Архива за Stara planina

Кањон Јерме и кањон Топлодолске реке

Овa акцијa обухватa два изузетна природна бисера, која сваком остају у неизбрисивом сећању и тежњом да се наново доживе!

Кањон Топлодолске реке се налази у подножју Старе планине у југоисточној Србији удаљен је око 30 km од Пирота. И колико год да је лепоте немогуће поредити,  многи би се заклели да је најатрактивнији и најлепши у Србији. Усечен у стрме литице, на појединим местима високе и до 300 m, њега одликује изузетно извајано корито од црвеног пешчара, што доминира општим утиском и чини га јединственим.

 Такође на југоистоку Србије, река Јерма извире на Власинској висоравни,  тече кроз Србију и Бугарску, а улива се у Нишаву недалеко од Пирота. Њен 74 km  дуг ток обилује несвакидашњим лепотама и споменицима. На једном месту се могу видети најужи кањонски усек у Европи, пећине, кречњачке фигуре, што овај предео чини миљеником поклоника природних вредности, задивљујућих пејсажних лепота.

планинске красоте

Ту је и Специјални резерват природе Венерина падина, легендарна пећина Ветрена дупка чију је драму описао Др Јован Петровић у својој књизи „Гробови под каменим небом“, манастири које вреди посетити, планинске красоте и кањони импресивно извајаних литица. Део тога можете прочитати у репортажи „Заборављени рај“, која је инспирисана управо овим пределом.

 манастир Поганово Цедилка - кањон Блаташнице Венерина влас adiantum capillus-veneris

Субота, 25. август:

ПОЛАЗАК: у 6.00 h са паркинга поред Дома здравља „Вождовац“ (крај просторија нашег Клуба, Устаничка 125). Пред нама  дуг пут и имаћемо успутне паузе.

По доласку у село Темска посетићемо манастир Светог Ђорђа, одатле се возимо још 10-так километара до места одакле ћемо ући у кањон Топодолске реке. Карактеристичне планинске реке, која својом клисурастом долином, чистом водом, разноврсним пределима кроз које тече, представља посебан бисер Старе планине. Облачимо одећу и обућу погодну за пролазак кањоном.

 

Топлодолску реку прелазимо дуж 3-4 km, све до њеног ушћа у Темштицу, коритом од црвеног пешчара.  Видети њене букове, водопаде, брзаке, купати се у вировима тиркизно плаве боје је заиста филмски доживљај! У овим лепотама уживаћемо све док нам буде пријало и док се сунце не приближи хоризонту. У најлепшем и најдубљем делу кањона једино се може пливањем проћи кањон. Због своје лепоте и црвених стена, називају га и српски колорадо. За ходање кроз кањон неопходна је обућа погодна за то (патике, чврсте сандале).

фото: Иван Ранђеловић фото: Миодраг Пенчић

По изласку из кањона, пресвлачимо се у суву одећу и обућу, а пут настављамо ка селу Поганово, где се смештамо у етно домаћинству са могућношћу исхране у њему или у сопствене шаторе.

Ћирин мост Путем уз кањон Јерме

Недеља, 26. август:

Устајање по сопственом биоритму, припрема за пешачку туру. Доручак је у 7.30 h. Полазак возилом до одредишта у 8.00 h, Влашкој планини. До њеног највишег врха Паница 1.443 мнв могу се попети сви којима не представља проблем константан успон од 750 мнв а дужина стазе је 4,5 km, до изласка на њену зараван. До врха, који је мало више на заравни, још око 100 мнв и 2 km пешачења, ићићемо само ако будемо имали времена да то обавимо.

Влашка планина се налази у југоисточној Србији, недалеко од Пирота и пружа се правцем северозапад-југоисток у дужини од 6 km. Припада балканским планинама, по структури је кречњачка, а њен највиши врх Паница (1.443 m) је смештен у њеном северозападном делу. Сам врх формирају два заравњена врха спојена благим превојем, приближно истих висина.

На њеним југоисточним обронцима смештена је Звоничка Бања. Од вегетације на њој преовлађују ливаде са ретким шумама (махом ниског и закржљалог граба и храста), осим у северозападном делу у коме се јавља јака букова шума.

Планина је назив добила по селу Власи, које је добило назив по множини речи влах које може означавати сточара, или етничку заједницу романских староседелаца на Балканском полуострву.

