Архива за Svrljig

КАЛАФАТ

Северно од Ниша пружа се планина Калафат, позната и под називом Курилово. Ка југу оивичена Нишком котлином, а на северу Топоничком и Копајкошарском (Попшичком) реком, простире се од Грамаде на истоку до превоја Торине на западу одакле настаје Попова глава. Њен највиши истоимени врх висок је 837 m, затим следе још два који прелазе 800 и око десет између 700 и 800 m; остали су испод ових висина. Али, сви ти бројеви мало значе спрам чињенице да се ради о просто заборављеној планини, чије су природне и културно-историјске вредности мало познате. Позивамо вас да  их откријемо, јер ова  област Србије, крије изванредне приче своје околине.

Мало је познато да је подно Калафата и Хумска Чука (крај села Хум), преисторијско насеље из неолитско-бронзаног доба. Шта више, одатле води и стаза ка једном од врхова (Попова Глава 534 m, иначе најзападнији врх). Истраживања која су 1934. године радили А. О. Славетић и М. Грубић, а касније М. Гарашанин, показала су да Хум спада у врло стара села. Налазиште је лоцирано изнад данашњег насеља на Ћувику, између два потока, и лак му је приступ само с југа.

село Хум Хумска чука - налазиште

Субота, 23. септембар:

ПОЛАЗАК  тачно у 6:00 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Дођите 15-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем Београд – Ниш, са ког се искључујемо  за село Горњи Матејевац, где започињемо нашу авантуру.

Најпре посећујемо средњовековну цркву од изузетног културно-историјског значаја. Латинска црква, данас посвећена св.Тројици, налази се у самом селу, спада у веома ретке објекте који датирају из доба пре Немањића, прва половина XI века, изграђена је у тадашњој Византији.

Изнад села Горњи Матејевац, 7 km од града, на брду званом Метох налази се најлепша сакрална грађевина на овом подручју. Саграђена је у време владавине византијског цара Манојла I Комнина (1143.-1180.) који је често боравио у Нишу. Обновљена је за време владавине деспота Стевана Лазаревића, почетком XV века. Црква је посвећена светојЛатинска црква Тројици, а због колоније дубровачких трговаца који су је користили у XVI веку у народу је позната као «Латинска». Изграђена као једнобродна грађевина у облику уписаног крста са куполом , са фасадом од опеке и камена, својим архитектонским облицима обезбедила је значајно место у историји византијске архитектуре на овим просторима. У њеној унутрашњости нису пронађени трагови фресака, а свој народни назив је добила по Дубровчанима (католицима тј. Латинима) који су је користили током XVI века. У периоду од 1968. до 1974. године, на цркви су обављени  конзерваторски  и  рестаураторски  радови, током којих јој је враћен њен изворни облик, који је реконструисан на основу њених остатака и археолошких истраживања

Након обиласка Латинске цркве, полазимо стазом која ће нас водити преко планине Калафат, од јужне до северне стране до села Копајкошара где завршавамо пешачење и подижемо шаторе. Траса је дуга око 15 km. Прелепе, густе храстове шуме Калафата су од изузетног значаја за природу околине Ниша. Познате и по богатству јестивих гљива, нарочито вргања, које ћемо потражити успут, па ако будемо имали среће, вечера ће бити укуснија 🙂

Копајкошара старе куће од црвене земље Мрислав Стевановић на видиковцу изнад села

У Копајкошари нас чека традиционална вечера: белмуж, као и сваки пут када обилазимо Сврљишке пределе! Имамо времена да обиђемо село, које је врло интересантно због свог специфичног микроположаја, руралне архитектуре.  Имаћемо прилику да пробамо и купимо првокласни мед из средине која није ни најмање загађена.

Увече, уз логорску ватру, подсетићемо се несвакидашње приче, по којој је ово село најпознатије! Наиме, кампујемо испред пећине Самар, која је била дом нашем легендарном спелеологу Милутину Вељковићу  463 дана. Његово „камено небо“, опсесија, љубав и живот. Милутинов рекорд којим је ушао у Гинисову књигу, још увек нико није оборио. За мештане, то је било златно време, кога се сећају са сузама у очима! Иначе, Вељковићева њига „Под каменим небом“ је дневник његовог боравка у пећини и можете је купити у Клубу.

