Архива за trekking

СТАЗОМ ПЕТРУШКИХ МОНАХА – Мала Света Гора у клисури Црнице

Кањон реке Црнице налази се у атару села Забрега, 18 km од Параћина. У време пре Немањића ту су подигнути бројни манастири и цркве од којих су данас остали само трагови. Сматра се да су их основали хиландарски монаси, због чега овај крај називају и Малом Светом Гором. Над селом је некада доминирао град Петрус, од кога су остале само рушевине као сведоци давно прошлих времена, чијим трагом ћемо ходати, од Сисевца до Забреге.

Петрус

Тзв. „Стаза петрушких монаха почиње у селу Забрега  и даље се прати  маркација која води на узвишење са врло лепим погледом на долину Црнице и остатке манастира Намасија. За  45 минута хода стазицом низ падину силази се у кањон Црнице. Ову необичну долину, вредну поштовања и дивљења, и предивни стазу извезену по њој,  откривало нам је Удружење „Петрус“ из Забреге,  тако да вас и овог лета позивамо да доживите овај јединствен предео, прелепих крајолика.

Црница није много удаљена од главних путева. Ипак, у њеној краткој долини снева десетак манастира над којима бди један древни град. Она извире у снажном млазу испод огромне стене, на јужном делу Кучајских планина, код рударског насеља Сисевац. На извору је потпуно бела од кречњачких стена, по чему се некад звала Белица. Име су јој променили након масакра силног света који се окупио на сабору код Цркве, у доњем току реке. Крв је обојила белу реку, коју од тад зову Црница. Али, за разлику од Турака, старији мештани причају  да Немци током Другог светског рата, нису ниједанпут ушли у село, јер нису знали да постоји.

ПОЛАЗАК:  тачно у 6.00 h са паркинга са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 15-так минута раније, како не бисмо каснили у поласку.

Путујемо аутопутем до Параћина, затим магистралним путем ка Зајечару и након краће вожње скрећемо ка Поповцу и Петрушкој области одакле почиње наше пешачење необично лепим пределом историјски гледано кроз средњовековну Србију…стазом мале Свете Горе у клисури реке Црнице.

Екипа РТС-а, као и многе друге телевизије, је врло заинтересована за културно-историјско наслеће и природне лепоте у сливу реке Црнице (емисија „Од злата јабука“). Удружења граћана „Петрус“ Забрега, КАУП Београд и КАУП Ресавица неуморно раде на промоцији ових бисера. Уз већ постојећу „Стазу петрушких монаха“ ускоро ће бити представљена и нова стаза која ће пролазити кроз ове пределе и спојити Забрегу и Ресавицу. Велику захвалност дугујемо члановима УГ „Петрус“ из Забреге што су нас позвали да учествујемо у овом дивном пројекту. Oвде можете видети како изгледа „Стаза петрушких монаха“ са детаљним описима свих манастира.

То је стаза којом су некада, пре седам векова ходали чувари православља, монаси петрушке области.

Траса стазе полази из Поповца (Холцим копови) колским путем и након 10-так минута долазимо до реке Црнице коју прелазимо онижим гвозденим висећим мостом, улазимо у шумицу, пролазимо остатке мале средњовековне Цркве Краса и након десетак минута долазимо до места где прелазимо реку газећи је до испод колена што је свакој групи до сада био велики ужитак. Ако је водостај низак могуће је и да се не смочимо. Лепом шумском стазом долазимо до манастира Петруша и остатака Цркве Света Огњена Марија, по жељи одлазимо до лековитог извора хладне воде у самој реци. Потом се шумском стазом пењемо до остатака древног града Петруса (наилазимо на остатке керамичких комадића старих више стотина година) и Крстате Стене (кота 345 m) из које расте чудновата вишња из камена. Након паузе на прелепом видиковцу, спуштамо се до манастира Светог Јована Главосека и речице Црнице где правимо одмор за уживање у амбијенту са погледом на пећину испод Крстасте стене на северној падини Чокића брда. У спусту, при крају шуме имамо освештани извор пијаће воде. Пешачење настављамо до села Забрега и Цркве Свете Петке.

Први део стазе је дугачак око 9 km, са малом висинском разликом. Наш превоз нас чека у центру села Забрега, и они који желе да остатак дана проведу на термалном базену (температура воде око 36,6 С) у близини ресторана Поточара пут ће наставити ка насељу Сисевац, уз успутни обилазак манастира Раваница. У селу Забрега можемо купити домаће интегрално брашно млевено на старински начин у воденицама поточарама као и гајену пастрмку из рибњака за понети .

04

Група која жели наставак пешачења и авантуре у прелепој природи и при том поседује солидну кондицију, наставља необележеном стазом до манастира Намасија (успут прелазимо лепи висећи мост), затим шумском стазом до видиковца Камен Ђулине испод пећине Масни Камен, поред цркве Светог Ђорђа, затим Цркве Свете Недеље од које се у непосредној близини поново прелази – гази река и хода блажим успоном до остатака манастира Свети Арханђели и даље стазом према Сисевцу до манасира Светог Сисоја. Овај изванредни наставак је у дужини од 8,5 km. Стижемо на заслужени одмор у Сисевцу где можемо обићи манастир Светог Сисоја, затим извор реке Црнице, купати се у термоминералном базену ресторана Поточара и уживати у посматрању пастмки у рибњацима. У непосредној близини је и језеро са уређеном пешачком стазом, што је лепа опција за оне који евентуално не желе на базен.