Враћамо се истим путем према возилу. Иза нас је остало око 13 km. По силаску прелазимо 2,5 km асфалтираним локалним путем, аутобусом или пешачењем, по сопственој жељи и могућностима, кроз најатрактивнији део кањона Јерме до манастира Светог Јована Богослова. Манастир подно Гребена и Влашке планине, на улазу у кањон, изгледа једнако тако импресивно и тајновито, као и литице над њим.

  

На левој обали реке Јерме, недалеко од села Поганово, налази се манастир посвећен Светом Јовану Богославу. Народна традиција постанак овог манастира везује за светог цара Константина и његову мајку Јелену. Прота Теодор Титов помиње стари запис на пергаменту, према коме су Срби подигли овај манастир пре 1130 године, а на Проскомидији је насликана једна стара икона, на којој су уписана имена српских владара из најстаријих времена. Ипак, новија историјографија открила је прецизније податке о времену настанка манастира.

Манастир је подигнут 1395. године, као задужбина српског племића Константина Дејановића Драгаша и његове супруге Јелене, чија се имена налазе на округлим каменовима са источне стране храма. Константин Дејановић био је сестрић цара Душана и велможа који је управљао деловима данашње Македоније, југоистичне Србије и југозападне Бугарске. Након његове смрти у бици на Ровинама 1395. године, изградњу манастира је наставила његова кћи Јелена, супруга византијског цара Манојла II Палеолога. Храм је живописан тек 1499. године, руком непознатих зографа, који би по уметничком стилу могли бити из северне Грчке. Храм је грађен као триконхос сажете основе, са седмостраним тамбуром куполе. Над припратом је спратна јединица, а над њом четворострана кула звонара. Начином преласка из квадратне основе у прстен куполе Црква показује специфична конструктивна решења. Ћелијастим зидањем и ломљеним каменом и опеком остварена је декоративност, док је секударна пластика веома скромна, нетипична за грађевине моравског стила.

Црква је имала изузетну двострану икону са представом чуда у Латомском манастиру са једне стране и ликовима светог Јована Богослова и Пресвете Богородице са друге. Ова икона настала је крајем XIV века и била је дар византијске царице Јелене, у знак сећања на оца Константина. Ова икона је заједно са иконостасом велике уметничке вредности, која потиче из 1622. године украден ос стране бугарске окупаторске војске однешен у Софију. Данас се чува у националном музеју у Софији.

Због саме локације манастира и тешке приступачности, манастир никада није пустошен. До 1927. године, није постојао ни један проходни пут до манастира, јер је кањон реке Јерме у потпуности био непроходан. Захваљујући овоме, манастир је у потпуности задржао аутентичан изглед. 1876. године, манастир је доживео велику обнову, када је испред улазних врата храма дозидан трем. Конзерваторски и рестауторски радови на Цркви, конацима и мутваку извођени су 1966. и 1974. године. 21. септембра 1949. године, манастир је стављен под заштиту Државе, под редним бројем СК 222, као Културно добро од великог значаја, а од 1979. године налази се на листи светске културне баштине.

Преко пута манастира Поганово је некадашња станица Ћире, а сада ресторан занимљивог садржаја… Полазимо за Београд, путујемо правећи кратке успутне паузае  и стижемо до поноћи.

Јерма

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од сунца, ветра и евентуалне кише, купаћи костим, заштитни фактор, пешкир, пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

5.000 дин

4.900  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, организационе трошкове, смештај у етно домаћинству са доручком (у вишекреветним собама са купатилом). Ако неко жели и вечеру први дан, доплата је 400 динара.

Због карактера акције и природе терена, не планира се велика група. Приликом пријављивања измирује се аконтација од 2.500 динара.

 

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“).

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Поглед на кањон Јерме и село Власи

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Maње позната Стара планина

Настављамо да откривамо тајне и „рупе на карти“ Србије! Настављамо да упознајемо сваки кутак, специфичне природе и културе наше земље. Стара планина, увек тајанствена и мистична, овог пута показаће нам црвени кањон реке Темштице,  бигрене водопаде, кањон укљештен међу назупченим кречњачким кулама, али и тужну причу демографског одумирања старопланинских села. Открићемо једну, некада строго скривану, велику војну тајну, и једини пећински цртеж у Србији!  Забачене микрорегије Заглавак и Буџак (општине Кнјажевац и Пирот) су једне од најинтересантнијих предеоних целина Старе планине. Изоловани географски положај је допринео многим етнолошким и антрополошким специфичностима (чак 75% општине Књажевац  се налази изнад 450 метара надморске висине)  Детаљнији план који следи не може нам показати баш све, оставимо ипак нешто и за саму авантуру из које се може много сазнати о географским процесима најзабаченијих делова  Карпатске Србије.

