Архива за Užice

Јесења палета Рајских отока

Са свих страна окружено планинама у регији унутрашњих Динарида, на надморској висини око 410 m, лежи град Ужице. Недалеко је и граница према Републици Српској и Црној Гори, те практично представља центар западне Србије, којим тече река Ђетиња… Она настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код Кремана, где се спајају Братешина, Коњска река, Ужички и Томића поток. Након 75 km тока улива се у Моравицу, одакле тече као Западна Морава. Вода у горњем току (изнад Ужица) спада у  I и II класу квалитета.

Све до Ужица, Ђетиња тече јединственом клисуром која добрим делом има и кањонске литице, тако да је њен ток наизменично миран и разливен, или виртуозан, са пуно слапова, у деловима где се провлачи кроз кањонске теснаце, наткривена стеновитим литицама. Живи свет клисуре је изузетно богат и одликује га велики број ретких и ендемских биљних врста; позната је као простор најбогатији популацијама дневних лептира, док су срне, лисице, видре и друге шумске животиње њени уобичајени становници. 

Придружите нам се на овом пешачењу кроз природно добро, 14 km дугом трасом која води кроз историју, природне лепоте, уживајући у звуцима вода бистре Ђетиње!

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред просторија клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 6.00 h. Потребно је доћи 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

На успон према остацима утврђења Стари град, полазимо недалеко од градске плаже у центру Ужица, ходамо узаним, стрмим улицамаНакон обиласка и фотографисања, спуштамо се према кањону Ђетиње, одакле крећемо на пешачку туру. Прво што ћемо видети на овој врло динамичној стази су два вештачка водопада на реци Ђетињи која никога не остављају равнодушним. Одавде креће успон стеновитом стазом, према видиковцу Ђурђевића орлови, са кога се пружа диван поглед на кањон реке, која меандрира међу високим кречњачким литицама. Такође се види и неколико мостова, тунела, од старе и нове железничке пруге. Након паузе на врху, настављамо атаром села Стапари, поново према кањону Ђетиње и термалних извора, лепо уређеном излетишту. Поред термалних извора, који такође припадају Стапарима, направићемо дужу паузу, за ручак и окрепљење (ако буде довољно заинтересованих, етно домаћинство нам може организовати заједнички ручак). Одавде улазимо на стару трасу Ћире, која води кроз кањон Ђетиње до плаже у Ужицу.

На том невероватном путу, пролазимо 12 тунела, више од 5 мостова (већи број тунела је НЕосветљен, па ће нам требати лампа, тунели су различитих дужина).

Од Стапара до Ужица је најлепши део стазе са многобројним вировима, Клисура Ђетиње је дугачака 15 km (где она поседује кањонске одлике, стрмих литица, које досежу висину до 300 m), проглашен је пределом изузетних одлика и означен је као природно добро од великог значаја. Ми прелазимо најлепши део у дужини од 6,5 km.

Уживаћете у динамичним шумовима и сликама воде која мења своје облике кроз брзаке, пени се у тзв. лоницма и опет мирно спушта у појединим деоницама. Бићемо изнад дела кањона, зову га котлови, где је најужи, само 3 m. Сићи до специфичног завоја реке назван Рајски отоци.

После неколико тунела наилазимо на  велику и малу брану, и два вештачка али атрактивна водопада, које су направљени у насељу Турица за потребе снабдевања хидроелектране водом, затим  поред хидроцентрале, друга у свету направљена по Теслином начину рада и старог гвозденог моста где се у врелим летњим месецима одржава такмичење скокова у воду.фото: Милија Дикић

Пролазимо поред градске плаже, пратећи ток Ђетиње до паркинга и нашег возила.

Време поласка у 18 h, са једном краћом паузом у току пута, очекивано време доласка у Београд око 22 h.

Стаза је дуга 14 km са висинском разликом 400 m, крећемо се макадамским путем, природном стазом а последњих 6 km ближе Ужицу је асфалтирано и тунели су осветљени.

Ужичанствено!

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, купаћи, пешкир, пресвлака, храна.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.750 дин

1.650 дин – за чланове Клуба

за мање од 40 учесника, котизација се увећава за 300 дин.

Цена ручка ће бити накнадно објављена.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Милан Мијушковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Пашће и 14 километар… од Кадињаче до Стапара!

