Архива за valjevo

Клисура реке Градац – Ваљевски сафир!

Вечито привлачна акција на једној од најчистијих река Европе! Oвога пута траса почиње у Ваљеву, тако да Градац пратимо од ушћа у Колубару до Јаког извора 🙂

Топло, мокро и смарагдно лепо, јер је Градац једна од најчистијих река Европе. Овај кањон са предивним током кристално чисте реке и уређеном стазом је прави рај за све врсте рекреативаца! Траса није кондиционо захтевна и могу је проћи како деца, тако и старији, јер је дуга свега 15 km!

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 8.00 h. Путујемо ка Ваљеву.

Крећемо се наизменично десном и левом страном клисуре, уживајући у необичној лепоти једне од најчистијих река Европе.

Прву паузу правимо код  Вајата и Коњичког клуба у непосредној близини Дегурићке пећине, одакле практично почиње кањон и ту се расхладити уз познати фрапе од малине и купање по жељи. 

  Дегурићка пећина

И на даље правимо успутне паузе за одмор и купање. Кањон Градца је питом, у смислу да нема препрека за које је потребно више од пешачења, осим што ћемо реку десетак пута прегазити. Стаза је означена, времена ће бити довољно и за фоткање и за пливање 🙂 

  

Ова траса је препорука  свакоме ко жели да ужива уз реку.  Они којима одговара мање пешачења и напора,  туру ће завршити код Етно домаћинства близу манастира Ћелије или се одморити на прелепој ливади код Еко бивка. Они који буду расположени за више акције, наставиће све до Јаког  извора.

  

Пре него пођемо ка нашем возилу, посећујемо манастир Ћелије, познатом по једном од највећих православних духовника – архимандрита, богослова и филозофа Јустина Поповића – горостасна фигура интелектуалца и мудраца, који је, у овом манастиру, изолован и одбачен од комунистичких власти, живео и стварао од 1947. до 1979. године.

Рођен је на Благовести у Врању, завршио богословију у Београду код Николаја Велимировића, студирао теологију у Петрограду и Оксфорду, докторирао на Атинском универзитету, службовао је у Призренској и Карловачкој богословији, као и у Чехословачкој. Пред Други светски рат основао је Српско филозофско друштво у Београду. После рата затваран је од власти, а било је планирано и његово стрељање.

Иза овог скромног човека остало је написано 12 књига житија светих, на стотине чланака и мањих списа и све то штампано у 33 тома сабраних дела.

Према његовом личном запису пред Други светски рат је имао визију распетог Христа. У манастир Ћелије, код овог духовника, годинама су долазили духом посустали и болесни да их снагом свог духа посаветује и излечи. И данас на његов гроб затрпан цвећем долазе невољници тражећи помоћ од Аве Јустина.

У књизи „Преподобни Јустин Нови Ћелијски“, коју је по благослову епископа ваљевског Милутина издао манастир Ћелије, записано је низ чудесних исцељења верника док је Аве био жив, али и на његовом гробу. „Крстивоје Антонијевић из Богатића требало је да има тешку операцију. Био је на Авином гробу и без хируршког захвата оздравио“, записано је у књизи.

„Једна жена из Грчке није имала деце, била је на Авином гробу и однела грумен земље са гроба. Ту земљу је ставила у чашу са водом коју је пила. Касније је родила дете. Било је то 1985. године.“ „Године 1996. Ненад, син Миленка из Ваљева, који није могао да хода сам, дошао је на Јустинов гроб да му се чита молитва. Након седам дана је проходао и дошао на Авино вечно почивалиште да заблагодари чудотворцу“, стоји у књизи.

Архимандрит Јустин Поповић умро је на дан свог рођења на велики православни празник Благовести. Кажу да се након срчаног удара десетак дана пре упокојења молио да умре баш на Благовести. Бог му је молитву услишио.

На свечаној литургији у Храму Светог Саве 2010. је канонизован нови светитељ Јустин Ћелијски. Литургијски спомен преподобног Јустина слави се 14. јуна. О животу и делу Јустина Поповића ђакон Ненад Илић снимио је документарно-играни филм „Ава Јустин“. Игуманија Гликерија је одлучила да се приходима од филма у близини старог изгради нови храм.

Пењање уз степенице од манастира је вероватно и најтежи део ове туре 🙂  А ту нас чека превоз који ће нас одвести до ресторана на заслужен одмор и закуску по жељи.

Након свега тога полазимо до 20 h за Београд. 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.300 дин

ОПРЕМА:  имајте у виду да ћемо газити реку и не препоручујем да то чините босоноги, боље обујте оно што ће таквом кретању највише одговарати (понесите обућу подесну за кретање водом), а стазом наравно у гојзерицама.