Петак, 14. јули:

ПОЛАЗАК  у 16 h са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Путујемо аутопутем до Ниша, а одатле магистралом ка Пироту, да би најзад скренули ка селу Темска. Логор подижемо у прелепој долини реке Темштице, вечера из котлића, друшкање уз ватру, снови у боји 🙂

Субота, 15. јули:

Устанак сабајле око 6 h, пакујемо шаторе и крећемо у прву авантуру.  Кањон реке Темштице, чудесне формације црвених пешчара. Мала хидроелектрана „Темац“ прелепо је уклопљена у крајолик и видиковац изнад ње са ког се пружа прелеп поглед на цео кањон и околни пејзаж, саграђен од црвеног пешчара старог око 300 милиона година стварајући вандредну лепоту.

03 DSCF0617p 01

Река Темштица (у горњем току се назива Топлодолска река)  је дом поточне пастрмке и речног рака што указује на веома висок ниво чистоће воде и омиљена је међу мушичарима.

IMG_4605  

Комби нас чека у самом кањону кроз који пролази локални, асфалтни пут. Настављамо ка северу до следећег нам одредишта – прелепог водопада Бигар, високог 35 m. Изнад њега се налазе каскаде, слапови и чиста језерца, крај којих се пружа пут у један крајње интересантан религијски објекат – манастир Светог Онуфрија из XV века. Свети Онуфрије аскета, светац који се одрекао цивилизације у потрази за Богом, се феноменално уклапа у цели ток наше приче. Сам манастир је био напуштен више од педесет година, све док се није ту населио отац Никанор 2007. године, који је попут Онуфрија одабрао живот далеко у дивљини. Никанор и његове домаће животиње су једини домаћини и становници манастира изнад водопада.

04 05 

Пут настављамо ка селу Габровница, које се налази у жаришту депопулационог простора!  Последњи пут када сам посетио ово насеље 2010. године било је 5 становника, видећемо кога и да ли ћемо сада затећи  житеље и чути њихове интересантне приче о животу и одумирању овог краја. Овде посећујемо некада велику војну тајну која је била у склопу пројекта израде нуклеарне бомбе у СФРЈ. Угашени рудник уранијума, у тајности грађен у тајности експлоатисан и у тајности затворен. Изблиза ћемо имати прилику да видимо напуштен комплекс рудника, уранијумов отпад, открићемо приче које ће бити крајње интересантне и несвакидашње за ово место.

Убрзо још једна тајна, али много старија од рудника, старија од савремене цивилизације – једини пећински цртеж у Србији, коњ који галопира још из времена бронзаног доба! После пећине Коренатац, подижемо логор, спремамо вечеру уз ватру и са ватре :-). Ако буде било учесника који би коначили у домаћој радиности, овде ће постојати и та могућност.

 

Недеља, 16. јули:

После богато испуњене суботе, рачунамо да ово недељно буђење неће бити ефикасно. Али најкасније у 9 h морамо кренути ка селу Доња Каменица! Тамо нас очекује бајковит призор из средњег века, минијатурни Нотр Дам, црква Пресвете Богородице из XIV века. Овај објекат као и многи други из наше  авантуре нашли су своје место у популарној књизи „Чудесна Србија“.

Пут нас затим води, далеко у дивљину, у хорорични пејзаж првог угашеног насеља у Србији, које је 1998. године остало без последњег становника – Репушница. Овде ћемо прошетати насељем без човека, без лавежа паса, галаме кокошака, без питомог сеоског живота. Разговараћемо о депопулационо најугроженијој територији и о самом процесу „Беле куге“ , историји настанка и рађања, успона, стагнације и смрти села Репушница. Дело природе, над делом човека, који је ово место напустио пре 18 година.

После Репушнице време је за прави одмор: вадимо купаће костиме и на месту Бараница, Трговишки Тимок, време је за купање и уживање у природи! Прави предах који ћемо сви са нестрпљењем очекивати!