Упознавање чланства са природним лепотама села Стапари, које припада Златиборском округу, постало је препознатљив део рада Клуба. До сада смо неколико пута прошли клисуру Ђетиње, која највећим делом припада Стапарима, у пролеће 2016. године смо открили још један бисер овог села, врело Постјеницу са мноштвом бигрених каскада и мањих водопада. Овог пута смо решени да вам показемо горње регије села, на знатно вишим надморским висинама, чија лепота крајолика не заостаје.

Већи део стазе пролази висораван Поникве, која доминира овим пределом. Она се простире као стражар над овим крајем будним оком гледајући на Јелову гору, Кадињачу, Овчар и Каблар, Дрежничку градину, Златобор, Тару, кањон Дрине, Дебело брдо, Повлен, Буковик, највишу тачку Стапара 987 мнв… Траса није тешка и погодна је за све узрасте, тј. оне којима не представљају проблем мање узбрдице,  дужина стазе око 14 km, са незнатном висинском разликом, до 200 m. Пролазак овог заталасаног предела пружа уживања у прелепим видиковцима, а успони на питома узвишења: Шанац, Пепељске стене, Јарчево брдо, створиће љубав на први поглед!

ПОЛАЗАК:  тачно у 6 h, са паркинга крај нашег Клуба. Дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

 тунел Кадињача фото: Неле Мирковић

Полазна тачка је легендарна Кадињача, превој на 795 мнв, недалеко од Ужица, где се у II св. рату одиграла значајна битка, после које је након 67 дана пала Ужичка Република. Сада је ту спомен комплекс, подигнут за сећање на пале борце Радничког батаљона, вредан дивљења. Овде ћемо се задржати око сат времена, како би обишли комплекс, уживали у погледу на околину и посетили две музејске поставке: једну посвећену борбама из II св. рата и другу везану за НАТО агресију 1999. године.

 Спомен комплекс на Кадињачи Ноле у обиласку трасе

Настављамо даље земљаним путем који води кроз омање шумарке, који се наизменично смењују, брезе, четинари и букве, у чије крошње се често уплете ветар па нам шапуће важне приче ових крајева. Након првог пређеног километра, десно се отвара видик са кога се као на длану види спомен комплекс Кадињача, над којим одвајкада стражари лепотица Јелова гора.

јесењи колорит сета...

У сенци две огромне букве се налази извор са водом богатог укуса, не пропустите да допуните своје резерве. Пролазимо поред покошених ливада, уређених малињака, њива на којима се обично сеје надалеко познати по квалитету поникварски кромпир, види се да је село живо и да се ради пуном паром. Пролазећи поред кућа, свако би вас радо дочекао и угостио уз чашицу разговора и неког домаћег пића. На првом узвишењу, окружен прелепом шумом четинара, један вредан домаћин Мирко је почео да гради етно село, по својој мери и укусу, за себе и своје пријатеље. Мирко ће нам ако време и услови буду дозвољавали припремити окрепљење а можда и направи домаћински доручак.

Настављамо на узвишење Шанац на ком су се одигравале разне битке кроз историју за одбрану земље од непријатеља. Са овог узишења се види аеродромска писта и планине на хоризонту од Каблара од Таре.

Настављамо даље утабаним стазама паралелно са пистом према локалитету Пепељске стене, са кога се види Тара, кањон Дрине, део Босне и село подно стена Пепељ.

Благом узбрдицом се пењемо на последње узвишење данас Јарчево брдо, које је на самој граници са атаром села Биоска, на ком се у не тако далекој прошлости у време великих верских празника, одржавао вашар, на који су долазили мештани свих околних места. Одавде се види цео рељеф Поникава (918 мнв) и околне планине.

Стаза пролази поред бившег војног аеродрома Поникве, који је изграђен у дужини од 3 km на најравнијем делу висоравни. Свуда су видљиви трагови НАТО агресије и огромна штета која је десетковала сву пратећу инфрастуктуру и објекте.

Након спуста према крају писте а због краткоће јесењег дана чека нас наше возило да нас превезе неколико километра до насељеног дела села. Одатле настављамо делом асфалтираним путем, макадамским, који води поред многобројних домаћинстава, њива, воћњака, пашњака, дивне букове шуме, према централном делу села до етно домаћинства, где нас чека заслужен одмор, са богатим домаћим послужењем (500 дин). У домаћинству се могу купити и домаћи производи.

