Архива за Rumunija

НП Нера – кањон Шушаре (Румунија)

Главна одлика НП Нера су њене притоке са обиљем водених каскада. Једна од њих је и река Шушара, чији ток бигреним коритом прати стаза до главног водопада.

„Ово није никаква ‘стаза за слабије’, већ стаза за уживање“ – гласиле су бројне примедбе учесника, који су критиковали погрешан опис ове шетње у програму. Критику смо уважили, а тако смо писали, поредећи је са другом, знатно дужом стазом. Али, ова би, без икаквих поређења сада била баш прави избор, не само због дужине дана, већ пре свега због раскошног јесењег шаренила Анинских шума.

Стаза је уређена, означена и дословно је може прећи свако (најмлађи учесник је био Огњен, стар 4 и по године. 🙂

бигрено корито зелене Шушаре

ПОЛАЗАК тачно у 6:00 h са паркинга крај клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Возимо се ка Белој Цркви, где ћмо направити кафе паузу, а потом настављамо ка граничном прелазу иза Калуђерова. Молимо вас да током граничне процедуре не излазите из возила, јер је то често разлог задржавања.

По уласку у Румунију, настављамо вожњу до села Саска Монтана, где напуштамо бус ради обиласка манастира Нера.

манастирска црква посвећена Светој Петки

Стаза до манастира води уз реку (Неру), а величина успона је занемарљива.

Ово монашко насеље у брдском подручју Слатине крај села  Саска Монтана (регија Караш Северин),  основано је 16. маја 1994. Манастир је јединствен у земљи и у Европи као једина верска институција са медицинском услугом. Такође има и неколико уметничких радионица (дуборезачка и две сликарске), као и библиотеку. Посвећеним радом, монаштво промовише византијску уметност, традицију и културне вредности овог подручја. Саграђен  је на иницијативу др Павла Ћирила, пореклом из Слатине. Свети Синод Румунске православне цркве је 19. јула 1994. одобрио оснивање манастира, и исте године, 14. октобра постављен је камен темељац цркви брвнари, изграђеној у Молдавском стилу, посвећеној Светој Петки. која је освећена 1997.

Монахиње, њих 40, баве се баве шивењем, пчеларством, сакупљањем и узгајањем дивљег лековитог биља, а ту је и стоматолошка ординација.

Манастир није стар, али се развија ревношћу свог монаштва и изгледно постаје највеће монашка зједница у епархији. На њихов захтев, а уз благослов свештеника Митрополије Молдавије и Буковине, 5. октобра 2001. је дат, део покрова  Свете Петке, на корист свима који ће се са вером  овде молити.

пут ка Манастиру приказ трасе на топо карти

Враћамо се и настављамо на крај села, одакле полазимо у шетњу кањоном Шушаре. Можете ходати и полако, сликати до миле воље, укупно имамо (до водопада и назад) 5 km хода по уређеној стази, тако да ову трасу могу прећи и они са скромном физичком кондицијом.

По изласку из кањона, чим се скупимо, крећемо према граници и ако не буде било прекомерног задржавања на граничном прелазу, после Беле Цркве, скрећемо у Банатску паланку на обали Дунава, где ћемо вечерати у неком од бројних рибљих ресторана. За Београд полазимо у 20.00 h и стижемо до 22.00 h (наглашавамо – ако границу прођемо без задржавања, тј. до 18 h). 

водопад Шушара у бакарном руху

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са добрим ђоном за терен), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош!).

Молимо вас да СВЕ што вам је потребно за јело и пиће током акције понесете.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

ПРИЈАВЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ВАЖНА НАПОМЕНА: молимо све заинтересоване да приликом пријављивања обавезно доставе следеће податке: име и презиме, контакт телефон и број пасоша. 

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

ТРЕСКАВАЦ – на врху охлађеног вулкана! (Румунија)

 Ђердапска клисура, место стварања… На месту најстарије европске цивилизације, тече река за чије кањонске литице стручњаци кажу да су „геолошки буквар Балкана“. А са друге стране Дунава, на Румунској обали издиже се преживели, мумифицирани сведок времена када људска нога још није ходала земљом. Геолози његов облик називају енглеском речју “neck“ (врат), јер кажу, то је некада био вулкан. Да не лицитирам лаички стратиграфијом, радије ћу признати да силуета ове чудновате вулканске купе заокупља моју пажњу када год сам тамо. А то је често. Како је на врху једног палео кратера, није тешко сазнати, обзиром да је до њега потребно пешачити свега 5 km, што ову акцију чини приступачном свим категоријама љубитеља природе!

Трескавац 

Али, то није све! Јер, Трескавац је „крив“ за настанак првог календара. За становнике Лепенског Вира, његов положај и облик сваког 21. јуна (солстицијум) производи феномен двоструког изласка Сунца. Та чињеница објашњава најдуже постојање овог праисторијског насеља. Лепенци су били мудри људи који су на малом облутку креирали прву карту северног неба, о чему можете више сазнати у књизи „Сунце Лепенског Вира

ПОЛАЗАК: Окупљамо се са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 и тачно у 6.00 h крећемо преко Ковина и Беле Цркве према граничном прелазу Калуђерово. Обзиром да је пут дуг, неће бити успутних пауза. Понесите кафу и доручак, пред   нама је импресија од које нас дели 3 и по сата вожње. 

    

Требало би да стигнемо до 11 h, a aутобус напуштамо на магистрали са које се одваја обележена екотуристичка стаза на врх Трескавац (Varful Trescovat 755 m).

Ова маркантна вулканска купа у Румунском Парку природе Гвоздена Врата (Parcul Natural Portile de Fier), лежиште је терогених вулканита и упадљива је са обе Дунавске обале. Ходамо по релативно каменитом терену, стазом солидног успона, тако да и поред чињенице да је кратка, до врха ће нам требати три сата лаганог корака. Задржавамо се пола сата, како бисмо мало одморили пред лепим пејсажима и фотографисали.

Поглед са врха - непроцењив!

Укупна дужина трасе износи 10 km, са успоном од 670 m, што значи да  на ову акцију може поћи свако,ко располаже средњом кондицијом, али не и они који не воле успоне – поновићу: стаза јесте кратка, али на пар делова има солидан нагиб! Полазимо натраг у 18 h. Током повратка за Београд, уприличићемо успутну паузу након преласка границе у Старој Паланци (ако то неће пореметити план да у Београду будемо најкасније до 23 h!).

Поред бројних адута, НП Ђердап важи за изузетно вредан трезор видљивих геолошких промена одиграних пре неколико стотина милиона година. Ова акција има за циљ да Вам приближи једну такву појаву.

ЈОШ ТОГА ЗАНИМЉИВОГ (али са НАШЕ стране):

Преко пута „колевке цивилизације“ у Европи, најстаријег археолошког налазишта Лепенски вир, налази се вероватно најуочљивији угашени вулкан у овом делу Старог континента. Иако је налазиште на нашој, десној страни Дунава, вулкан је на другој, румунској обали велике реке, али заједно са налазиштем чини неодвојиву, готово магијску целину.

У његовој сенци наши давни преци из преисторије, пре осам и по миленијума изашли су из пећина и других природних скровишта и решили да живе на местима која сами изаберу. Тада су први пут одлучили да се приближе реци и ловиштима и да не буду искључиво у склоништима која су им подарили природа или њихови богови који су се „крили“ у Дунаву.