  

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

   Акцију реализује Ненад Јовановић

nenad@serbianoutdoor.com

065 99 22 782

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Стазама Колубарске битке

Колубарска битка, једна од најзначајнијих битака из Првог светског рата. Ове године када славимо стогодишњицу  завршетка Првог светског рата, ми планинари из КАУП-а обележићемо је на нама својствен начин: проћи ћемо стазама, пределима и најзначајнијим тачкама где се одвијала ова славна битка и велика победа српске војске. На лицу места чућемо приче и детаље о тој легендарној борби која се изучава у војним академијама широм света.

кликни и погледај филм

Од 16. новембра до 15. децембра 1914. године вођена је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату. На фронту широком око 200 km од Београда до Гуче, српска војска је после 30 дана тешких борби до ногу потукла Пету и Шесту аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека.
Пошто су аустроугарске трупе окупирале Београд, Шабац, Ваљево, Ужице и целу северозападну Србију, починивши масовне злочине над цивилима, на Колубари се, за војне експерте, догодило чудо. Три српске армије, које су се нашле у наизглед безизлазном положају, у силовитом контраудару током вишедневних жестоких окршаја потпуно су разбиле непријатеља.
Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен пример да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. Тактика генерала Живојина Мишића данас се изучава у свим војним школама.
Позивамо вас да прођемо стазом сећања на овај легендарни део наше историје.

ПОЛАЗАК: тачно у 8:00 h испред просторија клуба у улици Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“).

Ова иначе лагана шетња је, осим уживања у лепотама природе овог дела Шумадије и Србије и едукација и подсећање на славну епоху наше историје. Дужина трасе је 11 km и није физички и технички захтевна, тако да могу учествовати сви.

Код места Ћелије, близу Лајковца напуштамо возило и полазимо на пешачење. Идемо на Враче брдо до споменика Димитрија Туцовића. Ово узвишење на 237 м.н.в. доминира делом терена према Колубари и Лајковцу и омиљено је излетиште због прелепог погледа према колубарској долини. У народу постоји веровање да су овде део живота провели, у манастиру подно брда, Свети врачи Козма и Дамјан и да брдо по њима носи име. На том месту је за време Првог светског рата у Колубарској битци погинуо официр војске Краљевине Србије и првак Социјалдемократске странке Димитрије Туцовић. На Враче брду погинуло је 20.000 српских и 30.000 војника аустругарске царевине. После рата њихове кости су скупљене и похрањене у цркви Светог Ђорђа, одакле је део пренешен у спомен-костурницу цркве у Лазаревцу. На том месту је подигнуто спомен-облежје у облику каменог обелиска са опсегом.

Настављамо ка манастиру Ћелије, односно  Спомен цркви Светог Ђорђа  и костурници српских и аустроугарских војника. Саграђена јефото: Дуле Опачић 1923 -1924. године као костурница српских и аустроугарских ратника изгинулих у Колубарској бици, на темељима средњовековне цркве из XIV века, да би 29. јула 2006. године, на дан освећења обновљеног храма, и новоподигнутог конака, васпостављен манастир Св. великомученика Георгија. Најжешће борбе вођене су баш на брдима у Ћелијама – Човци и Враче брду. И данас се у овом крају прича о немачком официру, који је у Другом светском рату одустао од стрељања талаца у Лазаревцу, сазнавши да је овај народ у истој цркви сахранио и своје и аустругарске војнике.

Даље настављамо ка брду Човка, значајној борбеној тачки везаној за Колубарску битку.

„Аустроугари су имали велику надмоћност у артиљерији, која је дејствовала са полукружне основе на фото: Душко Опачићистакнуте српске положаје на Човки, што је Моравску дивизију I позива доводило у неповољан положај. Генерал Илија Гојковић, командант Моравске дивизије I позива, предложио је Врховној команди да се његова јединица повуче са Човке на Кременицу. Војвода Путник се није сложио са овим предлогом, већ је 18. новембра наредио да се „Човка мора држати по сваку цену“. – Потпуковник др Слободан Ђукић, професор Војне историје на Војној академији

Са Човке се се спуштамо ка магистрали где завршавамо туру и где нас чека возило.

Након пешачења ћемо посетити и манастир Боговађу, а у Београд стижемо најкасније до 22:00 h.Манастир Боговађа

ОПРЕМА:  гојзерице (није обавезно) и мали ранац за пешачење, вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба сa плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, котизација се умањује за 200 дин.

