Архива за rodopi

Јухор – насеобина древних Келта

Јухор је планина између Велике Мораве на истоку и Левча на западу, Темнића на југу и Белице на северу. Пружа се у правцу север-југ и спада у родопске планине. Највиши врх Јухора зове се Велики Ветрен који је на висини од 773 мнв. Археолози су 1997-е године на врху Јухора открили келтско утврђење и том приликом је откривено пуно предмета који су припадали њима. Иако не изгледа тако, на врху и око њега су свуда стене које представљају остатке овог старог града. За светску науку о Келтима, локалитет на Јухору је један од најважнијих који постоји, а такође су за овај „Ђавољи град“ везане неке мање или више мрачне легенде. Да бисте видели како све то изгледа, а такође и да осетите све јесење лепоте непрегледних јухорских шума, позивамо вас на ову акцију коју смо премијерно извели тачно пре две године!

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем са кога се одвајамо код Јагодине, и локалним путем долазимо до села Беочић у самом подножју Јухора. Успут, наравно правимо једну кратку кафе-паузу.

Од Беочића идемо прво макадамом уз речицу Белу Грачу. Она настаје саставом Мале и Велике Граче коју прелазимо на погодном месту и пењемо се на гребен Липаре.

Уз Грачу Према гребену Липара  На коти 575

Ту нам се већ указују врхови Јухора, оближње Гледићке планине, као и нешто удаљенији Копаоник.

Поглед на врхове Јухора са Липара

Настављамо даље, пролазимо подножјем Буковице (687 мнв) и даље гребенским путем долазимо до шумске куће испод Змајевице (686 мнв). Одатле нам не треба још пуно времена до Малог Ветрена (735 мнв) где постоји леп видиковац на суседни Велики Ветрен као и на долину Велике Мораве и оближњи Варварин.

Негде пре Змајевице Поглед са Малог Ветрена на Велики  Са видиковца се одлично види Велика Морава и околина

Потребно је прећи још једно седло и након кратког успона долазимо и до Великог Ветрена.

Велики Ветрен, врх планине Јухор ушао је на велика врата у светску културну баштину кроз ”Келтски лексикон” у ком су сабрана сазнања о овом древном народу. Келтска тврђава на планинском врху између левачке и моравске котлине је контролисала кључне путеве ширења цивилизације и војних похода и у овој енциклопедији је добила посебно место. Овај локалитет је једино познато келтско утврђење и металуршки центар јужно од Саве и Дунава и његово откриће је изазвало сензацију у Европи. Код нас је необјашњиво гурнуто у запећак и остало је неистражено.

Увек ветровити Ветрен ни по лепом времену не обилази много људи, јер је још увек табу у поморавским селима где се препричавају чудне приче о лицима уклесаним у стене и огромним каменим блоковима. Мештани по околини причају да су за „Ђавољи град“ на Ветрену везане мрачне легенде, а најпознатија је прича о 14 пустахија, коњаника који по магли силазе с врха Јухора и отимају тек стасале девојке. Они гракћу као гавранови које у овом крају зову – гали.

Али, најинтересантније је да је тврђава на Ветрену откривена 1997-е године управо захваљујући опреми 14 келтских коњаника! Група ловаца  је пратећи лисицу дошла до огромних блокова на врху Јухора и у рупи међу стенама ухватила животињу уплетену у неку гвожђурију. Томица Стефановић из села Рашевица је у кафани слушао како ловци препричавају овај доживљај, па је након тога позвао проф. др Милорада Стојића из Археолошког института САНУ. У лисичјој јазбини открили су келтску скривницу стару 2.100 година са опремом за 14 коњаника. Уз четрнаест гвоздених коњских ђемова изузетне израде налазило се исто толико копаља, три велика ножа и огрлице, дугмад са угравираним мистичним трискелесима – ”трокраким келтским свастикама”. Питамо се, да ли је народно предање о 14 пустахија сачувало памћење на келтске ратнике.

Археолошки налази на локалитету!

Више од 400 металних предмета сакупљено је само овлашним претраживањем, па су археолози од ”Србијашума” затражили помоћ у истраживањима и добили хрпу лепих обећања. Кад су поново дошли на терен затекли су ужасну слику. Њихови булдожери су разорили једини очуван зид утврђења, а након тога надлежни се годинама праве глуви на молбе за средства за истраживања.