Све се догађало поред прастаре пирамиде угашеног вулкана који их је непомично гледао. Веровали су да имају подршку и с тог места, у чији су врх, с обзиром да је највиши у широј околини, приликом олуја увек ударали громови. Па ко не би помислио да угасли вулкан и богови немају нешто заједничко?

ПОГЛЕД С РЕКЕ

Као водича смо, нимало случајно, изабрали дунавског аласа Ђорђа Миладиновића Ћиру, човека који деценијама живи на Дунаву и од њега. Настањен је у оближњем Бољетину, а овде, са сином Драганом лови рибу и одржава традицију давних предака. Поред Лепенског вира живи у импровизованом, привременом дому који је направио од камп кућице. Поред ње, као својеврсна декорација, раширене су мреже, штапови и други риболовачки прибор. Као сви људи који поштују хлеб који једу, Ћира и Драган опрему држе у савршеном реду.

У складу с његовим животом и навикама, Ћира нам је своје приче о вулкану испричао – с реке. Ушли смо у његов чамац, а пратиоци су нам били Демби и Руни, два црна лабрадора. Добро, каже, један је расан, а овај други „много личи“ али и није баш… На прамцу рибарског брода два црна пса су се примирила, а искусни алас је лаганим, мирним гласом приповедао репортерима „Трећег ока“…

– Ту, ваљда, почињу Карпати – говори Ћира. – Ово брдо је у нашем крају познато као Трескавац. Народ му је одавно дао то име, наравно да нико не зна од кад је то, али знамо зашто је тако. Кад почну да ударају громови, они се најчешће заврше на Трескавцу.

У овом крају се зна да се доба године утрвђује на основу природних феномена који је прате. Тако Ћира помиње да је један од наговештаја лета „оно време када почну громови“, а то је мај. Тада и Трескавац почиње да „бруји“.

Геолози кажу да је ова купола остатак вулкана, односно да је оно што видимо, прецизно речено, вулкански чеп. После силних година, чији број се мери милионима, један део планине се одвалио, па овај други, који нам је окренут лицем, заиста подсећа на попречни пресек вулканског гротла, али је тако окренут као да је природа удесила да га радозналци попут нас виде што боље.

Још ако вас у праскозорје, непосредно пред свитање, искусни рибар одведе на реку, одакле се све боље види, онда је утисак савршен. Као по сценарију, око планинског врха налазили су се облаци које су први сунчеви зраци полако растеривали, па је поглед ка вулкану у посматрачу рађао утисак да се налази на снимању филма „Парк из доба јуре“, или да је лично ускочио у времеплов и одјурио у доба далеких предака.

МАГИЈА ДУГОДНЕВИЦЕ

О овој перфектној игри мајке природе данас мало ко говори. У ствари, није се само она играла. Мада мало знамо о начину на који су размишљали први становници Лепенског вира, време у којем живимо и наша препотентност увек нам дају за право да потцењујемо претке и мислимо да су о свему знали мање од нас. Питамо се да ли је баш тако када схватимо колико је значајно место које су изабрали за своје насеље, али још више – какве је све то везе имало са вулканом, односно Трескавцем.

Овде сазнајемо још један невероватан податак.

– Када је најдужи дан у години, дакле 21. јун и када почиње лето, сунце излази тачно изнад вулканске куполе и обасјава место где је било преисторијско насеље – приповеда нам даље Ћира, док се његов метални брод лагано љуљушка на води. – То само говори да су становници Лепенског вира имали лепа знања о астрономији и календару. На основу положаја сунца у односу на врх вулкана знали су када моруна улази у Дунав и када га напушта.

Подсећамо, ова морска риба мрести се у слаткој, дунавској води. Некада, пре изградње хидроелектране, стизала је знатно више узводно. Стари записи говоре да је једна огромна уловљена чак код Беча. Сада јој се бетонска баријера испречила на том путу.

После изградње хидроелектране „Ђердап“, првобитно место на којем је било насеље морало је да буде премештено, али су тадашњи археолози то учинили на најпрецизнији могући начин. Локалитет је измештен само неколико десетина метара изнад тачке на којој се некада налазио, да га вештачко језеро не би потопило, али то нимало није покварило утисак аутентичности првог подунавског људског насеља. Њихове колибе имале су огњишта, а богови су били риболики. Очигледно је да су живели од онога што су сматрали даровима Дунава, па је наш Ћира, у ствари, далеки настављач њихове цивилизације, гајећи исто страхопоштовање према реци и њеним вировима.

Тако је у доба дугодневице и сада, миленијумима касније, Лепенски вир обасјан сунцем које се рађа изнад Трескавца. С друге, румунске стране, ова планина има своје име. Зову је Пјатра маре што би у преводу значило „Велики камен“.

– Громови се чују са свих страна када наступе ђердапске олује – наставља Ћира своју причу. – Али Трескавац је окренут ка нама. Чак и кад гром не удари у њу, с планинских обронака чује се најјачи одјек. Па све изгледа као да тај стари вулкан скупља громове.

Током посете искусном аласу варљиво и променљиво време овог лета „частило“ нас је потврдом о свему што нам је Ћира испричао. Исте вечери облаци су зацрнели небо и зачас је почела тешка, летња олуја. Муње су се проламале небом, а онда је прасак одјекнуо. Заиста, богови су опет „погледали“ Трескавац. Није било разлога да не верујемо у Ћирину причу малопре, док нас је возио чамцем.

Сада смо му веровали још више.

Још је чудније ако се зна да је Доњи Милановац, који је одавде удаљен свега око 17 километара, најосунчанији град у Србији. Некада, у време бивше Југославије, највише сунчаних дана имао је Хвар, а за њим је био овај подунавски град. Сада, када се стара држава упокојила, Доњи Милановац држи примат. Кажу да је то од необичне руже ветрова која растерује облаке над овим местом, па само најупорнији успеју да саспу кишне капи на њега.

Ето, недалеко од града, Трескавац упорно скупља громове, не дајући им да приђу овом лепом подунавском месту.

ЛЕПЕНСКИ ВИР

Вирови у овом делу Дунава заиста су чести, и док смо се возили Ћириним бродићем, река је стално кључала око нас. Одатле потреба да га питамо о називу овог места.

– Име је добило по вировима којих је овде безброј – објашњава Ћира. – Они су некада, пре изградње Ђердапа, правили лепу пену, па одатле име „Лепенски вир“.

ЖИВОТНА ФИЛОЗОФИЈА

Сваки алас има неку своју, животну мудрост, па би било чудно да је нема и Ћира. Стално је на води, а речни мир човека тера на размишљање. Тако и он каже да је давно ђаво побегао од Бога у Дунав, у воду.

– Ђаво никада не тражи човека – вели Ћира. – Увек је обрнуто. Човек је тај који тражи ђавола.

ПИРАМИДА

Безброј брда окружује Трескавац, али нам је још једно привукло пажњу, удаљено тек неколико стотина метара од прастарог вулкана. Ћирин син Драган показује нам на брдо које безмало чини идеалну пирамиду. У шали каже: “Где су вам они што траже пирамиде по Босни и којекаквим другим местима? Тамо још могу и да се збуне ако нешто не изгледа баш онако како они желе. Овде нема дилеме. Ево им праве пирамиде, погледајте и сами!”