Акцију реализује Ненад Јовановић:

065 99 22 782,  nenad@serbianoutdoor.com

фото: Душко Опачић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Манастирица – водопад Скакало

Манастирица, која извире под Краљевим столом, тече стешњена између маљенских висова. У свом горњем току ова брза планинска речица прави између висова Великог брда и Орловца, с једне стране, и масива Краљевог стола, с друге стране, врло леп водопад са каскадама, висок око 30 метара.Током зиме водопад се заледи и служи као вежбалиште за алпинисте који долазе из свих крајева Србије,  па и шире. Гледајући воду која пада са стене не стену, док коначно не поприми релативно мирнији ток, мештани су говорили да вода „скаче“, те и водопад прозваше Скакало.

фото: Милош Марковић

фото: Милош Марковић

фото: Горан Поповић

Водопад за изазов и оне који се добро сналазе на тешким теренима.Једном речју веома неприступачан за посете али и добро сакривен.Висок је 30-так метара и богат водом само у кишним периодима и на пролеће. Испод главног вертикалног водопада теку два мања која се тешком муком пробијају кроз огромне стене нагомилане једна на другу. До самог подножја водопада могуће је прићи некако али у подножје главног и највећег водопада скоро никако у време када је пун воде.Оставља утисак бруталне силе мајке природе и никако вас не може оставити равнодушним према заглушујућем шуму. Изузетне природне лепоте водопада и његовог окружења дуго ће вам остати у сећању.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 7 сати ! Дођите 15-ак минута раније како бисмо кренули на време.

Путујемо Ибарском магистралом до Maркове Цркве где ћемо свратити у Кумову воденицу на кафу,чај и доручак качамак и кисело млеко ко буде хтео и може да се купи брашно 5-6 врста,пут настављамо кроз Лајковац и Дивце, Мионицу до Дивчибара. Из минибуса излазимо код чесме са квалитетном пијаћом водом, од које се спуштамо на прелепи водопад Скакало и истим путем враћамо назад и крећемо на пешачку туру.

Сви заједно настављамо вожњу до полазне тачке за пешачење и ту се група дели на учеснике који би радије ишли на лакшу пешачку партију и оне који су спремнији за јаче пешачење.

Учесници који се определи за лакшу пешачку туру пратиће Нешу Јовановића и након посете водопаду Скакало, одвозе се у центар Дивчибара одакле полазе на пешачење. Након обиласка прелепе цркве Св. Пантелејмона, крећу на лагану туру по врховима Маљена. Од центра се пењу ка Голубцу (1056 мнв), одакле настављају ка Црном врху (1096 m), па преко њега до прелепог видиковца Велика плећа.

  

Друга група следи Нешу Царевића и пешачи на Краљев сто, затим наставља колским путем ка реци Црна Каменица и даље ка врху Велика Плећа, поред којег пролазимо и настављамо ка Црном врху где се завршава ова захтевнија траса. Током пешачења ће бити успона и спуштања шумским и колским путевима и стазама, прелажења преко реке Црна Каменица, излазака из шуме на чистину, а све у служби лепих видика!

  

Прва, лакша траса дуга је 13 km са око 400 m висинске разлике и приступачна је за све. Друга је дуга око 16 km са 700 мнв успона, средње тежине , напорна и захтевна, а наградиће ваш труд заиста дивним видиковцима. Предстоји нам примерена агилност да бисмо све постигли у кратком дану, наравно уз краће паузе током пешачења!

  

У повратку нас возило чека у центру Дивчибара , и око 19:30 h крећемо пут Београда, где стижемо до 22 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут; штапови за пешачење, заштита од ветра и евентуалних падавина, пресвлака.водопад Скакало

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

За групу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују:

Ненад Царевић        и          Ненад Јовановић

064 684 01 37                       065 99 22 782

nesa@serbianoutdoor.com                       nenad@serbianoutdoor.com

 водопад Скакало

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Жубор пролећа: Таорска врела – Клокочевац

Таорска врела се налазе у Доњем Таору недалеко од пута за Маковиште. У овом предивном природном простору, некад је постојало 12 воденица, а сада их је остало неколико од којих су само две или три у неком нормалном стању где се може видети како је све то некад изгледало. Фотографије овог краја су некад красиле сваку брошуру која је представљала лепоте некадашње СФРЈ. Али, откако су врела каптирана 80-их година прошлог века за потребе Косјерићког водовода, ови предивни слапови су мање јачине, тако да своју аутентичну лепоту показују једино у рано пролеће. Тада их и посећујемо, као и сваке године, а како нам је било, можете видети у овим фото галеријама:

2013          2014          2015          2016          2017

Сваке године идемо нешто другачијом трасом, а ове смо решили да главни акценат ставимо на један доста скривени и непознати драгуљ природе – Клокочевац 🙂 

  

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Лајковца, Ваљева и Косјерића до Маковишта и Сијања где је полазишна тачка пешачења. Идемо у правцу североистока и веома брзо (након само 1,5 – 2 км) долазимо до Таорских врела. Ту је планирана прва пауза, како бисмо могли у миру да уживамо у лепоти воде и водених каскада. Ко буде хтео, моћи ће да истражује околину, а ко буде желео само уживање и мир имаће за то сасвим довољно времена.

