Архива за uživanje u prirodi

ПЛАНИНСКИ ОДМОР: Камена гора, Сопотница и рафтинг Лимом

Да ли је ово уопште акција? Не. Ово је одмор на планини, препуштање амбијенту чисте природе, удаљене од свих „благодети“ урбане свакодневнице, у времену дужем од оног који је карактеристчан за АКЦИЈЕ.  Где ћемо? Кад ћемо? Колико ћемо? Полако…дошли смо пре свега да ослушнемо и удахнемо. О, да, пешачићемо, свакако, можда одемо и на рафтинг Лимом ако пожелимо, али ћемо и упознати једног пастира, што ће вам сигурно оплеменити искуство и остати у сећању. Успони дакле, нису у плану, нити дуже трасе – све је подређено само једном циљу: одморити се на планини, осетити исконски додир природе у архаичном маниру, и аутентичним старим брвнарама. 

У летњим  месецима планине се отварају, богатство флоре и фауне тада долази до свог пуног  изражаја, а Камена гора је по много чему врло посебна и као таква можда и ултимативан избор за прави планински одмор, далеко од паклених јулских врућина. Безброј планинских извора, четинарских шума и надморска висина од 1300 m чине идеалан амбијент. И да знате, тамо где вас водимо не постоје продавнице! Па опет, све оно за чим чезне отуђен градски човек и што му је потребно има Камена гора: чист ваздух, бистре изворе планинске воде, хармоничне звукове природе, мир, спокој,  звездано небо. Ту ћете осетити давно заборављене мирисе и укусе,  упознаћете добре, срдачне и гостољубиве  горштаке, који цео живот проводе на овој планини и тек по некад сиђу до града. На овом одмору ћемо шетати планином, брати  лековито биље и чајеве, упознати пастирски начин живота, пробаћемо традиционалну храну овог краја, чувену хељдопиту, домаће кисело млеко, брати шумске јагоде и боровнице, а увече се дружити уз ватру и приче које оживљавају некадашњи начин живота.

 

Недеља 15. јул:

ПОЛАЗАК:  Oбзиром на дужину боравка, до одредишта ћемо се превести редовном линијом до Пријепоља, тако да полазимо тачно у 9:30 h, са аутобуске станице Београд. Потребно је да дођете 20-ак минута раније, јер на перону немају разумевања за кашњење.

До Пријепоља путујемо преко Ужица и Златибора, што траје пет сати, наравно са паузом. По доласку у Пријепоље чека нас такси превоз, који нас вози до манастира Милешева.

манастир Милешева Бели Анђео

Након посете манастиру крећемо ка Каменој гори, где стижемо после сат времена вожње, око 17 h. На тридесетак километара од Пријепоља на путу према Пљевљима лежи Камена Гора, а на њеном најлепшем месту,  етно село Гувниште породице Глушчевић, где се смештамо. Архаичне брвнаре налазе се на једном брежуљку одакле се пружа прелеп поглед на  живописне крајолике овог чаробног места. Собе су двокреветне, трокреветне и четворокреветне са заједничким купатилом. Куће су нове, лепо уређене, са кухињом и купатилом и великим, зеленим простором испред кућа.

Етно село Гувниште 

Понедељак 16. јул:

Пошто доручкујемо, почећемо са упознавањем околине, лаганом шетњом ка ловачкој чеки. Стаза је дуга око 3 km, са висинском разликом од око 200 m). Обилазимо камп Ковчица, у којем се налази мини базен, језерце и извор чисте планинске воде. Ту ћемо се одморити и освежити у чаробној природи. Потом се враћамо на вечеру и дружење поред ватре, ноћење.

 

Уторак 17. јул:

После доручка полазимо у шетњу до симбола Камене Горе – Светог бора. Ово импресивно стабло је дрво запис, који се сматра најстаријим бором у Србији. Кажу, да он чува историју Камене Горе…Стаза је дуга око 10 km, а успут ћемо проћи поред више извора чисте планинске воде, којих на Каменој гори има доста, брати дивље малине и боровнице. По повратку вечера и ноћење.

Среда 18. јул:Горњи слап Сопотнице

Данас, после доручка идемо на планину Јадовник да уживамо у легендарним призорима Сопотнице и њених слапова! По повратку слободне активности, вечера, дружење. Раније на спавање, јер…сутра је посебан дан 🙂

Четвртак 19. јул:

Данашњи дан је предвиђен за упознавање пастирског живота на планини. Поранићемо ујутро у зору, а наш водич тога дана биће пастир Ивко – професор историје у пензији који се вратио родном дому и дечачким данима пастирског живота.  Он ће нас повести њему знаним стазама и упознати са изворним начином живота на овој планини.

Петак 20. јул:

Овај дан је предвиђен за кружну туру обиласка засеока на Каменој гори, која је богата различитим изворима воде. Тура је лагана око 4-5 km. Увече је планирано опроштајно дружење уз ватру и вино и сумирање утисака. Ноћење.

