Архива за Šumadija

Краљевско виногорје – Букуља, Венчац и Опленац

У срцу Шумадије, над Аранђеловцем и Буковичком бањом издижу се, једна уз другу Венчац и Букуља. Обе су вулканског порекла. Венчац је познат по мермеру („бели Венчац“) од кога су сачињене многобројне скулптуре које красе парк Буковичке бање, чесму у Кнез Михаиловој у Београду, фасаду Цркве Свeтог Ђорђа на Опленцу, део Беле куће у Вашингтону и много тога још. Гранитна Букуља  је некада представљала јужну границу до које се простирало Панонско море, и била једно од његових многобројних острва. Из ње извире минерална вода „Књаз Милош“. Омиљено је излетиште Аранђеловчана и бањских гостију и на њеном врху  је за посетиоце отворена јединствена осматрачница висине 19 m, са које се пружа величанствен поглед на велики део Шумадије: Рудник, Сувобор, Маљен, Овчар, Каблар, Космај, Авала, Гружанске планине и Поморавље.

Осматрачница на врху Букуље Поглед са осматрачнице могућ је у пуном кругу

ПОЛАЗАК: са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“) у 8.00 h. Молимо вас да дођете 15 минута раније како бисмо кренули на време. Oд Аранђеловца нас дели сат вожње аутопутем.

Након  паузе за кафу, крећемо на туру од Народног музеја у Аранђеловцу ка врху Букуље одакле се пружа предиван поглед на околину.  Дужина трасе је 3 km, а висинска разлика око 300 m. Од врха Букуље пешачимо ка Венчацу у дужини од 10 km. Одатле се спуштамо ка манастиру Светог Архангела Михаила где се завршава наша пешачка партија.

 Поглед са Букуље фото: Кристина Нешић 

На Венчацу пролазимо и Дворине, место где се налазе остаци средњевековног града последњег српског деспота – Павла Бакића. Он је био најзнаменитија личност Шумадије у средњем веку. Поседовао је двор на Венчацу и 50 села у свом властелинству. После пада Смедерева 1459. године и Београда 1521. године, иселио се у Угарску 1525. у децембру.

Павиљон Књаз Милош је подигнут 1907. године на месту најстаријег извора минералне воде у Србији, а био је и прва фабрика за флаширање минералне воде.

Надајући се повратку у слободну Србију, са избеглим српским јунацима борио се против отоманске најезде према Бечу и Европи све до 12. октобра 1537. године, када је погинуо у битци код Горјана, у близини Ђакова.

У непосредној близини Дворина је и мало, бистро језеро, створено из извора у самом мермеру!

Укупна дужина трасе је око 14 km и није кондиционо захтевна. Наком посете манастиру аутобус нас вози до Опленца где ћемо посетити дворски комплекс и цркву маузолеј Карађорђевића на Опленцу.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.500 дин

За групу од 40 учесника, износ се умањује за 200 дин

Котизација НЕобухвата улазницу за дворски комплекс на Опленцу у износу (400 дин)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h.

 Акцију реализује Ненад Јовановић

nenad@serbianoutdoor.com

065 99 22 782

Опленачка берба Црква Светог Ђорђа на Опленцу

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Бешњаја – кањон Вољевице

Оно што је Авала за Београд то је Бешњаја за Крагујевац, планина наслоњена на велики град, благо на дохват руке, За разлику од припитомљeне Авале, Бешњаја је остала некако дивља у складу са својим именом. Топоними на овој планини су толико живописни да боље од било које друге речи описују природне вредности. Врлетница, Криве ливаде, Бели камен, Црвено брдо, Бешњаја, Шибовита коса, кањон Вољевице, Мртваја, Јасикар, Церјак су само неки од од топонима али истовремено и опис стазе којом ћемо проћи. Стаза је без изразитих видиковаца, мало макадама, мало колских путева, мало ливада мало шумских стаза и предиван кањон Вољевице где ћемо максимално уживати у нетакнутој природи.

Фото: Дејан Милошевић  

ПОЛАЗАК: са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7:00 h (дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време). Путујемо до Крагујевца и успут правимо кратку паузу за јутарњу кафу.