Након упознавања природних, историјских, културних и традиционалних вредности овог поднебља верујемо се да ћете нас следити на некој новој акцији где ћемо вам представити још неке од вредности овог краја. Пут је дуг и у Београд стижемо у 23:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, одећа прилагођена временским условима, заштита ос ветра и евентуалних падавина, мали ранац са храном и водом за успут, пробука, подлошка за седење.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800дин.

1.700 дин за чланове са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата превоз и организационе трошкове.

Котизацијом нису обухваћени: оброци у етно домаћинствима, улазнице у музеј.

Цена оброка ће бити накнадно ажурирана.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Шаргански вез: Мокра Гора и Тара

Парк природе „Шарган – Мокра гора“ налази се између Таре и Златибора. Док није постала туристичка атракција  било је ту сеоце са неких хиљаду становника. Дуго је Мокра Гора била неоткривена, јер ми често нисмо ни свесни шта би све с поносом могли показати. А онда је Куста на брду Мећавник направио Дрвенград и име Мокре Горе прочуло се на далеко.

 mokra-gora1

Полигон за овај викенд биће НП ТАРА И Парк природе „Шарган – Мокра гора“! Попећемо се на два врха, корачати путевима старина, на развођу старих и нових времена и видети два грађевинска подвига из различитих периода! На врху кречњачке стене скривене су многе тајне средњовековног утврђења: ко је ту живео и у ком периоду, како се долази до његових зидина, због чега је саграђен на тако тешко приступачном терену… су само нека од питања која до данас немају поуздан одговор.

Субота, 20. мај

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу крај нашег Клуба у Устаничкој 125 и тачно у 6.00 h крећемо пут планинске лепотице Таре. Успут правимо паузу од 30 минута, за јутарњу кафу и доручак.

У селу Солотуша, код цркве напуштамо наше возило одакле креће пешачка тура и успон на Солотник.

До утврђења се може доћи из два правца, зависно од тога да ли желите да осетите мало адреналина или не.

Код цркве је и воденица од које креће пешачка стаза, постоје и маркације. Краћа стаза, уз саму стену је прилично стрма и захтевна. Али зато је награда врхунска, поглед ка обронцима Таре, Соколским стенама, Повлену и Дебелом брду просто је фантастичан…Они којима пењање преко стена не причињава задовољство, кренуће другим правцем, налево кроз село и блажом узбрдицом се попети до утврђења. Тако да ће једна група ући на северни а друга на јужни улаз у утврђење. Утврђење уопште није велико, то није неки утврђени град већ прави средњовековни замак, дом ко зна кога племића. Смештен на стени, а ми можемо само замислити како је изграђен и како је некада изгледао.

Са рушевина се пружа поглед који одузима дах, на околину и стену под њим.

035 Tara_5

Од подножја до врха ћемо савладати 200 m висинске разлике.

Након паузе на врху, крећемо сви заједно сеоским путем који води преко ливада и четинарских шума. Ако нам се посрећи, можда видимо крдо срна и јелена, чији дом су ова пространства. Стаза дуга око 9,5 километара са незнатном висинском разликом, нас води до центра Калуђерских Бара, где нас чека наше возило.

После оваквог дана утиске ћемо сабирати у мирису и шуму ветрића у боровим гранама  на Тари. Смештај у апартманима у близини центра.

Следи окрепљење, вечера, дружење и слободно време.

mokra111

Недеља, 21. мај

У 8.00 h, након јутарње кафе и паковања, опраштамо се од својих домаћина и настављамо у још чудесније пределе непресушне лепоте и инспирације Моктре Горе. На путу нећемо заобићи и чесму у Шаргану, одакле ћемо понети своје залихе воде.