Oвде смо дошли до краја наше несвакидашње и необично садржајне туре, откривања тајни Старе планине. Као што верујем да и сами закључујете, ова акција је изразито едукативног карактера и није кондициони захтевна (нема дугог пешачења нити успона), тако да смогу учествовати и они са скромнијом кондицијом. У Београд стижемо око 23 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: шатор, врећа, подлошка, батеријска (чеона) лампа, храна, посуда и прибор за јело, мали ранац за дневна пешачења, вода, гојзерице, штапови, одећа примерена временским условима, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина и купаћи костим.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.500  дин

4.400  дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата превоз, две логорске вечере и организационе трошкове.

_DSC3416 010 IMG_4576 011

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ЊЕНО ВЕЛИЧАНСТВО СТАРА ПЛАНИНА: водопади Арбиња – Копрен – кањон Росомаче и Владикине Плоче

Стара планина је, не само у географском смислу, јединствен сплет природних лепота, изузетних вредности и нарочитих амбијенталних особености; то је један свет који се сваком поштоваоцу природе уреже у сећање за сва времена, и свака реч је недовољна да то опише. После изузетно успешно реализоване прошлогодишње акције, и овог лета позивамо у Арбиње – срце овог предивног масива и срж његове лепоте, дуж тока Дојкиначке реке. С тим што ћемо се овога пута пењати на Копрен. Ако до сада нисте били на Старој, ово ће бити идеално упознавање и знајте да ћете јој се увек враћати, јер не постоји ништа слично Њој!
Драганов вир

Петак, 15. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125), тачно у 17 h, како бисмо до 22 h стигли до села Дојкинци, где ћемо коначити. Пут је дуг, наравно имаћемо успутну паузу. Смештамо се, по личном избору у реновирани планинарски дом, или у шаторе. По том питању ћете се изјаснити приликом пријављивања.

Субота, 16. јули:

Устајемо рано и у 8.00 h полазимо на две акције: a) пешачење долином Дојкиначке реке – Арбиња  и  б) успон на Копрен.  Ову одлуку ћете моћи да донесете касније, али ћете приликом пријављивања рећи своју прелиминарну жељу идете ли на успон, како бисмо знали однос пешака и пењача у групи. Напомињемо да је успон на Копрен врло захтеван и изискује одличну кондицију!

ка Копрену поглед на Три Чуке са Копрена Копрен!

Сву учесници заједно полазе трактором, како трасе не би биле предуге (нарочито Копрен, за ко би без ове помоћи трасаводопад Три кладенца прелазила 30 km).  Трактор напуштамо на 10 km од села, на месту које мештани зову Плоче. Учесници који се пењу на Копрен одатле иду пешице, макадамом до водопада Три кладенца. Ту, код овог прекрасног водопада мало ћемо се задржати, али не превише, јер нам предстоји још доста хода. Учеснике који су се определили за пешачку трасе дуж Арбиња предводи Ноле Радојичић и они се лагано спуштају пешице долином Дојкиначке реке – чувеним Арбињем. Ради се наиме о горњем току Дојкиначке реке, који се сматра најлепшим делом Старе планине. Мишљења смо да је овде јако тешко лицитирати шта је најлепше, али Арбиње званично носи тај епитет. Пешачка траса води све време макадамом и пружа опчињавајуће призоре бистре реке са пуно слапова у живописном пурпурном кориту од црвених пешчара.

Арбиње Арбиње

Застајемо крај водопада Драганов вир и Тупавица. Овај водопад је репрезент Старе планине у свим материјалима ТО Пирот. Али, и да није такав, цела ова долина је очаравајућих пејсажних карактеристика које ћете дуго посматрати и теже се од њих одвајати, тако да сматрамо реалним да крајња тачка ове трасе буде место које мештани зову Плоче.

Драганов вир Тупавица Плоче

Дојкиначка река се ту разлива по глатком црвеном пешчару у фантастичном амбијенту! Обично се ту људи размиле; фоткају и медитирају комбиновано. Ко први пут долази на Стару, ту се неопозиво заљубљује у ову планину. Природа је маестрално извајала корито Дојкиначке реке црвеним пешчаром и учинила га својим знамењем фасцинирајуће лепоте! Првој групи се ту завршава путања и враћају се истом према Скрипчановој чесми, односно Дојкинцима.

Дојкиначка река Дојкиначка река (Плоче) 

Првој групи се ту завршава путања и враћају се истом према Скрипчановој чесми, односно Дојкинцима. Траса све време води колским путем, тј. макадамом и дуга је 10 km без битнијег нагиба, јер се пружа речном долином.