Недеља, 24. септембар:

Устајемо у 07:00 часова ујутру, пакујемо камп, очекује нас врло динамичан дан, који започињемо проласком кроз пећину Самар. У њој је пронађена до сада најбоље очувана лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња.

пећина Самар Милутин Вељковић спомен плоча на улазу у пећину

Проћићемо кроз ходнике и дворане пећине и покушаћемо да замислимо све камене зидове и одаје као нечији дом, природну средину, где се човек спаја са природом никад тесније, са мраком подземних каналала и жубором подземне реке. Пећина је тунелског карактера, тако да није захтевна за пролазак (ако неко не жели да прође кроз пећину, неће морати). После изласка из пећине, посећујемо чудесну камену композицију лучних облика, налик прерасти. И ако се не убраја у ред тих геоморфолошких реткости, вредно видети је, јер се ради о необично лепом призору!

камени лукови Немања у акцији 

Из Копајкошаре одлазимо у  Попшицу где је нешто врло лепо и занимљиво: базен са природном термалном водом! Ово је јединствена и идилична прилика да се окупамо у сеоском базену на отвореном у коме је вода проточна, а извор се налази у самом базену. Базен је изграђен за мештане села, да после мукотрпних радова на пољима могу да се опусте и освеже…придружићемо се 🙂

базен у Попшици базен у Попшици базен у Попшици

Последња тачка наше авантуре је бања Топило, смештена у живописном кањону Топоничке реке на 640 метара надморске висине. Прошетаћемо клисуром Топоничке реке и ако нам пролазно време дозволи, посетићемо остатке средњовековног утврђења „Железна врата“, и кроз историјску причу, повезаћемо овај локалитет са „Кулама“ Сврљишке клисуре, које смо посетили овог лета.

 река Топоница у бањи Топило бања Топило

Бања Топило је некад изграђена за потребе локалног становништва, а потом као пројекат сеоског и бањског туризма. Успева да се одржи захваљујући мештанима села, који су ову бању скоро у потпуности сами одржавају годинама уназад, иако изостаје било каква новчана и инфраструктурна помоћ општине. Температура воде износи 34 °C, а о њеној лековитости говорићемо на терену. Имаћемо прилику да уживамо у лековитој води бање, која ће бити отворена само за нас 🙂

Следи повратак, од бање Топило после 7 km излазимо на ауто пут Београд-Ниш, и у Београду смо до 22:30h.

Кликни! 🙂

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: шатор, врећа, подлошка, чеона батеријска лампа, прибор и посуда за јело, гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, одећа слојевита примерена временским условима. За пливање, понесите шта је за то потребно. За пећину, где је температура знатно нижа, требаће вам полар, или јакна, заштита за главу – шлем и батеријска чеона лампа. Пролазак пећине није обавезан, али наведну опрему морате имати.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.500 дин

3.400 за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

котизација обухвата и ручак у суботу (белмуж)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Немања Потребић

065 99 88 777

nemanja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Сврљишке планине – Преконошка пећина – НИШЕВАЧКА КЛИСУРА (Бањица, Куле, кањон Белице – Котлови)

Наша Србија има неких „рупа на карти“ у смислу што се неки посве изузетни предели, готово не посећују, нити о њима, игде ишта можете сазнати на ма који приступачан начин. Kао да не постоје. Управо је то случај са пределом у који вас позивамо овим програмом. Вансеријска лепота Нишевачке клисуре тако остаје под велом разних изговора да је далеко, да се нема где сместити (што није тачно)…Али има радозналих, који се једноставно упуте тамо, не чекајући више да ико ишта организује, као и ентузијаста који се труде да те красоте открију људима који воле природу и њене вредности. КАУП је 2013. направио први корак, а ове године вас позивамо на знатно богатији садржај, осмишљен да осетите овај изузетно леп и природом богат крај. Чекаће вас домаћа храна (не морате носити своју) и знамења овог предела, која ће вам представити за ту прилику посебно одабрани гости. Ваша је само добра воља, а наше све остало!