Откривање чаролије ових предела почиње од Шаргана на око 1.000 мнв, па преко доста превоја до до највишег врха Таре (Збориште 1544 m). Пут нас води кроз дивне четинарске шуме са столетним боровима карактеристичног изгледа, сведока каквим се ветровима одупиру у свом опстајању. Поглед на Мећавник, Шарганску осмицу и захукталу локомотиву се не заборавља. Пролазећи засеоке, може се осетити тај несаломиви дух овдашњих горштака  у вечитој борби са овoм прелепом али исто тако суровом природом. Изнад засеока Турудићи, налази се импозантан кречњачки масив Подстење који скрива неколико пећина и прераст. На његовим негостољубивим литицама живот проводе  не тако бројни столетни борови. Слике мешавина четинарских, листопадних шума и мириса расцветалих пропланака ће се урезати дубоко унутар наших бића.

Настављамо ка највишем врху Мокре Горе Иверу 1478 мнв.

Са врха Ивер се пружа величанствен поглед на суседне врхове, врх Златибора…

Спуштајући се ка нижим тачкама парка проћићемо поред филмског села где се снимао филм Емира Кустурице „Завет“, где нас чека наше возило.

Иза нас је остало 12 километара са висинском разликом око 500 мнв. Освежење и окрепљење у најпознатијем етно селу на овим просторима а вероватно и шире – „Дрвенграду“.

drven

За Београд полазимо у 17.30 h. Уз једну краћу успутну паузу стижемо до 22.00 h.

ОПРЕМА: гојзерице, одећа адекватна временским условима, штапови, мали ранац за храну и воду, преобука, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.500 дин

3.400 дин   за чланове клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, смештај (у комфорним четворокреветним апартманима, недалеко од Калуђерских Бара), боравишна такса и огранизациони трошкови.

Акцију реализује Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

 mokra-gora drvengrad

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

РАЈСКИ ОТОЦИ – Tрасом Ћире: манастир Рујан, Ужице

Са свих страна окружено планинама у регији унутрашњих Динарида, на надморској висини око 410 m, лежи град Ужице. Недалеко је и граница према Републици Српској и Црној Гори, те практично представља центар западне Србије, којим тече река Ђетиња… Она настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код Кремана, где се спајају Братешина, Коњска река, Ужички и Томића поток. Након 75 km тока улива се у Моравицу, одакле тече као Западна Морава. Вода у горњем току (изнад Ужица) спада у  I и II класу квалитета.

Све до Ужица, Ђетиња тече јединственом клисуром која добрим делом има и кањонске литице, тако да је њен ток наизменично миран и разливен и и темпераментан, са пуно слапова, у деловима где се провлачи кроз кањонске теснаце, наткривена стеновитим литицама. Живи свет клисуре је изузетно богат и одликује га велики број ретких и ендемских биљних врста; позната је као простор најбогатији популацијама дневних лептира, док су срне, лисице, видре и друге шумске животиње њени уобичајени становници. 

Придружите нам се на овом пешачењу кроз природно добро, 15 km дугом трасом која води кроз историју, природне лепоте, са пријатном релаксацијом: термални извор  бистре Ђетиње!

фото: Предраг Супуровић

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред просторија клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 6.00 h. Потребно је доћи 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

На успон према остацима утврђења Стари град, полазимо недалеко од градске плаже у центру Ужица, ходамо узаним, стрмим улицамаНакон обиласка и фотографисања, враћамо се у наше возило и следи наставак пута према Врутцима одакле почиње наша пешачка тура. Прва одредница је манастир Рујан где ћемо се упознати са његовом историјом. Спуштамо се према брани и језеру Врутци, одакле улазимо на стару трасу Ћире, која води кроз кањон Ђетиње до плаже у Ужицу.

градска плажа  

На том петочасовном путу, пролазимо 12 тунела, више од 5 мостова (већи број тунела је НЕосветљен, па ће нам требати лампа, тунели су различитих дужина). У селу Стапари, поред термалних извора направићемо дужу паузу, па ко буде желео може се окупати у маленим базенима (темпаратура воде је од 17 -24 C).

DSCI3590 DSCI3614 DSCI3223

Од Стапара до Ужица је најлепши део стазе са многобројним вировима, Клисура Ђетиње је дугачака 15 km (где она поседује кањонске одлике, стрмих литица, које досежу висину до 300 m), проглашен је пределом изузетних одлика и означен је као природно добро од великог значаја.

