Архива за rudnik

ОСТРВИЦА и Породица бистрих потока

Врх Острвицу краси изузетно атрактиван, јединствен облик рељефа,  чији је настанак такође занимљив, због чега је 2009. године и проглашена за споменик природе. Са које год стране му пришли, видимо карактеристичну силуету оштре купе која доминира околином. Све карактеристичне особине које ми данас можемо видети, Острвица дугује природним процесима који су се одвијали пре око 18-20 милиона година. Саздана је од стена еруптивног, вулканског порекла, па не ретко можете чути да је купа која се данас може видети уствари угашени вулкан.

Острвица  је јако млад масив, обзиром да су прве чврсте стене на земљи настале пре 4 милијарде година. У периоду стварања овог врха, Шумадија је обиловала вулканима (као и оближњи Борачки крш). Због тога је ово подручје сеизмички активно.

Острвица има два врха – Малу (754 m) и Велику Острвицу (758 m). Чине их андезитне стена, велике чврстине и постојаности, па отуд у околини и каменоломи, чији камен се користи у путоградњи и грађевинарству.

На самој Острвици, се налазе остаци утврђеног града, чија тачна година изградње, као ни градитељ, није позната. Више о томе можете прочитати овде

 

 завршни успон

 

ПОЛАЗАК: са паркинга испред просторија клуба, тачно у 7 h (дођите 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку). Путујемо преко Љига, до маленог села Брезовица, подно Рудника, одакле започињемо наше пешачење. Међутим, пре почетка акције, свраћамо на кафу и доручак  у еколошку комуну „Породица бистрих потока“. Дочекаће нас оснивач Породице, Божидар Мандић, надалеко чувен по свом необичном животу и стваралаштву, на овом месту, на коме борави већ 40 година.

 поглед

Кратко се крећемо асфалтним па колским путем ка нашем одредишту, Острвици, који претежно води кроз шуме. При завршном успону  треба бити мало опрезнији, стаза је стеновита, а на опасним местима сајлама обезбеђена, што захтева стрпљивост у кретању. Али, напор се и те како исплати јер  поглед са врха мами уздахе, посебно оним учесницима, који се на ово омиљено планинарско одредиште пењу први пут.

Враћамо се косом преко валовитог гребена, стазом која води преко шуме и пољана, са лепим видиковцима  до асфалта, где нас чека возило које ће нас превести у еко комуну, где нас чека уговорен ручак. Тиме ћемо се придружити досадашњем броју од готово 40.000 посетилаца ове комуне за које је припремљено преко 400.000 оброка. Код овог невероватно интересантног човека који је написао до сада 25 књига, и великог броја позоришних представа. Иначе, цена за доручак, кафу и овај ручак је 600 дин.

врх пред смирај дана

Иза нас остаје 12 km и савладана висинска разлика од око 350 метара у успону и исто толико у силаску.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба

За групу преко 40 учесника цена се умањује за 200 динара

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

лети... зими...

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Атомски с’ лева! – Вујан и Буковик

Зашто ови атоми, откуд сад то???

Биће јасније кад кажемо да се између планина Вујан и Буковик налази „атомска“ бања Горња Трепча, коју све време обилазимо са наше леве стране. Кад се споје све те ствари, добија се логичан назив, зар не!

Атомска бања Горња Трепча се налази у југозападној Шумадији, у северном делу чачанске котлине, на обронцима планина Вујан и Буковик, у уској котлини речице Бање, на надморској висини од 460 мнв. Бања је специфична по својим балнеолошким својствима. Термоминерална вода Атомске бање је слабо алкална, хидрокарбонатна, олиго минерална, акратотермална. Температура воде је 29,8°C и то је једна од најпроучаванијих термоминералних вода на теритотији наше земље, а прве хемијске анализе датирају још из 1904.године. Због својих специфичних физичких и хемијских карактеристика ова вода је права реткост. Концентрације микро и макроелемената, радиоактивних елемената, као и њихови међусобни односи дају јој специфично лековито дејство, посебно на нервна и мишићна ткива. Ефикасности рехабилитације овом водом су потврђене клиничким студијама у које су укључени пацијенти оболели од „Sclerosis multiplex“, као и од реуматских болести.

Атомска бања  Точионица атомске воде!

Минерални извори Трепчанске бање везани су за дубоку раседну линију и јављају се у дужини од непуних 100 метара, на десној обали клисурасте долине Бесног потока, у подножју шумовитих огранака планина Вујна и Буковика. Утврђено је да је вода минералних извора Горње Трепче благо радио-активна, јер поред уобичајених минерала калијума (K), калцијума (Ca), натријума (Na), хлора (Cl), баријума (Ba), гвожђа (Fe), сребра (Ag), мангана (Mn), алуминијума (Al), олова (Pb), хрома (Cr), никла (Ni), бакра (Cu), сумпора (S) и других, садржи и веома ретке, готово непознате елементе као што су: цезијум, рубидијум, стронцијум, литијум, кобалт, ванадијум, титан, уран, радон и радијум.