Учеснике који желе да се попну на врх Копрен (1963 m), предводи Неша Царевић, који иначе сваке године учествује у трци „24 сата Копрен“. Ова траса је дуга 22,3  km са успоном од 985 m, и морате знати да је за њено савлађивање неопходна одлична физичка кондиција, тако да одлуку о успону морате донети одговорно! Срећом,боровнице још неће бити зреле, те се успон неће одвијати под „отежаним условима“, јер брање боровница свакако задржава, колико и освежава 🙂

поглед са Копрена према Бугарској гранични камен

Озбиљан успон захтева одлучан темпо, без дугих пауза и треба се вратити до села за дана! Молимо све заинтересоване да ово не губе из вида. Ко не може да хода (пење) континуирано пo 3 km са паузом од 10 минута, не треба да пође на овај успон.

цветни Копренски плато и поглед на Три Чуке

Свакако подсећамо на присутност клеке. Она често обраста путеве и отежава кретање, али је то карактеристика Старе планине . ко није напунио панталоне клеком, вероватно се на овој планини пењао само на Миџор! 🙂 Она ће нарочито бити присутна при успону и то оном делу после водопада Три кладенца:

Након водопада постижемо висину те ће нам убрзо указати Три Чуке:

DSCF0886p

Али, ми настављамо југоисточно, ка Копрену, наилазећи на изворишта Дојкиначке реке (кладенчићи)

DSCF0915 DSCF0892p

Са Копрена се спуштамо се ка Стражној чуки и Понору – занимљиве крашке депресије (без површинског отицања воде) која има један веома атрактиван феномен, виђено очима лаика, нешто попут пећинског водопада… Тек, у његовој удубини је стеновити отвор понора, на чијем улазу теку слапови воде која понире у гротло широко мање од метра.

IMG_5292 DSCF0867

На 1400 m надмрске висине, под Бодиним врхом, воде са више околних извора, сливају се у Понор, али оно што се очима види представља загонетку… Треба мало времена да се схвати откуда тече вода на тој висини ниодкуда? Текући даље крашким катакомбама, она извире недалеко од самих Дојкинаца.  Понор је тачка коју је бесмислено заобићи и она је одредила део трасе. Из птичје перспективе ова депресија је врло маркантне структуре, што можете видети на крају програма, где је приказ трасе на карти – попут кратера.

Стижемо до Дома и спремамо за излазак у село, на вечеру и освежење! 🙂

Недеља, 17. јули:

Устајемо опет рано и спакованих ствари у 8 h напуштамо село Дојкинци и одвозимо се до села Славиња где обилазимо кањон Росомаче, а потом и село Рсовци у коме је црква у пећини са иконом ћелавог Исуса.

кањон Росомаче - Грло црква у стени у селу Рсовци Ћелави Исус

Иначе, у селу је и огромно стабло црног бора, које је једно од првих природних вреднклисура Владикине Плочеости на Старој планини, које је појединачно стављено под заштиту. Одатле настављамо уз Рудину ка клисури Владикине Плоче и најзад, силазимо ка селу Паклештица, где нас чека возило.

Ова траса је дуга 7,5 km са успоном од 260 m. У Паклештици ручамо и коначно полазимо ка Београду. Због дужине пута, имаћемо успутну паузу. Пред Сава центром смо до  23.00 h.

Приликом конципирања акције водили смо се циљем да вам покажемо само срце Старе планине који је по многима и њен најлепши део, али и да при том буде максимално приступачна што ширем спектру пешака, колико је то могуће. Зато се првога дана делимо на две екипе, а другога дана су активности исте за све, без већих кондиционих захтева. Обзиром на успешан исход прошлогодишње акције, ове године нисмо мењали ништа осим врха на који се пењемо. Али, велика је Стара, предстоји још много траса за године што следе. Нови моменти који су утицали на овогодишњу организацију су реновиран планинарски дом у Дојкинцима и ресторан у истом селу, који се учесницима посебно допао.

Хит фотка са прошле акције! (Немања и Милена)

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац и штапови за пешачење, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, прибор за јело, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, пресвлака, храна из ранца. Ко жели да спава у свом шатору, носи пуну опрему, дакле шатор, врећу и подлошку.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.800 дин

4.700 дин за чланове Клуба

Котизација обухвата: превоз, тракторски транспорт и трошкове организације.