За Београд полазимо из Сисевца у 19 h, преко Раванице и Сења, до аутопута, уз успутну паузу на некој од пумпи и стижемо најкасније до 22 h. Понети са собом купаћи костим (опрему за купање уколико желите да се купате на термоминералним базенима) .

Манастир Сисојевац, на самом извору Црнице, подигао је 1380. године духовник кнеза Лазара, Сисоје Синајит. Опустео је крајем XVII века, а обновљен 1978. Поред манастира, на извору Црнице сада су рибњак и мотел.

Низводно од Сисојевца река Црница улази у кањон у коме се налази десетак манастиришта, чије је остатке обрасла вегетација. Код села Забрега река прави велику кривину и излази из кањона крај остатака манастира Намасија или Манасињца. Беше то значајан манастир са одбрамбеним зидинама и јаком кулом. Црква, посвећена светом Николи конзервирана је и обновљена у једном малом делу. Низводно од манастира су воденице, рибњак и мост преко реке.

Село Забрега је подигнуто на десној обали Црнице, са занимљивим старим очуваним кућама и новим које су међусобно повезане правим мостовима.

После Забреге, Црница поново улази у кањон и на њеној левој обали сневају остатци храма светог Јована Главосека. Подаци о овој Цркви су врло оскудни и познато је само да је обновљена 1520. године. У близини је стаза која води десном обалом, навише ка стотинак метара високом узвишењу, до моћне стена на заравњеном платоу и велике пећина испод њега. Призор који се на платоу указује вредан је пешачења. На платоу, ког Црница са три стране окружује дубоким кањоном, почива огроман камени мегалит, о чијем настанку говори легенда. По предању, камен је донела деспотица Јерина у својој кецељи у средиште свог дворца. На самој ивици амбиса се налазе рушевине куле, па се претпоставља да су то остаци града Петруса – највећег утврђеног града у средњем Поморављу, по коме се цео овај крај звао Петрушка област. Од града се стаза стрмо спушта наниже ка реци. А на самој обали, приљубљена уз стену и покривена густом вегетацијом, крије се Црква посвећена Благој Марији Петрушкој. Сабор и кланица у којој су Турци побили народ, кад је рек

а зацрнила своје име, догодио се крај ове светиње.

Господар Петруса, жупан Вукосав, је подигао још једну богомољу ближе Грзи, крај села Лешје на падини планине Баба, где нећемо овог пута ићи. Ова манастирска црква, посвећена Пресветој Богородици грађена је по угледу на руске манастире и као таква се потпуно разликује од свих српских манастира. Поред Цркве се налазе три чувена извора на које је долазила краљица Наталија да пије воду,  и једно необично стабло: врба из које расте дуд крај манастира. Мештани верују да је напитак од тог лишћа добар за нероткиње. Поред Цркве се налази и кула Орловића Павла, која је чувала улаз са Честобродице у Поморавље.

За Крстату стену, мештани воле да кажу да је послужила као инспирација Ђури Јакшићу за песму “Отаџбина“. Међутим, како је у време када је ту песму написао, Ђура живео и радио у Подгорцу и  Сумраковцу, тако да је надахнуће за „Отаџбину“ добио посматрајући Ртањ. Од наших домаћина ћете чути још легенди о овом иначе прелепом крају.

Можда сте скептични у вези базена, али у њему су благотворне термалне воде, а ко жели, може поћи кући са свежим пастрмкама. Цена карте за базен – 300 дин; стандардни мени (пастрмка, помфрит, лепиња) – 550 дин; салата – 100 дин; пиће – 120 до 200 дин; кафа – 80 дин.

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице, вода и храна за успут, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Купаћи костим, пешкир, фактор заштите.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба

Акцију реализује Неша Царевић

  nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

ФРУШКА: In vino veritas!

Стиже зима, време Сремских чаролија…:-) А кад се већ иде у раван Срем, тад се мора на Фрушку. Одакле почети овај пут? Од вина, како другачије! Посетићемо Сремске Карловце и једну одличну тамошњу винарију. ОндаК правац на Стражилово, и прелазимо Фрушку преко Хајдучког кладенца и Црвеног Чота до манастира Старо Хопово. А ондаК, правац у Врдник у топле бањске воде !

Акцију смо осмислили за све категорије пешака; лака стаза коју може проћи баш свако, и да при том осети душу Срема, колико се то може за један дан. А може…

Сремски Карловци Сремски Карловци ноћу

ПОЛАЗАК:  тачно у 7.00 h, са паркингакрај нашег Клуба (Устаничка 125). Као и обично, полазимо 15-ак минута раније, да не каснимо у  поласку.

Почетак приче - подрум "Живановић" 

                    Путујемо старим Новосадским путем, до Сремских Карловаца . Иначе, ова акција је сваки пут имала другачију скицу. Мењали смо салаше и винарије, тако да ћемо овога пута посетити наше кауповце Мићу и Наду у њиховој породичној винарији „Дошен“! Још нисмо заборавили његов БЕРМЕТ који је донео у Клуб једне среде…

Ту ћемо дегустирати вина и ето можда прилике да некога за Славу обрадујете добрим вином 🙂

Потом одлазимо на…

Бранков Споменик 

…на Стражилово, где од споменика  Бранку Радичевићу, пешачимо ка Хајдучком извору и Црвеном Чоту, одакле се спуштамо гребеном низ Рајковац до манастира Старо Хопово.

 Извор на прилазу Манастиру

Траса је апсолутно за свакога, без обзира на старост и кондицију (дужине свега 11 km са висинском разликом тек 270 m), тако да ће нам корак бити лаган. Након посете манастиру Старо Хопово, одвозимо се у бању Врдник, где ћемо се релаксирати у базену хотела „Термал“ (цена улазнице за групу од 20 учесника је 500 дин)

У Београд стижемо најкасније до 21.30 h.

