Архива за termalni izvori

Јесења палета Рајских отока

Са свих страна окружено планинама у регији унутрашњих Динарида, на надморској висини око 410 m, лежи град Ужице. Недалеко је и граница према Републици Српској и Црној Гори, те практично представља центар западне Србије, којим тече река Ђетиња… Она настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код Кремана, где се спајају Братешина, Коњска река, Ужички и Томића поток. Након 75 km тока улива се у Моравицу, одакле тече као Западна Морава. Вода у горњем току (изнад Ужица) спада у  I и II класу квалитета.

Све до Ужица, Ђетиња тече јединственом клисуром која добрим делом има и кањонске литице, тако да је њен ток наизменично миран и разливен, или виртуозан, са пуно слапова, у деловима где се провлачи кроз кањонске теснаце, наткривена стеновитим литицама. Живи свет клисуре је изузетно богат и одликује га велики број ретких и ендемских биљних врста; позната је као простор најбогатији популацијама дневних лептира, док су срне, лисице, видре и друге шумске животиње њени уобичајени становници. 

Придружите нам се на овом пешачењу кроз природно добро, 14 km дугом трасом која води кроз историју, природне лепоте, уживајући у звуцима вода бистре Ђетиње!

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред просторија клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 6.00 h. Потребно је доћи 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

На успон према остацима утврђења Стари град, полазимо недалеко од градске плаже у центру Ужица, ходамо узаним, стрмим улицамаНакон обиласка и фотографисања, спуштамо се према кањону Ђетиње, одакле крећемо на пешачку туру. Прво што ћемо видети на овој врло динамичној стази су два вештачка водопада на реци Ђетињи која никога не остављају равнодушним. Одавде креће успон стеновитом стазом, према видиковцу Ђурђевића орлови, са кога се пружа диван поглед на кањон реке, која меандрира међу високим кречњачким литицама. Такође се види и неколико мостова, тунела, од старе и нове железничке пруге. Након паузе на врху, настављамо атаром села Стапари, поново према кањону Ђетиње и термалних извора, лепо уређеном излетишту. Поред термалних извора, који такође припадају Стапарима, направићемо дужу паузу, за ручак и окрепљење (ако буде довољно заинтересованих, етно домаћинство нам може организовати заједнички ручак). Одавде улазимо на стару трасу Ћире, која води кроз кањон Ђетиње до плаже у Ужицу.

На том невероватном путу, пролазимо 12 тунела, више од 5 мостова (већи број тунела је НЕосветљен, па ће нам требати лампа, тунели су различитих дужина).

Од Стапара до Ужица је најлепши део стазе са многобројним вировима, Клисура Ђетиње је дугачака 15 km (где она поседује кањонске одлике, стрмих литица, које досежу висину до 300 m), проглашен је пределом изузетних одлика и означен је као природно добро од великог значаја. Ми прелазимо најлепши део у дужини од 6,5 km.

Уживаћете у динамичним шумовима и сликама воде која мења своје облике кроз брзаке, пени се у тзв. лоницма и опет мирно спушта у појединим деоницама. Бићемо изнад дела кањона, зову га котлови, где је најужи, само 3 m. Сићи до специфичног завоја реке назван Рајски отоци.

После неколико тунела наилазимо на  велику и малу брану, и два вештачка али атрактивна водопада, које су направљени у насељу Турица за потребе снабдевања хидроелектране водом, затим  поред хидроцентрале, друга у свету направљена по Теслином начину рада и старог гвозденог моста где се у врелим летњим месецима одржава такмичење скокова у воду.фото: Милија Дикић

Пролазимо поред градске плаже, пратећи ток Ђетиње до паркинга и нашег возила.

Време поласка у 18 h, са једном краћом паузом у току пута, очекивано време доласка у Београд око 22 h.

Стаза је дуга 14 km са висинском разликом 400 m, крећемо се макадамским путем, природном стазом а последњих 6 km ближе Ужицу је асфалтирано и тунели су осветљени.

Ужичанствено!