Зоран Николић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима, купаћи и пешкир (чисто да се нађе, ако пожелите да се бућнете).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

2.000 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Кањон Караша (Румунија)

Кањони…ти фасцинантни планински ходници који љубоморно заклањају лепоту реке која га је стварала, чији високо извијени зидови изазивају дивљење и увек буде жељу за природом. Масив Карпата има сијасет заносних кањона а кањон реке Караш један је од приступачних, што због стазе која се пружа целим кањоном, што због близине која омогућава да га прођемо у једном дану. Нека то буде дан кога ћемо се сећати, јер ово је најбоље време за одлазак у Национални парк Семеник – предворје величанствених Карпата… Иначе, кањон Караша је природно добро под строгом заштитом.

План пута је једноставан: полазимо у 6:00 h ујутро и стижемо на место са кога се спуштамо у кањон, пролазимо кањон Караша. Пролазимо га низводно, излазимо у Карашову, вечерамо и враћамо се натраг за Београд. Траса је дуга 9 km, не гази се вода, хода се стазом све време. Добро је имати гојзерице, или евентуално теренске патике са крампоном.

ПОЛАЗАК: тачно у 6:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Пођите од куће на време и будите тамо 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо преко Беле Цркве, ка граничном прелазу код Калуђерова. Другим речима, до границе се возимо добра два сата. Не можемо знати колико ће трајати гранична процедура, али када пређемо границу, до места где стајемо и полазимо у кањон предстоји још сат и по вожње. Требало би да до 10:30 h стигнемо на место где напуштамо возило.

ВАЖНА НАПОМЕНА: молимо вас да током граничне процедуре не излазите из возила већ седите на својим местима.

Спуштамо се у кањон реке Караш и ходамо необележеном стазом до кањона; на даље је стаза обележена. На овом почетном делу правила колоне се априори морају поштовати, како не бисмо дошли у ситуацију да се тражимо! Када се сви окупимо, полазимо у кањон. Нема потребе да газимо реку, осим ако неко баш хоће. Једна од две пећине је са друге стране реке и до ње би се морала прећи река, али нема потребе за тим. Ем није уређена, ем је прилаз изузетно стрм, ем је тај део тока Караша врло леп и без да је пећина ту 🙂

Настављамо даље низводно приближавајући се остацима утврђења, које ће нам указати да смо прошли пола кањона. и то онај најатрактивнији део где су лонци дубљи, река живописне боје, а орнаментика самог кањона раскошнија. Стаза постепено постаје мирнија. Последњу четвртину трасе карактерише присуство двеју пећина. Коначно, излазимо из кањона у Карашову, где нас чека наше возило. Ово велико, мирно село има крај пута и ресторан, где примају евре, а  мештани говоре српски 🙂 Ту можемо вечерати, а полазимо у 19 h.

НАПОМЕНА:  и ако траса није дуга (свега 9 km), пролазак кањона неће бити кратак и не смете га подценити. Нарочито почетни део, када улазимо у кањон. Будите стрпљиви, предивни утисци ће засигурно то надјачати! 🙂

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или трекинг патике са вибрам ђоном), мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од сунца, ветра и евентуалне кише, одећа слојевита примерена временским условима и чеона лампа.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.900 динара

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Нера – али КОМПЛЕТНА, са рафтингом!

Колико ли смо само пута помислили како је снажан доживљај сабијен у превише кратко време, oсећали се фрустрирано јер смо морали да се одлучимо за једну од две понуђене опције, једнаке лепоте, или једноставно пожелели да по завршеној акцији останемо где смо. Није било одласка на Неру да управо то није био доминантан утисак у повратку. А колико је тек тога остало неисцрпљено, остављено за неки имагинарни „други пут“, да и не спомињемо, јер за то није довољан један дан.Кањон Нере

Зато вас за празник позивамо да прођете цео кањон Нере рафтингом, кањоне Беу и Шушаре пешице, обиђете водопаде Беушница, Вајоага, и Шушара, видите Ђавоље језеро, посетите манастир Нера и тиме заокружите утисак, без да за сваку од ових траса наново путујете и прелазите границу. 

Идеја је да се прође комплетан садржај пешачењем за шта смо до сада увек морали да одлучујемо између две опције („краће“ и „дуже“), при чему једна искључује другу; али и да видимо непознате чари овог заносног предела, за шта раније нисмо имали шансу. Како би доживљај имао пуноћу, не планирамо велику групу. Придружите нам се и учините овај празник незаборавним!

Стаза у стени дуж кањона Нере

Петак, 26. април:

ПОЛАЗАК: тачно у  6:00 h, са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Путујемо преко Панчева и Беле Цркве, где ћемо застати ради кафе-паузе, а потом настављамо до граничног прелаза у Калуђерову. Графички приказ трасе на Google Earth

Молимо вас да током граничне процедуре не напуштате своја седишта, јер то може битно да искомпликује прелазак границе.

По уласку у Румунију, настављамо пут 30-ак km до полазне тачке за Кањон Беу. Ова траса је дуга добрих 20 km, без константног успона, или спуста. То значи да је доминантно пешачење, а не пењање, или спуштање. Крећемо се колским путем, стазама и макадамом. Десно имате графички приказ трасе са њеним бројним параметрима.

За ову трасу је до сада владало највеће интересовање, јер је два водопада, врело „Око Беу“ / и стеновита стаза уз сам кањон Нере, чине изузетно атрактивном. Многи су само то и прошли, чак и више пута. Њен детаљнији опис можете видети овде, а оно што ће овога пута бити другачије јесте чињеница да после прелепог и дужег пешачења, не журимо одмах натраг, према граници, већ се смештамо у хотел. Собе су комфорне са купатилима, без кухиње (у хотелу је ресторан; доручак је укључен, цена ручка је 27 леја/ 6 €, а вечере 22 леја/5 €).

Тиркизна магија Врела "Око Беу" (Ochiul Beiului) Водопад Беушница Водопад Вајоага

Субота, 27. април:

Данас је у плану премијеран догађај: пролазак целог кањона Нере рафтингом, обилазак Ђавољег језера и прерасти. Током ранијих акција, пролазили смо тек мали део кањона уском стазом уклесаном у стену његових литица, која не обухвата њен најатрактивнији део од Ђавољег језера до кампа Дамјан (Cantonul Dаmian). Ђавоље језеро (Lacul Dracului) смо посећивали неколико пута пешице, али је нужност повратка одсецала најлепши и најузбудљивије део трасе. Овога пута, то неће бити случај!

 Тајанствено језеро у дубокој шуми живописна пешачка стаза дуж кањона Нере

Пошто доручкујемо и попијемо кафу, добијамо рафтинг опрему и у 10 h одвозимо се до Новог Сопота одакле се спуштамо 26 km низ Неру, дуж њеног целог кањона!

Првих 8 km спуштамо се низводно, до места где се налази Ђавоље језеро.  Напуштамо чамце и одлазимо до језера и оближње прерасти.