Гледићке на длану фото: Дејан Милошевић

Пешачење почињемо од школе у Букоровцу и после неколико стотина метара крећемо на прилично оштар успон који ћемо у сасвим лаганом темпу  савладати. Пењемо се на Врлетницу одакле се пруже поглед на Крагујевац и Гледићке планине. Након почетних напора направићемо дужу паузу и допунити залихе воде код Ђурине чесме.

  

Након једносатне шетње по гребену шумском стазом стижемо до некадашњег омладинског дома. После краћег одмора спуштамо се у кањон Вољевице где ћемо уживати у хладовини и жубору многобројних слапова. Одатле нам предстоји поновни излазак на гребен спуст до потока Гигово и на самом крају спуст преко ливада до воденице у Букоровцу.

 

Акцију организујемо у сарадњи са ПЕК Гора Крагујевац који су стазу осмислили и уредили.
Дужина стазе је око 17 km са успоном од 750 m и исто толико спуста. Акција није техничких захтевна.

Фото: Дејан Милошевић Сад одличним шумским путем... Сад се жури на пиво :-)

ОПРЕМА: гојзерице, камашне,  заштита од евентуалих падавина, штапови по жељи, мали ранац са водом и храном за успут.траса

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

За више од 40 пријављених котизација се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h.

 

Акцију реализују:

Ненад Царевић  и  Немања Манчић

064 878 78 78

nemanja@serbianoutdoor.com

 фото: Дејан Милошевић  фото: Дејан Милошевић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Мермер и гранит: Венчац и Букуља

Венчац и Букуља су планине које се налазе у околини Аранђеловца и Буковичке бање и практично се надовезују једна на другу. Већ три године је прошло од када КАУП није био у овом крају, па сада користимо прилику да опет одемо и обиђемо ове две лепе шумадијске планине.

Венчац је планина вулканског порекла и има надморску висину од 658 м. У геолошком саставу Венчаца учествују мермери у облику неправилних сочива и променљиве дебљине. Најпознатије лежиште налази се на североисточним падинама, где се експлоатише и обрађује за украсни камен већ више деценија. На тржишту је ова врста камена позната као „бели Венчац“, од кога су сачињене многобројне скулптуре које красе парк Буковичке бање, чесму у Кнез Михаиловој у Београду, фасаду Цркве Св. Ђорђа на Опленцу, део зграде Беле куће у Вашингтону итд. Неке врсте мермера са Венчаца нису погодне за израду украсног камена, већ се прерађују у туцаник, мељу у ризлу или се користе за печење креча. Према истраживањима, резреве мермера су готово неисцрпне.

На Венчацу влада специфични облик блаже субалпске климе. На вишим деловима доминирају листопадне шуме храста, букве, јасена и граба, док на падинама осим храста има јове и јасена. На нижим деловима до 540 мнв налазе се њиве, воћњаци, па чак и виногради

Букуља са својом висином од 696 мнв је једна од највиших тачака овог дела Србије. Ова планина је некада представљала јужну границу до које се простирало Панонско море, и била једно од његових многобројних острва. Гранитне стене Букуље, са специфичном комбинацијом минерала, указују на њено вулканско порекло, а таква геолошка грађа  условила је појаву изворишта природне минералне воде.

Обрасла је буковом, грабовом и храстовом шумом, а назив планине потиче од речи букуљ – деминутива словенске речи бук. Погодна је за припреме спортских екипа, а обележене пешачке стазе воде од парка Буковичке бање до врха планине. Штити град од јаких ветрова. На врху се налази хидрометеоролошка станица, а на њеним ободима је Гарашко језеро. Представља омиљено излетиште Аранђеловчана и бањских гостију, а на њој се налази и извориште газиране минералне воде Књаз Милош.

На врху Букуље је за посетиоце отворена јединствена осматрачница висине 19 m, са које се пружа величанствен поглед на велики део Шумадије: Рудник, Сувобор, Маљен, Овчар, Каблар, Космај, Авала, Гружанске планине и Поморавље.