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, купаћи, пешкир, пресвлака, храна.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.750 дин

1.650 дин – за чланове Клуба

за мање од 40 учесника, котизација се увећава за 300 дин.

Цена ручка ће бити накнадно објављена.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Милан Мијушковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КАЛАФАТ

Северно од Ниша пружа се планина Калафат, позната и под називом Курилово. Ка југу оивичена Нишком котлином, а на северу Топоничком и Копајкошарском (Попшичком) реком, простире се од Грамаде на истоку до превоја Торине на западу одакле настаје Попова глава. Њен највиши истоимени врх висок је 837 m, затим следе још два који прелазе 800 и око десет између 700 и 800 m; остали су испод ових висина. Али, сви ти бројеви мало значе спрам чињенице да се ради о просто заборављеној планини, чије су природне и културно-историјске вредности мало познате. Позивамо вас да  их откријемо, јер ова  област Србије, крије изванредне приче своје околине.

Мало је познато да је подно Калафата и Хумска Чука (крај села Хум), преисторијско насеље из неолитско-бронзаног доба. Шта више, одатле води и стаза ка једном од врхова (Попова Глава 534 m, иначе најзападнији врх). Истраживања која су 1934. године радили А. О. Славетић и М. Грубић, а касније М. Гарашанин, показала су да Хум спада у врло стара села. Налазиште је лоцирано изнад данашњег насеља на Ћувику, између два потока, и лак му је приступ само с југа.

село Хум Хумска чука - налазиште

Субота, 23. септембар:

ПОЛАЗАК  тачно у 6:00 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Дођите 15-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем Београд – Ниш, са ког се искључујемо  за село Горњи Матејевац, где започињемо нашу авантуру.

Најпре посећујемо средњовековну цркву од изузетног културно-историјског значаја. Латинска црква, данас посвећена св.Тројици, налази се у самом селу, спада у веома ретке објекте који датирају из доба пре Немањића, прва половина XI века, изграђена је у тадашњој Византији.

Изнад села Горњи Матејевац, 7 km од града, на брду званом Метох налази се најлепша сакрална грађевина на овом подручју. Саграђена је у време владавине византијског цара Манојла I Комнина (1143.-1180.) који је често боравио у Нишу. Обновљена је за време владавине деспота Стевана Лазаревића, почетком XV века. Црква је посвећена светојЛатинска црква Тројици, а због колоније дубровачких трговаца који су је користили у XVI веку у народу је позната као «Латинска». Изграђена као једнобродна грађевина у облику уписаног крста са куполом , са фасадом од опеке и камена, својим архитектонским облицима обезбедила је значајно место у историји византијске архитектуре на овим просторима. У њеној унутрашњости нису пронађени трагови фресака, а свој народни назив је добила по Дубровчанима (католицима тј. Латинима) који су је користили током XVI века. У периоду од 1968. до 1974. године, на цркви су обављени  конзерваторски  и  рестаураторски  радови, током којих јој је враћен њен изворни облик, који је реконструисан на основу њених остатака и археолошких истраживања

Након обиласка Латинске цркве, полазимо стазом која ће нас водити преко планине Калафат, од јужне до северне стране до села Копајкошара где завршавамо пешачење и подижемо шаторе. Траса је дуга око 15 km. Прелепе, густе храстове шуме Калафата су од изузетног значаја за природу околине Ниша. Познате и по богатству јестивих гљива, нарочито вргања, које ћемо потражити успут, па ако будемо имали среће, вечера ће бити укуснија 🙂

Копајкошара старе куће од црвене земље Мрислав Стевановић на видиковцу изнад села

У Копајкошари нас чека традиционална вечера: белмуж, као и сваки пут када обилазимо Сврљишке пределе! Имамо времена да обиђемо село, које је врло интересантно због свог специфичног микроположаја, руралне архитектуре.  Имаћемо прилику да пробамо и купимо првокласни мед из средине која није ни најмање загађена.

