто…

IMG_0888

Ковеј гради највише литице Лазаревом кањону (375 m) и ту је низ фасцинирајућих видиковаца. Заправо би се сво време којим располажемо могло утрошити на прекрасне литице Ковеја, али ми овога пута посећујемо ова три видиковца:

 Ова фотка је обишла свет! Ту престају речи...

 Ковејске литице Ковејски шпиц (Дунга лу Драгон) Ливаде Малиника

Након обиласка видиковаца, пењемо се на гребен Малиника. Ходамо преко ливада, стазом, која није сталног карактера, крз шуму и по стенама и обзиром на нагиб брзо добијамо у висини, тако да ће нам се иза леђа отварати поглед на све краке Лазаревог кањона.

  Призор ће нам израњати с леђа... овакав призор зкаује да смо се закачили гребена 

Сам гребен Малиника пружа најлепше што има и он сам, и околне планине у ареалу Лазаревог кањона. Одатле се наиме његов феномен најбоље види и у тим призорима, са неколико тачака, уистину вреди потрошити време.

са гребена

Силазимо у Злот и крећемо за Београд преко Црног врха, из два разлога: први да видите ово, што приказује фотка лево, а други, да бисмо свратили овде где показује фотка десно (ту ће бити заиста пријатан предах, ако дан буде довољно топао)

фото: Борис Мрђа Борско језеро

Иначе, дужина трасе износи 20 km са успоном од 880 m.

За Београд полазимо до 19 h како бисмо најкасније до 22.30 h били пред САВА центром. Што се кондиције тиче, акција је средње захтевна.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Нису вам потребне вреће за спавање, у Дому вас чека чиста постеља.

ЦЕНА:   (обухвата превоз, смештај и трошкове организације)

за 40 учесника: 2.200 дин (2.100 дин за чланове Клуба)

за 30 учесника 2.500 дин  (2.400 дин  за чланове Клуба)

за 16 учесника 2.800 дин  (2.700 дин  за чланове Клуба)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

                     Акцију реализују;

Гордана Атанасијевић                 Борис Братић

                     065 377 14 74                 064 992 48 11

                       office@serbianoutdoor.com                 boris@serbianoutdoor.com 

МАЛИНИК

 Погледајте све шта смо спремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Ђердап: БУКОВА ГЛАВА – круна Лишковца

Ако до сад нисте чули за Букову Главу, како Вам се чини ово:

Видик (180 степени) са Букове главе на југВидик (180 степени) са Букове главе на југ

Онда се oкренете ка северу:

Видик (180 степени) са Букове Главе ка северу

Букову Главу сигурно нећете запамтити као врх, јер је као такав дискретног шарма, али када крочите на његов плато са кога се поглед пружа у пуном кругу око Вас, као на горњим фотографијама – ЊЕГОВИ сте заувек! И све је јасно, осим, како је могуће да за Букову главу још нисте чули!

ПОЛАЗАК:  обзиром на дужину трајања путовања од Београда до Близне, као и дужину планиране трасе, полазак мора бити тачно у 6 ујутро, без успутних пауза; кафицу и доручак носимо за пут 🙂

Пред Мајданпеком застајемо на 5 минута ради сликања језера у кругу рудника, и настављамо даље ка селу Близна, одакле почиње наше пешачење.

Језеро РБМ Близна и добро нам знано место :-)

Са самог развођа Хомољских и планина Северног Кучаја, полазимо из Близне и пењемо се на Рудноглавско брдо, па гребенски све до врха Букова Глава. Овај део стазе износи 9,5 km и може се рећи да смо доласком на врх прешли половину планиране трасе (до Решковице нам преостаје још 8 km).

Почетак трасе (уз Рудноглавско брдо) садржи наравно постепен успон, затим се крећемо гребеном и најзад спуст, све до Старе Решковице. Све време ходамо колским путем.

са успона из Близне

 Од Букове Главе,  настављамо Рудноглавским путем ка Старој Решковици,  где нас чека наше возило и њиме одлазимо на једно предивно место, сјајан видиковац, као што ће бити круна целом доживљају!

 10473065_479689028801396_5563051080466281684_o

 

Укупна дужина трасе износи 17,5 km са успоном од 670 m.

У зависности од агилности учесник, односно темпа хода, видећемо, хоћемо ли имати времена за посету Капетан Мишином брегу. Пре поласка за Београд, уприличићемо предах у ресторану крај Лепенског Вира.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, адекватна одећа за време какво нас чека, заштита од ветра и евентуалних падавина.

поглед из парка на Капетан Мишином брегу

ЦЕНА:

1.300 дин

1.200 дин – за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ако путујемо минибусом доплата 300 дин

ако путујемо комбијем, доплата 500 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и остале информације на састанцима Клуба, средом у 20 h

 Акцију реализују

Александар Радовановић и Милан Велић

aleksa.r@hotmail.com

063 555 966

   

  Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.