Необичне природне појаве су увек биле инспирација за испредање легенди, тако да ни ова није изузетак. А она говори како је ово необично језеро добило назив. Једном давно, један мудри чобанин је чувао овце крај Нере, када је пред њега искочио човечуљак са рибом у руци и изазвао га на опкладу. Да би надмудрио непознатог човечуљка, морао је да испече рибу без ватре, у чему је и успео, помоћу струна испредених од вуне. Човечуљак се разбеснео пропавши у земљу, у којој остаде ово језеро, а чобанин схвати да је то био сам Ђаво, те тако језеру даде име.

Прераст Са воде, пешачка стаза личи на Трајанов пут

Не заборавимо да се оне бројне прерасти (природни камени мостови) налазе у пределима, које географи у жаргону називају „Карпатска Србија“, а како се налазимо на тој громади у Румунском предворју Карпата, ова појава не треба да чуди. Чудно је само то што је прераст код Ђавољег језера остала непримећена, што нама никако није могло да промакне! Сама прераст није означена, али је на 150 m низводно означен видиковац. Пошто све то обиђемо и разгледамо, враћамо се у чамце и настављамо са својим скиперима даље, низ кањон Нере. Одавде следи најатрактивнији део, јер улазимо у сам кањон!

Са наше леве стране гледаћемо како се пружа најлепши део пешачке стазе, уклесане дуж литице кањона. Река се овде увија творећи десетине меандара, а после треће кривине, на 3 km од Ђавољег језера, долазимо до Јордановог извора (Izbucul Iordanului) , за 6,5 km даље и до још једног; оба су близу обале. Још километар пловимо до Дамјановог кампа (Canton Damian). На 4 km од кампа долазимо до ушћа једног потока у Неру, а за још 600 m и до ушћа Беу, после чега остаје још 4 km до краја рафтинга, тј. села Саска Романа.

Воде Нере су мирније (укупан пад реке је 50 m висински), тако да овај рафтинг не спада у „адреналинске“. Суштина је што ће се проћи централна жила овог Националног парка и видети они делови који су на други начин теже доступни.

 

Недеља, 28. април:

Дан уочи повратка проводимо у лаганој акцији проласка кањона Шушаре и посети манастиру Нера. Раније смо се за ову акцију морали опредељивати, одричући се проласка прве трасе, тако да су многи од вас ишли поново да би видели и ово, а Васкрс је прави дан за посету манастиру, који је за КАУП-це увек значио више, јер су нас уводили у крипту са реликвијама.

На путу ка Манастиру... 

Након доручка и кафе, у 9:00 h се одјављујемо из хотела и одвозимо се до рударског села Саска Монтана. Одлазимо најпре до Манастира, до кога имамо нешто више од километра равног хода уз Неру.

Ово монашко насеље у брдском подручју Слатине крај села  Саска Монтана (регија Караш Северин), основано је 16. маја 1994. Манастир је јединствен у земљи и у Европи као једина верска институција са медицинском услугом. Такође има и неколико уметничких радионица (дуборезачка и две сликарске), као и библиотеку. Посвећеним радом, монаштво промовише византијску уметност, традицију и културне вредности овог подручја. Саграђен  је на иницијативу др Павла Ћирила, пореклом из Слатине. Свети Синод Румунске православне цркве је 19. јула 1994. одобрио оснивање манастира, и исте године, 14. октобра постављен је камен темељац  цркви брвнари, изграђеној у Молдавском стилу, посвећеној Светој Петки. која је освећена 1997.

Монахиње, њих 40, баве се баве шивењем, пчеларством, сакупљањем и узгајањем дивљег лековитог биља, а ту је и стоматолошка ординација.

Манастир није стар, али се развија ревношћу свог монаштва и изгледно постаје највећа монашка зједница у епархији. На њихов захтев, а уз благослов свештеника Митрополије Молдавије и Буковине, 5. октобра 2001. је дат, део покрова  Свете Петке, на корист  свима који ће се са вером  овде молити.

Враћамо се и одвозимо на други крај села ка Шушари. Посебно знамење НП Нера су њене притоке са обиљем водених каскада. Поред Беу, ту је и река Шушара, чији ток бигреним коритом са мноштвом каскада, прати стаза до водопада. Стаза је уређена, означена и дословно је може прећи свако (најмлађи учесник је био Огњен, 4 и по године).

Шушара

Дуж Шушаре се може ходати опуштено, лагано полако, обзиром да до водопада и назад имамо 5 km хода по уређеној стази, коју с лакоћом може прећи свако. Траса је веома лепа и надасве опуштајућа, а за опис који смо давали претходних година добили смо бројне примедбе да смо је подценили. На пола пута до водопада наилазимо на ливаду и већу дрвену кућу, поред које је извор. Место је савршено за предах. Успут су и два мала рударска окна, као и обиље сремуша. На овом снимку можете видети како изгледа цео пролазак стазе.

брчкање у водопаду Водопад Шушара 

По изласку из кањона Шушаре, спремамо се за повратак. До Београда нам предстоји два и по сата вожње и гранични прелаз. После овакве туре, троипочасовни пут не звучи страшно, али уме да оптерећује, када се прелази два пута у истом дану, чега смо овога пута ослобођени.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац за дневне активности и пешачки штапови, вода и храна за успут, одећа слојевита, примерена времену, заштита од ветра, сунца и могућих падавина; лични прибор и путне исправе (пасош).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 130 € (превоз, смештај са доручком, рафтинг и улазнице за НП)

НАПОМЕНЕ:

  • У селима где боравимо не постоје мењачнице (најближа је у Оравици, где можемо свратити после границе).
  • У собама не постоји могућност припреме хране (кухиња), али постоји ресторан. Цена ручка је 27 леја (6 €), а вечере 22 леја (5 €). У хотелу примају евре (Овде можете видети курс).
  • За ову акцију није предвиђена велика група, тако да је број места ограничен и благовремено се пријавите.

 

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h. Пријављивање учешћа подразумева измирење аконтације у износу од 70 € и достављање података, неопходних за организацију (име и презиме, контакт и број пасоша).

Акцију реализују Гордана Атанасијевић

065 377 14 74, gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Анинска дендротерапија (Румунија)

Јесен је шарена и зато се гледа, а тај ћилим топлих боја најлепши је где су шуме разноврсног састава. Анинске планине у Националном парку Семеник (Западни Карпати) су управо такве и зато је то предео где увек проводим одмор средином октобра, када те дивне, стасите шуме горе у бојама. Ове јесени, поделићу то са вама, а одабрала сам нешто што до сада нисте имали прилику да видите… Ако вам кажем да идемо у Долину воденица, како вам звучи? Питомо, идилично, можда и са Штрумпфовима. Али није, јер се ради о велелепној кањончини, дуж кога води стаза, чији делови представљају некадашњу уску пругу којом је тутњао Ћира. Када сам га прошла, питала сам се, ко ли је ту икада млео житарице, јер воденица заиста има – тридесетак (?!)

Након тог подухвата, следи опуштајућа шетња Анинским шумама, од језера до језера, након чега постаје кристално јасно зашто сам акцију назвала баш овако! Пролазак грандиозног Гарлишта и очаравајућа шетња кроз jeсење Анинско шаренило, дароваће вам утиске за памћење! Анинске планине су богате импресивним садржајима, тако да је ово тек почетак и за ту прилику одабрали смо оне области Националног парка Семеник, које су (званично) у најстрожијем режиму заштите. 