Увече, уз логорску ватру, подсетићемо се несвакидашње приче, по којој је ово село најпознатије! Наиме, кампујемо испред пећине Самар, која је била дом нашем легендарном спелеологу Милутину Вељковићу  463 дана. Његово „камено небо“, опсесија, љубав и живот. Милутинов рекорд којим је ушао у Гинисову књигу, још увек нико није оборио. За мештане, то је било златно време, кога се сећају са сузама у очима! Иначе, Вељковићева њига „Под каменим небом“ је дневник његовог боравка у пећини и можете је купити у Клубу.

Недеља, 24. септембар:

Устајемо у 07:00 часова ујутру, пакујемо камп, очекује нас врло динамичан дан, који започињемо проласком кроз пећину Самар. У њој је пронађена до сада најбоље очувана лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња.

пећина Самар Милутин Вељковић спомен плоча на улазу у пећину

Проћићемо кроз ходнике и дворане пећине и покушаћемо да замислимо све камене зидове и одаје као нечији дом, природну средину, где се човек спаја са природом никад тесније, са мраком подземних каналала и жубором подземне реке. Пећина је тунелског карактера, тако да није захтевна за пролазак (ако неко не жели да прође кроз пећину, неће морати). После изласка из пећине, посећујемо чудесну камену композицију лучних облика, налик прерасти. И ако се не убраја у ред тих геоморфолошких реткости, вредно видети је, јер се ради о необично лепом призору!

камени лукови Немања у акцији 

Из Копајкошаре одлазимо у  Попшицу где је нешто врло лепо и занимљиво: базен са природном термалном водом! Ово је јединствена и идилична прилика да се окупамо у сеоском базену на отвореном у коме је вода проточна, а извор се налази у самом базену. Базен је изграђен за мештане села, да после мукотрпних радова на пољима могу да се опусте и освеже…придружићемо се 🙂

базен у Попшици базен у Попшици базен у Попшици

Последња тачка наше авантуре је бања Топило, смештена у живописном кањону Топоничке реке на 640 метара надморске висине. Прошетаћемо клисуром Топоничке реке и ако нам пролазно време дозволи, посетићемо остатке средњовековног утврђења „Железна врата“, и кроз историјску причу, повезаћемо овај локалитет са „Кулама“ Сврљишке клисуре, које смо посетили овог лета.

 река Топоница у бањи Топило бања Топило

Бања Топило је некад изграђена за потребе локалног становништва, а потом као пројекат сеоског и бањског туризма. Успева да се одржи захваљујући мештанима села, који су ову бању скоро у потпуности сами одржавају годинама уназад, иако изостаје било каква новчана и инфраструктурна помоћ општине. Температура воде износи 34 °C, а о њеној лековитости говорићемо на терену. Имаћемо прилику да уживамо у лековитој води бање, која ће бити отворена само за нас 🙂

Следи повратак, од бање Топило после 7 km излазимо на ауто пут Београд-Ниш, и у Београду смо до 22:30h.

Кликни! 🙂

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: шатор, врећа, подлошка, чеона батеријска лампа, прибор и посуда за јело, гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, одећа слојевита примерена временским условима. За пливање, понесите шта је за то потребно. За пећину, где је температура знатно нижа, требаће вам полар, или јакна, заштита за главу – шлем и батеријска чеона лампа. Пролазак пећине није обавезан, али наведну опрему морате имати.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.500 дин

3.400 за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

котизација обухвата и ручак у суботу (белмуж)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Немања Потребић

065 99 88 777

nemanja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

РАЈСКИ ОТОЦИ – Tрасом Ћире: манастир Рујан, Ужице

Са свих страна окружено планинама у регији унутрашњих Динарида, на надморској висини око 410 m, лежи град Ужице. Недалеко је и граница према Републици Српској и Црној Гори, те практично представља центар западне Србије, којим тече река Ђетиња… Она настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код Кремана, где се спајају Братешина, Коњска река, Ужички и Томића поток. Након 75 km тока улива се у Моравицу, одакле тече као Западна Морава. Вода у горњем току (изнад Ужица) спада у  I и II класу квалитета.

