Архива за Sumorovac

Између уклетог и светог: клисура Бистрице – Лукин камен – бања Ждрело

Ово је једна врло лепа траса у ареалу „Капије Хомоља“, по мери зимског дана, која води живописном клисуром Бистрице, крај њених слапова и водопада и качи изузетно леп видиковац –  Лукин камен. Није тешка, нити дуга, тако да могу учествовати и почетници. Почиње од моста за који мештани верују да је уклет, а завршава код старог манастира Орешковица. Након пешачења,  сјурићемо се у Ждрело! 🙂

 поглед са Суморовца

Према легенди, пролазећи овим крајевима, с десне страном Млаве, цар Лазар и царица Милица су, испод оближњих планина пронашли изузетно бистар извор и речицу. Ту су се одморили, пили воду, умили се. Чувши за то, људи су почели да насељавају тај део око извора и настало је село у чијој близини беше и манастир који је данас Бистричка црква. Цар Лазар и царица Милица су село касније прозвали Бистрица по бистрој води коју су ту затекли.

ПОЛАЗАК:   у 7.00 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем преко Пожаревца и Петровца, до села Бистрица где напуштамо возило и почињемо пешачење.

слапови Бистрице излетиште, фото Александар Вељковић

Полазимо од Уклетог моста на крају села Бистрица. Да, баш тако и о томе можете видети причу овде, али не брините, већ смо га много пута прелазили, безбедно је 🙂 Ходамо дуж живописног тока реке Бистрице ка цркви Светог цара Константина и царице Јелене. У непосредној близини је и лепо уређено излетиште са чесмом, дрвеним столовима и клупама. Ту се сваке године одржава манифестација „Дани воденичара и помељара“ (Бистрица је позната по својим старим воденицама), а нама ће ту бити идеално место за доручак!

Данашња црква почива на темељима старог манастира саграђеног 1471. године, у време турског ропства. Црква је направљена на удаљеном месту од села како би је што боље сачували од Турака, али су је 1813. године ипак срушили. Ктитори прве цркве која је овде била беху Богдан и Митар Јакшић из суседног села Ждрело. Данашња црква је обновљена на темељима старе, тако да је задржала исте димензије. Године 1936. на инсистирање свештеника Чедомира Кујунџића који је у то време био парох, започета је обнова цркве . Завршена је 1937. године, преживела је Други светски рат и остала као у периоду завршетка обнове. Црквена слава је Велика госпојина када се у порти одржава велики традиционални Великогоспојински сабор.

Настављамо даље уз Бистрицу ка њеном водопаду… Налази се на 500 m од излетишта и представља диван мотив за фотографисање и инспиративан предах 🙂

Бистрички водопад у рано пролеће Бистрички водопад, зими Скретање за Лукин камен

Враћамо се са водопада и пењемо ка Лукином камену, предивном видиковцу изнад долине Решковице. То је маркантна кречњачка стена, истуреног шпица и препуна шкрапа, што је не чини лако приступачном, али је видик предиван; испред је Вукан, а доле се види обновљени стари манастир Орешковица, чије је братсво ту поставило крст. Лукин камен је одлично место са кога се ужива у заласку сунца, што је утицало на креирање ове трасе 🙂

Лукин камен  фото: Александар Вељковић Лукин камен

 

Са Лукиног камена се спуштамо ка манастиру Светог Петра и Павла – Орешковица, подигнутог недалеко од извора Решковице.

Манастир Решковица се налази у атару села Ждрело и припада Браничевској епархији. Од средњовековне Орешковице остали су само темељни зидови храма из којих се диже високи дрвени крст, који је јеромонах Данило донео из Јерусалима. Он од 1991. обнавља манастир у планинском беспућу. Црква Свете Тројице је јединствена, јер има три црквена брода на три спрата. Два су под земљом и посвећени су Сабору Светих апостола и Светој Катарини Синајској, а надземни део храма Светој Тројици. У спољашњем изгледу храма украшеног лепо отесаним белим кречњаком и црвенкастим пешчаром уједињени су елементи српско-византијског стила са егзотичним утицајима из Свете земље.