Професор Стојић је сасвим случајно дошао до још једног фантастичног открића. Након пада кроз отвор у жбуњу, упао је у друидску пећину са обредном посудом на поду. Таквих грађевина од наслаганих мегалита има неколико, реч је о јединственом религиозном центру Келта на југиоистоку Европе, правом ”српском Стоунхенџу”, који је нажалост још неистражен.

ГРАД И КАРАУЛА

ТРАГОВИ насеља на Великом Ветрену постоје још од средине петог миленијума, а велика келтска тврђава саграђена је у другом веку пре Христа. У њеном најнижем делу била је некропола са светилиштима, изнад ње подграђе с палисадама, а на врху Јухора налазило се утврђење заштићено огромним каменим блоковима. Налази алата и топионица откривају да се овде налазио и снажан рударско-металуршки и привредни центар.

ВЕЧНА ТВРЂАВА

Келтска тврђава на Великом Ветрену контролисала је простор од чак 1.000 километара квадратних, нарочито раскрсницу најважнијег пута кроз моравско-вардарску долину, на правцу север-југ и саобраћајнице ка Дунаву долином река Црмнице и Црног Тимока. После одласка Келта, у зидине су се уселили римски легионари, затим Византинци, Срби, Турци, повремено Аустријанци и тако све до 18. века. У 20. веку Велики Ветрен је поново у два наврата био српска тврђава: 1915-е српска артиљерија је са овог планинског врха бранила повлачење цивила и војника долином Мораве, а 1999-е наша противваздушна одбрана је са врха Јухора бранила наше небо од НАТО нападача.

Велики Ветрен, келтска постојбина  Велики и Мали Ветрен, сутон дана КАУП у постојбини старих Келта 

Након одмора на врху, крећемо у силазак са планине. Путем кроз густу шуму пролазимо подножјем Липовице (707 мнв) и преко Јасика долазимо до Кучког клика. Даље настављамо колским путем, па се преко Гајине косе спуштамо до тачке одакле смо кренули и завршавамо акцију. Смештамо се у наше возило и идемо до Јагодине где свраћамо у неки од ресторана, или ко буде желео може да иде у обилазак града. Након одмора крећемо натраг, а долазак у Београд се очекује у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

Укупна дужина пешачења је око 22 км са 800 м успона и исто толико силаска. Траса којом се крећемо су шумске и гребенске стазе (на неким деловима и без стаза), колски и макадамски путеви. Извора воде успут нема, потребно је да сви понесу довољне количине.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.750 динара

1.650 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ДУКАТ и БЕСНА КОБИЛА – кроз махале до висина; ВРАЊСКА БАЊА

Између изворишних кракова Драговиштице на око 1.400 m надморске висине, почива планина Дукат. То огромно голо било, саздано од кристаластих шкриљаца и гранита, припада Родопском планинском систему и  највиши му је врх Црноок  (1.881 m). На глатким падинама, западно, разбацане су куће истоименог села, а током лета обрасле су боровницама, брусницама, малинама, купинама… И колико год неки крајеви важили за пасивне, љубитељима природе представљају управо супротно – чежњу, појачану чињеницом да су далеко, због чега се не посећују често, што само додатно разгорева жељу…

P9260117p Besna-kobila-Mirosl.Jer_.-730x486

субота 12. јул

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра САВА, у 6.00 h. Кратку успутну паузу правимо у ресторану „Наис“, код Ниша. На одредиште бисмо требали да стигнемо до 13 h.

Са аутопута се искључујемо код Владичиног Хана и настављамо преко Сурдулице до махале Клисура, где напуштамо возило и полазимо на успон до Црноока – највишег врха планине Дукат. По силаску, што ће бити у предвечерје, одлазимо у оближњи Дом у Горњој Љубати и смештамо се у групне собе (вреће неће бити потребне, имамо кревете и постељину).

dukat (1) Crnook

Траса је дуга 15,5 km. Висинска разлика (Клисура – Црноок) је 980 m. При том, успона има 974 m, и исто толико спуста.