Све до Ужица, Ђетиња тече јединственом клисуром која добрим делом има и кањонске литице, тако да је њен ток наизменично миран и разливен и и темпераментан, са пуно слапова, у деловима где се провлачи кроз кањонске теснаце, наткривена стеновитим литицама. Живи свет клисуре је изузетно богат и одликује га велики број ретких и ендемских биљних врста; позната је као простор најбогатији популацијама дневних лептира, док су срне, лисице, видре и друге шумске животиње њени уобичајени становници. 

Придружите нам се на овом пешачењу кроз природно добро, 15 km дугом трасом која води кроз историју, природне лепоте, са пријатном релаксацијом: термални извор  бистре Ђетиње!

фото: Предраг Супуровић

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред просторија клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 6.00 h. Потребно је доћи 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

На успон према остацима утврђења Стари град, полазимо недалеко од градске плаже у центру Ужица, ходамо узаним, стрмим улицамаНакон обиласка и фотографисања, враћамо се у наше возило и следи наставак пута према Врутцима одакле почиње наша пешачка тура. Прва одредница је манастир Рујан где ћемо се упознати са његовом историјом. Спуштамо се према брани и језеру Врутци, одакле улазимо на стару трасу Ћире, која води кроз кањон Ђетиње до плаже у Ужицу.

градска плажа  

На том петочасовном путу, пролазимо 12 тунела, више од 5 мостова (већи број тунела је НЕосветљен, па ће нам требати лампа, тунели су различитих дужина). У селу Стапари, поред термалних извора направићемо дужу паузу, па ко буде желео може се окупати у маленим базенима (темпаратура воде је од 17 -24 C).

DSCI3590 DSCI3614 DSCI3223

Од Стапара до Ужица је најлепши део стазе са многобројним вировима, Клисура Ђетиње је дугачака 15 km (где она поседује кањонске одлике, стрмих литица, које досежу висину до 300 m), проглашен је пределом изузетних одлика и означен је као природно добро од великог значаја.

Тврђава Поглед на тврђаву са Забучја

Уживаћете у динамичним шумовима и сликама воде која мења своје облике кроз брзаке, пени се у тзв. лоницма и опет мирно спушта у појединим деоницама. Бићемо изнад дела кањона, зову га котлови, где је најужи, само 3 m. Сићи до специфичног завоја реке назван Рајски отоци. Може се организовати оброк крај Ђетиње у Стапарима, (ако буде довољно заинтересованих).

DSCI3203 DSCI3240 Velika brana na Djetinji -Uzice

После неколико тунела наилазимо на  велику и малу брану, и два вештачка али атрактивна водопада, које су направљени у насељу Турица за потребе снабдевања хидроелектране водом, затим  поред хидроцентрале, друга у свету направљена по Теслином начину рада и старог гвозденог моста где се у врелим летњим месецима одржава такмичење скокова у воду.

Детаљ са Рајских отока код Мале бање ФОТО: Милија Дикић фото: Нилија Дикић

И коначно релаксација (уколико остане врмена) на градској плажи која је уједно и мини водени спортски центар, где проводимо време до поласка за Београд. Време поласка у 19 h, са једном краћом паузом у току пута, очекивано време доласка у Београд око у 23 h.

  дото: Милија Дикић DSCI3234 DSCI3229

Стаза је дуга 17 км са висинском разликом 300м (у спусту), крећемо се макадамским путем а последњи километри ближе Ужицу су асфалтирани (у догледно време ће цела траса бити асфалтирана) и тунели су осветљени.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, купаћи, пешкир, пресвлака, храна.фото: Милија Дикић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.750 дин

1.650 дин – за чланове Клуба

за мање од 40 учесника, цена се увећава за 200 дин

ЦЕНА ОБРОКА: биће накнадно објављена (храна из етно домаћинства)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Пеђа Супуровић Старо Ужице - разгледница

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Кањон Великог Рзава – Височка бања

У кањон Јагнила повела сам вас вођена жељом да га видите док га не униште. Прошлог пролећа, прелепа траса преко Дупеш Чоке је коначно руинирана  да ова акција више никада неће постојати. Ко се сећа Кленцуша од пре 3 године, сада би се засигурно потресао пред његовим призором.