Поглед са осматрачнице

Надамо се да ће ове информације преузете из Википедије бити свима корисне и желимо да благодети ове бање користимо само из чистог задовољства, а никако због тога што нас је натерала нека болест или друга невоља.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо (уз једну успутну кафе паузу) преко Младеновца и Орашца до подножја Венчаца где почиње наша акција.

Ка врху Венчаца  Букуљско језеро

Одмах крећемо узбрдо стазом ка врху Венчаца који се налази непосредно изнад манастира Брезовац. До врха долазимо за доста кратко време и након краће паузе крећемо у спуст према западној страни. Настављамо колским путевима и преко Цинцаровог гроба и Кушеља спуштамо се до Букуљског језера (Црвена бара). Правимо дужу паузу, па крећемо на успон на врх Букуље. Постоје два могућа правца, а којим ћемо ићи зависиће од ситуације на терену (могући снег, или блато) као и од спремности групе, што ћемо проценити на терену.

Венчац сликан са врха Букуље Кроз шуму Рекреативна стаза 

По доласку на врх, правимо дужу паузу коју користимо да се попнемо на осматрачницу поменуту у уводу овог плана и у нади да ће дан бити леп и бистар како бисмо били освежени одличним погледима.

Зимски поглед са врха Букуље

Након врха Букуље, настављамо стандардном рекреативном стазом којом се спуштамо у центар Буковичке бање где завршавамо акцију.

Дужина трасе коју прелазимо зависи од одлуке којом стазом се од Букуљског језера пењемо на врх.

Дужа варијанта: 22 км са укупним успоном од 970 м и исто толико спуштања

Краћа варијанта: 19-20 км са укупним успоном од 830 м и 900 м спуштања.

Постоји и трећа варијанта којом ће се ићи само у случају већег снега. У том случају не спуштамо се до Букуљског језера, већ идемо гребеном између Венчаца и Букуље. Ова траса је дугачка око 14 км са 600 м успона и 670 м спуштања.

До поласка за Београд имамо слободно време које можемо искористити да обиђемо бању, да наточимо лековиту воду, као и да одемо до неког од постојећих ресторана на вечеру.

С обзиром на дужину стазе која је предвиђена да се прође, као и на краткоћу фебруарског дана, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, колски путеви и нешто мало макадама. У случају већег снега идемо гребеном између Венчаца и Букуље, где је један део стазе асфалтни пут, али се надамо да ће бити прекривен снегом.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.350 динара

1.250 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима, између 21 и 22 h.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Атомски с’ лева! – Вујан и Буковик

Зашто ови атоми, откуд сад то???

Биће јасније кад кажемо да се између планина Вујан и Буковик налази „атомска“ бања Горња Трепча, коју све време обилазимо са наше леве стране. Кад се споје све те ствари, добија се логичан назив, зар не!

Атомска бања Горња Трепча се налази у југозападној Шумадији, у северном делу чачанске котлине, на обронцима планина Вујан и Буковик, у уској котлини речице Бање, на надморској висини од 460 мнв. Бања је специфична по својим балнеолошким својствима. Термоминерална вода Атомске бање је слабо алкална, хидрокарбонатна, олиго минерална, акратотермална. Температура воде је 29,8°C и то је једна од најпроучаванијих термоминералних вода на теритотији наше земље, а прве хемијске анализе датирају још из 1904.године. Због својих специфичних физичких и хемијских карактеристика ова вода је права реткост. Концентрације микро и макроелемената, радиоактивних елемената, као и њихови међусобни односи дају јој специфично лековито дејство, посебно на нервна и мишићна ткива. Ефикасности рехабилитације овом водом су потврђене клиничким студијама у које су укључени пацијенти оболели од „Sclerosis multiplex“, као и од реуматских болести.

Атомска бања  Точионица атомске воде!