ЛЕГЕНДА каже да је град своје име понео по краљу Бусилу. Наиме, када су Турци освојили Бугарску, садашњи регион Краjиште (Босилеградски крај) био је под управом војвода: Краља Буса (Бусила) и Краља Бранка. Утврђење Краља Буса је било на месту Градиште на око један километар од Босилеграда, док је краљ Бранко имао утврђење на око 15-ак километара југозападно.
Када су Турци покорили Ћустендилски крај, двојица војвода су се одржали још дуже времена, због конфигурације планинског терена. Међутим, убрзо су Турци и њих покорили. Прво је покорен краљ Бранко, док је Бусилово утврђење било много јаче и одолевало нападима. Високи зидови тврђаве, густа шума и стрме литице око ње нису дозвољавали Турцима да јој приђу. Тада су се они послужили лукавством, натеравши Краља Бранка да пошаље поруку Краљу Бусилу да изађе из тврђаве, пошто Турака нема више, да би отишли на причешће у црву Св. Спас код села Рајчиловци. Приликом изласка Краљ Бус је да заповест својим људима да затворе тврђаву и да је добро чувају.
Међутим, када је стигао код цркве, Турци су га заробили и убили заједно са Краљем Бранком. Тада су Турци спалили Босилеград.

Локлитет Градиште

По легенди утврђење краља Буса се налазило на локацији „Градиште“, која се налази око 1км западно од Босилеграда.Ту се Лисинска и Љубатска река спајају у реку Драговиштицу, стварајући природну утврду која је са три стране окружена рекама а са четврте стрмом падином. Ту се и данас налазе рушешевине старог насеља, које нису археолошки истражене.

Толико што се легенде тиче, а о документованој историји, можете  прочитати овде.

недеља 13. јул

Дан повратка, али са још једним успоном. Буђење, кафа, доручак, те полазак у 9.00 h ка Кривој Феји. Возило напуштамо код Руског споменика у подножју Бесне Кобиле, на 1615 mnv и одатле се пењемо на врх ове планине (1923 m), препознатљивом и по предајнику. Не спуштамо се истом стазом, већ према планинарском дому, где нас чека и наше возило.

Besna kobila  BESNA KOBILA_bk

Овај споменик је подигнут у знак захвалности козацима, припадницима чувене Кубањске козачке Дивизије, који су од 1921. до 1925. на југу Србије саградили тзв. руски пут у дужини од 70 km. Њих 5000 је градило пут који је у то време био изузетно важн

ruski spomenikа траса за тај део Србије. Спајао је Врањску бању и Босилеград и омогућио селима око овог пута комуникацију са светом. Ове козаке, који су овде доспели пред налетом

револуције, предводио је белогардејски Генерал Василиј Логвинов, који је и сахрањен у Врању на Шапраначком гробљу.

Пројектант пута био је ватрени присталица царске Русије, козак са Дона, геодетски инжењер Борис Поздњаков, чији потомци и данас живе у Врању. Поздњаков је био познат по пројектима за путеве, мостове и чесме, а многи од ових козака су и умрли од тешког рада током градње овог пута, будући да се исцрпљујуће радило најпримитивнијим оруђима и алатом. Овај пут је и дан данас у употреби, и ако никада није реновиран, а путници њиме све ређе ходе.

Кота где се налази овај споменик, највиша је за полазак према врху, али ћемо ми одатле кренути, јер не желимо да се заборави!

Дужина ове трасе износи 7,5 km, са успоном од 300 m.

Одлазимо у Врањску бању, где ћемо мало одморити и сложити утиске пред полазак за Београд. Полазимо у 18 h, а пред центром САВА бисмо требали да будемо до 23 h.

Ова бања има најтоплију воду! Једине воде на свету које су топлије су гејзири на Исланду и у Јелоустоуну. Температура терми је различита: 61° С на извору гвожђевите воде, 84° С на сумпоровитом горњем извору, и 94° С (а из бушотине и до 110° С) на главном извору. Ова три извора налазе се крај зграде Стационара Завода за реуматизам и моћићемо да их посетимо.

То је и место где је живела и умрла Малика Еминовић, познатија као Коштана, али на жалост, није извесно да ли постоји могућност посете њеној кући и гробу.

НАПОМЕНА: храна из ранца (и вечера у суботу и доручак у недељу, као и кафа), пошто нисмо сигурни да ћемо то наћи у Љубати. Понесите и примус !

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода и храна, штапови за пешачење, одећа прилагођена веременским условима и висинама; заштита од сунца и ветра, као и евентуалних падавина. У случају лошег времена, акција се помера недељу дана!

ЦЕНА:

3.700 дин

3.600 дин – за чланове Клуба са уплаћеном чланарином.

Путујемо комбијем, не планирамо велику групу, због природе терена.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

АКЦИЈУ РЕАЛИЗУЈЕ:

Гордана Атанасијевић   065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

 Дукат Бесна Кобила (фото: Мирослав Ј.)

Погледајте све шта смо спремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.