А Рзав? Кратак форшпан испод садржи оно што нас је нагнало да вам прошлог лета покажемо нешто прелепо и вредно, а што је и поред тога у опасности да га више не буде. Оно што овога пута мењамо је да због предугог пута, акција буде дводневна: првога дана пролазимо део кањона Великог Рзава, до Височке бање (термалне каде у самом кањону), а другога дана се придружујемо Нолетовој групи која обилази кањон Пањице и Водену пећину!

Височка бања

фото: Владимир Мијаиловић

Велики Рзав је река која тече источном границом Златибора – поред Бијеле Ријеке, Љубиша, Жељина и Сирогојна. Амбијент изузетне лепоте, плаховити брзаци, смарагдни вирови, врлетни кањони, лековите воде, чак и бања у самом кањону – нису једини адути Великог Рзава. Првенство над свим наведеним има чињеница да се ради о најчистијој реци Србије и последњој која је незагађена целим својим током, дугим преко 50 km. Оваквим вредним реткостима држава би морала бити Мајка, а не зла маћеха која над истим извршава смртну пресуду предвиђену Просторним планом Републике Србије. Више о томе прочитајте овде (потписник редова је уједно и наш домаћин Зоран Раковић). Пре него изнесемо програм акције, наглашавамо кобну могућност да овај кањон и јединствену Височку бању у њему можда више никад нећете видети, јер се радови и поред залагања грађанства – не заустављају…

Височки кањон Височка бања

Субота, 2. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.00 h. Обавезно дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време.  Путујемо Ибарском магистралом до Ариља. На Руднику правимо паузу, а од Ариља настављамо ка селу Висока (Ариљске пирамиде…) Велики и Мали Остреш последњих година буде знатижељу, нарочито након открића босанских пирамида (крај једних и других у близини је село Висока/Високо).

Височки кањон 

Наш план је да прођемо део кањона Великог Рзава код села Висока (Височки кањон), где је и некад чувени, данас мало заборављени извор термалне воде – Височка бања. Да, да, у самом кањону! Биће то адекватан предах након кањонске партије 🙂 То ће изгледати овако: када дођемо до кањона, возило напуштамо спремни за пролажење воде која је у три теснаца дубока толико да нећемо моћи да носимо ранчеве, већ искључиво водонепропусне вреће! После 6 km стижемо до Височке бање, где се бањамо и настављамо сувом стазом, без даљег квашења, до места где логорујемо. Подижемо шаторе, палимо ватру, вечерамо…

Височки кањон 

Траса није напорна,  дуга је око 6 km, али напомињемо учесницима да имају у виду да ће приликом проласка кањона газити и плитку воду и мало пливати по нешто дубљим деловима. Воде Височке бање су термалне и пружиће нам пријатну релаксацију.

Пролазак воде је једини специфичан сегмент ове иначе врло лагане акције, тако да је она приступачна и учесницима са скромнијом кондицијом.

Недеља, 3. јули:

Устанак, доручак, кафа, паковање шатора, да бисмо у 9 h пошли у сусрет нашој екипи са којом проводимо овај дан. У Ариљу морамо бити у 10 h, кјер дочекујемо КАУП-це предвођене Нолетом и са њима настављамо доживљај! Од Ариља се одвозимо до села Добрача, одакле почиње пешачка партија.

Пролазак кањона Пањице и Водена пећина је изузетно популарна акција, коју КАУП годинама изводи у предивном Ариљском крају. Она се и даље изводи као једнодневна акција, а програм можете видети кликом на линковане речи, како бисте стекли детаљан увид како ћемо провести други дан. На располагању вам је избор: кањон Великог Рзава и Височка бања (викенд), или кањон Пањице – Водена пећина (један дан), шта вам буде више одговарало 🙂

ОПРЕМА: за пролазак кањона је потребна одећа за воду – неопрен, или купаћи, а на ногама обућа у којој се може пролазити вода (неопренске патике, или обичне патике, или кроксице), док ствари потребне дуж тих 6 кањонских километара носимо у водонепропусној врећи.