Минерални извори Трепчанске бање везани су за дубоку раседну линију и јављају се у дужини од непуних 100 метара, на десној обали клисурасте долине Бесног потока, у подножју шумовитих огранака планина Вујна и Буковика. Утврђено је да је вода минералних извора Горње Трепче благо радио-активна, јер поред уобичајених минерала калијума (K), калцијума (Ca), натријума (Na), хлора (Cl), баријума (Ba), гвожђа (Fe), сребра (Ag), мангана (Mn), алуминијума (Al), олова (Pb), хрома (Cr), никла (Ni), бакра (Cu), сумпора (S) и других, садржи и веома ретке, готово непознате елементе као што су: цезијум, рубидијум, стронцијум, литијум, кобалт, ванадијум, титан, уран, радон и радијум.

Клима је изузетно блага, умерено-континентална. Температура ваздуха је без већих дневних и годишњих колебања. Планински обронци обрасли су густом шумом бреста, букве, храста, белог јасена, цера, граба, липе, као и са 5 хектара четинарске шуме која читавом пределу даје Поглед на Вујан са стазе ка Буковику незабораван изглед. Сама бања смештена је у узаној котлини речице Бање. Са десне обале се, у оштром нагибу пење планина Вујан, док је лева обала ипак нешто пространија и планински венац има благи нагиб. Планински обронци обрасли су густом шумом бреста, букве, храста, белог јасена, цера, граба, липе, као и са 5 хектара четинарске шуме која читавом пределу даје незабораван изглед. Шумски пејзажи местимично су испресецани пропланцима који су у пролеће или лето прекривени разнобојним цветним ћилимима. Ваздух је овде, чист, планински, а тишина и мир величанствени. Температура ваздуха је без већих дневних и годишњих колебања. У врелим летњим месецима, када у равничарским пределима владају велике жеге, овде је температура нижа за неколико степени, а ноћи су врло пријатне и свеже. И ваздушна струјања су умерена, због већ описане заклоњености бање планинским венцима и богатим биљним покривачем, али то не значи да нема довољно сунца и сунчаних дана.

Надамо се да ће ове информације бити свима корисне и желимо да благодети ове бање користимо само из чистог задовољства, а никако због тога што нас је натерала нека болест или друга невоља. Акција почиње и завршава се у бањи, тако да ћемо имати довољно времена да пробамо ове „чудесне“ воде, па и да понесемо кући – ко буде желео.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо ибарском преко Љига, па онда новим аутопутем до Прељине, одакле нам не треба још пуно до бање где почиње наша акција.

Подножје Буковика

Крећемо одмах узбрдо макадамским путем, који након кратког времена прелази у лепу колску стазу. Успон је равномеран, пролазимо поред дивних ливада, па кроз шуме и долазимо до ловачке куће испод Буковика. Након краће паузе, настављамо даље и убрзо стижемо на врх Буковика (851 мнв). Сам врх је у шуми па зато одмах продужавамо до видиковца изнад каменолома одакле имамо леп поглед на суседни врх Острицу и даље у правцу југа ка долини Западне Мораве, планини Јелици и планинама у околини Краљева.

Шума испод врха Буковика Врх Буковика Острица

Одавде крећемо у спуст гребеном према седлу између Буковика и Вујана. Стаза до Шапчине ћуприје је углавном колски пут, а идемо и преко пар ливада. Са стазе нам се отварају погледи на суседни Јешевац и његову највишу коту – Црни врх као и на карактеристичну стену Тресте, а даље видимо познати и импозантни Рудник и његов бисер – чувену Острвицу.

Планина Јешевац Поглед на Вујан са Шапчине ћуприје Рудник и Острвица

Од седла на Шапчиној ћуприји опет крећемо у успон до врха Вујана (856 мнв) лепом али доста стрмом шумском стазом. Пирамида на врху Вујана Правимо паузу код познате пирамиде на врху и крећемо у још једно спуштање. Опет идемо шумском стазом, долазимо до пута који спаја Горњи Милановац и Горњу Трепчу, веома кратко идемо асфалтом, па скрећемо на туристичко-рекреативну стазицу којом се спуштамо у бању, где завршавамо акцију.  Траса је дуга 20-ак км са успоном од око 900 м и исто толико спуштања.

Спуст кроз шуму ка бањиДо поласка за Београд имамо слободно време које можемо искористити да обиђемо бању, да наточимо лековиту воду, као и да одемо до неког од постојећих ресторана на вечеру.