Клима је изузетно блага, умерено-континентална. Температура ваздуха је без већих дневних и годишњих колебања. Планински обронци обрасли су густом шумом бреста, букве, храста, белог јасена, цера, граба, липе, као и са 5 хектара четинарске шуме која читавом пределу даје Поглед на Вујан са стазе ка Буковику незабораван изглед. Сама бања смештена је у узаној котлини речице Бање. Са десне обале се, у оштром нагибу пење планина Вујан, док је лева обала ипак нешто пространија и планински венац има благи нагиб. Планински обронци обрасли су густом шумом бреста, букве, храста, белог јасена, цера, граба, липе, као и са 5 хектара четинарске шуме која читавом пределу даје незабораван изглед. Шумски пејзажи местимично су испресецани пропланцима који су у пролеће или лето прекривени разнобојним цветним ћилимима. Ваздух је овде, чист, планински, а тишина и мир величанствени. Температура ваздуха је без већих дневних и годишњих колебања. У врелим летњим месецима, када у равничарским пределима владају велике жеге, овде је температура нижа за неколико степени, а ноћи су врло пријатне и свеже. И ваздушна струјања су умерена, због већ описане заклоњености бање планинским венцима и богатим биљним покривачем, али то не значи да нема довољно сунца и сунчаних дана.

Надамо се да ће ове информације бити свима корисне и желимо да благодети ове бање користимо само из чистог задовољства, а никако због тога што нас је натерала нека болест или друга невоља. Акција почиње и завршава се у бањи, тако да ћемо имати довољно времена да пробамо ове „чудесне“ воде, па и да понесемо кући – ко буде желео.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо ибарском преко Љига, па онда новим аутопутем до Прељине, одакле нам не треба још пуно до бање где почиње наша акција.

Подножје Буковика

Крећемо одмах узбрдо макадамским путем, који након кратког времена прелази у лепу колску стазу. Успон је равномеран, пролазимо поред дивних ливада, па кроз шуме и долазимо до ловачке куће испод Буковика. Након краће паузе, настављамо даље и убрзо стижемо на врх Буковика (851 мнв). Сам врх је у шуми па зато одмах продужавамо до видиковца изнад каменолома одакле имамо леп поглед на суседни врх Острицу и даље у правцу југа ка долини Западне Мораве, планини Јелици и планинама у околини Краљева.

Шума испод врха Буковика Врх Буковика Острица

Одавде крећемо у спуст гребеном према седлу између Буковика и Вујана. Стаза до Шапчине ћуприје је углавном колски пут, а идемо и преко пар ливада. Са стазе нам се отварају погледи на суседни Јешевац и његову највишу коту – Црни врх као и на карактеристичну стену Тресте, а даље видимо познати и импозантни Рудник и његов бисер – чувену Острвицу.

Планина Јешевац Поглед на Вујан са Шапчине ћуприје Рудник и Острвица

Од седла на Шапчиној ћуприји опет крећемо у успон до врха Вујана (856 мнв) лепом али доста стрмом шумском стазом. Пирамида на врху Вујана Правимо паузу код познате пирамиде на врху и крећемо у још једно спуштање. Опет идемо шумском стазом, долазимо до пута који спаја Горњи Милановац и Горњу Трепчу, веома кратко идемо асфалтом, па скрећемо на туристичко-рекреативну стазицу којом се спуштамо у бању, где завршавамо акцију.  Траса је дуга 20-ак км са успоном од око 900 м и исто толико спуштања.

Спуст кроз шуму ка бањиДо поласка за Београд имамо слободно време које можемо искористити да обиђемо бању, да наточимо лековиту воду, као и да одемо до неког од постојећих ресторана на вечеру.

С обзиром на дужину стазе која је предвиђена да се прође, као и на краткоћу новембарског дана, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, преко ливада и нешто мало макадама.

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 х на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима, између 22 и 23 h.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Ртањ: Ситна стена – крупан залогај

О Ртњу практично нема шта пуно да се прича. Сви знамо да је то планина на истоку Србије између Сокобање и Бољевца, да припада карпатским планинама, а највиши врх је Шиљак (1565 м). Такође знамо да је повезан са разним мистичним веровањима, легендама и бајкама, као и разним шпекулацијама о ванземаљцима и осталим необјашњивим и неразјашњеним стварима. Позната је скорија историја Ртња повезана са чувеним рудником породице Минх, као и жалосна прича о капели на Шиљку коју је Грета, удовица покојног Јулиуса дала да се сагради њему у спомен.