Тврђава Поглед на тврђаву са Забучја

Уживаћете у динамичним шумовима и сликама воде која мења своје облике кроз брзаке, пени се у тзв. лоницма и опет мирно спушта у појединим деоницама. Бићемо изнад дела кањона, зову га котлови, где је најужи, само 3 m. Сићи до специфичног завоја реке назван Рајски отоци. Може се организовати оброк крај Ђетиње у Стапарима, (ако буде довољно заинтересованих).

DSCI3203 DSCI3240 Velika brana na Djetinji -Uzice

После неколико тунела наилазимо на  велику и малу брану, и два вештачка али атрактивна водопада, које су направљени у насељу Турица за потребе снабдевања хидроелектране водом, затим  поред хидроцентрале, друга у свету направљена по Теслином начину рада и старог гвозденог моста где се у врелим летњим месецима одржава такмичење скокова у воду.

Детаљ са Рајских отока код Мале бање ФОТО: Милија Дикић фото: Нилија Дикић

И коначно релаксација (уколико остане врмена) на градској плажи која је уједно и мини водени спортски центар, где проводимо време до поласка за Београд. Време поласка у 19 h, са једном краћом паузом у току пута, очекивано време доласка у Београд око у 23 h.

  дото: Милија Дикић DSCI3234 DSCI3229

Стаза је дуга 17 км са висинском разликом 300м (у спусту), крећемо се макадамским путем а последњи километри ближе Ужицу су асфалтирани (у догледно време ће цела траса бити асфалтирана) и тунели су осветљени.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, купаћи, пешкир, пресвлака, храна.фото: Милија Дикић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.750 дин

1.650 дин – за чланове Клуба

за мање од 40 учесника, цена се увећава за 200 дин

ЦЕНА ОБРОКА: биће накнадно објављена (храна из етно домаћинства)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Пеђа Супуровић Старо Ужице - разгледница

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЗЛАКУСА: Потпећка пећина, Терзића авлија, Градина

И да никада овде нисте били, сигурно знате да је овај предео је познат по традиционалној изради грнчарије. Али, као и многи крајеви Србије, и овај има СВОЈУ причу… Потпећка пећина је одавно уређена за посете и одликује се највишим улазним луком, док сам врх Градина има историјску причу од античких времена до Другог светског рата. Све то, био је довољан повод да ово одредиште уврстимо у овогодишњи план активности…

Планирана стаза води  кроз прелепу природу,  пролазимо видиковце,  уживамо у пећинском амбијенту и најзад традицији.  Траса су смо осмислили као прилагодљиву, што значи да ће по идеалном времену бити изведена као што је изложено, али ће по мање идеалном времену дужина стазе бити промењена. На остатак садржаја, време свакако не може да утиче!

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.30 h. После два часа вожње правимо паузу у ресторану (30 минута пре Милановца). У Злакусу стижемо у 11 h и најпре обилазимо Потпећку пећину.

Потпећка пећина у ствари и нема име! Названа је по селу Потпећ док је село добило име по пећини (село под пећином). Из далека подсећа на огромну потковицу урезану у камену литицу. И није једна пећина, већ две доња је неприступачна, јер су њени ходници поплављени водом понорнице Петнице. У прошлости ова речица коришћена је за покретање камена воденица и ваљаонице, а данас се вода Петнице користи за бројне рибњаке пастрмке.Са грандиозним отвором високим 72 метра (највишим у Србији), Потпећка пећина спада у оне од којих је тешко одвојити поглед. Кружно степениште са више од седамсто степеника, представља прави тест издржљивости али се труд итекако исплати. За туристе је истражен, осветљен и уређен горњи део пећине дужине 555 метара. Потпећка пећина у својим дворанама и ходницима скрива раскошне сталактитске фигуре које носе називе „Палма“, „Снежана и седам патуљака“, „Октопод“, „Дон Кихот“, „Змајева дворана“, бела сталагмитска провидна драперија је названа „Невестински вео“, а ту је и „Пролаз слепих мишева“. Ресторан недалеко од улаза у пећину сачувао је изворну лепоту овдашњег грађевинарства и право је место за предах и опуштање.