С обзиром на дужину стазе која је предвиђена да се прође, као и на краткоћу новембарског дана, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, преко ливада и нешто мало макадама.

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 х на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима, између 22 и 23 h.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

МОЈСИЊСКА СВЕТА ГОРА

Мојсињска планина и Сталаћка клисура Јужне Мораве, на основу вредновања Завода за заштиту природе Србије, предложени су за заштиту као предео изузетних одлика, значајно природно, али и културно добро.

Мојсињска планина обухвата простор у централној Србији, у троуглу три Мораве и пута Крушевац – Делиград, а због чињенице да су, још од времена старих цивилизација, ту пролазили главни путеви који спајају север и југ Европе, у географском смислу је означена као врата Србије. Планина се наставља на Јастребачки масив и сужава у облику троугла ка Сталаћу где се две реке спајају у Велику Мораву. То је простор од око 150 километара квадратних, а припада општинама Ћићевац, Крушевац и Ражањ.

Према предању, на Мојсињској гори се некада налазило 77 цркава и манастира, а сада их је остало 28, од којих су пет заштићени као културно- историјски споменици. Постојање великог броја сакралних објеката на тако малом простору везује се за долазак групе монаха са Синајске горе у XIV веку. Светогорски монаси, припадници аскетског реда Синаита, повлачећи се пред најездом Турака, насељавају Мојсињске планине, обнављају манастире, подижу цркве и испоснице, па отуда читав овај крај носи назив Мала српска Света Гора. Порекло необичног имена Мојсињска Гора, по легенди, потиче из времена цара Душана Силног, када је војводи Мојсилу наложено да се зидањем цркава, искупи за грехове. Поред планине и једно село носи име по ктитору.

Пре него вам прикажемо садржај програма, желимо да истакнемо шта нас је инспирисало да одлазак на Мојсињску Гору уврстимо у наш календар, од сада до у будуће. Најједноставнији начин да вам приближимо овај предео, јесте препорука да погледате овај филм:

Мојсињске планине обухватају простор у троуглу три Мораве и често се називају врата Србије због чињенице да су, још од времена старих цивилизација, ту пролазили главни путеви који спајају север и југ Европе.

Поред средњевековних манастира, на Мојсињским планинама су и праисторијска налазишта из доба неолита, стара око 7.000 година и припадају старчевачкој култури. Присутни су и трагови културе Римског царства, јер је преко Јужне Мораве прелазио главни пут, који су Римљани обезбеђивали. Град Сталаћ је настао још у античко време и био је, судећи по локалитетима, важна постаја и комуникација за обезбеђивање главног римског пута. У време кнеза Лазара, град је обновљен и био је заштита на улазу у западноморавску котлину. Од средњовековног утврђења данас се могу видети делови темеља и упола срушена кула, названа по војводи Пријезди. Он је био последњи бранилац Сталаћа, а када није могао град да одбрани од турске војске, скочио је у Мораву. Испод куле се налази извор за који се верује да је чудотворан. Цела Мојсињска планина богата је подземним водама и изворима који имају лековита својства и била је предмет проучавања научника још 30-их година прошлог века.

 

Благо заталасани предели испресецани су дубоко усеченим потоцима који се пружају у свим правцима. Често су због различите тврдоће подлоге преко које се прелази, токови ових потока каскадни, а стране веома стрме. На местима где су отпорније стенске масе остали су стењаци који на појединим деловима представљају видиковце са којих се може сагледати долина Јужне Мораве, као што је случај са селом Мојсињем.

Сами врхови Мојсињске планине представљају места са којих се пружа поглед на велики простор овог дела Србије. Са њих се могу видети све околне долине, као и планински врхови Копаоника, Жељина, Гоча, Јухора, Ртња, Јастребца…

Постојање живота, сва догађања и историјска збивања на овим просторима условљени су самим географским положајем који представља центар Балканског полуострва…(више о томе прочитајте овде).