  

Након паузе настављамо у правцу истока долином реке Скрапеж и онда се уз Бели поток пењемо до Ћировине. Настављамо још мало узбрдо и долазимо до споменика народном хероју Жикици Јовановићу Шпанцу. Правимо још једну краћу паузу и продужавамо на север ка Радановцима и ловачкој кући Лајковача. Пут нас даље води на исток и долазимо до Дреновачког кика. Још мало истим правцем и стижемо до Лилове превије у чијем подножју извире речица Клокочевац. Овде почиње други део данашње акције – пролаз кроз веома живописни кањончић ове скривене веселе планинске речице.

Споменик природе „Клокочевац“ налази се у западној Србији у сливу реке Градца, на северној страни њеног развођа са Скрапежом. Споменик природе „Клокочевац“ стављен је под заштиту ради очувања мешовите шуме букве, јеле са мечјом леском и племенитим лишћарима прашумског карактера (Corilo colurnae – Abieti – Fagetum Gaj.) на локалитету Ком, на планини Повлен, као природни арборетум са 16 различитих врста дрвећа на малом простору.

Ово је био цитат са сајта Србијашума, а ми ћемо додати још и ово: Клокочевац се након свог тока од неких 9 км улива у Буковску реку која даље тече као Суваја до састава са реком Градац. Градац се улива у Колубару, ова у Саву, Сава у Дунав, а Дунав у Црно море. Дакле, воде маленог Клокочевца путују веома, веома далеко.

Одмах на самом почетку посећујемо водопад висине од неких 20-ак метара. Правимо малу паузу на његовом врху, па онда настављамо околним путићем до подножја.

На врху водопада Пењање уз водопад  Клокочевац

Даље идемо што стазом поред реке, што самим коритом реке, у зависности како нам терен дозвољава лакши пролаз. Имамо небројене преласке реке са једне стране на другу, тако да је потребно бити спретан у свему томе, а наравно, добра обућа се подразумева. Има доста клизавог камења које не дозвољава несигурност и због тога су гојзерице неопходне. Такође нас очекује и прескакање оборених стабала и грања, провлачење кроз шибље и трње итд…, али за некога ко је вичан кретањима по оваквим теренима, пролазак кроз кањон Клокочевца представља право уживање.

Место за медитацију  

Као што је већ речено, кањон је дугачак око 9 км, на самом крају пролазимо испод пруге и долазимо до улива Клокочевца у Буковску реку где завршавамо акцију.Један од многобројних преласка реке

Укупна дужина пешачења је 22-23 км са висинском разликом од 650 м. у успону и 1000 м. у силаску. Пролазак кроз кањон Клокочевца је мало захтевнији од обичног кретања шумским стазама и због тога није за почетнике, а поготово не за оне који немају адекватну обућу. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном добри колски и гребенски путеви, шумске стазе, коритом реке и стазе ван корита којима се веома ретко иде.

На крају акције свраћамо до неког од успутних познатих окрепилишта (или домаћинство Обрадовић у Буковима, или неки ресторан на Дивчибарама). Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

 Испред "Камена мудрости"

    Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Таорска врела – буђење пролећа; Таорска стена – Чикер

Таорска врела се налазе у Доњем Таору недалеко од пута за Маковиште. У овом предивном природном простору, некад је постојало 12 воденица, а сада их је остало неколико од којих су само две или три у неком нормалном стању где се може видети како је све то некад изгледало. Фотографије овог краја су некад красиле сваку брошуру која је представљала лепоте некадашње СФРЈ. Али, откако су врела каптирана 80-их година прошлог века за потребе Косјерићког водовода, ови предивни слапови су мање јачине, тако да своју аутентичну лепоту показују једино у рано пролеће. Тада их и посећујемо, као и сваке године, а како нам је било, можете видети у овим фото галеријама:

2013          2014          2015          2016

Сваке године идемо нешто другачијом трасом, али још ниједном нисмо стигли да посетимо и Таорску стену која се као неки стражар заштитник поставила изнад овог прелепог краја. Ове године смо одлучили да се коначно попнемо на њу и да видимо какав је поглед одозго, а отићи ћемо и до суседног Чикера 🙂 