Улаз у пећину спада у ред  монументалних дела природе. Џиновски портал у облику потковице, висок  50 m (од корита периодског тока  до свода), а широк 12 m при дну, односно 22 m при врху, највиши је пећински улаз у Србији. Издубљен на  кречњачкој литици, чији је вертикални део висок 72 m. Итсражена и уређена дужина за посетиоце је 555 m.  Улазно силазна стаза има преко 700 степеника. Потпећка печина је изворског типа њу су изградиле воде понорница које пониру у Дрежничкој долини и после  подземног тока у дужини од 4-5 km (у правој линији), избијају из пећине или врела испред пећине и граде  Петницу-пећинску реку.

РЕЧИЦА ПЕТНИЦА настаје из врела ипсред саме Потпећке пећине. Од јесени до почетка лета активно је још једно врело,  односно водени ток који истиче из саме пећине, Доњег дела пећине који је језерског типа, када је виши  водостај у њему. Дуж воденог тока Петнице, до њеног уливања у реку Ђетињу, налази се више рибњака са  калифорнијском пастрмком, као и три рибља ресторана. На Петници се налази пар живописних водопада као  и више старих воденица поточара од којих су неке у фунцкији и данас.

По изласку из пећине, започињемо пешачење (успон) маркираном стазом која води до Караџиних стена (први видиковац), кроз засеок Тешићи до Забоја, а одатле стеновитом стазом према врху Дрежничке Градине (931 m). Овај врх је и својеврстан видиковац  у пуном кругу од 360о!
Пешачење, односно спуст, настављамо према видиковцу на Вршњаку, настављамо до видиковца који се налази на Јоцовом брду, одатле низбрдо, пут води до Терзића авлије, где завршавамо нашу пешачку туру.

023 Zlakusa_2 Терзића авлија 

Обилазимо етно село Терзића авлија, и музеј грчанства, ко жели може купири сувенире, или грнчарију, ручати.

ТЕРЗИЋА АВЛИЈА  је  драгуљ овог краја  – обновљено сеоско домаћинство с почетка прошлог века, прави музеј на отвореном и затвореном, ауторско дело и власништво инжењера Саше Дрндаревића (праунука Гвоздена Терзића). Иако је једно време радио у Београду, Сашин прави дом је био и остао у овом веселом дворишту у које се вратио за стално, обновио га и попунио старим украсним и употребним предметима деценијма пажљиво прикупљаним по целом крају. Уместо времеплова, за повратак у прошлост искористите овај етно музеј. Од две српске куће изворне архитектуре једна је стара 105 година и грађена је од непечене цигле а покривена старим бибер црепом.

            У дворишту се налази и крчма брвнара, економски објекти (млекара, шупа, салаш), неколико новоизграђених летњиковаца, мала летња позорница на којој се одржавају фолклорне и књижевне манифестације, једна брвнара за продају сувенира и бунар дубок 12 метара са хладном буковом водом. Цела авлија у летњим месецима просто трепери од жарких боја кућица и цвећа, жубора воде и веселих гласова очараних посетилаца који не знају шта би прво да погледају и сликају. Гостима се нуди смештај у три савремена апартмана са елементима етно стила (категорисана са 4 звездице) а кућа у којој је радила школа сада је музеј; ретко ко ће остати равнодушан у дрвеним „скамијама“ опремљеним рачунаљкама „абакусима“ и ђачким дневницима и успоменама старим 70 година.

            Кроз двориште вијуга вештачки поток са језерцима а столови живописног ресторана „раштркани“ су поред потока и испод густих крошања. Један мањи вајат (са два лежаја са сламарицама) је опремљен за преноћиста планинара а авантуристи могу у делу уређеном за камповање изабрати и ноћење под звездама. Овај необичан музеј на отвореном прима госте целе године и омиљено је место за одмор и стварање многим уметницима и љубитељима фолклора, старих заната и етнологије. „Терзића авлија“ је добитник највећег признања у области сеоског туризма – „Туристички цвет 2008“ за допринос развоју туризма у Србији и као најуспешније сеоско туристичко домаћинство у Србији које додељује Туристичка организација Србије.

ГРНЧАРИЈА

Улаз у пећину је обогаћен поставком грнчарских предмета израђених вештим рукама злакуских грнчара, радови су тако укомпоновани у амбијент да су се просто стопили са ентеријером пећине, па има посетилаца који мисле да су ове рукотворине заправо – праисторијске ископине.