Са планинарске тачке гледишта, познате су све акције које се изводе по овој планини, као и сви правци одакле се може доћи до врха: северна страна, јужна страна, мужиначка страна, супер-север… Међутим, постоји још једна стаза којом се веома ретко иде и која је резервисана само за оне који су спремни на разне муке и тешкоће које их могу очекивати, али када се све то прође – награда која се добије је непроцењива. У питању је успон на Шиљак преко Ситне стене, а зашто је крупан залогај – видећете у даљем плану акције!

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем са кога се одвајамо код Параћина, настављамо преко Честобродице према Бољевцу и Зајечару и долазимо до Мирова у самом подножју Ртња. Успут, наравно правимо једну кратку кафе-паузу.

Од рудника у Мирову крећемо одмах падинама Ртња, али не идемо оном „стандардном“ северном стазом већ једном паралелном путањом којом одмах улазимо у густу шуму.

Правац тамо горе Ово није ништа, има и гаднијих делова! Први поглед на рудник. Малиник и Лазарев кањон у позадини

Ту имамо прву тешкоћу и сви учесници морају бити спремни на доста проблематично кретање тим тереном. Наиме, ледене кише које су 2014-е године задесиле овај крај су као што је познато направиле праву пустош. Огромни шумски појасеви су девастирани и питање је када ће се све то вратити у неко нормално стање. Стабла су попадала једно преко другог и закрчила све могуће и немогуће стазе које постоје. Вредни људи из околних планинарских клубова су колико је било у њиховој моћи успели да раскрче оне стазе којима се чешће иде (јужна, северна, супер-север), али овај правац нису, тако да је ситуација на терену доста да кажемо „трновита“. Првих 400 м успона је шумски појас који је у веома хаотичном стању тако да нас ту очекује пробијање, провлачење, пузање, крчење, пентрање и све остале „лепе “ствари које човек само може да замисли. Сви пријављени учесници морају бити свесни да то није нимало лако и да ова стаза никако није за почетнике. Дакле, овај део је наравно могуће проћи, али стварно је потребно добро запети.

Мало и преко стена А на даље, само пуца поглед Четинари

Кад прођемо тај први шумски појас, ситуација постаје тотално другачија. Долазимо до Ситне стене где растиња више нема, све се отвара испред нас, али нас очекује веома стрм и константан гребен све до самог врха Ртња. Постоји чак и један мањи појас стена уз које се ваља узверати и то све даје додатну чар овом успону. Са сваким метром узбрдо који прелазимо, околни видици су све лепши, али стаза нам не допушта нимало опуштања. Правимо неопходне паузе по потреби, али очекујте да све буде „под ручном“. Са ове стазе се као на длану виде Малиник и Лазарев кањон, Борски сто, Дели Јован и остале планине источне Србије.

Већ се види и Пресло Ситна стена Гребен Ртња

Након 4,5 км успона долазимо до Шиљка где имамо дужу паузу. Спуштање је стандардном јужном страном до насеља Ртањ где нас чека наш превоз за натраг и где наравно остајемо неко време да се освежимо и „вратимо у нормалу“. Ако не буде радио неки од ресторана у насељу, идемо до познатог мотела „Балашевић“. После окрепљења, крећемо ка Београду а повратак до платоа у Устаничкој се очекује у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

До врха има још веома мало Плаво: стандардни северни успон; Црвено: преко Ситне стене. Разлика је очигледна!

(Плаво: стандардни северни успон; Црвено: преко Ситне стене. Разлика је очигледна!)

Укупна дужина пешачења је 11 км. Од тога је првих 4,5 км само успон током кога савлађујемо 1230 м висине. На осталих 6,5 км имамо 1000 м спуста. То само по себи говори о тежини ове акције, па још једном напомињемо да ова стаза није за почетнике већ само за људе са одговарајућом кондицијом и искуством. Траса којом се крећемо су шумске и гребенске стазе (на неким деловима и без стаза), прелаз преко стене. Извора воде успут нема, потребно је да сви понесу довољне количине.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.950 динара

1.850 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

 Са акције коју смо извели у мају 2016-е!

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

РАМАЋКИ ВИСОВИ ход по опалу

Ако сте икада били у овом пределу, знате ли по чему сте ходали?

Житељи Рамаће, подно Рудника, рећиће вам по „Шареном камену“, од ког су Немци током окупације, правили „керамичке плочице“. Оближњи локалитет Главица је налазиште јувелирских минералних сировина, или тачније, полудрагог камена – ОПАЛА. Ради се о минералу силицијума, који спада у трећу категорију јувелирског драгог камена, а цена на светском тржишту, у зависности од квалитета, износи од 60 до 300 долара по карату. Па ипак, никада се није екплоатисао, село се гаси, а сељани су својевремено сами копали, водећи се мишљу да „Шарени камен“ мора да нешто вреди, чим су га Немци куповали. Анализе никада нису рађене, тако да се не зна ни колико га има. Својство опала је специфично преламање светлости, појава коју стручњаци називају опализирање и иризирање. Од давнина се користи у изради накита. Овде је недавно њиме насут пут ка суседној Добрачи.