манастир Старо Хопово unutrasnji-bazen_hnaf35

ОПРЕМА: гојзерице и камашне обавезно, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина, све што је потребно за базен и пресвлака.Приказ трасе на карти

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

(за групу од 40 учесника, цена се умањује за 200 дин)

НАПОМЕНА: као и ранијих година, дегустација кошта 500 дин и није обавезна.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује  Ненад Јовановић

065 99 22 782

   nenad@serbianoutdoor.com

Karlovci-Vrdnik_resize

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ – БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА

Лепи видиковци и положај, учинили су их омиљеним излетничким местом.  Ту је и Вршачка кула симбол града, а поред  ње писта за параглајдеристе.  Али, оно чиме овај део Баната највише привлачи током врелих летњих месеци су БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА –као  идеално освежење после пешачења!  

 језеро Врачев гај, где идемо

Назив Вршац је словенског порекла. Први пут се спомиње у документима из 1439. , али и раније као Подвршац, или Подвршан, у значењу насеља под врхом. Тај лепи „карпатски паж“ у Банату – Вршачке планине, чувено је виногорје, а због својих јединствених природних вредности  и пејсажне лепоте, заштићене су као Парк природе и као предео изузетних одлика.

ПОЛАЗАК:  у 7.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Возило напуштамо у Вршцу, где пре почетка пешачења правимо паузу за кафу у предивном амбијенту баште ресторана који се налази у једном од најстаријих паркова у Србији .

 Вршачка кула planine-mapa

Пешачење почињемо на стази ка Вршачкој кули (399 m), после чега се спуштамо до видиковца Обла стена након чега се крећемо делом уређене „Стазе здравља“. Након затвореног мањег круга наше вршачке осмице, преко Турске главе и демо до одмаралишта „Црвени крст“ где правимо паузу како би смо обновили залихе воде. Настављамо  макадамским путем а затим кратким оштрим успоном до Ђаковог врха 449 m до од кога се спуштамо, шумском стазом до викенд насеља Широко било где правимо дужу паузу у башти истоименог планинарског дома где се можемо освежити.

    

Након одмора, враћамо се до полазне тачке подно Вршачке куле. Стаза је лака, кружна, дужине око 12 km и занемарљиве висинске разлике погодна за почетнике

  

Након завршеног пешачког дела акције следи уживанција и опуштање на једном од белоцркванских језера. Вожња до Беле Цркве траје нешто мање од сат времена.

На 5 km од Беле Цркве је насеље Врачев Гај , чије име објашњава легенда по којој је у околини насеља постојао гај чији је власник био врач. Али је много познатије по језеру које носи његово име, а где ћемо провести други део дана . Плажа нам је на располагању до поласка за Београд, што значи готово три часа. Белоцркванска језера па и Врачевгајско језеро настала су  копањем шљунка из дна Панонског мора. Шљунковита подлога и пешчане обале водама језера дају прозирно зелену боју.

 

На језеру ради неколико ресторана где се може окрепити и понешто појести.

16973005205210cd14e49a5046804117_orig Vracev_Gaj_lake_place_to_relax 

Повратак за Београд преко Ковина и Панчева, стижемо до 22.00 h.

 

ОПРЕМА:  мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, све што вам треба за плажу и наравно пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦУЈЕ:

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином за 2018. годину

за 40 и више пријава, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  средом у 20 h на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“) односно код реализатора акције.

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966  

aca@serbianoutdoor.com  

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Радовањска брда

Стаза „Карађорђевим стопама“ се налази на стотинак километара од Београда у срцу Србије, на подручју Радовањских брда, југозападно од Велике Плане.  Ово је изузетно пријатна брдска траса, коју осим питоме природе одликује и историографија. Радовањски луг је наиме било место значајних догађаја из новије историје наше земље. Оснивање стазе посвећено је значајним годишњицама за Велику Плану (280 година од првог писаног помињања Велике Плане, 80 година од проглашења Велике Плане за варошицу и 200 година од почетка Првог српског устанка).

Фото: Душко Опачић  

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 8.00 h. Дођите 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Велике Плане, где ћемо направити паузу за кафу и доручак. Одатле се возимо још 10-ак километара до манастира Копорин одакле почињемо наше пешачење.

улаз у манастир Копорин 

Овај манастир је познат по томе што се у њему посебно читају молитве за бездетне родитеље. Манастир поседује и књигу Копоринска деца у коме су сведочанства о деци рођеној захваљујући молитвама  Светог деспота Стефана. У непосредној близини манастира се налази и извор Пресвете Богородице са лековитом водом.

Након посете манатиру настављамо настављамо до Карађорђеве цркве. Подигао ју је србски народ у знак захвалности свом Вожду за подизање устанка против Турака 1936-те године на месту где је убијен. У цркви се налази велика Вождова слика чије вас очи прате где год да станете.

црква Захвалница манастир Покајница Покајница

Након краће паузе код цркве, стаза нас даље води ка манастиру Покајница где  завршавамо наше пешачење. Одмор и уживање у лепоти манастирског комплекса уз могућност обиласка изложбе експоната из прошлог века. Манастир са црквом Покајницом коју је подигао Милош Обреновић у знак покајања због убиства свога кума вожда Карађорђа, вође Првог србског устанка је посебно интетресантна јер је то једна од ретко добро сачуваних цркава брвнара.