Злакуски грнчари чувени широм Европе, јер већ четири века старом техником, глинено посуђе израђују на спором, ручном колу и пеку на отвореној ватри што је јединствен случај на ширим балканским просторима.

Злакуски грнчари су мајстори за израду разних употребних судова као што су лонци, ђувечаре, пржуље, сачеви, а ретко ко ће одбити вашу љубазну молбу да мало кибицујете док на точку обрћу и „вајају“ своја дела. Храна спремљена у земљаним посудама је изузетног укуса и мириса а ови предмети често могу користити и као леп украс у стану.

7 promocija-grncarije-na-koncertima-etno-udruzenja-zavicaj-1 pecina_14_1

Током 5 сата пешачења, прелазимо трасу дугу 11,4 km са успоном од 500 m и исто толиким спустом; највиша кота је 931 m – Градина). Кондициона тежина  4/10, техничка тежина 3/10, дакле – акција за све!

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима, пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.650 дин

1.550 дин  за чланове Клуба

Улазница за пећину (160 дин), и Терзића авлију  (150 дин) нису урачунате.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЗЛАКУСА: Дрежничка ГРАДИНА – ПОТПЕЋ

И да никада овде нисте били, сигурно знате да је овај предео је познат по традиционалној изради грнчарије. Али, као и многи крајеви Србије, и овај има СВОЈУ причу… Потпећка пећина је одавно уређена за посете и одликује се највишим улазним луком, док сам врх Градина има историјску причу од античких времена до Другог светског рата. Све то, био је довољан повод да ово одредиште уврстимо у овогодишњи план активности…

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „САВА“, тачно у 7.00 h. После два часа вожње правимо паузу у ресторану (30 минута пре Милановца). У Злакусу стижемо у 11h.

По доласку у село Злакуса, недалеко од Пожеге, пешачење започињемо од Терзића авлије. Још један од  драгуља овог краја је чувена „Терзића авлија“ – обновљено сеоско домаћинство с почетка прошлог века, прави музеј на отвореном и затвореном, ауторско дело и власништво инжењера Саше Дрндаревића (праунука Гвоздена Терзића).

Стаза је добро маркирана. Води крај старог извора до Караџиних стена, и нашег првог видиковца, поред  партизанског бивака, засеока Марковићи са лепим оградама и сређеним фасадама од кућа, а одатле голом  косом према антени са видицима који далеко достижу, ка врху Дрежничке Градине (931m) који је и својеврстан видиковац  у пуном кругу од 360о! Пешачење настављамо кроз спуст  каменитом стазом, према Потпећкој пећини, где ће нам домаћин у обиласку ове знамените пећине бити  ТО Ужице.

023 Zlakusa_2 Терзића авлија

ПОТПЕЋКА ПЕЋИНА у ствари и нема име! Названа је по селу Потпећ док је село добило име по пећини (село под пећином). Из далека подсећа на огромну потковицу урезану у камену литицу. И није једна пећина, већ две доња је неприступачна, јер су њени ходници поплављени водом понорнице Петнице. У прошлости ова речица коришћена је за покретање камена воденица и ваљаонице, а данас се вода Петнице користи за бројне рибњаке пастрмке.Са грандиозним отвором високим 72 метра (највишим у Србији), Потпећка пећина спада у оне од којих је тешко одвојити поглед. Кружно степениште са више од седамсто степеника, представља прави тест издржљивости али се труд итекако исплати. За туристе је истражен, осветљен и уређен горњи део пећине дужине 555 метара. Потпећка пећина у својим дворанама и ходницима скрива раскошне сталактитске фигуре које носе називе „Палма“, „Снежана и седам патуљака“, „Октопод“, „Дон Кихот“, „Змајева дворана“, бела сталагмитска провидна драперија је названа „Невестински вео“, а ту је и „Пролаз слепих мишева“. Ресторан недалеко од улаза у пећину сачувао је изворну лепоту овдашњег грађевинарства и право је место за предах и опуштање.

            Улаз у пећину спада у ред  монументалних дела природе. Џиновски портал у облику потковице, висок  50 m (од корита периодског тока  до свода), а широк 12 m при дну, односно 22 m при врху, највиши је пећински улаз у Србији. Издубљен на  кречњачкој литици, чији је вертикални део висок 72 m. Итсражена и уређена дужина за посетиоце је 555 m.  Улазно силазна стаза има преко 700 степеника. Потпећка печина је изворског типа њу су изградиле воде понорница које пониру у Дрежничкој долини и после  подземног тока у дужини од 4-5 km (у правој линији), избијају из пећине или врела испред пећине и граде  Петницу-пећинску реку.