Путујемо искључиво комбијем, што значи да је број учесника ограничен.

НАПОМЕНА: учесници могу спавати у својим шаторима, или у домаћој радиности, где је цена ноћења од 1.280 до 1.480 дин. Смештај  у реновираном планинарском дому за сада још није могуће резервисати, јер нема употребну дозволу, тако да ће могућност смештаја у њему бити накнадно објављена.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују:

Новица Радојичић              и          Ненад Царевић

nole@serbianoutdoor.com                                   nesa@serbianoutdoor.com

065 55 99 346                           064 684 01 37

               Росомачко грло граница Тупавица

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

кањон ТОПЛОДОЛСКЕ РЕКЕ (Стара планина)

Кањон топлодолске реке се налази у подножју Старе планине у југоисточној Србији удаљен је око 30 километра од Пирота и сигурно је најатрактивнији и најлепши кањон у Србији. Сам кањон је усечен у стрме литице које су на појединим местима високе преко 300 метара.

Овог лета можете изабрати једнодневну или дводневну варијанту:

  вођа :-)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред Сава центра тачно у 6 часова. Пут је дуг, молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. 

а) Једнодневни излет:

По доласку пролазимо кањоном Топлодолске реке. Видети овај кањон, његову лепоту, вирове тиркизно плаве боје, букове, водопаде, брзаке, камене громаде црвене боје расуте по кориту, чути хук воде која се стропоштава са литице, могуће је једино корачајући директно кроз воду газећи на неким местима и до појаса. У најлепшем и најужем делу кањона једино се може пливањем проћи кањон. За ходање кроз кањон неопходна је обућа погодна за то (препорука вође пута старе патике). Због своје лепоте и црвених стена,називају га и српски колорадо. Авантура кроз кањон топлодолске реке траје око 3 сата.

 

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац, вода и храна, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. За пролазак кањона Топлодолске реке се треба обући на одговарајућ начин за кретање водом, што подразумева и већ наведену обућу.

ЦЕНА:  

2.400 дин

2.300 дин  –  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

б) Дводневни излет:

Учесници дводневног излета ће поред кањона топлодолске реке проћи и кањон реке Росомаче који је знатно краћи али исто тако атрактиван са обавезним пливањем кроз најужи део кањона, купање у базену са термалном водом у Звоначкој бањи и посета етно кући у селу Смиловци. Ноћење је у приватним сеоским кућама у Звоначкој бањи.

ЦЕНА: 

3.600 дин

3.500 дин  –  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). 

Акцију реализује Здравко Шево

063 328 861

zdravko@serbianoutdoor.com

058a Toplodolska

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЊЕНО ВЕЛИЧАНСТВО СТАРА ПЛАНИНА: водопади Арбиња – Три Чуке – кањон Росомаче и Владикине Плоче

Стара планина је, не само у географском смислу, јединствен сплет природних лепота, изузетних вредности и нарочитих амбијенталних особености; то је један свет који се сваком поштоваоцу природе уреже у сећање за сва времена, и свака реч је просто мала и слаба да то опише. Ми вас овога пута позивамо у Арбиње – срце овог предивног масива и срж његове лепоте, дуж тока Дојкиначке реке! Ако до сада нисте били на Старој, ово ће бити идеално упознавање и знајте да ћете јој се увек враћати!

 Драганов вир

Петак, 3. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 17 h, како бисмо до 22 h стигли до села Дојкинци, где ћемо коначити. Пут је дуг, наравно имаћемо успутну паузу.

Субота, 4. јули:

Устајемо рано и у 8.00 h се одвозимо комбијем до полазне тачке за пешачење.  Пролазимо Скрипчанову чесму, и застајемо крај водопада Драганов вир и Тупавица. Полазимо на пешачење ка фантастичном водопаду Три кладенца

Скрипчанова чесма Драганов вир Тупавица 

Учесници који се определе за лакшу варијанту овде завршавају своју путању и полако ће се враћати са Новицом ка Дојкинцима, уживајући у заиста несвакидашњој лепоти Арбиња, а оно је ТОЛИКО лепо, да ни сликама не верујте, јер лепше је! Ова лакша траса дуга је 15 km са 520 m успона.

Три кладенца

Природа је маестрално извајала корито Дојкиначке реке црвеним пешчаром и учинила га својим знамењем фасцинирајуће лепоте! 