Субота 21. jул:

Обзиром да овде летујем годинама, верујем да ће данас бити тежак дан, јер одлазимо. Након доручка се пакујемо, чека нас такси превоз и крећемо ка Пријепољу. Полазимо у 10 h са аутобуске станице, редовном линијом за Београд гдестижемо до 16:30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац за дневно пешачење, одећа слојевита, за летњи боравак на висини, што значи обавезно понесите и топлије ствари (дукс, полар, џемпер); лична документа (здравствена књижица!),купаћи, као и заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

60 € + 6.000 дин

60 € + 5.900 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухата: 6 ноћења са боравишном таксом на Каменој Гори, повратну аутобуску карту Београд-Пријепоље, трошкове локалног превоза за посете манастиру Милешеви, излет на Сопотницу, и организационе трошкове акције.

Котизација НЕ обухвата: Трошкове исхране, рафтинг Лимом и остале индивидуалне трошкове.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: 

  • На Каменој гори не постоји продавница, и то имајте на уму приликом паковања. Можемо једино свратити у маркет у Пријепољу, приликом одласка на слапове Сопотнице. На 4 km од нашег смештаја, постоји и један ресторан.
  • У смештају постоји и могућност исхране, за минимум 10 оброка, по цени од 300 дин за доручак (сир, јаја, пршута, салата…) и 600 дин за ручак (роштиљ и салата).
  • Такође постоји могућност организовања сплаварења Лимом за заинтересоване, а минимум за учешће је шесторо људи.

Да би ово заиста био одмор, планирана је мала група (од 15 до највише 18 људи).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, кодхотела „Србија“)

Приликом пријављивања се измирује аконтација у износу од 6.000 дин, односно 5.900 дин. По Правилнику, одустајање је могуће једино уз замену. Рок за пријављивање је до 1. јула.

Акцију реализује Ненад Јовановић:

065 99 22 782,  nenad@serbianoutdoor.com

 

Пријавомзаучешће у акцијамаКлуба, у обавезистедатокомакције поштујете Статут и Правилник о извођењуактивности КАУП-а, безобзирадалистечлан КАУП-а, илинекогдругог  удружења.

ДРИНОМ од Вишеграда до Перућца

Сликовити кањон Дрине није ништа друго до РАЈ за очи. Некада, пре него је подигнута хидроцентрала у Перућцу, њоме се могло пловити једино низводно, и та пловидба звала се сплаварење, настала као начин транспорта дрвене грађе. У старим књигама, описи кањона су фасцинирајући већ из самих редова. Јер, тада је ниво воде био нижи, а он самим тим дубљи. Данас можемо пловити Дрином и узводно, бродом уместо на сплаву, а невиђена лепота зелене воде између огромних вертикалних литица остали су једнако задивљујући.

Субота, 17. август:

ПОЛАЗАК  у 15.30 h са паркинга испред центра „САВА”. Разлог за овако каснији полазак је услед чињенице да је многим људима субота радни дан. Уприличићемо једну получасовну успутну паузу, а у коначиште морамо стићи најкасније до 20 h, јер је реч о манастиру. Бићемо смештени под Соколским планинама и Сокограду четворокреветним и петокреветним собама Духовног центра „Св. Никoлaj Србски”

 

 

Соколсле планине, изнад манастира манастир Соко Крст на врху

Недеља, 18. август:

Будимо се у 7 h, како бисмо у 7.30 h пошли ка Бајиној Башти.
За кафу и доручак правимо паузу у Бајиној Башти или Љубовији.

кањон Дрине кањон Дрине кањон Дрине

У Перућцу се укрцавамо на брод, који креће у 9 или 10 h, уз могућност да нам на њему, током пловидбе буде организован ручак, по цени од 1.000 динара (пастрмка, печење). Зато ћете се, приликом пријављивања изјаснити желите ли да ручате на броду, или не.
До Вишеграда пловимо 55 km кањоном Дрине 3 сата, у једном правцу, пауза у Вишеграду би била око 2 и по сата, после чега се враћамо на брод и пловимо назад у Перућац.

Једна од наших најлепших река; љубав која се не оставља и не заборавља. У толико песама опевана и никада никога не може оставити равнодушним.  Путујући након завршених студија по Балкану, Роберт Де Ниро је остао опчињен овом реком, толико да је својој кћери дао име Дрина!
Име јој потиче од римског имена реке Drinos, које су Римљани преузели од староседелаца. Сматра се да је то било име митолошког паганског божанства коме су приносили и људске жртве. Срби су прихватили то старо име Дрине, али су је дуго звали и Зеленика – по зеленој боји воде.
Река Дрина била је граница између Западног и Источног Римског царства. Крвава граница, дуж које су 1914-15. Вођене легендарне битке између Аустро-Угарске и Србије. Њен вијугави ток у народном предању забележен је речима “ко ће криву да исправи Дрину”, што је народна изрека је везана за бескористан посао.
Дрина настаје спајањем Пиве и Таре код Шћепан Поља у Црној и убраја се у најчистије водене токове Србије.  Позната је као колевка сплаварења, у летњим месецима организује се манифестација “Дринска регата” и “Спуст низ Дрину” свим врстама чамаца.
Кањон Дрине чија је дубина 700-1000 m представља други кањон по овом параметру у Србји и Црној Гори после кањона Таре ( 1300 m ) и трећи у свету после кањона Колорада ( 1800 m) који се налази у САД.