 

РЕЧИЦА ПЕТНИЦА настаје из врела ипсред саме Потпећке пећине. Од јесени до почетка лета активно је још једно врело,  односно водени ток који истиче из саме пећине, Доњег дела пећине који је језерског типа, када је виши  водостај у њему. Дуж воденог тока Петнице, до њеног уливања у реку Ђетињу, налази се више рибњака са  калифорнијском пастрмком, као и три рибља ресторана. На Петници се налази пар живописних водопада као  и више старих воденица поточара од којих су неке у фунцкији и данас.

 

Од Потпећке пећине узан асвалтни пут води назад до Терзића авлије. Обилазимо етно село Терзића авлија, и музеј грчанства, ко жели обавља куповину сувенира, ручамо. За Београд крећемо у 18 h и пред центар САВА стижемо у 22 h.

Ова стаза богата природним лепотама, видиковцима (стаза којом пешачимо) природном реткошћу (пећина) и традицијом (Терзића авлија, грнчарија), изабрана је због своје прилагодљивости временским условима. По идеалном времену биће одржано планирано, а лошији временски услови ће одредити дужину стазе (има више маркираних стаза), а на обилазак пећине временски услови не могу утицати!

Приказ трасе

Током 4 сата пешачења, прелазимо трасу дугу 13,4 km са успоном од 744 m и спустом од 746 m (највиша кота је 931 m – Градина). Кондициона тежина  4/10, техничка тежина 3/10, дакле – акција за све!

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима, пресвлака.

ЦЕНА:

1.350 дин

1.250 дин  за чланове Клуба

доплата 300 дин ако путујемо минибусом

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује

Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

ТЕРЗИЋА АВЛИЈА  је  драгуљ овог краја  – обновљено сеоско домаћинство с почетка прошлог века, прави музеј на отвореном и затвореном, ауторско дело и власништво инжењера Саше Дрндаревића (праунука Гвоздена Терзића). Иако је једно време радио у Београду, Сашин прави дом је био и остао у овом веселом дворишту у које се вратио за стално, обновио га и попунио старим украсним и употребним предметима деценијма пажљиво прикупљаним по целом крају. Уместо времеплова, за повратак у прошлост искористите овај етно музеј. Од две српске куће изворне архитектуре једна је стара 105 година и грађена је од непечене цигле а покривена старим бибер црепом.

            У дворишту се налази и крчма брвнара, економски објекти (млекара, шупа, салаш), неколико новоизграђених летњиковаца, мала летња позорница на којој се одржавају фолклорне и књижевне манифестације, једна брвнара за продају сувенира и бунар дубок 12 метара са хладном буковом водом. Цела авлија у летњим месецима просто трепери од жарких боја кућица и цвећа, жубора воде и веселих гласова очараних посетилаца који не знају шта би прво да погледају и сликају. Гостима се нуди смештај у три савремена апартмана са елементима етно стила (категорисана са 4 звездице) а кућа у којој је радила школа сада је музеј; ретко ко ће остати равнодушан у дрвеним „скамијама“ опремљеним рачунаљкама „абакусима“ и ђачким дневницима и успоменама старим 70 година.

            Кроз двориште вијуга вештачки поток са језерцима а столови живописног ресторана „раштркани“ су поред потока и испод густих крошања. Један мањи вајат (са два лежаја са сламарицама) је опремљен за преноћиста планинара а авантуристи могу у делу уређеном за камповање изабрати и ноћење под звездама. Овај необичан музеј на отвореном прима госте целе године и омиљено је место за одмор и стварање многим уметницима и љубитељима фолклора, старих заната и етнологије. „Терзића авлија“ је добитник највећег признања у области сеоског туризма – „Туристички цвет 2008“ за допринос развоју туризма у Србији и као најуспешније сеоско туристичко домаћинство у Србији које додељује Туристичка организација Србије.

Погледајте све шта смо спремили за 2014. годину 🙂

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.