ПОЛАЗАК:са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7:.00 h. Молим вас да дођете 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Малог Пожаревца, затим путем преко Младеновца до Тополе, где правимо краћу паузу за јутарњу кафу.Пут настављамо према Страгарима и селу Рамаћа на источним падинама Рудника.

Почетак стазе је у живописној клисури речице Клисуре са имања Крстића. Успон је лаган, кроз шуму без изразитих видиковаца али повремено излазићемо на ливаде које ће нам отварати видике на источне обронке Рудника. До самог врха долазимо готово неприметно где ће се видик отворити према добром делу Шумадије. Видик се пружа према Вујану, Книћком језеру, Гледићким планинама, Крагујевцу….

Након паузе настављамо гребеном према западу до Голог брда (772 мнв). Од ове тачке почиње спуст до Каменичке реке и до готово непознатих остатака цркве из 15. века где је и крај пешачења.

Планирана дужина стазе је 15 км са висинском разликом од 650 м. Уколико падне већи снег стазу ћемо скратити и прилагодити временским приликама.

Планирани повратак испред Клуба око 21 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.100 дин

1.000 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог удружења.

Сремуш у срцу Шумадије: Никоље-Таван-Рудник

Као и пре годину дана, опет ћемо спојити угодно са корисним и (хмммм…) мирисним. Као што је свима познато рано пролеће је најбоље доба за одлазак у шуме и брање сремуша. Ова биљка заносног мириса је незаобилазан део сваке пролећне салате, а од ње се могу направити и многе друге ствари као што су чорбе, сосеви, варива, тинктуре… Сремуш има доказану лековиту моћ као пречишћавач организма а природа се баш лепо побринула да га највише има на прелазу из зиме у пролеће. Тада је и најпотребнији јер после тешких зимских јела, стварно је потребно унети у организам нешто веома здраво, а то је управо сремуш. Али, нећемо се задржати само на томе, има ту и других ствари које ћемо видети на овој рано-пролећној акцији. Прошетаћемо неким интересантним стазама и проћи ћемо цео гребен планине Рудник са обиласком сва три карактеристична врха (Велики, Средњи и Мали Штурац) и имаћемо фине погледе на све суседне више или мање познате планине и врхове.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Младеновцу, па преко Тополе стижемо до ДоМанастир Никољење Шаторње и манастира Никоље који нам је полазишна тачка пешачког дела излета. Успут правимо кратку кафе-паузу вероватно на некој од познатијих бензинских пумпи.

Одмах прелазимо Никољску реку и крећемо узбрдо кроз шуму. Можда ћемо морати и мало да се пробијамо кроз један густиш зато што је стаза ту на почетку мало „задивљала“ али није ништа страшно, све док не изађемо до чистине Раденковца и коте 591. Одатле се Букуља и Венчац виде „к’о на длану“ са њихове јужне стране.
Поглед са Раденковца на Букуљу и Венчац

Настављамо даље успон, пролазимо ловачку кућу где постоји и чесма и идемо у правцу Курјака (924 мнв). Пролазимо његовим подножјем и скрећемо ка врху Таван (1007 мнв). На том потезу између Курјака и Тавана почиње прави да га тако назовемо „Сремуш – El Dorado“. Надамо се да смо изабрали прави термин и да ће да једна од највећих „плантажа“ сремуша које смо до сада имали прилике да видимо, бити у својој пуној јачини. Мириси сремуша и осталих пролећних биљака се мешају и читав крај има једну невероватно пријатну арому. Правимо паузу за брање, а свако је слободан да убере онолико колико му треба и колико може да понесе.

Стаза према Тавану

Након бербе, идемо даље према гребену Рудника. Пролазимо Јавор раван и Жаганову колибу па долазимо до споменика палим партизанима из НОБ-а где је одлично место за још једну паузу.

 

Одатле настављамо гребеном Рудника, идемо прво преко највишег врха који се некад називао Велики Штурац, а сада му је назив Цвијићев врх (1132 мнв). Следећи врх је Средњи Штурац (1113 мнв) и на крају је Мали Штурац (1058 мнв) па се онда спуштамо у место Рудник где завршавамо пешачење. Ту ће нас сачекати наш превоз натраг за Београд, а наравно правимо паузу у неком од локалних ресторана за вечеру и окрепСремуш у невероватним количинамаљење.

Претпостављамо да ћемо све то завршити негде између 19 и 20 часова па крећемо за Београд и очекујемо да ћемо код Сава центра стићи најкасније до 22:00 часова.