Траса је дуга око 15 km симболичјне висинске разлике, тако да је препоручљива за свакога. Ради се наиме о стази здравља није кондиционо захтевна, тако да могу да крену сви који желе…

Враћамо се за Београд аутопутем уз успутни обилазак етно села „Моравски конаци“. Стижемо испред центра Сава најкасније до 21.30 h.Моравски конаци

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.300 дин

1.200 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Мермер и гранит: Венчац и Букуља

Венчац и Букуља су планине које се налазе у околини Аранђеловца и Буковичке бање и практично се надовезују једна на другу. Већ три године је прошло од када КАУП није био у овом крају, па сада користимо прилику да опет одемо и обиђемо ове две лепе шумадијске планине.

Венчац је планина вулканског порекла и има надморску висину од 658 м. У геолошком саставу Венчаца учествују мермери у облику неправилних сочива и променљиве дебљине. Најпознатије лежиште налази се на североисточним падинама, где се експлоатише и обрађује за украсни камен већ више деценија. На тржишту је ова врста камена позната као „бели Венчац“, од кога су сачињене многобројне скулптуре које красе парк Буковичке бање, чесму у Кнез Михаиловој у Београду, фасаду Цркве Св. Ђорђа на Опленцу, део зграде Беле куће у Вашингтону итд. Неке врсте мермера са Венчаца нису погодне за израду украсног камена, већ се прерађују у туцаник, мељу у ризлу или се користе за печење креча. Према истраживањима, резреве мермера су готово неисцрпне.

На Венчацу влада специфични облик блаже субалпске климе. На вишим деловима доминирају листопадне шуме храста, букве, јасена и граба, док на падинама осим храста има јове и јасена. На нижим деловима до 540 мнв налазе се њиве, воћњаци, па чак и виногради

Букуља са својом висином од 696 мнв је једна од највиших тачака овог дела Србије. Ова планина је некада представљала јужну границу до које се простирало Панонско море, и била једно од његових многобројних острва. Гранитне стене Букуље, са специфичном комбинацијом минерала, указују на њено вулканско порекло, а таква геолошка грађа  условила је појаву изворишта природне минералне воде.

Обрасла је буковом, грабовом и храстовом шумом, а назив планине потиче од речи букуљ – деминутива словенске речи бук. Погодна је за припреме спортских екипа, а обележене пешачке стазе воде од парка Буковичке бање до врха планине. Штити град од јаких ветрова. На врху се налази хидрометеоролошка станица, а на њеним ободима је Гарашко језеро. Представља омиљено излетиште Аранђеловчана и бањских гостију, а на њој се налази и извориште газиране минералне воде Књаз Милош.

На врху Букуље је за посетиоце отворена јединствена осматрачница висине 19 m, са које се пружа величанствен поглед на велики део Шумадије: Рудник, Сувобор, Маљен, Овчар, Каблар, Космај, Авала, Гружанске планине и Поморавље.

Поглед са осматрачнице

Надамо се да ће ове информације преузете из Википедије бити свима корисне и желимо да благодети ове бање користимо само из чистог задовољства, а никако због тога што нас је натерала нека болест или друга невоља.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо (уз једну успутну кафе паузу) преко Младеновца и Орашца до подножја Венчаца где почиње наша акција.

Ка врху Венчаца  Букуљско језеро

Одмах крећемо узбрдо стазом ка врху Венчаца који се налази непосредно изнад манастира Брезовац. До врха долазимо за доста кратко време и након краће паузе крећемо у спуст према западној страни. Настављамо колским путевима и преко Цинцаровог гроба и Кушеља спуштамо се до Букуљског језера (Црвена бара). Правимо дужу паузу, па крећемо на успон на врх Букуље. Постоје два могућа правца, а којим ћемо ићи зависиће од ситуације на терену (могући снег, или блато) као и од спремности групе, што ћемо проценити на терену.

Венчац сликан са врха Букуље Кроз шуму Рекреативна стаза 

По доласку на врх, правимо дужу паузу коју користимо да се попнемо на осматрачницу поменуту у уводу овог плана и у нади да ће дан бити леп и бистар како бисмо били освежени одличним погледима.

Зимски поглед са врха Букуље

Након врха Букуље, настављамо стандардном рекреативном стазом којом се спуштамо у центар Буковичке бање где завршавамо акцију.

Дужина трасе коју прелазимо зависи од одлуке којом стазом се од Букуљског језера пењемо на врх.

Дужа варијанта: 22 км са укупним успоном од 970 м и исто толико спуштања

Краћа варијанта: 19-20 км са укупним успоном од 830 м и 900 м спуштања.

Постоји и трећа варијанта којом ће се ићи само у случају већег снега. У том случају не спуштамо се до Букуљског језера, већ идемо гребеном између Венчаца и Букуље. Ова траса је дугачка око 14 км са 600 м успона и 670 м спуштања.

До поласка за Београд имамо слободно време које можемо искористити да обиђемо бању, да наточимо лековиту воду, као и да одемо до неког од постојећих ресторана на вечеру.

С обзиром на дужину стазе која је предвиђена да се прође, као и на краткоћу фебруарског дана, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, колски путеви и нешто мало макадама. У случају већег снега идемо гребеном између Венчаца и Букуље, где је један део стазе асфалтни пут, али се надамо да ће бити прекривен снегом.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.350 динара

1.250 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима, између 21 и 22 h.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ГУЧЕВО и ТЕРМАЛНА РИВИЈЕРА

ГУЧЕВО. Планина северно од Борање и у простору који Дрина лучно затвара са запада и северозапада, са највишом тачком  Црни врх (779 m). Али…Гучево је више од планине. МНОГО више.

Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж гребена подрињских планина Гучева, Борање и Јагодње, природног грудобрана западне Србије. На тим висовима, од Гучева до Мачковог камена, 7. септембра 1914. године почела је најстрашнија битка Великог рата, током друге аустроугарске офанзиве, тзв. „Битка изнад облака“

Како је било раније, можете погледати у овом филму. Овога пута, одлучили смо да вас поведемо кратком стазом уз мали истраживачки куриозитет, како бисмо дан провели опуштено и испуњено. Онима који су ишли на Гучево раније, указујемо, да је ова акција потпуно другачија. Најзад, дан је црвено слово 🙂

 Фото: Горан Поповић 

ПОЛАЗАК:  у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125 ц). Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Крећемо преко Шапца ка Лозници. Дан је кратак и морамо кренути раније, а брижљиво планиран садржај требало би да ублажи моменат раног зимског буђења.

Гучевски вајати 

На пешачење полазимо од спомен костурнице и одатле настављамо гребеном ка месту где се налази пећина Орловача, која није уређена за посетиоце и прилаз је врло неприступачан, тако да је нећемо обилазити, али ваља знати 🙂

Настављамо гребеном ка Крушчику одакле се низ Чокар спуштамо ка селу Којићи, где нас чека наше возило. Дужина ове трасе је 8 km са успоном од свега 350 m. Стаза са оваквим параметрима је апсолутно за свакога.

G 023 Гучево (фото: Аца Радовановић) Гребеном... (фото Аца Радовановић)

Међутим, на путу до Београда, на нас чека једно веома пријатно место – термални базени у Богатићу, чисте и лековите воде, температуре 40 o C ! Ко буде желео, моћиће и да руча у ресторану. А пошто нам одатле предстоји сат времена вожње до Београда, полазимо најкасније до 21 h, до тада – уживање!

DSC_2561_resize DSC_2614_resize

ОПРЕМА:  гојзерице, штапови за ходање, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа прилагођена временским приликама, батеријска лампа, опрема за базен.

НАПОМЕНА: цена улазнице за базен је 500 дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин (за чланове Клуба)

Са 40 учесника, цена се смањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

  DSC_2620_resize DSC_2619_resize

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ГУЧЕВО и ТЕРМАЛНА РИВИЈЕРА

ГУЧЕВО. Планина северно од Борање и у простору који Дрина лучно затвара са запада и северозапада, са највишом тачком  Црни врх (779 m). Али…Гучево је више од планине. МНОГО више.

Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж гребена подрињских планина Гучева, Борање и Јагодње, природног грудобрана западне Србије. На тим висовима, од Гучева до Мачковог камена, 7. септембра 1914. године почела је најстрашнија битка Великог рата, током друге аустроугарске офанзиве, тзв. „Битка изнад облака“

Како је било раније, можете погледати у овом филму. Овога пута, одлучили смо да вас поведемо кратком стазом уз мали истраживачки куриозитет, како бисмо дан провели опуштено и испуњено. Онима који су ишли на Гучево раније, указујемо, да је ова акција потпуно другачија. Најзад, дан је црвено слово 🙂

Доња фотографија на илустрацији: Горан Поповић

ПОЛАЗАК:  Окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ тачно у 7.00 сати и крећемо преко Шапца ка Лозници. Дан је кратак и морамо кренути раније, а брижљиво планиран садржај требало би да ублажи моменат раног зимског буђења. Јутарњу кафу ћемо попити у Гучевским вајатима.

Гучевски вајати спомен костурница

У зависности од временских прилика (снег), на пешачење полазимо од спомен костурнице, или раније. Настављамо гребеном ка месту где се налази пећина Орловача, која није уређена за посетиоце и прилаз је врло неприступачан, тако да је нећемо обилазити, али ваља знати 🙂

По повратку из пећине, настављамо гребеном ка  Крушчику, одакле се низ Чокар спуштамо ка селу Којићи, где нас чека наше возило. Дужина ове трасе је 7 до 8 km (у зависности да ли ћемо кренути од споменика), са успоном од 350 m. Стаза са оваквим параметрима је апсолутно за свакога.

G 023 Гучево (фото: Аца Радовановић) Гребеном... (фото Аца Радовановић)

Међутим, на путу до Београда, на нас чека једно веома пријатно место – нови комплекс термалних базена, кристално чисте воде, температуре   40 o C ! Ко буде желео, моћиће и да руча у ресторану. А пошто нам одатле предстоји сат времена вожње до Београда, полазимо најкасније до 21 h, до тада – уживање!

DSC_2561_resize DSC_2614_resize

ОПРЕМА:  гојзерице, штапови за ходање, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа прилагођена временским приликама, батеријска лампа, опрема за приказ трасе на картибазен.

НАПОМЕНА: цена улазнице за базен је 500 дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.550 дин

1.450 дин (за чланове Клуба)

Са 40 учесника, цена се смањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

  DSC_2620_resize DSC_2619_resize

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ – БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА

Лепи видиковци и положај, учинили су их омиљеним излетничким местом.  Ту је и Вршачка кула симбол града, а поред  ње писта за параглајдеристе.  Али, оно чиме овај део Баната највише привлачи током врелих летњих месеци су БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА –као  идеално освежење после пешачења!  

 језеро Врачев гај, где идемо

Назив Вршац је словенског порекла. Први пут се спомиње у документима из 1439. , али и раније као Подвршац, или Подвршан, у значењу насеља под врхом. Тај лепи „карпатски паж“ у Банату – Вршачке планине, чувено је виногорје, а због својих јединствених природних вредности  и пејсажне лепоте, заштићене су као Парк природе и као предео изузетних одлика.