На Дрини ћуприја
У Вишеграду ћемо посетити Андрићев град, чувени мост, пешачити на Бикавац са кога се пружа прелеп поглед на панораму града, на реку Дрину и мост, и ручати (они који то не буду желели на броду).

Андрићград је  замишљен као туристички, културни, административни и едукативни комплекс на рту између Дрине и Рзава, на 300 метара од вишеградске ћуприје. Као идеја познатог режисера проф.Емира Кустурице о каменом средњовековном граду инспирисаног делима и ликовима нобеловца Иве Андрића. То је уствари визија како је Вишеград могао изгледати да га нису заобишли ренесанса и остали историјски периоди. У архитектонском погледу сам град биће мешавина различитих епоха и стилова који су је смењивали кроз историју овог подручија: византијски стил, отомански Столица Краљевића Марка на Бикавцупериод, ренесанса, класицизам. Током шетње кроз главну улицу-корзо посетиоци ће моћи да се врате у прошлост :
„она практично спаја два периода – фрагменте ренесансе са отоманским периодом и Византијом.
– На улазу се караван сарај сусреће са бизантским двором, а у наставку ће бити оно што је могла да изгради Аустрија, а није, као што и отоманска империја није изградила оно што је требала да изгради. На крају, према главном тргу, који је нека врста класицизма, који је требао настати за време краљевине између два светска рата, развијаће се улица са деловима ренесансе, које је могла направити Аустрија“
проф. Емир Кустурица
Сама идеја јавно је објављена крајем 2010.године, а градња је започета свечаном церемонијом 28.6.2012. уз звуке опере Кармина Бурана, у извођењу Београдске филхармоније.
Планирано је да градња читавог комплекса буде завршена 28.6.2014.године уз извођење опере „На Дрини ћуприја“ у режији проф. Емира Кустурице.

Андрићев град Андрићев град

Пристајемо у Перућцу, где нас чека наше возило, повратак за Београд, где стижемо око 22 h.

НАПОМЕНА: Због најма брода, да би акција била реализована, потребно је 40 пријава. Из истог разлога списак морамо закључити недељу дана пре поласка.

ЦЕНА:  4.200 дин   (превоз аутобусом, смештај, рентирање брода за пловидбу, организациони трошкови)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  до  11.08. средом у 19 h, на састанцима Клуба.

Акцију релизује

Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

 

Вишеградска ћуприја на Дрини је задужбина великог везира Мехмед-паше Соколовића. Он је један од великих османских војсковођа пореклом из Босне. Родио се у селу Соколовићи поред Рудог 1505.или 1506, а као дете православних родитеља. У то време постојао је обичај познат као Дивширма, односно „Данак у крви”.Српска деца су на силу отимана и одвођена у Турску где су превођена у ислам и школована у њиховим војним школама где су постајали Јањичари, елитни војници турског царства.Тако је из околине Вишеграда као дете одведен и Бајица Соколовић и добија име Мехмед. Он ће касније захваљујући својој способности постати официр османске војске, а на врхунцу своје моћи постаје велики везир, односно премијер државе по данашњим стандардима.На врхунцу своје моћи наређује да се у Вишеграду на Дрини сагради мост коме равна нема.

Грађен је од 1571. до 1577. године, а градио га је тада најчувенији турски архитекта Коџа Мимар Синан. Изграђен је у источњачком стилу и представља ремек дело тадашњег градитељства.
Има 11 лукова са благим успоном према средини и силазном рампом на левој обали. Изнад лукова читавом дужином моста протеже се профилисани венац изнад кога је ограда моста. Укупна дужина износи 179,5 m, висина над нормалним водостајем реке 15,40 м а ширина моста 6,30 метара. Мост је грађен од камена, седре, односно бигра, који је довежен из Вишеградске бање. Изнад шестог стуба налазе се са обе стране проширења. На прилазној рампи леве обале налазе се три отвора завршена проломљеним луковима.На средини моста је изграђена софа која је предвиђена за одмор пролазника, а преко пута софе је уграђен камени портал.
На средини моста се некада налазила кућица са дрвеном капијом и мостовском стражом, па је због тога овај део моста назван капија.Овде се налазе и две плоче од белог мрамора са стиховима песника Нихадија на арапском писму, који говоре о градитељу и години изградње.
У свом вековном постојању мост је претрпио много недаћа.Прво забележено оштећење моста било је рушење једног свода у средњем веку.Мост је доживео једну поправку 1873. године, а 1896. године велика поплава је уништила већи деело Вишеграда, али је ћуприја остала скоро неоштећена, иако је Дрина достигла рекордних 14,6 m дубине. Једино је страдала камена ограда моста.
Мост је један од најзначајнијих националних споменика Босне и Херцеговине, а у јулу 2007. године уписан је у листу UNESCO-a, светске културне баштине.