Укупна дужина пешачења је око 16 км, са 950 м успона и 700 м силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: шумске стазе и колски путеви, ливаде без стаза. Успут има један познати извор воде алИнтересантно стабло непосредно поред споменика НОБи у сваком случају је потребно понети са собом довољне количине.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

Ако буде довољно учесника за аутобус, цена се смањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ОСТРОВИЦА и Породица бистрих потока

Врх Острвицу краси изузетно атрактиван, јединствен облик рељефа,  чији је настанак такође занимљив, због чега је 2009. године и проглашена за споменик природе. Са које год стране му пришли, видимо карактеристичну силуету оштре купе која доминира околином. Све карактеристичне особине које ми данас можемо видети, Острвица дугује природним процесима који су се одвијали пре око 18-20 милиона година. Саздана је од стена еруптивног, вулканског порекла, па не ретко можете чути да је купа која се данас може видети уствари угашени вулкан.

Островица  је јако млад масив, обзиром да су прве чврсте стене на земљи настале пре 4 милијарде година. У периоду стварања овог врха, Шумадија је обиловала вулканима (као и оближњи Борачки крш). Због тога је ово подручје сеизмички активно.

Островица има два врха – Малу (754 m) и Велику Островицу (758 m). Чине их андезитне стена, велике чврстине и постојаности, па отуд у околини и каменоломи, чији камен се користи у путоградњи и грађевинарству.

На самој Островици, се налазе остаци утврђеног града, чија тачна година изградње, као ни градитељ, није позната. Више о томе можете прочитати овде

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава, тачно у 7 h (дођите 10-акминута раније како не бисмо каснили у поласку). Путујемо преко Љига, до маленог села Брезовица, подно Рудника, одакле започињемо наше пешачење. Међутим, пре почетка акције, свраћамо на кафу у еколошку комуну „Породица бистрих потока“. Дочекаће нас оснивач Породице, Божидар Мандић, надалеко чувен по свом необичном животу и стваралаштву, на овом месту, на коме борави већ близу 40 година.

 Велика и Мала Островица поглед

Кратко се крећемо асфалтним па колским путем ка нашем одредишту, Островици, који претежно води кроз шуме. При завршном успону  треба бити мало опрезнији, стаза је стеновита, а на опасним местима сајлама обезбеђена, што захтева стрпљивост у кретању. Али, напор се и те како исплати јер  поглед са врха мами уздахе, посебно оним учесницима, који се на ово омиљено планинарско одредиште пењу први пут.

При повратку се враћамо гребеном у еко комуну, где нас чека уговорен ручак. Тиме ћемо се придружити досадашњем броју од готово 40.000 посетилаца ове комуне за које је припремљено преко 400.000 оброка. Код овог невероватно интересантног човека који је написао до сада 25 књига, и великог броја позоришних представа.

завршни успон врх пред смирај дана

Иза нас остаје 12,5 km и савладана висинска разлика од око 350 метара у успону и исто толико у силаску.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба

Цена оброка биће накнадно објављена

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

060 081 19 72

лети... зими...

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ОПЛЕНАЦ и РУДНИК

Нa око 100 km јужно од Београда, односно 15 km од Горњег Милановца, на развођу сливова Колубаре, Велике и Западне Мораве,  лежи Рудник, планина која доминира Шумадијом. Захваљујући изузетној шумовитости, природним стазама здравља и близини великих градова, Рудник је Богом дан за питке, релаксирајуће пешачке партије, а његови изузетни климатски услови чине га и званично од 1922. године – ваздушном бањом, због чега Вас сваке године водимо и тамо, а овога пута рекреацију завршавамо на Опленцу, посетом 52. Опленачкој берби грожђа!

Рудник 

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава у 8.30 h. Молимо вас да дођете 15 мин.раније како бисмо кренули на време.

Након двочасовне вожње стижемо у варошицу Рудник на 600 m надморске висине и правимо паузу за доручак и кафу. Након тога крећамо на пешачење стазом здравља до врха Рудника са успоном од неких 400 m, а дужином од 5 km. Наредних 11 km са врха Рудника спуштамо се према Јарменовцу до пута за Тополу, где нас чека наше возило.  Одвозимо се у Тополу где ћемо присуствовати  Данима опленачке бербе.