 

Субота, 20. октобар:

ПОЛАЗАК: тачно у 6:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Морате доћи десетак минута раније, како бисмо кренули на време, јер нас чека 4 и по сата вожње и гранични прелаз. Путујемо преко Панчева ка Белој Цркви и граничном прелазу код Калуђерова. Успутну паузу не правимо, кафу понесите. Румунија није у еврозони, тако да ћемо размену евра за леје обавити у Оравици (неће вам требати много, а курс је одприлике 1 : 4,62).

НАПОМЕНА: Молимо вас да током граничне процедуре при уласку у Румунију не излазите из возила и да седите на својим местима, јер је вршљање ван возила чест разлог дужег задржавања на граници.

Улазак у кањонТребало би да пре 12 h стигнемо до Гарлишта – села одакле улазимо у кањон истоимене реке, или Анине (оба назива се једнако употребљавају, a популаран је и као „Долина воденица“). Пролазимо га узводно, до рударског градића Анина, што значи да ћемо у првој етапи проћи онај најживописнији и најдинамичнији део кањона, где су дубоки лонци, пећине и водопади, а после је траса мирнија и равнија. После 2,5 km хода колским путем, улазимо у кањон. Од петог километра, нижу се пећина, водопад, извор и још један водопад (кањон сам прошла у новембру, али водопади нису имали воде). Нешто пре 11-ог километра излазимо из кањона на колски пут кроз Вучју шуму (Tilva lupului), којим ходамо још 2,5 km, до магистрале, где нас чека наше возило. Пролазак овог кањона садржи извесне специфичности на које морате рачунати:

  • маркације су врло ретке и НИКАКО се не смеју испустити из вида, јер има делова који се не могу проћи без да сте тачно на траси;
  • има неколико потеза где је у зиду кањона уклинчен ланац за придржавање. Мимо њих се не може другачије проћи, због чега је НЕОПХОДНО праћење ознака;
  • пролазак овог кањона захтева труд, али пре свега стрпљење, јер ће подухват трајати до мрака. По изласку из кањона, на шумском путу ће нас вероватно затећи вече и потребно је понети чеоне лампе;
  • хода се стазом и гажења воде нема;
  • понети довољно воде за пиће, јер је неизвесно хоће ли је бити на изворима које пролазимо (река је бистра, али није за пиће);
  • као и за друге сличне акције, битно је да ходате пажљиво, како се не бисте повредили.

А што се тиче лепоте кањона, он је заиста особен, моћан и чини да се осећате тако маленим, али и великим, када га прођете. Његов амбијент пружа снажан осећај непосредног споја са природом. Mотива за фотографисање ће бити на претек, јер ћемо га затећи у бакарном издању! Бројне су старе воденице, претежно њихови камени остаци, али и једна коју су рестаурирали. На овом снимку можете видети како изгледа пролазак Долине воденица од Гарлишта до Анине. Екипа са снимка је акцију извела касније, у новембру и пејсаж је знатно сиромашнији, али се зато добро виде детаљи, важни за пролазак и то ће вам бити од користи да се боље спремите. Иначе, овај кањон је под строгом заштитом.

Пред Анином, на путу нас чека комби, којим се одвозимо до комфорног, планинског хотела „Маргитас“, где вечерамо и ноћимо. Цена пансионске вечере је 25 леја (5,5 €). Није обавезно, можете јести и своју храну.

Недеља, 21. октобар:

После јучерашњег подвига, данас је планирано опуштање у виду шетње од језера Маргитас до језера Бухуи, кроз јесење шаренило прелепих Анинских шума! У 8:00 h, после доручка, напуштамо хотел. Цена пансионског доручка је 15 леја (3,5 €). Возило са стварима одлази на место где ће нас сачекати, а ми носимо само оно што нам је потребно за пешачење до 15 h. Иначе, ова област површине 255 ha ужива најстрожију заштиту у оквиру Националног парка.

Ходамо шумским путем подно Медвеђег врха (Culmea Ursilor) и пролазимо пећину Pestera Buhui, из које излази истоимена река. Ту су и pestera Cuptоare и трећа, безимена у коју понире река Бухуи, али су оне теже приступачне. За улазак у пећину Бухуи, неопходна је чеона лампа.

После 8 km хода, стижемо до језера Бухуи, чије је окружење идеално за ручак. Дрвене клупе и кућице, мали фудбалски терен, а мало дубље у тим шумама, на 640 m надморске висине извире Караш (област под строгом заштитом). Призор овог језера у јесењем издању је као фото тапет!

Након предаха, настављамо даље према Анини, ка нашем возилу које нас чека код једног ловачког комплекса, Ту је „опасан“ пас чувар, а преко пута, у ограђеном простору и неколико срна.

  

Полазимо. До границе имамо сат вожње, а по уласку у Србију, до Беле Цркве још 20 минута и aко стигнемо до 18:00 h направићемо паузу у ресторану „Клуб“. До 20 h крећемо за Београд.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима и чеоне лампе. Наравно, прво спакујте пасош! У хотелу нам је на располагању вечера и доручак, а за успут – храна из ранца.

НАПОМЕНА: у кањон се улази искључиво у гојзерицама!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  40 €  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, смештај  и организационе трошкове.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија). Пријављивање подразумева достављање података неопходних за пут (име и презиме, број пасоша) и измирење аконтације у износу од 20 €.

                Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић        и        Немања Манчић

                  065 377 14 74                   064 878 78 78

                  gordana@serbianoutdoor.com                    nemanja@serbianoutdoor.com

 

Поглед на кањон Гарлишта и Могила са Височија

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Шест врхова Вршачких планина

Kада се спомену Вршачке планине, људи углавном помисле следеће: „Ах па то је оно брдашце изнад Вршца на коме се налази кула и одакле лете параглајдери, па то је тако лаган и миран излет…“

Међутим, за све оне који не знају, Вршачке планине су такође познате по томе што се ту налази највиши врх Војводине – Гудурички врх (641 мнв), по планинарском дому на Широком билу које је омиљено стециште великог броја посетилаца, по чувеним виноградима који дају одличне сорте грожђа и још боље вино, али и по „Вршачкој трансверзали“ у укупној дужини од 39 км чији ћемо један добар део (вероватно и најатрактивнији) обићи током ове акције. У плану је обилазак 6 (и словима шест) врхова Вршачких планина што ће сваког учесника уверити у нашу тврдњу да ова планина није нимало наивна и да итекако може бити један добар планинарски залогај.

На Гудуричком врху изнад облака

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Панчева и Владимироваца, па стижемо до Вршца правећи једну кратку успутну паузу за јутарњу кафу. Одмах настављамо даље до села Мало Средиште и манастира Средиште (који не посећујемо због краткоће дана, а хоћемо да максимално искористимо време у природи) одакле почиње наша акција.

Идемо прво кратко макадамским путем, а затим стазом кроз шуму и пењемо се на Гудурички врх (641мнв). На врху је направљена кула-видиковац одакле се види добар део Војводине као и суседне Румуније (надамо се да ћемо имати среће и да ће бити леп и бистар дан).

Манастир Средиште Видиковац Јеее - освојен највиши врх Војводине!