Сам план последњег мајског дана, када одлазимо на Мојсињске планине је врло једноставан, када знамо зашто баш ту идемо. Јасно је такође да се због даљине одредишта (односно дужине путовања) мора кренути раније, дакле:

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава, тачно у 6.00 h. Путујемо аутопутем ка Сталаћу, где ћемо стати ради посете Кули Тодора од Сталаћа, али и да бисмо се састали са нашим домаћинима из ПК „Јастребац“ – Зораном Опачићем и Банетом Живковићем.

Наша путања се простире од Сталаћа до Макрешана и дуга је 14 km. Терен је благ, без јаких успона и силазака (такве су Мојсињске планине), а циљ је да упознамо садржај предела, о коме смо доста рекли у самом уводу. При повратку за Београд, уприличићемо предах ради окрепљења.

ОПРЕМА: гојзерице (могу и патике са добрим, теренским ђоном), штапови (ко је навикао), мали ранац са водом и храном за успут, заштита од сунца и евентуалних падавина, одећа прилагођена временским условима и обавезно пресвлака.

ЦЕНА:

2.000 дин

1.900 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализују:

                                                     Ненад Царевић       и      Гордана Атанасијевић

                                                        064 684 01 37               065 377 14 74

                                  nesa@serbianoutdoor.com                office@serbianoutdoor.com

Mojsinjska gora_resize

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЈЕШЕВАЦ-Црни врх, Треска

Јешевац је планина у Шумадији, налази се на свега 7 km источно од Горњег Милановца. Највиша тачка је Црни врх – 902 m, што је веома високо за брежуљкасту Шумадију. Јешевац је планина трећа по висини у Шумадији, после Рудника са севера и Гледићких планина са југоистока. У подножју планине, у котлини са југоистока налази се Гружанско језеро, а на југозападу се ослања на падине планине Вујан. Планина Јешевац је вулканског порекла што се нарочито види кад се попне на Црни врх, а такође  и на Борачки крш и Треску. Веома интересантни облици стена недвојбено одају да су настали изузетно великом вулканском активношћу.

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 6.45 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време). Идемо ибарском магистралом према Горњем Милановцу и долазимо до познате „Норвешке куће“ у чијој близини почињемо пешачење. Крећемо се у правцу истока и пролазимо врхове: Симонов крш (603 m), Метаљка (592 m), Мали врх (628 m), Велики врх (692 m), долазимо до Клика (722 m) и пролазимо његовим подножјем. Ту скрећемо ка југу, пролазимо испод Крша и долазимо до подножја Црног врха. На лицу места ћемо се договорити да ли да се пењемо на врх или не (зависиће од раположивог времена и од заинтересованости учесника акције).

Даље настављамо поред Малог Црног врха, Камените косе и Савићевице и долазимо до Треске. Треска је врх карактеристичног купастог облика са веома интересантним рељефом. Постоје два начина успона: први је тежи и представља директни успон преко стена где има и елемената алпинизма, а други је лакши стазом која лагано завија око врха и излази на његову северну страну. На врху постоје и остаци неког средњовековног утврђења, али су у веома зараслом и урушеном стању.

Са Треске се спуштамо истом стазицом и идемо на другу страну до Грабовичке реке и почињемо повратак према западу. Пратимо стазу поред ње која се повремено губи, али је могуће проћи без већих проблема. У једном моменту се одвајамо од реке и излазимо на чистији део па пратећи колске путеве долазимо до тачке одакле смо кренули, односно до Норвешке куће где ћемо (ако будемо имали довољно времена) и направити предах пре поласка натраг. Долазак у Београд је предвиђен око 22.30 h.

Укупна дужина пешачења ће бити око 22 km, са 1000 m успона и силаска. Уколико будемо ишли на Црни врх, на све ово треба додати још 150 m успона и силаска као и 1 km дужински. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: нешто мало макадама, шумске и брдске стазе, колски путеви, стаза поред реке. Негде на средини постоји и извор одличне воде где можемо обновити залихе.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице или добре патике за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (до 40 пријава):

1.400 динара

1.300 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

У случају преко 40 пријава, цена се умањује за 300 динара!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Зоран Вујошевић

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

084 Ješevac

   Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.