ПОЛАЗАК:  у 7.00 h са паркинга испред центра „Сава“. Возило напуштамо у Вршцу, где пре почетка пешачења правимо паузу за кафу, доручак, али у винарији!

Пешачење почињемо на стази ка Вршачкој кули (399 m), после чега се спуштамо до видиковца Обла стена и даље преко Турске главе до Ђаковог врха 449 m од кога се спуштамо на Широко било где правимо паузу. Након одмора, враћамо се до полазне тачке подно Вршачке куле. Стаза је лака, кружна, дужине око 12 km и занемарљиве висинске разлике.

planine-mapa Вршачка кула вршачки виногради

На 5 km од беле Цркве је насеље Врачев Гај , чије име објашњава легенда по којој је у околини насеља постојао гај чији је власник био врач. Али је много познатије по језеру које носи његово име, а где идемо пошто се спустимо са Вршачких планина. Плажа нам је на располагању до поласка за Београд. Белоцркванска језера су иначе настала копањем шљунка из дна Панонског мора. Шљунковита подлога и пешчане обале водама језера дају прозирно зелену боју.

 16973005205210cd14e49a5046804117_orig Vracev_Gaj_lake_place_to_relax 

На језеру постоје бројни ресторани где се може ручати, али наша препорука је одлазак на обалу Старе Паланке, јединствено место где је невероватан спој цене и квалитета праве аласке вечере!

Повратак за Београд преко Ковина и Панчева, стижемо до 22.00 h.

Обала крај ресторана Наш ресторан

ОПРЕМА:  мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, све што вам треба за плажу и наравно пресвлака.

ЦЕНА:

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

за 40 и више пријава, цена се умањује за 300 дин

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  средом у 20 h на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује

Александар Радовановић

063 555 966  

aca@serbianoutdoor.com  

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

СТАЗОМ ПЕТРУШКИХ МОНАХА – Мала Света Гора у клисури Црнице

Ове године у освеженом издању, заједно са КАУП-Ресавица! 🙂

Кањон реке Црнице налази се у атару села Забрега, 18 km од Параћина. У време пре Немањића ту су подигнути бројни манастири и цркве од којих су данас остали само трагови. Сматра се да су их основали хиландарски монаси, због чега овај крај називају и Малом Светом Гором. Над селом је некада доминирао град Петрус, од кога су остале само рушевине као сведоци давно прошлих времена, чијим трагом ћемо ходати, од Сисевца до Забреге.

Петрус

Тзв. „Стаза петрушких монаха почиње у селу Забрега  и даље се прати  маркација која води на узвишење са врло лепим погледом на долину Црнице и остатке манастира Намасија. За  45 минута хода стазицом низ падину силази се у кањон Црнице. Ову необичну долину, вредну поштовања и дивљења, и предивни стазу извезену по њој,  откривало нам је Удружење „Петрус“ из Забреге,  тако да вас и овог лета позивамо да доживите овај јединствен предео, прелепих крајолика.

Црница није много удаљена од главних путева. Ипак, у њеној краткој долини снева десетак манастира над којима бди један древни град. Она извире у снажном млазу испод огромне стене, на јужном делу Кучајских планина, код рударског насеља Сисевац. На извору је потпуно бела од кречњачких стена, по чему се некад звала Белица. Име су јој променили након масакра силног света који се окупио на сабору код Цркве, у доњем току реке. Крв је обојила белу реку, коју од тад зову Црница. Али, за разлику од Турака, старији мештани причају  да Немци током Другог светског рата, нису ниједанпут ушли у село, јер нису знали да постоји.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава тачно у 6.00 (дођите 15-так минута раније, како не бисмо каснили у поласку).

Путујемо аутопутем до Параћина, затим магистралним путем ка Зајечару и након краће вожње скрећемо ка Поповцу и Петрушкој области одакле почиње наше пешачење необично лепим пределом историјски гледано кроз средњовековну Србију…стазом мале Свете Горе у клисури реке Црнице.

Екипа РТС-а, као и многе друге телевизије, је врло заинтересована за културно-историјско наслеће и природне лепоте у сливу реке Црнице (емисија „Од злата јабука“). Удружења граћана „Петрус“ Забрега, КАУП Београд и КАУП Ресавица неуморно раде на промоцији ових бисера. Уз већ постојећу „Стазу петрушких монаха“ ускоро ће бити представљена и нова стаза која ће пролазити кроз ове пределе и спојити Забрегу и Ресавицу. Велику захвалност дугујемо члановима УГ „Петрус“ из Забреге што су нас позвали да учествујемо у овом дивном пројекту. На следећем линку можете видети како изгледа „Стаза петрушких монаха“ са детаљним описима свих манастира.https://www.facebook.com/profile.php…

То је стаза којом су некада, пре седам векова ходали чувари православља, монаси петрушке области.

Траса стазе полази из Поповца (Холцим копови) колским путем и након 10-так минута долазимо до реке Црнице коју прелазимо онижим гвозденим висећим мостом, улазимо у шумицу, пролазимо остатке мале средњовековне Цркве Краса и након десетак минута долазимо до места где прелазимо реку газећи је до испод колена што је свакој групи до сада био велики ужитак. Ако је водостај низак могуће је и да се не смочимо. Лепом шумском стазом долазимо до манастира Петруша и остатака Цркве Света Огњена Марија, по жељи одлазимо до лековитог извора хладне воде у самој реци. Потом се шумском стазом пењемо до остатака древног града Петруса (наилазимо на остатке керамичких комадића старих више стотина година) и Крстате Стене (кота 345 m) из које расте чудновата вишња из камена. Након паузе на прелепом видиковцу, спуштамо се до манастира Светог Јована Главосека и речице Црнице где правимо одмор за уживање у амбијенту са погледом на пећину испод Крстасте стене на северној падини Чокића брда. У спусту, при крају шуме имамо освештани извор пијаће воде. Пешачење настављамо до села Забрега и Цркве Свете Петке.