Спуштамо се затим истом шумском стазом до макадама, али одмах настављамо на другу шумску стазу и преко долине Кулмеа Маре идемо према врху Каменарица (393 мнв) и суседним Хајдучким стенама. Са Хајдучких стена имамо одличан поглед на Широко било (место где се налази познати планинарски дом) и ту правимо кратку паузу.

Кулмеа Маре Хајдучке стене

Враћамо се натраг преко Каменарице и крећемо на успон према трећем врху предвиђеном за обилазак – Лисичјој глави (590 мнв). Са Лисичје главе имамо одличан поглед у правцу југа и запада, као и на оближњи Ђаков врх и Вршачку кулу па и ту правимо малу паузу.

Поглед на Ђаков врх и Вршачку кулу

Настављамо даље веома кратко пратећи маркирану стазу, али је убрзо напуштамо и скрећемо на терен на којем стазе практично ни не постоје и идемо на два мање позната врха ове лепе планине: прво на Средњи Лисичји (неко га зове и Безимени) врх – 570 мнв, па онда на Мачију главу – 514 мнв. Све време идемо кроз густу шуму, а после Мачије главе нас чека спуст према Шумаревој кући која је још један познати локалитет Вршачких планина.

Према Мачијој глави Код Шумареве куће

Акцију настављамо даље макадамским путем у правцу одмаралишта Црвени крст где се на пола пута одваја шумска стаза која нас води на последњи врх за овај дан – Ђаков врх (449 мнв). Ко не буде желео да посети и њега (тј. уколико већ осећа умор), може наставити макадамом и сачекаће остатак групе код одмаралишта. Са Ђаковог врха имамо одличан поглед на Вршачке винограде као и на суседну Вршачку кулу, а у случају да се цела тура одужи, онда ћемо видети и прелепи залазак Сунца. Одатле се другом стазом враћамо на макадам којим убрзо стижемо до Црвеног крста.

Залазак Сунца са Ђаковог врха

До овде ћемо скупити укупно 15-16 км пешачења са око 1050 м успона, што је мора се признати сасвим респектабилно за једну „мирну и лагану планину“ у војвођанској равници. Ако буде било заинтересованих, а наравно и ако буде било времена, можемо да пређемо још додатних 2 км низбрдо рекреативном стазом преко Вршачке куле све до некадашње „Славишине кафане“ где ћемо коначно и завршити акцију. Ко то не буде желео, превешће се нашим возилом тај део пута, па ћемо онда сви заједно да се спустимо до Вршца да се окрепимо или да обиђемо град , а о свему ћемо се договорити на лицу места.

С обзиром на читав план ове акције, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, као и нешто мало макадама на почетку и на крају.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 дин.

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (вероватно до 22 часа, можда и раније).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Нера – Ђавоље језеро, Lacul Dracului (Румунија)

Ова појава вреди сваке стопе! А како су необичне природне појаве увек инспирација за испредање легенди, ни ова није изузетак. А она говори како је ово необично језеро добило назив. Једном давно, један мудри чобанин је чувао овце крај Нере, када је пред њега искочио човечуљак са рибом у руци и изазвао га на опкладу. Да би надмудрио непознатог човечуљка, морао је да испече рибу без ватре, у чему је и успео, помоћу струна испредених од вуне. Човечуљак се разбеснео пропавши у земљу, у којој остаде ово језеро, а чобанин схвати да је то био сам Ђаво, те тако језеру даде име.

Отвор пештере јутарња рефлексија 

Обзиром на карактеристике стазе и њен нагиб, направили смо оптималну трасу за долазак до овог необичног, тајновитог језера. Спуст изражен бројем, довољно говори о томе каква је. И ако уређена, чиста и обележена, она води кроз шуму, која је заклања од директног сунца, тако да ћемо је на одређеним местима прелазити врло лагано, јер је изразито стрма. Долазак до језера је нешто што захтева довољно времена, због чега је потребно одвојити дан.

Путоказ близу нашег кампа шумска стаза ка Ђавољем језеру Сремуш у јуну :-)

ПОЛАЗАК:  у суботу, тачно у 6.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Морате доћи 15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.  Путујемо преко Панчева, Ковина и Беле Цркве ка граничном прелазу иза Калуђерова. Пут до полазне тачке за ову трасу је дужи него када се иде на Беушницу, или Шушару, а прелазак границе, увек узима данак у драгоценом времену, тако да током поласка нећемо правити успутне паузе; понесите кафу, а остало већ по потреби. При повратку ћемо имати кратак предах у Белој Цркви.

Пештера Ђавоље језеро Pestera Lacul Dracului у

Наравно да рачунамо на неопходност времена за фото-сесију. Иако је најбоље време за фотографисање ове предивне прородне манифестације јутарње, верујемо да ћете понети на својим картицама лепе снимке.

  

Наставак трасе је другачији и мало лакши. Након разгледања Ђавољег језера и пећине, излазимо/пењемо се из депресије у којој се оно налази и настављамо шумском стазом до висећег моста, којим прелазимо Неру. Даље ходамо дуж њене обале, поред бројних шљунковитих спрудова, до места где нас чека комби. Чим се сакупимо, пресвучемо, полазимо натраг, а паузу правимо у Белој Цркви. Време стизања у Београд одређује трајање преласка границе и било би оптимално да то буде до поноћи.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, штапови, мали ранац са водом и храном током пешачења, одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош!).приказ трасе на топо карти

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.100 дин

2.000 дин  –  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Путује се искључиво комбијем, тако да је број места ограничен. Право учешћа имају искључиво чланови, као и они у процесу учлањења (тј. они који су већ учествовали у нашим акцијама).

ПРИЈАВЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Ово је акција на чији ток би умногоме могла да утиче синоптичка ситуација, те ако прогноза буде кишна (константно изнад 4 mm), биће одложена за недељу дана.
  2. Имајте у виду да је прелазак границе процес чије трајање не можемо да предвидимо. Важно је да лепо проведемо дан и остваримо акцију како програм приказује, без оптерећивања мање важним детаљима. Ако Вам је сутрашњи дан радни, немојте ићи, природа је верна, сачекаће Вас други пут, када будете растерећени 🙂
  3. Молимо све заинтересоване да приликом пријављивања доставе комплетне податке (име, презиме, број пасоша и контакт телефона и е-адресу) и то искључиво путем мејла. На тај начин ће ваше пријаве бити уредно евидентиране, а у списак учесника бићете уписани након измиривања аконтације у износу од 1.000 динара.

 Акцију реализује КАУП тим

оffice@serbianoutdoor.com

065 3771 474

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

НП Домоглед, долина реке Черне (Румунија)

Јужни Карпати се протежу кроз Румунију и Источну Србију. У Румунији се још називају Трансилванијски Алпи и чине границу покрајина Влашке и Трансилваније. Њихов највиши врх је Молдовеану. Черна је река која извире у Средњим Карпатима и улива се у Дунав, који се пробија између Румуније и Србије, чинећи Ђердапску клисуру. Масив Карпата се завршава у источној Србији и на њих се наставља Стара Планина. Река Черна пролази кроз Национални парк Домоглед, где је усекла своју долину између планина Годеану и Черне са једне и Валканулуи и Мехединци са друге стране.