фото Милан Дракулић

Овај догађај, коме смо посветили посебну пажњу, представили смо кратким филмом кога можете видети кликом на фотку испод. Овога пута, то ће бити много више од пешачења – осетићете крај!

 

Сврљишка котлина једна је од најмаркантнијих попречних котлина у карпатско балканском луку источне Србије и као таква представља посебну предеону целину. Обухвата претежни део слива Сврљишког Тимока, леве саставнице Белог Тимока и лежи између планинског венца Сврљишких планина (Зелени врх 1334 m) на југу, огранка Пајешког камена (1074 m), на истоку, планине Тресибабе (786 m) на северу и Калафата и његових огранака (839 m) на западу. На северозападу је ограничена пределом Голак, на северу књажевачком котлином, на истоку Заглавком, на југоистоку Белопаланачким Буџаком, на југу Белопаланачком котлином, а затим облашћу Сићевачке клисуре, Нишком и Алексиначком котлином, на југу и југозападу. Централно (градско) насеље је Сврљиг, са 38 села на територији општине.

 Место где логорујемо - Бањица; фото: Милан Дракулић фото: Д. Боснић

Овај заборављени простор Србије, сачувао је раскош природних ресурса. Наша намера је да овом акцијом, сваке године, скидамо окове заборава са овог фантастичног предела, упознајући вас са његовим изворним вредностима. Ове године, план је следећи:

Петак, 19. јуни:

ПОЛАЗАК:  у 16.00 h са паркинга испред центра „Сава“, аутопутем до Ниша. Врло незгодно време за полазак, обзиром да је радни дан, али зато смо програм припремили толико раније, како бисте имали времена да се припремите. Избора немамо, јер пут је дуг, а испланирали смо не само дневне, већ и вечерње активности, које ће обогатити наша знања и учинити ову експоедицију незаборавном. И успутне паузе ћемо правити искључиво по потреби, јер нас крај Пандирала, где ћемо се улогорити чека гост вечери! Пред Нишом се искључујемо и настављамо према Сврљигу и даље ка селу Периш и најзад до понора реке Турије – Пандирала, где подижемо шаторе.

Наше вечерње дружење биће оплемениће проф. др Сретен Петровић, који ће у свом завичајном амбијенту, у сред идеалне сценографије (обзиром на небројена предања и веровања везана за ово магично место), изложити занимљиве и значајне ствари из опбласти свог рада. А тек смо дошли… 🙂 Вечерамо из котлића, а пре него одемо на починак, остављамо кромпире у жар, да буду спремни уз сутрашњи доручак.

фото: Саша Ранчић Пандирало

Субота, 20. јуни:

Кафа, доручак, и у 20:00 h улазимо у Пандирало – изузетнан спелеолошки објекат, за кога су везане многе митолошке, народне приче, о којима ће такође бити речи (шаторе остављамо да се просуше). Говорићемо вам о овом интересантном, понорском подземном крашком облику, и заћи колико нам водостај буде дозволио. Ту би требало да нас дочекају домаћини – голуби пећинари! Причаћемо вам и о значају Пандирала у Другом српско-турском рату.

Сврљишке планине - фото Саша Ранчић Пандирало - фото: Саша Ранчић Пандирало - фото: Саша Ранчић

Пакујемо сада већ суве шаторе и крећемо ка селу Гулијан, одакле полазимо на највиши врх Сврљишког масива – Зелени врх (1334 m). Говорићемо вам о постанку Сврљишких планина, њиховој еволуцији, њиховим геоморфолошким карактеристикама, процесима и појавама, од којих неке уочавамо на самом терену. Дужина ове трасе је 12 km, са успоном од 830 m.