 Дојкиначка река Дојкиначка река

Учесници који желе да се попну на врх Три Чуке (1933 m), настављају успон са Ацом Радовановићем. Они ће наставити после водопада до овог карактеристичног и познатог (вишеструког) врха Старе и вратити се до полазне тачке, одакле се комбијем враћају до Дојкинаца. Ова траса је дуга 18  km са успоном од 790 m, и морате знати да је за њено савлађивање неопходна врло добра кондиција. 

Три кладенца од водопада ка Три Чуке... Ено су!

Од водопада Три кладенца почиње зона боровница, срећом, још неће бити зреле, те се успон неће одвијати под „отежаним условима“, јер брање боровница свакако задржава, колико и освежава 🙂 Убрзо ће нам се указати Три Чуке…Рачунајте да пролазимо и клеку, на Старој планини је уобичајена ствар да су путеви на висинама њоме обрасли.

Такође, напомињемо да завршни спуст са Три Чуке (1 km непосредно пре спуштања на макадам) води кроз шуму, делимично БЕЗ стазе.

По повратку нас чека заједничка вечера!

На Првој чуки

Недеља, 5. јули:

Устајемо опет рано и спакованих ствари у 8 h напуштамо село Дојкинци и одвозимо се до села Славиња где обилазимо кањон Росомаче, а потом и село Рсовци у коме је црква у пећини са иконом ћелавог Исуса.

кањон Росомаче - Грло црква у стени у селу Рсовци Ћелави Исус

Иначе, у селу је и огромно стабло црног бора, које је једно од првих природних вредности на Старој планини,стабло црног бора у селу Рсовци које је појединачно стављено под заштиту. Одатле настављамо уз Рудину ка клисури Владикине Плоче и најзад, силазимо ка селу Паклештица, где нас чека заједнички ручак и возило.

Ова траса је дуга 7,5 km са успоном од 260 m. У Паклештици ручамо и коначно полазимо ка Београду. Због дужине пута, правићемо кратке успутне паузе, по потреби. Пред Сава центром смо до  23.00 h.

Приликом конципирања акције водили смо се циљем да вам покажемо само срце Старе планине који је по многима и њен најлепши део, али и да при том буде приступачна свим врстама пешака. Првога дана ће они са бољом кондицијом моћи да се пењу на врх Три Чуке, док ће остали уживати у шетњи Арбињем. Другога дана су активности исте за све, без већих кондиционих захтева.

https://www.youtube.com/watch?v=XxAGosCz5o0&feature=em-upload_owner

Клик на фотку за видео приказ акције!

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац и штапови за пешачење, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, прибор за јело, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, пресвлака, храна из ранца.

ЦЕНА:

4.000 дин

3.900 дин за чланове Клуба

Путујемо искључиво комбијем, број места је ограничен на 18. Пошто Дом у Дојкинцима не ради због реновирања, учесници који немају шатор, или буду желели собу, биће им обезбеђен смештају у домаћој радиности. Доплата за смештај у собама износи од 1.280 до 1.480 дин и обављаће се лично са домаћином приликом доласка. У цену су укључена оба ручка, док остало носимо сами.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“) 

Акцију реализујe КАУП тим:

nole@serbianoutdoor.com      aca@serbianoutdoor.com      office@serbianoutdoor.com

065 55 99 346                      063 555 966                     065 377 14 74

               Росомачко грло Три Чуке Тупавица

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПРВОМАЈСКИ И УСКРШЊИ ПРАЗНИЦИ: Србија и Бугарска – Стара и Гребен планина (клисура Градашнице, манастир Поганово, кањон Јерме и Росомаче)

Ову богато осмишљену, велику празничну акцију Новица представља већ на неколико последњих састанака.  прве пријаве догодиле су се још у јануару. Обзиром на његову пасионираност према југу Србије, биће ово празник за памћење!

Ево и плана:

1. мај:

Полазак  у 08 h, са паркинга испред центра Сава центра, минибусом ка Пироту.

Кањон Градашнице Кањон Градашнице

Стижемо у Пирот и идемо ка реци Градашници у њену предивну клисуру, којом пешачимо око 2 сата, а ко жели, може се купати у
Даг бањици са термалном водом, која се налази у самој клисури. Након два сата крећемо ка одредишту за смештај, и после 12 km стижемо, у хотел „Стар“, где се смештамо у двокреветним и трокреветним собама са купатилом.