  

Петак, 19. мај:

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125, тачно у 16:00 h. Путоваћемо Ђердапском магистралом и уз краће успутне паузе, на нашем одредишту ћемо бити око 23 h. Сместићемо се у пансиону Думбрава. Постоји могућност спавања и у сопственим шаторима.

Субота, 20. мај:

Шетња овог дана ће започети у 7.30 h. Непосредно крај пансиона крећемо да пратимо кањон реке Тасне, а потом излазимо на стеновити гребен дужине 3 km који доминира овим делом долине. На том делу се налази и један од значајнијих врхова планине Мехединци, а то је Пиетреле Албе 1335 m или Бела Стена. Дужина стазе незнатно прелази 20 km, а висинска разлика у пењању 1100 m и силаску 1100 m.

Недеља, 21. мај:

И овог јутра у исто време крећемо из пансиона, али овога пута на другу страну, на планину Черну. Лаганом стазом od 2,5 km сa 400 мнв. ћемо доћи до предивног водопада Вантуратоареа. Један је од највиших у Румунији и сигурно најлепших са 45 метара висине слободног пада налази се на речици Огашул Слачини. Даље ћемо наставити ка једном видиковцу са којег се пружа поглед на читаву долину и језеро које се формирало подизањем бране на реци Черни.

За Београд ћемо кренути око 15 h, где би требали стићи до 23 h.

ОПРЕМА:  гојзерице, штапови за ходање, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа прилагођена временским приликама, батеријска лампа.

Не заборавите пасош, прво њега спакујте!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.100 дин + 20 €

3.000 дин + 20 € за чланове са измиреном годишњом чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Алцију реализује Ненад царевић:

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Карпатски висови – Царку (2190 m)

Јужни Карпати, са својих десетак гребена чији врхови прелазе 2000 метара, сигурно су најпопуларнија дестинација за планинске авантуристе у Румунији. Ове монументалне планине огромном површином коју заузимају пружају прилику и за праве, вишедневне пешачке пустоловине под пуном опремом, а ми вас овога пута водимо на Царку, најзападнији врх Јужних Карпата виши од 2000 метара, и уједно најближи такав Београду. Биће то сјајан, лагани увод у карпатско високо горје за све оне који са њиме немају довољно искуства, и прилика да са озбиљне висине обухватите погледом бескрајне гребене који се пружају даље ка истоку, распаљујући машту новим идејама и пустоловним жељама.

Царку је пред нама - ово је успон који треба савладати од језера Кунту

Царку је пред нама – ово је успон који треба савладати од језера Кунту

Иако висок нимало наивних 2190 метара, Царку је један од лакших високогорских успона у Карпатима. Близина асфалтног пута, односно чињеница да се налази на периферији огромног пространства дивљине које се наставља ка истоку преко венца Годеану и Ретезат планина, чине га доступним чак и за једнодневне излете, без потребе ношења опреме за вишедневну пешачку експедицију са собом.

Језеро Кунту - ту ће нам бити камп

Језеро Кунту – ту ће нам бити камп (ту кунтамо – лако за памћење 🙂 )

На његовом североисточном прилазу налази се лепа тачка са које се може кретати у завршни поход – језеро Кунту, где постоји и истоимени планинарски дом (у којем смо успели да обезбедимо одређени број лежајева за учеснике акције по цени од 15 леја, која није урачуната у котизацију, односно плаћа се на лицу места). Ово језеро, смештено на око 1600 м надморске висине, уједно је и граница између шумског и појаса пашњака, а простор око језера пружа и добре услове за камповање. Раскошне, доминантно четинарске шуме на путу до језера, пуне су гљива и разноврсног планинског цвећа, а кажу да је ово и једно од највећих станишта медведа у Карпатима (без бриге, још није забележено да су на овој стази меде узнемиравале планинаре). Ево како ће изгледати наш опуштен високогорски викенд

DSC_9968 DSC_7873
DSC_7857 DSC_7777

Сатница пута
13.08.2016.

Полазимо из Београда са паркинга испред клуба (Устаничка 125 ц) у 6:00. Границу прелазимо код Беле Цркве (прелаз Калуђерово) и на путу према Царкуу правимо краћу паузу на прелепом водопаду Бигар, који се налази на северном ободу националног парка Нера-Беушница:

Одатле продужавамо преко Борлове према превоју између Царкуа и врха Мунтеле Мик, где напуштамо аутобус и крећемо лепом шумском стазом по гребену ка језеру Кунту. Очекивано време пристизања до ове, полазне тачке пешачења, је око 14:00. До кампа поред језера Кунту имамо пар сати лаганог хода. Када стигнемо постављамо логор, спремамо чорбицу и дружимо се у природи док нас не сустигне сан. Ходаћемо лагани, јер ће камп опрема (шатори и вреће за спавање) до логора бити пребачени теренским возилом.

14.08.2016.

Будимо се у 7:00, доручкујемо, и до 8:00 са минимумом терета крећемо на успон (главнина ствари може остати поред језера, јер се ту враћамо, а наши људи који не иду на врх ће чувати ствари). Када се око 15:00 вратимо са врха таман ће нас сачекати топао ручак, а затим пакујемо опрему и продужавамо до нашег превоза, који ће нас вратити у Београд до поноћи.

DSC_7805

Потребна опрема

За овај излет потребна вам је опрема за високогорске успоне, што значи пре свега квалитетна, издржљива обућа погодна и за кретање по каменитом терену (добре гојзерице или јаке трекинг патике, не неке патикице за одлазак на плажу). Препоручљиво је и да имате штапове за ходање, а кишна кабаница и заштита против ветра је чак и у летњим условима пожељна мера предострожности на вишим планинама.

Уколико сте се определили за камповање, подразумева се и да ћете имати сопствени шатор (или договорено место у нечијем шатору), подлошку и врећу за спавање. Иако храну у логору (вечеру у суботу и ручак у недењу) ми припремамо, потребно је да имате сопствени прибор за јело (посуду, кашику, виљушку и нож). Ако бисте радије да преспавате у планинарском дому него у шатору, није лоша идеја да, због скромних услова смештаја, ипак понесете сопствену врећу за спавање.

DSC_7889 DSC_9996

Техничка и кондициона тежина успона

Ово свакако не спада у теже успоне у Карпатима (ни кондиционо ни технички), али један успон на којем треба савладати чак неких 900 м висине свакако не треба потценити. Додуше, ми смо излет тако конципирали да ће се трећина овог успона превалити првог, а две трећине другог дана, чиме ће овај излет постати доступан и за људе просечне кондиције и нешто слабијег темпа. Стаза до језера Кунту је већим делом солидан шумски пут, местимично помало нераван и каменит, али свакако из песпективе пешака лак (и успон је веома постепен). Друга половина стазе, од језера Кунту до врха, осетно је стрмија од прве, и представља комбинацију кретања преко пашњака и каменитим колским путем ка метеоролошкој станици на врху. Иако тежи од првог, ни за овај део не сматрамо да је особито тежак нити да тражи ишта више од просечне физичке кондиције и планинарског искуства. Ниједан сегмент успона на Царку не подразумева коришћење ужарије или било каквих техничких помагала, тако да ризичних делова, у летњим условима, нема.