за логор: шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа, прибор за јело (порција и есцајг)

за други дан: гојзерице (могу и патике), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским условима, батерријска лампа, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, опрема за купање (пешкир, купаћи) и пресвлака.

НАПОМЕНА: пролазак Височког кањона захтева потпуно квашење и нешто мало пливања.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.300 дин

3.200 дин за пуноправне чланове Клуба

Котизација обухвата и вечеру у суботу у Височкој бањи.

Уколико будемо путовали аутобусом, котизација се умањује за 300 динара

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Велики Рзав – Височка бања и кањон

Пре две године повела сам вас у кањон Јагнила вођена жељом да га видите док га не униште. Овог пролећа, прелепа траса преко Дупеш Чоке је коначно руинирана  да ова акција више никада неће постојати. Ко се сећа Кленцуша од пре 3 године, сада би се засигурно потресао пред његовим призором.

А Рзав?

Овај кратак форшпан садржи оно што нас је нагнало да вам покажемо нешто прелепо и вредно, а што је и поред тога у опасности да га више не буде, погледајте:

Височка бања

фото: Владимир Мијаиловић

Велики Рзав је река која тече источном границом Златибора – поред Бијеле Ријеке, Љубиша, Жељина и Сирогојна. Амбијент изузетне лепоте, плаховити брзаци, смарагдни вирови, врлетни кањони, лековите воде, чак и бања у самом кањону – нису једини адути Великог Рзава. Првенство над свим наведеним има чињеница да се ради о најчистијој реци Србије и последњој која је незагађена целим својим током, дугим преко 50 km. Оваквим вредним реткостима држава би морала бити Мајка, а не зла маћеха која над истим извршава смртну пресуду предвиђену Просторним планом Републике Србије. Више о томе прочитајте овде (потписник редова је уједно и наш домаћин Зоран Раковић). Пре него изнесемо програм акције, наглашавамо кобну могућност да овај кањон и јединствену Височку бању у њему можда више никад нећете видети, јер се радови и поред залагања грађанства – не заустављају…

Височки кањон Височка бања

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава, тачно у 7.00 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.  Путујемо до Ариља у друштву Зорана Раковића, лидера борбе за одбрану Великог Рзава и на наше задовољство, нашег домаћина током обиласка овог предела. А крај Ариља су и Ариљске пирамиде… Велики и Мали Остреш последњих година буде знатижељу, нарочито након открића босанских пирамида (крај једних и других у близини је село Висока/Високо).

Височки кањон 

Наш план је да прођемо део кањона Великог Рзава код села Висока (Височки кањон), где је и некад чувени, данас мало заборављени извор термалне воде – Височка бања. Да, да, у самом кањону! Биће то адекватан предах након кањонске партије 🙂 То ће изгледати овако: кад дођемо до кањона, свлачимо се у купаћи и пролазимо стотинак метара са ранцем у ципелама у рукама до Вискочке бање. Ту се бањамо и настављамо сувом стазом, без даљег квашења.

Височки кањон 

Иначе, траса до кањона нас води и крај интересантног монолита, за који су везане многе легенде (добро познате Зорану). По повратку пролазимо ушће Катушнице и пењемо даље ка једном имању са фантастичним видиковцем, изнад самих базена. Траса није напорна,  дуга је око 6 km, али напомињемо учесницима да рачунају на квашење приликом проласка кањона.  Први јесењи викенд је одлично време за то, обзиром да су воде Височке бање термалне. Пре поласка за Београд, уприличићамо леп предах који подразумева ручак у природи, као прави епилог овој лепој причи 🙂

Пролазак воде је специфичан сегмент ове иначе врло лагане акције, тако да је она приступачна и учесницима са скромнијом кондицијом.

ОПРЕМА: гојзерице (могу и патике), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским условима и проласку воде, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, опрема за купање (пешкир, купаћи) и пресвлака. Понесите посуду и прибор за јело!

НАПОМЕНА: приликом проласка Височког кањона ће бити квашења, рачунајте на то!

ЦЕНА (путујемо минибусом):

2.100 дин

2.000 дин за пуноправне чланове Клуба

Ценом је обухваћен и ручак у природи

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.