 стаза здравља 

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ЦЕНА:  

1.300 дин

1.200 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Опленачка берба Црква Светог Ђорђа на Опленцу

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Прашума ФЕЉЕШАНА, Данилова врела, нова прераст Гаура Урсули, Бреза и кањон Црне реке

Првомајски празник 2012. године испратила је и дневна штампа! Провели смо га управо ту, и то 4 дана, и открили велику природну вредност, која је научној јавности била непозната до тад: нову прераст – Гаура Урсули.  Овај предео смо систематски проучавали и акције у изведене по њему су аутентична тековина КАУП-а. Зато вас и ове године позивамо у овај несвакидашње леп крај! Наредне године (Боже здравља), ова акција имаће другачију шему 🙂

Вест у "Политици"

ПОЛАЗАК: обзиром да је ова акција богато осмишљена, полазак у 6.00 h је неопходност да бисмо квалитетно искористили дан пред нама. Дођите пред центар САВА (паркинг) 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Успутне паузе нећемо правити (осим ако је по среди „виша сила“), јер пут није кратак. Зато понесите кафу да палимо што пре из града. До 10 h стижемо до полазне тачке, подно Брезе и полазимо ка Фељешани – строгом резервату природе. Пратимо узводно њен ток, и пењемо се ка Брези. 

Строги природни резервати су заштићени и намењени очувању природног фонда и научно-истраживачком раду. Они имају неизмењени и добро очуван екосистем у којем је човеков утицај сведен на минимум (pрашума је еколошки стабилна шума са чврстим и динамички уравнотеженим односима). На основу проучавања букових прашума Фељешане, она је уз Винатовачу и Малиник међу три највредније шуме прашумског типа, и то не само  овог региона, већ много шире, што је мало познато (Међу првим заштићеним природним добрима у Србији су букови резервати Мустафа и Фељешана заштићени 1948. године). Слапови Данилових врела су један од њених украса који ћемо видети…

И тако, моју романсирану конструкцију значења ових топонима, да је Мустафа био неки турски главешина, заљубљен у локалну лепотицу Фељешану, а заувек их раздвојио известан Тодор, руше казивања мештана. Наиме, сва имена у тој околини носе имена турских вазала који су водили и надгледали радове на ћумуранама за потребе топионице Пи-пексјор. То је вероватно случај са Краку Мустафа. Међутим, мештани кажу да су Мустафу убили због пара, а по легенди, његово благо светли о Ђурђевдану… Фељешана је име целог старог система за израду дрвених прагова, тзв. „талпи“ за потребе рудника у Мајданпеку. Настала од речи „фериз“, што на влашком и румунском значи тестера, Фиришана, или Фиљешана у буквалном преводу значи стругара. Али, пре ће бити да се ово односи на оближњу Феризану.

Али, оно због чега такође желимо да вам покажемо овај крај је и његова лепота. Гребен Брезе  и видици које пружа, заиста је очаравајући. Али пре него ли на њега крочимо, обилазимо Гауру Урсули, коју открисмо тог маја 2012…

Под сводом Мечје рупе

Одатле, на стотинак метара, почиње гребен Брезе, кога бисмо требали да затекнемо, као и лане, зеленог и у цвату јоргована (обзиром какву смо зиму имали)

С почетка гребена Брезе

Врх је просто такав да се са њега не може лако отићи. Уживаћемо у видицима у пуних 360 степени!

Врх Брезе

Поглед са врха на копове око Мајданпека

Али, велики адут ове трасе је у чињеници да су и успон и силазак једнако лепи као и сам врх, дословно!

Силазак са Брезе

Прелепа пространства са врло мало преосталих житеља…

Велика вртача и ми са десне стране

 А спуштамо се ка кањону Црне реке, кроз који прлазимо. Кањоном се крећемо колским путем, и најзад излазимо на магистралу где нас чека наше возило, којим одлазимо у Дебели Луг на освежење, и потом повратак за Београд, где бисмо требали да стигнемо до 23.00 h

Дужина планиране трасе износи 15 km са успоном од 700 m.

Силазак са Брезе, на жалост, води поред многих, напуштених појата...  кањон Црне реке

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, адекватна одећа за време какво нас чека, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ЦЕНА: 

1.300 дин

1.200 дин (за чланове Клуба)

(доплата 300 дин ако путујемо минибусом)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Вредности овог изузетног предела, показаће вам:

Гордана Атанасијевић          и       Зоран Вујошевић

office@serbianoutdoor.com                   buca@serbianoutdoor.com

065 377 14 74                 063 283 558

Ево и приказа кретања на карти:

графички приказ трасе на карти

 Моменат за памћење у Гаури Урсули  Бреза У кањону Црне реке

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

 

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА – Првомајска потрага за златним руном

Доводила сам вас ту, али увек на један дан. Сада имамо нову могућност! Пријатељ Клуба, Шумарски факултет у Београду, нам је домаћин, тако да ћемо имати хотелски комфор, а и најквалитетнију могућу логистику, обзиром да ћемо боравити између два резервата: Фeљешане и Краку Мустафе!