Даг бањица у клисури Градашнице хотел у коме ћемо бити смештени

2. мај:

Напуштамо хотел и у 08 h, полазимо бусом ка селу Поганово одакле крећемо на Гребен планину (1338 mnv).

Гребен планина Гребен планина

Рачунајући и паузе за уживање на успутним видиковцима, за успон нам треба око 4 сата. За спуст највише 2 сата. Потом бусом идемо до манастира, посета манастира Свети Јован Богослов и окрепљење у ресторану преко пута (некадашња станица „Ћире“), у самом кањону реке Јерме. Пред само вече враћање у хотел на починак.

манастир Св Јована Богослова у селу Поганово пред кањоном Јерме А преко пута манастира, некад станица "Ћире", данас ресторан (са одличном јагњетином!)

3. мај:

Полазак из хотела у 08 часова, бусом ка селу Славиња у обилазак кањона Росомаче и такозваног Грла. Кратка и лепа шетња до невероватно лепог и необичног кањона, где остајемо сат времена. кањон Росомаче

Одвозимо се до села Каменица, и по доласку у село настављамо пешке обилазак села Бољев Дол и Горњи Криводол, 7км у једном правцу лаганог хода пропланцима и пашњацима. По повратку у Каменицу обилазимо и то село које је као музеј старина на отвореном. Код нашег, иначе врло познатог домаћина,  Сергеја Иванова посећујемо његову фарму каракочанских оваца и балканских магараца. А пред крај дана (наравно ко буде хтео) чека нас вечера коју нигде нећете имати прилику да приуштите – јагње, које је на врло посебан, традиционалан начин спремано 6 сати, током нашег пешачења – стари специјалитет овог краја.

Сергејева кућа у Каменици Предвече се враћамо се у хотел.

4. мај:

У 8 h из хотела крећемо нашим аутобусом ка Бугарској, задржавање на граничном прелазу и по обављеној адмiнистрацији преласка границе, настављамо пут ка градићу Трен у Бугарској. Овде обилазимо кањон Ерме (тако Бугари зову Јерму) и еко стазу на реци Јабланици. Обе стазе пролазе кроз кањон а преко брзака и вирова су направљени дрвени мостови, и тако су недоступна места направили доступним за уживање и фотографисање. По повратку у град обилазимо цркву Свете Петке која је уклесана у стени. Ово је целодневна тура, и у вечерњим сатима се враћамо у Србију и наш хотел.

Ерма :-) Ерма :-)

5. мај:

У 8 h полазимо аутобусом ка селу Сенокос, напуштамо бус, и крећемо ка најисточнијој тачки Србије – Сребрна глава( 1932мнв). Успут обилазимо водопад на Сенокоској реци.Стаза је благог успона и води кроз шумарке и пропланке, али и клеке, са предивним видицима према Бугарској и Србији. Требало би да траје око шест сати, мада динамика зависи и од склопа групе.

Форсирање Сребрне Главе уз боровнице и клеке :-)

Врх! А под њим "у рову", пије се кафа! :-) Низбрдо форсирамо границу: лево је Бугарска :-)

6. мај:

У 8 h крећемо ка реци Височици да обиђемо, видимо, сликамо, и уживамо у лепоти њеног кањона –  Владикине Плоче.

кањон Височице Владикине плоче

Потом одлазимо у село Рсовци и посећујемо малу пећинску црквицу, познату по икони Ћелавог Исуса. Најзад, није ли Ђурђевдан! 🙂

Црква у Рсовцима на таваници је позната икона

Око 15 h се враћамо у хотел и око 17 h крећемо ка Београду, где стижемо око 21 h.

ЦЕНА:  11.600,00 дин (превоз минибусом, путарина, ноћење у хотелу, боравишна такса и трошкови организације)

Смештај у хотелу подразумева само спавање. Не постоји могућност коришћења кухиње за спремање сопствених оброка, тако да се може јести у хотелском ресторану, или понети одговарајућа храна, која ће моћи да се конзумира без употребе кухиње.

ИНФОРМАЦИЈЕ и ПРИЈАВЕ: на састанцима Клуба, средом у 19 h

Напомена: приликом пријављивања је обавезно попунити пријавни лист и уплатити аконтацију

На југ вас води:

Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

дуж кањона Јерме Гребен

Погледајте и остале наше акције