 фото: Саша Ранчић Зелени врх - фото: Саша Ранчић

Прошло је подне, хитамо у комби ка Преконошкој пећини, која има посебно занимљиву причу. Представићемо вам њен настанак и на лицу места видети агенсе који су довели до њеног стварања. И ако ова пећина ужива законску заштиту, видећемо на жалост и колико је оштећена (остаци рупа, трагача за златом, за костима пећинског медведа, крадљивца пећинског накита и сл.). Цвијић ју је својевремено описао као најлепшу пећину Србије и једно од ретких налазишта палеолитског човека. Циљ нам је да све то чујете, јер то појашњава зашто је заштићена, а не само да вам покажемо где је, јер бисте то сигурно могли и без нас 🙂

Улаз у Преконошку пећину Преконошка пећина фото: Александар Вељковић

Пут настављамо до нашег другог логора Нишевачке клисуре, где бисмо требали да стигнемо до 16:30 h. Ово мало сврљишко село је на свега 7 km од Сврљига, на обалама Сврљишког Тимока, на самом уласку у клисуру. Нишевачка клисура, околне планине и сам Тимок чине овај крај безмало фантастичним за планинарење и боравак у природи, тако да ћете већ на први поглед бити импресионирани. Наш логор биће у Бањици, пред самом клисуром, крај Сврљишког Тимока, и не бисмо да откривамо све појединости, али ћемо рећи да ће се, осим наших старих другара одавде, ове вечери са нама дружити писац  Братислав Браца Петровић из Беле Паланке, чија су дела преведена на неколико језика, али су најдрагоценија она која је написао у Тимочко-Лужничком дијалекту. Вечераћемо заједно, а о дијалекту поднебља сазнати на најпопуларнији могућ начин (дуго смо већали како то да вам приближимо и уверени смо да је ово улимативно!).

 Куле

И овога пута напомињемо, да су овде врло изражене дневне и ноћне температурне варијације, тако да колико год да су врели дани, ноћи су врло свеже, тако да се у складу са тим и опремите, јер звезде, колико год да лепо сијају, не греју 🙂

Недеља, 21. јуни:

Доручак, кафа и у 8:00 h полазимо на Куле са којих се пружа призор са насловне фотографије (меандри Нишевачке клисуре).

За ову трасу је важно да имате у виду да њену тежину не одређује дужина, већ нагиб и подлога. И ако кратак, ово је врло стрм успон. Укупна дужина трасе износи 10 km, са висинском разликом 450 m (што у просеку траје 3 и по сата). Ко не буде желео да се пење, може остати на плажи, и после наставити са остатком групе у кањон Белице.

 приказ трасе успона на Куле

Да напоменемо да се у непосредној близини нашег логора налази изузетно леп врелски извор, те када пођете по воду, обавезно, поред флаше, понесите и фото апарат, да се не бисте враћали по њега.

Овде смо одвојили неке занимљивости и историјске податке за оне који желе више да знају.

 кањон Белице - Котлови 

Кањон Белице је изузетно атрактиван. Називају га и  Котлови и то је место за уживање! Проћићемо га по силаску са Кула и упијати фантастичне призоре водених када којима тече ова кристално чиста речица, преливајући се слаповима из једне у другу. Кањон је врло кратак (400 m), и оно што ће вас задржати биће мотиви за фотографије. Пре него пођемо пут повратка, имамо заједнички ручак. У 18 h би требало да пођемо за Београд, где би стижемо до 23 h. Правићемо кратке успутне паузе, по потреби.

ОПРЕМА:  гојзерице, шатор, врећа, подлошка, батеријска (чеона) лампа, прибор за јело (порција), заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, прибор за личну хигијену,  опциона обућа и одећа за кањон (купаћи, за пролазак Котлова), и наравно пресвлаке. Понесите поларе, тј. топлију одећу, јер су ноћи овде свеже, без обзира на могућу врелину дана.

ЦЕНА:  обухвата превоз, два доручка, обе вечере, ручак, све програме описане у садржају текста и трошкове организације. Број места је ограничен, путујемо комбијем.

4.000 дин

3.900 дин – за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализују:

               Немања Потребић         Гордана Атанасијевић

nemanja@serbianoutdoor.com       office@serbianoutdoor.com

    065 99 88 777         065 377 14 74

 За краj, један мини колаж, тек да наслутите чиме oвај циклус настављамо следеће године!

  

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.