Уједно, биће ово прилика за уживање у недирнутом Хомољу, обзиром да ће актуелна истраживања за златном рудом девастирати простор од Жагубице до Црног врха 🙁

У тзв. Мајданпечкој домени, бораве студенти и наставно особље Шумарског факултета. Њихове собе и трпезарија, биће нам на располагању за Првомајски празник. Сваки дан обезбеђен нам је поподневни ручак и пиће (пиво/кола). То одприлике изгледа овако:

 

 

 

 

 

А сада, да бисте лакше пратили сам садржај планиране акције, ево његовог шематског приказа:

 

Субота, 28. април:

Окупљамо се на паркингу испред центра САВА, и тачно у 6.00 h полазимо аутопутем ка Пожаревцу, а даље, преко Петровца и Жагубице ка Јасикову. Возило напуштамо на Бигерју (пре Јасикова), остављајући у њему све осим онога што је потребно за пешачење, и крећемо према Здравчи и Купиновој Глави. Враћамо се на Чока Њамци и настављамо  ка долини Тодорове реке и смештамо се у собе. У трпезарији нас чека вечера.

 

Разумем ја да ће Здравча немушто да вас задржава, али ћемо смањити паузу, да бисмо је погледали са Купинове Главе! 🙂

 

Иначе, до Купинове Главе ћемо стићи пошто се одвојимо лево од Чока Њамци. Са Купинове Главе се враћамо до Чока Њамци, те настављамо гребеном, до спуста у долину Тодорове реке, тј. места где се у њу улива Бреза. Даље је лако: макадамом до Дебелог Луга – нема скретања!

 Ова траса је дуга 20 km са 400 m успона. Ако је то неком много, нека пође аутобусом до Дебелог Луга и крене нам у сусрет на Тодоровој реци 🙂

Недеља, 29. април:

Данашња стаза пролази кроз први од два строга природна резервата и то ће бити ново свима, па и онима који су раније ишли на Дупеш Чоку. На пешачење полазимо у 8.00 h долином Грабове реке, познате по најтежем груменчићу злата ових крајева, који је испран баш у њеном току (42 грама).

Када дођемо до старог окна напуштеног рудника злата, скрећемо ка Дупеш Чоки, што је једини део трасе који садржи успон. Ту је и гомила кварцног шљунка, и обично свако жели да понесе неки комадић који има сјајног лискуна 🙂

 На Дупеш Чоки ће бити пријатно за предах, а потом ћемо се полако спустити кроз строги резерват природе Краку Мустафа у долину Тодорове реке, где нас чека мали курс испирачког заната, али и ручак у природи.

 

Издвојена шумска површина недалеко од села Дебели Луг и Мајданпека, ужива карактер строгог природног резервата од 20. маја 1950. године, када је донето решење о стављању под заштиту државе шумске састојине мезијске букве и храста китњака на месту званом ’Мустафа’ (Решење о заштити, Слуужбени Гласник НРС бр. 24/50).

У време издвајања, површина резервата представљала је најочуванији део шума у овом подручју. Подручје резервата ‘Мустафа’ и његова непосредна околина представљају изразито шумовит предео, са очуваном високом шумском вегетацијом у овом рударском крају. Треба нагласити да је општина Мајданпек подручје са највећом шумовитошћу у Србији, која износи 71,1%. Релативно мале надморске висине (око 600 m) и мали висински распон (300 m) одредили су основну карактеристику висинског смењивања вегетације на истраживаном локалитету, која се у највишим деловима завршава појасом букве.

На месту званом ‘Мустафа’, као одраз деловања посебне мезо- и микроклиме, сачувана је богата сложена мезофилна реликтна полидоминантна шумска заједница означена као Fagetum montanum silicicolum mixtum (Мишић 1972.)

 

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају

Ова траса је дуга 14 km са 430 m успона. А, када падне ноћ, можемо изаћи на корзо до сеоске кафане  која носи име нашег сутрашњег циља – „Бреза“; пробајте да сазнате зашто је Дебели Луг – ВЕРОНА источне Србије…

Понедељак, 30. април:

Након доручка и кафе, већ како ко, у 9.00 h полазимо ка Фељешани – другом обећаном строгом резервату природе. Пратимо узводно њен ток, и пењемо се ка Брези.

Прашума је еколошки стабилна шума са чврстим и динамички уравнотеженим односима.
Међу првим заштићеним природним добрима у Србији су букови резервати Мустафа и Фељешана заштићени 1948. године.
Строги природни резервати су заштићени и намењени очувању природног фонда и научно-истраживачком раду. Они имају неизмењени и добро очуван екосистем у којем је човеков утицај сведен на минимум. На основу проучавања букових прашума Фељешане, она је уз Винатовачу и Малиник међу три највредније шуме прашумског типа, и то не само  овог региона, већ много шире, што је мало познато. Слапови истоимене речице су један од њених украса који ћемо видети…