Први део стазе је дугачак око 9 km, са малом висинском разликом. Наш превоз нас чека у центру села Забрега, и они који желе да остатак дана проведу на термалном базену (температура воде око 36,6 С) у близини ресторана Поточара пут ће наставити ка насељу Сисевац, уз успутни обилазак манастира Раваница. У селу Забрега можемо купити домаће интегрално брашно млевено на старински начин у воденицама поточарама као и гајену пастрмку из рибњака за понети .

04

Група која жели наставак пешачења и авантуре у прелепој природи и при том поседује солидну кондицију, наставља необележеном стазом до манастира Намасија (успут прелазимо лепи висећи мост), затим шумском стазом до видиковца Камен Ђулине испод пећине Масни Камен, поред цркве Светог Ђорђа, затим Цркве Свете Недеље од које се у непосредној близини поново прелази – гази река и хода блажим успоном до остатака манастира Свети Арханђели и даље стазом према Сисевцу до манасира Светог Сисоја. Овај изванредни наставак је у дужини од 8,5 km. Стижемо на заслужени одмор у Сисевцу где можемо обићи манастир Светог Сисоја, затим извор реке Црнице, купати се у термоминералном базену ресторана Поточара и уживати у посматрању пастмки у рибњацима. У непосредној близини је и језеро са уређеном пешачком стазом, што је лепа опција за оне који евентуално не желе на базен.

Полазак за Београд из Сисевца у 19 h. Преко Раванице и Сења, до аутопута којим се возимо, уз успутну паузу на некој од пумпи, повратак је испред Центра Сава најкасније до 22 h. Понети са собом купаћи костим (опрему за купање уколико желите да се купате на термоминералним базенима) .

Манастир Сисојевац, на самом извору Црнице, подигао је 1380. године духовник кнеза Лазара, Сисоје Синајит. Опустео је крајем XVII века, а обновљен 1978. Поред манастира, на извору Црнице сада су рибњак и мотел.

Низводно од Сисојевца река Црница улази у кањон у коме се налази десетак манастиришта, чије је остатке обрасла вегетација. Код села Забрега река прави велику кривину и излази из кањона крај остатака манастира Намасија или Манасињца. Беше то значајан манастир са одбрамбеним зидинама и јаком кулом. Црква, посвећена светом Николи конзервирана је и обновљена у једном малом делу. Низводно од манастира су воденице, рибњак и мост преко реке.

Село Забрега је подигнуто на десној обали Црнице, са занимљивим старим очуваним кућама и новим које су међусобно повезане правим мостовима.

После Забреге, Црница поново улази у кањон и на њеној левој обали сневају остатци храма светог Јована Главосека. Подаци о овој Цркви су врло оскудни и познато је само да је обновљена 1520. године. У близини је стаза која води десном обалом, навише ка стотинак метара високом узвишењу, до моћне стена на заравњеном платоу и велике пећина испод њега. Призор који се на платоу указује вредан је пешачења. На платоу, ког Црница са три стране окружује дубоким кањоном, почива огроман камени мегалит, о чијем настанку говори легенда. По предању, камен је донела деспотица Јерина у својој кецељи у средиште свог дворца. На самој ивици амбиса се налазе рушевине куле, па се претпоставља да су то остаци града Петруса – највећег утврђеног града у средњем Поморављу, по коме се цео овај крај звао Петрушка област. Од града се стаза стрмо спушта наниже ка реци. А на самој обали, приљубљена уз стену и покривена густом вегетацијом, крије се Црква посвећена Благој Марији Петрушкој. Сабор и кланица у којој су Турци побили народ, кад је рек

а зацрнила своје име, догодио се крај ове светиње.

Господар Петруса, жупан Вукосав, је подигао још једну богомољу ближе Грзи, крај села Лешје на падини планине Баба, где нећемо овог пута ићи. Ова манастирска црква, посвећена Пресветој Богородици грађена је по угледу на руске манастире и као таква се потпуно разликује од свих српских манастира. Поред Цркве се налазе три чувена извора на које је долазила краљица Наталија да пије воду,  и једно необично стабло: врба из које расте дуд крај манастира. Мештани верују да је напитак од тог лишћа добар за нероткиње. Поред Цркве се налази и кула Орловића Павла, која је чувала улаз са Честобродице у Поморавље.

За Крстату стену, мештани воле да кажу да је послужила као инспирација Ђури Јакшићу за песму “Отаџбина“. Међутим, како је у време када је ту песму написао, Ђура живео и радио у Подгорцу и  Сумраковцу, тако да је надахнуће за „Отаџбину“ добио посматрајући Ртањ. Од наших домаћина ћете чути још легенди о овом иначе прелепом крају. 

Можда сте скептични у вези базена, али у њему су благотворне термалне воде, а ко жели, може поћи кући са свежим пастрмкама. Цена карте за базен – 300 дин; стандардни мени (пастрмка, помфрит, лепиња) – 550 дин; салата – 100 дин; пиће – 120 до 200 дин; кафа – 80 дин.

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице, вода и храна за успут, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Купаћи костим, пешкир, фактор заштите. 