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Лајковца, Ваљева и Косјерића до Радановца и Ћировине у близини споменика Жикици Јовановићу Шпанцу где је полазишна тачка пешачења. Идемо у правцу запада, веома брзо се спуштамо до реке Скрапеж, па пратећи њен ток узводно и крећући се широком долином долазимо до Таорских врела. Ту је планирана прва дужа пауза, како бисмо могли у миру да уживамо у лепоти воде и водених каскада. Ко буде хтео, моћи ће да истражује околину, а ко буде желео само уживање и мир имаће за то сасвим довољно времена.

  

Након паузе настављамо у правцу севера ка засеоку Кузмани које се налази у подножју Таорске стене. Одатле скрећемо ка северозападу у правцу засеока Брђани, на погодном месту се одвајамо од главног пута и пењемо се на Таорску стену (1021 мнв).

Таорска стена Реализатор акције и Таорска стена у позадини

Након краће паузе, спуштамо се у подножје и прелазимо на другу страну стене ка Црквишту. Настављамо ка врху Чикер (1113 мнв), а ако је неко од учесника слабије кондиције, може да остане на Црквишту и да сачека групу да се врати.

У наставку сви заједно идемо у правцу истока преко засеока Дрповина ка ловачкој колиби „Лајковача“.

 

Све време имамо прекрасне видике на околне Ваљевске планине и врхове. Од ловачке колибе, скрећемо ка југоистоку и спуштамо се преко Смиљеве косе ка Дуранском потоку. Долазимо до засеока Обрадовићи и на крају до железничке станице „Дреновачки кик“ где нас чека наш превоз за Београд.

 

Укупна дужина пешачења је 21-22 км са висинском разликом од 800 м. у успону и 900 м. у силаску. За оне који не иду на Чикер, тура је краћа за 4,5 км и са 200 м. мањом висинском разликом. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном добри колски и гребенски путеви и шумске стазе.

  

На крају акције свраћамо до неког од успутних познатих окрепилишта (или домаћинство Обрадовић у Буковима, или неки ресторан на Дивчибарама). Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.450 динара

1.350 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Фото: Славко Марковић 

    Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Маљен: преко три реке и три брда…

Маљен и Дивчибаре су тако близу Београда и често се посећују, али без обзира на то овај предивни природни драгуљ увек може да нас изненади нечим другачијим и да нам открије неке нове стазе, врхове, речице и остале лепоте које ће нас оставити у предивним утисцима након једног дивно проведеног дана на овом простору. Ово је већ други пут да идемо управо са том намером, заборавићемо на познате маљенске врхове и идемо у један фини „трекинг“ његовим централним и западним делом.

Ljuti_Krs

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 07:00 часова. Скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Лајковца и Мионице одакле се стандардним путем пењемо на Маљен. Долазимо до платоа Дивчибара где напуштамо возило и крећемо у акцију.

На самом старту идемо у обилазак гребена Љутог Крша где нас очекује јутарњи поглед на кањон Црне реке, као и на остале ближе и даље врхове.

Стаза ка Љутом кршу Поглед према Маглешу и осталим Ваљевским планинама

Одатле се враћамо кратко истом стазом и скрећемо према Стражари (1061 мнв). Са Стражаре се прво спуштамо на другу страну, па онда колским путем преко Пољане идемо узбрдо ка Великом брду (1036 мнв) где правимо паузу.

  Велико брдо

Даљи наставак ове акције нас води низбрдо према прелепој Крчмарској реци, а затим опет узбрдо на Пејар.

Крчмарска река 

Даље се преко Вуковића ливаде и Лазове косе спуштамо у кањон Црне реке до малог слапа где правимо још једну паузу.

Стаза којом се спуштамо ка Црној реци Црна река Црна река - слап

Одавде наступа и најзанимљивији део трекинга. Улазимо у стазу која води испод Љутог крша поред једног од потока који пуне водом Црну реку и долазимо до места са пар водопада и каскада.

 

Кратко се задржавамо и идемо у последњи предвиђени успон за тај дан према Никшића градини (1048 мнв). Настављамо према Малом Голупцу (985 мнв), а одатле нам следи само уживање у виду спуста једном од најлепших стаза у Србији. Идемо низ гребен Црвеног брега који води левом страном кањона Црне реке.