Котизација (урачунати су чорба у суботу и ручак у недељу)

4.100 динара
(100 динара мање за оне који су измирили чланарину)
Резервација је валидна уз уплаћену аконтацију од 2000 динара

Акцију реализују:

Александар Вељковић
sale@serbianoutdoor.com

Гордана Атанасијевић
gordana@serbianoutdoor.com

Напомена: Молимо да пријављивање вршите искључиво путем пријавног формулара испод. Током јула и прве половине августа организатори ће бити готово све време на терену ван Београда (један део тог времена и ван Србије), тако да су изгледи да их можете добити телефоном минимални (притом и ако успете да их добијете неће бити у могућности да телефонским путем евидентирају вашу пријаву). Након послате пријаве, неко од организатора ће вам се благовремено јавити са даљим инструкцијама.

водопад Бигар је посебна посластица на путу до Царкуа :-)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

КАПИЈА КАРПАТА – Мехединци планине и бања Херкулане

Када од бање Херкулане кренемо узводно прелепом, 80 km дугом долином реке Cernei (Црне реке), раскошна природа која нас окружује оставља без даха – атрактивне кањонске литице са којих се обрушавају водопади, безброј поточића који се кроз минијатурне кланце сливају са шумовитих падина Мехединци планина с десне и Годеану планина и неколико језера стварају утисак да смо ушли у једно чаробно царство дивљине, које нам лагано разоткрива своје тајне. Ова долина на неки начин представља капију Јужних Карпата, предворје огромног простора високих планина величанствене лепоте. На овом излету ми вас водимо у обилазак њених најлепших делова.

Шта ћемо све обићи за два дана?

  • водопад Вантуратоареа, један од најатрактивнијих и највиших у јужним Карпатима
  • кланце Коркоајеи и Теснеи
  • термалне базене бање Херкулане
  • Варфул Стан, 1.466 м високи, највиши и најатрактивнији врх Мехединци планина
Водопад Вантуратоареа Кланац Коркоајеи
Бања Херкулане Варфул Стан

За смештај су нам на располагању две опције – удобне собе мотела Думбрава (доплата 12 евра) или камповање у оближњем кампу поред реке (цена 5 леја, односно 1.1 евра по шатору, плаћа се на лицу места).

Мотел Думбрава

Мотел Думбрава

ПЛАН ПУТА

Субота, 7.5.2016.
Полазимо са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6:00. До бање Херкулане, са краћом паузом на Лепенском Виру, уз прелазак Румунске границе на Ђердапу, путујемо око 6 сати. Уз краће задржавање у центру бање Херкулане ради размене новца до мотела Думбрава стижемо између 12 и 13 h. Након распоређивања по собама (они који су се определили за хотелски смештај) ручамо (било храна из ранца, или ручак у ресторану хотела Думбрава), а затим крећемо у шетњу до водопада Вантуратоареа.

Cascada VanturatoareaCascada vanturatoareaCascada Vanturatoarea

Tesnac TesneiИако је траса дуга тек око 2,5 км (у једном смеру), с обзиром на чињеницу да се савлађује чак неких 400 метара успона, треба је озбиљно схватити. Очекивани повратак са водопада је до 17 h. До краја дана можете изабрати једну од две опције – купање на термалним базенима 7 Izvoare (седам километара удаљеним у смеру бање, превоз нашим минибусом), или пролазак теснаца Теснеи (до краја теснаца има 4,5 км, мада се не мора ићи до краја – повратак је истим путем). По повратку организујемо дружење у кампу уз вечеру уз логорску ватру, а ко жели може да вечера и у ресторану мотела Думбрава.

Недеља, 8.5.2016.
Будимо се око 7 h, доручкујемо, пакујемо и спремамо за полазак у 8:30 h. Возимо се неких 30 км узводно долином реке Чернејдо полазне тачке за обилазак чувеног минијатурног кањона Коркоајеи. Шетња уређеном стазом кроз овај кањон је кратка, свеукупно са повратком не прелази 2,5 км, али је изузетно атрактивна. Очекујемо да ћемо обилазак кањона завршити до 10:30 h, а затим се враћамо у минибус и упућујемо ка полазној тачки успона на Варфул Стан.

Cheile CorcoaieiCheile CorcoaieiCheile Corcoaiei

Cheile Corcoaiei

Укупна дужина трасе успона на Варфул Стан је 11 км, и не враћамо се истим путем, већ нас превоз дочекује на крајњој тачки силаска, у долини реке Чернеј. Иако смо се определили за лакши смер, ово ипак није траса за почетнике. Кренућемо са надморске висине од око 900 м, што значи да нас чека неких 550 м успона, након чега следи 1.050 м лепог, веома атрактивног спуста.

Varful StanVarful Stan

Varful Stan11781628_854089094698441_8080410322906210599_n

Као што и са фотографија можете видети, ова траса са својим крашким тереном у многим елементима подсећа на успоне на планине попут Ртња или Бељанице, пружајући обиље лепих видика и експонираних гребенских деоница, а погледи само пуцају на атрактивне гребене виших Годеану и Ретезат планина. Све у свему празник за очи и душу сваког правог љубитеља природе 🙂

Varful StanVarful Stan

Varful Stan

Очекивано време завршетка успона на Варфул Стан је 18 h, након чега нас дочекује наш превоз и враћа за Београд, где ћемо стићи око поноћи.

ОПРЕМА:  гојзерице, штапови за ходање, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа прилагођена временским приликама, батеријска лампа, опрема за базен.

НАПОМЕНE: Због природе акције и терена ићи ће мања група – обезбедите место на време!

С обзиром да путујемо у иностранство, неопходно је да поседујете важећи пасош (приликом слања пријава молимо да нам пошаљете број пасоша).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.400 дин + 12 € (за ноћење у мотелу)
или
4.400 дин + 1,1 € (за ноћење у кампу)

за чланове клуба износ котизације је нижи за 100 дин

DSC_2031Молимо да ПРИЈАВЉИВАЊЕ извршите путем формулара на крају ове најаве, а додатне информације можете добити путем доле наведених бројева телефона или електронске поште, као и средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“ – ако користите Google мапе, довољно је да у претрагу укуцате КАУП или Клуб Активних Уживалаца Природе )

Акцију реализује
Александар Вељковић

064 441 6329 (у случају недоступности пробајте +40 73 778 1669, али је најсигурнија комуникација путем електронске поште)

sale@serbianoutdoor.com

Varful Stan

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПРОЈЕКЦИЈА: Карпати

Карпатски венац одликују невероватне лепоте, пространства и висине, а ове године део тога нам је на располагању у овогодишњем календару активности. Прича о Карпатским авантурама пасионираног заљубљеника Карпата, Саше Вељковића биће прилика да сазнате и видите неке од куриозитета које красе ове предивне планине, као и да се детаљније упознате шта је од свега тога ове године спремљено за нас!

Улаз је слободан, добро нам дошли! 🙂

ПРОЈЕКЦИЈА: Карпати

Карпатски венац одликују невероватне лепоте, пространства и висине, а ове године део тога нам је на располагању у овогодишњем календару активности. Прича о Карпатским авантурама пасионираног заљубљеника Карпата, Саше Вељковића биће прилика да сазнате и видите неке од куриозитета које красе ове предивне планине, као и да се детаљније упознате шта је од свега тога ове године спремљено за нас!

Улаз је слободан, добро нам дошли! 🙂