Према народном предању, а и неким историјским потврдама, саградио га је кнез Лазар. Манастир је био посвећен светој Тројици, па се у старим записима помиње као светотројички или троицки. Лековит извор крај манастира по предању је сазидао кнез Лазар. Тај извор се налазио на седамдесетак метара северно од старе манастирске цркве. Цео манастир био је ограђен заштитним зидом чији се темељи још увек понегде назиру. Од саме цркве остало је веома мало, заправо делови зида не виши од једног метра. Види се да је била доста малих димензија, због чега неки сумњају да је то била царска задужбина, иако је познато да Лазареве цркве нису биле грандиозне грађевине, већ мале и скромне богомоље, што одликује и њега као човека и тешко време у којем је живео. После тешких времена у којима је манастир био од 1467. године, када је привремено напуштан до 1528. године, црква је обновљена, највероватније на старим темељима. Манастир је био значајан духовни центар у време када је из духовности извирала укупна наша култура. У њему су, од краја XVI па до краја XVII века, преписиване свете књиге. Захваљујући свом географском положају, манастир се одликовао тешком приступачношћу. За доба када силнике нису могли зауставити ни најјачи одбрамбени зидови, ова чињеница је била велика предност. У Орешковици је преписано много књига, али је до данашњих дана сачуван мали број. Остале су нестале у турским паљевинама и пљачкама или у бегу од турског зулума. Манастир су Турци 1688. године опљачкали, спалили и срушили. Обнављање манастира започето је 1991. године. Међутим, то није уобичајено обнављање на темељима пострадалог манастира – овде су темељи средњевековног манастира Решковице остављени по страни, а гради се на двадесетак метара северно од њих нова црква, са три нивоа, од којих су два дела под земљом (најнижи је посвећен Сабору Светих Апостола, средњи Светој Катарини Синајској, а горњи Светој Тројици).

Након посете манастиру Орешковица, настављамо до Извиђачког дома где нас чека наше возило. Укупна дужина трасе износи 11 km са успоном од 280 m и спустом од 260 m, што значи да није кондиционо захтевна. Одвозимо се до бање „Ждрело“ где проводимо остатак времена, опуштајући се у лековитим, термалним базенима (групна улазница је 400 динара). За Београд полазимо у 20 h и стижемо до 22:15 h.

Пост фестум у Ждрелу :-) (фото: Александар -Вељковић) Ждрело (фото: Александар -Вељковић)

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице и камашне, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин   за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, котизација се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима клуба, сваке среде у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“).

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

 Лукин камен и Вукан у позадини Водопад Бистрице, фото: Александар Вељковић Лукин камен, фото: Александар Вељковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

БРЕЗНИЦА – Мијуцића пећина и водопади

Опет ћемо на Хомоље које стварно представља непресушан извор лепих терена, стаза, врхова и видиковаца, шума, река и потока, водопада… Сигурно је да није довољан ни један ни два живота да се све то обиђе, прегледа, забележи, фотографише и понајвише меморише у сопственим емоцијама и утисцима. Овом стазом смо први пут ишли пре три године, па је сад време да је опет прођемо. Гарантујемо да нећете остати равнодушни, зато да кренемо:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Петровцу на Млави и настављамо према Горњачкој клисури. Пролазимо манастир Горњак (нећемо га посећивати) и убрзо након тога се одвајамо са пута према селу Брезница. Ту напуштамо возило и крећемо долином Брезничке реке.

  

Након сат времена хода прелазимо реку и почињемо успон на Велики Комнен. Овај врх се налази на надморској висини од 524 м. а са њега се пружају одлични видици према Малом и Великом Суморовцу, као и према Малом и Великом Вукану. Правимо паузу, па онда крећемо прелепом гребенском стазом да се спуштамо према долини Комненске реке.

 Одмор са погледом на Велики Суморовац

Недуго по силаску у долину, стижемо и до Мијуцића пећине и врела Комненске реке.

 Врело Комненске реке; Фото: Александар Вељковић Доњи слапови

Врело је (као што је случај са многим сличним) периодичног карактера, тј. најјаче је у рано пролеће након топљења снегова са околних врхова. Вода се преузима за потребе локалног водовода, тако да врело практично ни не постоји за време летњих врућина. Правимо другу паузу или код саме пећине или нешто низводно на једној лепој ливади, па крећемо натраг.

 Можда ћемо је опет срести! 

Ходамо неко време долином Комненске реке, пролазимо водопад, па скрећемо са пута и идемо опет узбрдо на гребен. Долазимо до локалитета „Делови“, спуштамо се до потока Труц, па онда опет узбрдо и долазимо до Кругле њиве.

  

Ту или на оближњој Главици правимо још једну паузу и након тога почињемо спуст назад ка долини Брезничке реке где нас чека наш превоз. По завршетку овог пешачког дела акције, настављамо на додатно уживање, тј. на купање у бању Ждрело. Након тога крећемо натраг ка Београду са очекиваним временом повратка око 22:00-23:00 h.