Гребен Црвеног брега - зимска фотка Црна река близу састава са Буковском - зимска фотка

Стаза иде кроз прелепу четинарску шуму и на неколико места постоје видиковци како према кањону, тако и према врховима Ваљевских планина западно од Маљена. На крају се спуштамо на састав Црне и Буковске реке у Подбуковима и завршавамо туру у прелепом природном амбијенту.

Одмах ту у  близини је и домаћинство Обрадовића, где ћемо ако све буде по плану добити неопходно окрепљење у виду ручка и осталог. Уколико Обрадовићи не буду били у могућности да нас приме, отићи ћемо превозом натраг до Дивчибара до неког од ресторана, али то ће се тачно знати неколико дана пред акцију.

Укупна дужина пешачења је око 19 км, а висинска разлика 700 м. успона и 1.100 метара силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су добри колски путеви, шумске, гребенске и ливадске стазе.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА (путујемо минибусом): 

1.350 дин.

1.250 дин. за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

У случају да се иде великим аутобусом, цена се умањује за 250 дин!

У цену је урачунат превоз, трошкови возача, као и трошкови вођења и организације. Ручак код Обрадовића се посебно плаћа (до сада је увек било око 450 динара + пиће), а ако се буде ишло на неко друго место онда према важећем ценовнику ресторана.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Вуковића ливаде

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Кањон реке Градац

Вечито привлачна акција погодна за почетнике и оне који не желе превише труда да би провели пријатно време у природи.

 Топло, мокро и смарагдно лепо, јер је Градац једна од најчистијих река Европе. Овај кањон са предивним током Градца и уређеном стазом је прави рај за све врсте рекреативаца! Траса није кондиционо захтевна и могу је проћи како деца, тако и старији.

 

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава и тачно у 7.00 h полазимо ка Ваљеву. Свраћамо у Петничку пећину (понесите дукс, лампу и адекватну обућу, јер је мало блатњаво тло).

Путујемо ка Ваљеву и правимо паузу за кафу у ресторану, а потом се одвозимо до манастира Лелић у коме су мошти Светог Николаја (један од највећих православних духовника владика Николај Велимировић).

Након посете манастиру, полазимо на пешачење – ка извору Градца.

Кањон Градца је иначе питом терен, у смислу да нема препрека за које је потребно више од пешачења, осим када се пролази дуж корита. Проћићемо га и тако, али следећи пут, али у овој варијанти НЕ ПРЕЛАЗИМО реку, већ се спуштамо до њеног врела и продужавамо узвпдно до етно домаћинства и манастира Ћелије, у коме је свој монашки живот провео један од највећих духовника нашег времена –Отац Ава Јустин.

     

Стаза је означена, времена ће бити довољно и за фоткање, а можда и пливање 🙂

   

Дужина трасе износи 10 km, занемарљиве висинске разлике, дакле ЗА СВАКОГА 🙂

Након свега тога полазимо до 20 h за Београд. 

ЦЕНА:  

1.300 дин

1.200 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ОПРЕМА:  имајте у виду да ћемо газити реку и не препоручујем да то чините босоноги, боље обујте оно што ће таквом кретању највише одговарати (понесите обућу која ће вам пријати за то), а стазом наравно у гојзерицама.

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

   Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Таорска врела – буђење пролећа

Таорска врела се налазе у Доњем Таору недалеко од пута за Маковиште. У овом предивном природном простору, некад је постојало 12 воденица, а сада их је остало неколико од којих су само две или три у неком нормалном стању где се може видети како је све то некад изгледало. Фотографије овог краја су некад красиле сваку брошуру која је представљала лепоте некадашње СФРЈ. Али, откако су врела каптирана 80-их година прошлог века за потребе Косјерићког водовода, ови предивни слапови су мање јачине, тако да своју аутентичну лепоту показују једино у рано пролеће. Тада га и посећујемо, као и сваке године, а како нам је бивало, можете видети у првом и другом албуму. Наравно, ни ово пролеће неће бити изузетак 🙂

Taorska vrela 

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Лајковца и Ваљева  до железничке станице Дреновачки кик која представља полазишну тачку пешачења. Крећемо се у правцу запада, прелазимо Дурански поток и настављамо даље ка засеоцима Обрадовићи и Сандићи. Након тога идемо у правцу југозапада и спуштамо се до реке Скрапеж. У овом делу је она доста широка, па пратећи пут поред ње долазимо до Таорских врела. Ту је планирана прва дужа пауза, како бисмо могли у миру да уживамо у лепоти воде и водених каскада. Ко буде хтео, моћи ће да истражује околину, а ко буде желео само уживање и мир имаће за то сасвим довољно времена.    