И тако, моју романсирану конструкцију значења ових топонима, да је Мустафа био неки турски главешина, заљубљен у локалну лепотицу Фељешану, а заувек их раздвојио известан Тодор, руше казивања мештана. Наиме, сва имена у тој околини носе имена турских вазала који су водили и надгледали радове на ћумуранама за потребе топионице Пи-пексјор. То је вероватно случај са Краку Мустафа. Међутим, мештани кажу да су Мустафу убили због пара, а по легенди, његово благо светли о Ђурђевдану… Фељешана је име целог старог система за израду дрвених прагова, тзв. „талпи“ за потребе рудника у Мајданпеку. Настала од речи „фериз“, што на влашком и румунском значи тестера, Фиришана, или Фиљешана у буквалном преводу значи стругара. Али, пре ће бити да се ово односи на оближњу Феризану.

 

  А цела површ Брезе заиста напаја душу! Предео као створен за брутални хедонизам!

Са Брезе савијамо ка Црвеном Кршу и пролазимо кањон Црне реке. Нема квашења! Овим кањоном пролази чак колски пут!

 

 До асфалта пратимо Црну реку, потом скрећемо лево до места где нас чека возило и враћамо се у нашу базу у Дебелом Лугу, где нас чека топла вечера

Ова траса дуга је 16 km са 480 m успона.

И да знате, ми ћемо бити први који су прошетали овим кањоном као организовани уживаоци природе!

Уторак, 1. мај:

Уранак? Наравно! Али не толико због празника, већ амбициозног плана (у смислу богатог садржаја). Крећемо  у 6.00 h, како бисмо остварили несвакидашњу идеју, начету прошле године. Спаковане ствари уносимо у пртљажник возила које ће нас чекати на крају трасе, а носимо само оно што нам је потребно за пешачење (мали ранац, вода, нешто за ужину).  Требаће нам времена из два разлога: много ћете сликати, а финале је тек у Рудној Глави, на археолокалитету, где су преисторијска окна најстаријег рудника метала у Европи! А до тамо треба такође пешачити.

Полазимо ка језеру површинског копа Мајданпека – Ваља Фундата, тереном који личи на Сахару!

фото: Маријана Туфонић

 фото: Душко Опачић

Нема разлога да будемо герилци, имамо благослов директора рудника, пошто је упознат са циљевима нашег Клуба. Запамтите ове призоре. Сигурно не желимо да нам Хомоље претворе у велико јаловиште које ће затровати његове питке златоносне речице! Са нама ће бити и Маријана Туфонић из ТО Мајданпек, и од ње ћемо моћи доста да сазнамо како изгледа када се деси да оваква вода пробије пут до реке… (еколошка катастрофа из ’74.)

фото: Душко Опачић

Настављамо даље ка Крсту и спуштамо се пред споменик природе Ваља Прераст, где нас чека возило којим идемо на архео металуршки локалет Рудна Глава.

Ово место има у најмању руку исту вредност као Лепенски Вир, али до данас није заштићено. Како је шездесетих година прошлог века откривено и како је човек пре 6000 година почео одатле да црпи руду и прави метал, завршавајући тиме камено доба, испричаће нам инг. Бора Крчмаревић, кустос Музеја у Мајданпеку.

Након посете Рудној Глави, идемо у Близну на ручак, а и да мало средимо утиске пред повратак.

Траса од Дебелог Луга до Прерасти дуга је 10 km са 200 m успона.

Одлазак до до археолокалитета на брду Окно и назад износи укупно 5 km са 200 м  успона.

Пут до Београда ће трајати 3 сата. Будите опуштени; ако стигнемо касније, имаћете цео сутрашњи дан да се спремите за почетак радне недеље 🙂

Ови крајеви деценијама се означавају као пасивни, забачени. Да су били више посећени, више би људи било свесно значаја његове много боље заштићености, и као такво би много више давало својим преосталим житељима. Крај располаже необично занимљивом историјом и рударском традицијом, од преисторијскох времена. Зато ће наш Клуб сваке године организовати догађање, које ће подсећати јавност колико је то важно.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац за пешачење, заштита од ветра и евентуалних падавина, храна коју ћете носити док пешачите (у Дебелом Лугу постоји продавница) и остало што вам је потребно за та четири дана. Ствари спакујте у путну торбу, јер их нећете носити  током доласка и одласка (биће у пртљажнику аутобуса)

Цена (са корекцијом услед два поскупљења горива):

5.200 динара (за чланове Клуба)

5.400 динара (за остале, који нису чланови Клуба)

a обухвата:

превоз, три ноћења,  вечера првог дана и ручак у преостала два дана и ручак у Близни трећег дана.

Акцију организује SERBIAN OUTDOOR CLUB BELGRADE, под вођством Гордане Атанасијевић.

Ако сте заинтересовани, контактирајте нас (телефоном, мејлом, а ускоро и на састанцима Клуба)