ЦЕНА:

1.500 дин

1.400 дина  –  за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба

Акцију реализују:

          Неша Царевић         и         Аца Радовановић

  nesa@serbianoutdoor.com                    aca@serbianoutdoor.com

064 684 01 37                     063 555 966

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ФРУШКА: In vino veritas!

Стиже зима, време Сремских чаролија…:-) А кад се већ иде у раван Срем, тад се мора на Фрушку. Одакле почети овај пут? Од вина, како другачије! Посетићемо Сремске Карловце и најстарију тамошњу винарију. ОндаК правац на Стражилово, и прелазимо Фрушку преко Хајдучког кладенца и Црвеног Чота до манастира Старо Хопово. А ондаК, правац у Врдник у топле бањске воде !

Акцију смо осмислили за све категорије пешака; лака стаза коју може проћи баш свако, и да при том осети душу Срема, колико се то може за један дан. А може…

Сремски Карловци Сремски Карловци ноћу

ПОЛАЗАК:  тачно у 8.00 h, са паркинга испред центра “Сава”. Као и обично, полазимо 15-ак минута раније, да не каснимо у  поласку.

Почетак приче - подрум "Живановић" А потом дегустација

                    Путујемо старим Новосадским путем, до Сремских Карловаца и одлазимо у винарију породице „Живановић“  .  Први писани трагови о њој упућују на Теодора Живановића (1753 – 1832) и његовог наследника Јосима који су током XVIII и XIX века, као успешни виноградари, винари и трговци вином, утемељили породичну традицију те њен углед траје до данашњих дана.

на винској карти "Титаника" била су два Карловачка вина: Бермет и Аусбрух Музеј

Данас се производњом бави седма генерација винара Живановића у тристогодишњем винском лагуму. У посети њиховом Музеју, уз дегустацију 7 врста вина (Ризлинга, Шардонеа, Каберне Совињона, Мерлоа, Пробуса као аутохтоне црне карловачке сорте, црног и белог Бермета) и сремачко мезе, задржавамо се сат и по, а потом даље…

гроб Бранка Радичевића 

…на Стражилово, где од споменика  Бранку Радичевићу, пошто попијемо кафу, пешачимо ка Хајдучком извору и Црвеном Чоту се спуштамо гребеном низ Рајковац до манастира Старо Хопово.

Траса је апсолутно за свакога, без обзира на старост и кондицију (дужине свега 11 km са висинском разликом тек 270 m), тако да ће нам корак бити лаган. Након посете манастира Старо Хопово, одвозимо се у бању Врдник, где ћемо се релаксирати у базену хотела „Термал“ (цена улазнице за групу од 20 учесника је 300 дин)

У Београд стижемо најкасније до 21.30 h.

манастир Старо Хопово базен у хотелу Термал

ОПРЕМА: гојзерице и камашне обавезно, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина, све што је потребно за базен и пресвлака.

Приказ трасе на карти

НАПОМЕНА:  Посета музеју и винарији Живковић није обавезна, мада је топло препоручујемо. Цена посете Музеју и дегустације вина је 500 дин. Ако је неко већ био, и не жели да понови посету, може током сат и по времена обићи Сремске Карловце по својој жељи.

ЦЕНА:

1.300 дин

1.200 дин  за чланове Клуба

(за групу од 40 учесника, цена се умањује за 200 дин)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује  Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

   office@serbianoutdoor.com

Karlovci-Vrdnik_resize

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Мали и Велики ВУКАН – бања ЖДРЕЛО

Felix Kanitz је своја путовања овим крајевима поредио са онима из „1001 ноћи“. А тај крај у свако доба године може да пружи много, па и сада када му снегове развејава хладни северац, звани Горњак, док су трагови минулих времена уснули под белином зиме и када је свему томе супротстављена топлина лековитих вода бање „Ждрело“.

Са Вукана Од планинарског дома у Ждрелу, преко Малог и Великог Вукана, до Горњачке клисуре коју усеца зелена Млава између Вукана и Јежевца, у било које годишње доба, 650 m висинске разлике коју треба савладати тим путем, не представљају препреку ни за једну старосну категорију, или профил љубитеља природе. Средње захтевна по зими, у кондиционом смислу, то је леп успон дуг 13 km, који ће задовољити пасиониране шетаче и планинаре.

Стигли пред дом Вукановаца! :-) Млава живописна Горњачка клисура

ПОЛАЗАК:   у 7.00 h, са паркинга испред центра „Сава“. Морамо доћи 15-к минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу и Горњачкој клисури, све до села Ждрело и планинарског дома ПК „Вукан“, одакле почињемо успон.

стаза мами шкљоцања...

Стаза је обележена и води најпре на врх Велики Вукан (825 m), па дуж превоја и до Малог Вукана (732 m) . Одатле се спуштамо према чесми „Четири луле“, где нас чека наше возило. Одлазимо до бање „Ждрело“ и употпуњавамо доживљај до 19 h када полазимо натраг, за Београд, где би требало да стигнемо до 22 h.

Али, фебруар није увек исти... Некад је и овакав Неко то воли више, а неко мање

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНА:  ко хоће, у Ждрелу може и да руча, а групна улазница за базен је 300,оо дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

+42 нa -3 ! бања Ждрело

Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

На снежном врхуПријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КАУП У „24 САТА“ :-)

Као препорука где отићи за викенд у лепе јесење дане, редакција „24 сата“ је за референцу узела програм КАУП-а. Пријатно изненађење! Можемо само додати да су се почетници, који су се пријавили на септембарске акције сазнавши за КАУП из овог часописа, сјајно показали и добро провели!

24 sata 24.9.2013.