Након паузе настављамо у правцу севера ка засеоку Кузмани које се налази у подножју Таорске стене. Одатле почињемо повратак натраг али сад углавном гребенским путем и стазама који ће нас водити у правцу североистока. Пролазимо засеок Дрповина и настављамо даље према ловачкој колиби „Лајковача“.

 

Имаћемо прекрасне видике на околне Ваљевске планине и на нешто удаљеније Овчар и Каблар. Од ловачке колибе настављамо на исток према врху Дреновачки кик. Долазимо до његовог подножја, скрећемо на југоисток и добрим колским путем се спуштамо до тачке где нас чека наш превоз за Београд.

 

Укупна дужина пешачења ће бити око 21 km са висинском разликом од 700 m. у успону и силаску. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом ћемо се кретати је углавном по добрим колским и гребенским путевима и шумским стазама.

На крају акције свратићемо до неког од успутних познатих окрепилишта (или домаћинство Обрадовић у Буковима, или неки ресторан на Дивчибарама). Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

   Taor 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Кањон реке ГРАДАЦ – ваљевски сафир

Вечито привлачна акција на једној од најчистијих река Европе!

Топло, мокро и смарагдно лепо, јер је Градац једна од најчистијих река Европе. Овај кањон са предивним током Градца и уређеном стазом је прави рај за све врсте рекреативаца! Траса није кондиционо захтевна и могу је проћи како деца, тако и старији, јер је дуга двега 10 km!

ПОЛАЗАК: окупљамо се на великом паркингу испред центра Сава и тачно у 7.00 h полазимо ка Ваљеву. Свраћамо у Петничку пећину на кафу (понесите дукс, лампу и адекватну обућу, јер је мало блатњаво тло).

  

Потом бусом одлазимо до села Дегурић, спуштамо се до коњичког клуба и обилазимо истоимену пећину, одакле одакле практично почиње пролазак кањоном. У коњичком клубу правимо паузу.

  Дегурићка пећина

Кањон Градца је питом, у смислу да нема препрека за које је потребно више од пешачења, осим што ћемо реку десетак пута прегазити

   

Стаза је означена, времена ће бити довољно и за фоткање, а можда и пливање 🙂

  

Крећемо се ка манастиру Ћелије, у чијој је близини и етно домаћинство, где се можемо окрепити.

  

Дужина трасе износи 10 km, занемарљиве висинске разлике, дакле ЗА СВАКОГА 🙂

Након свега тога полазимо до 20 h за Београд. 

ЦЕНА:  

1.300 дин

1.200 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ОПРЕМА:  имајте у виду да ћемо газити реку и не препоручујем да то чините босоноги, боље обујте оно што ће таквом кретању највише одговарати (понесите обућу која ће вам пријати за то), а стазом наравно у гојзерицама.

  

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Рибница-Струганик-бања Врујци

На сам помен села Струганик, одмах се јављају асоцијације везане за чувеног војводу Живојина Мишића, балканске ратове и наравно први светски рат. Историју везану за нашег чувеног војсковођу мање-више сви знамо и то овде неће бити главни предмет интересовања. Оно што нас интересује је прелепа, питома природа, атрактивне локације, купање и опуштено проведен дан.

Рибница је река која припада сливу Колубаре и налази се подно северних обронака Маљена и Дивчибара. Са Равне горе и Маљена се стрмоглављују две речице Манастирица и Паклешница и на месту њиховог споја настаје Рибница. На самом почетку, река је дивља и брза, па таква гради прелепу клисуру и пружа се у правцу Мионице. У делу око саме Мионице, вода је већ доста мирнија и пратећи свој ток у правцу севера, улива се у Колубару негде у близини села Дивци.

Најатрактивнији део реке Рибнице је околина цркве Светог Петра и Павла која је подигнута 1907-е године на рушевинама манастира саграђеног највероватније у доба Немањића. Одмах испод цркве у нивоу реке, налази се позната Рибничка пећина која је карактеристична по томе што у њој живе око 15 различитих врста слепих мишева, веома ретких у Европи. Рибница је позната по својој чистој води, самим тим је препуна рибе и важи као рај за мушичарење.

Акцију почињемо у Београду поласком са паркинга испред центра „Сава“. Ићи ћемо према Ваљеву, али ћемо пре њега скренути ка Мионици. Од Мионице идемо путем поред Рибнице још неколико километара и долазимо до цркве где напуштамо возило и крећемо у пешачку акцију. Прво идемо стазом поред Рибнице, а онда се одвајамо према Струганику. Посетићемо спомен обележје – родну кућу Живојина Мишића, као и споменик и онда настављамо узбрдо према Говеђем брду.