Укупна дужина пешачења је 19-20 км,  са 700 м успона и исто толико силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: колски путеви, шумске стазе, гребенски путеви. Воде има на врелу Комненске реке, али препоручујемo ношење довољних количина према индивидуалним потребама.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.500 дин.

1.400 дин за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

У цену није урачунато купање у Ждрелу које за групне посете преко 10 особа износи 400 дин по особи.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

БРЕЗНИЦА – Мијуцића пећина и водопади

Опет ћемо на Хомоље које стварно представља непресушан извор лепих терена, стаза, врхова и видиковаца, шума, река и потока, водопада… Сигурно је да није довољан ни један ни два живота да се све то обиђе, прегледа, забележи, фотографише и понајвише меморише у сопственим емоцијама и утисцима. Стаза коју ћемо овог пута проћи је још једна КАУП премијера за коју гарантујемо да вас неће оставити равнодушним. Па да кренемо:

Полазимо из Београда са паркинга испред центра „Сава“. Идемо аутопутем према Петровцу на Млави и настављамо према Горњачкој клисури. Пролазимо манастир Горњак (нећемо га посећивати) и убрзо након тога се одвајамо са пута према селу Брезница. Ту напуштамо возило и крећемо долином Брезничке реке.

Након сат времена хода прелазимо реку и почињемо успон на Велики Комнен. Овај врх се налази на надморској висини од 524 м. а са њега се пружају одлични видици према Малом и Великом Суморовцу, као и према Малом и Великом Вукану. Правимо паузу, па онда крећемо прелепом гребенском стазом да се спуштамо према долини Комненске реке. Недуго по силаску у долину, стижемо и до Мијуцића пећине и врела Комненске реке.

Врело је (као што је случај са многим сличним) периодичног карактера, тј. најјаче је у рано пролеће након топљења снегова са околних врхова. Вода се преузима за потребе локалног водовода, тако да врело практично ни не постоји за време летњих врућина. Правимо другу паузу или код саме пећине или нешто низводно на једној лепој ливади, па крећемо натраг.

Идемо неко време долином Комненске реке, пролазимо водопад, па скрећемо са пута и идемо опет узбрдо на гребен.

Долазимо до локалитета „Делови“, спуштамо се до потока Труц, па онда опет узбрдо и долазимо до Кругле њиве.

Ту или на оближњој Главици правимо још једну паузу и након тога почињемо спуст назад ка долини Брезничке реке где нас чека наш превоз. По завршетку овог пешачког дела акције, настављамо на додатно уживање, тј. на купање у бању Ждрело. Након тога крећемо натраг ка Београду са очекиваним временом повратка око 22:00-22:30 часа.

Укупна дужина пешачења ће бити око 20 км,  са 700 м успона и исто толико силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: колски путеви, шумске стазе, гребенски путеви. Воде има на врелу Комненске реке, али препоручујем ношење довољних количина према индивидуалним потребама.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска лампа.

ЦЕНА:

1.150 дин

1.050 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

(доплата 300 дин, ако путујемо минибусом/комбијем)

У цену није урачунато купање у Ждрелу које за групне посете преко 10 особа износи 300 дин по особи.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима.

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Погледајте и остале акције за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

СУМОРОВАЦ – Лукин камен – бања Ждрело

Суморовац је још једно лепо одредиште у ареалу „Капије Хомоља“ (околина Горњачке клисуре). Извели смо је јесенас на један начин, а за овај викенд планирана је другачија траса, која качи изузетно леп видиковац –  Лукин камен. Након пешачења,  сјурићемо се у Ждрело! 🙂

поглед са Суморовца

ПОЛАЗАК:   у 7.00 h, са паркинга испред центра “Сава”. Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу, а код села Ждрело скрећемо путем за Брезницу до тачке  одакле почињемо успон.

Ходамо дуж живописног тока реке Брезнице и долазимо до излетишта где је чесма и дрвени столови и клупе – пијемо кафу! Потом настављамо даље и пењемо се ка Лукином камену, предивном видиковцу изнад долине Решковице. После видиковца настављамо ка врху Велики Суморовац (912 m).

На 200 m јужно од самог врха је предиван видиковац, кога наравно нећемо пропустити 🙂 Са Великог Суморовца се спуштамо ка селу Ждрело, где нас чека наше возило. Укупна дужина трасе износи 16 km са успоном од 720 m, што значи да је средње захтевна.

Лукин камен Видиковац Лукин камен

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНА:  ко буде желео, у Ждрелу може и да руча, а групна улазница за базен је 300,оо дин

ЦЕНА:проказ трасе

1.500 дин

1.400 дин

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 дин

 

 

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Мали Суморовац

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.