Одатле идемо гребеном, па се спуштамо према Берковачкој реци и долазимо до нашег познатог одмаралишта бање Врујци. Од почетка пешачења до бање има око 11 км, тако да група која не жели да иде даље може да остане и да искористи погодности освежења у неком од многобројних базена.

Ту ће бити паркирано наше возило које ће их сачекати и после купања вратити натраг до Рибнице. Група која наставља пешачење, мало ће се одморити и освежити у бањи и кренуће натраг према Рибници преко засеока Попадић. Опет се пењемо на гребен и гребенским колским путем поред Томића долазимо до пресецања асфалта одакле се спуштамо натраг до Рибнице тј. до цркве где је и крај пешачког дела акције.

У Рибници можемо да се мало пробрчкамо и охладимо врела стопала, а ко буде желео моћи ће да посети пећину. Ту се налазимо са групом која је остала у Врујцима и са претпоставком да ће бити довољно времена, настављамо даље до етно центра „Кључ раја“ у непосредној близини Мионице. Тамо ћемо се додатно одморити и окрепити након свих акција које ћемо имати тог дана. Полазак за Београд је предвиђен између 20:00 и 20:30 часова, тако да се очекује најкасније стизање натраг око 22:30.

Укупна дужина пешачења ће бити око 19-20 км, са 650 м. успона и силаска. Ко жели да остане на купању у Врујцима, пешачи 11 км са 400 м. успона и 450 м. силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: нешто мало макадама, гребенске и шумске стазе, колски путеви као и пролазак ливадама без стаза. Успут постоји пар чесама, а пролазимо и кроз бању Врујци, тако да обнављање залиха воде неће бити проблем.

Долазак у Београд у вечерњим сатима.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице или добре патике за пешачење, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина. Ко жели да остане у бањи на купању, потребно је да понесе све што му је неопходно за ту активност. Ствари ће до бање бити превезене возилом.

ЦЕНА:  1.150 дин (минибус)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 19 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 07:00 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време)

Акцију реализује Зоран Вујошевић

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

БРАНКОВИНА – Јаучански и Бранковачки вис

Историјски спомен комплекс Бранковина је заштићена културно историјска целина, са статусом знаменитог места. Бранковина је позната по заслужним личностима, њиховим споменицима и задужбинама па је због тога јединствена просторна, културна и историјска целина. Постојбина Ненадовића,  а такође и место где је Десанка Максимовић провела своје детињство и учила прва слова. Овде је она нашла и своје место за вечни одмор.

Међутим, Бранковина има и веома лепу природу коју ћемо овом приликом обићи и направити једну фину и атрактивну акцију. Прошле године је у оквиру КАУП-а ова акција премијерно изведена и имали смо пех са лошим временом. Киша нас је пратила током целог дана, али то нас није омело да акцију завршимо на опште задовољство. Надамо се ове године да ће нас време послужити, а фотографије са прошлогодишње акције се могу погледати на следећем линку: http://goo.gl/znc6Nr

План за овај излет је следећи:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 7.00 h. Путујемо до Ваљева, скрећемо на десно и после 10-ак километара долазимо до спомен комплекса. Ту ћемо направити малу паузу да обиђемо цркву, свете гробове, стару школу, као и собрашице – старе дрвене кућице за породична окупљања у време црквених празника. Након тога, крећемо у пешачење. Ићи ћемо поред Школског потока па онда косом до Белог камена.

Ту излазимо на гребен Јазавчине и преко Јошеве идемо у правцу Јаучанског виса. Са гребена ћемо имати поглед на Ваљевске планине: Повлене, Медведник…

Направићемо паузу на врху Чот (највиши врх Влашића – 477 мнв.) па ћемо наставити даље. Обићи ћемо вис и кренућемо натраг другим гребеном опет преко засеока Јошева у правцу Посовог брда и Бранковачког виса. Одатле ћемо се кроз Павића крај и Ненадовића брда спустити натраг до места одакле смо кренули.

Ови крајеви су питоми, благо заталасани, али са изузетно лепим погледима на ближу и даљу околину. Укупна дужина пешачења ће бити око 24 км, а висинска разлика 600 м. у успону и исто толико у силаску. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом ћемо се кретати су добри колски путеви, стазе поред потока и кроз шуме. На крају акције ћемо свратити у неки од успутних ресторана (можда и у самој Бранковини) да се мало окрепимо, а повратак у Београд се очекује око 22:00-22:30 часа.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска лампа.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

1.050 дин

950 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

(доплата 250 дин, ако путујемо минибусом/комбијем)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима.

 Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

buca@serbianoutdoor.com

063 283 558

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.