Архива за Republika Srpska

Биоч, Кук, Клиње

Да ли знате шта значи скраћеница БМВ?

Одговор је: БИОЧ – МАГЛИЋ – ВОЛУЈАК!

На Волујаку смо били, на Маглић смо хтели али нам се није дало (биће и тога), а овај пут идемо на Биоч.

Биоч се својим географским положајем граничи са НП Сутјеска, налази се у Црној Гори, али читава та скупина босанско-црногорских планина чини јединствену и недељиву целину и подручје где планинари веома радо долазе да уживају у свим лепотама и атракцијама које тамо могу да доживе.

Црногорско-Босанске планине

Планина БИОЧ је највиша планина у планинској скупини Биоч-Маглић-Волујак, која се сместила у граничном подручју Црне Горе и Босне и Херцеговине, омеђена кањонским долинама река Дрине, Пиве (и Пивским језером) на истоку, Сутјеске и Сухе на западу те Врбнице на југу. Биоч заузима најјужнији део овога масива и по пространству је његова највећа планина, а на њему се налазе највиши врхови и највише стене ове скупине.

Северну границу планине Биоч чини Мратињска котлина, јужну и источну Пивско језеро (некадашњи кањон реке Пиве), а западну, према Маглићу, ледењачки цирк Урдени долови.

Планина Биоч заправо је пространи плато из којега се уздижу стеновити гребени и врхови. Уски и издужени гребени се пружају у динарском смјеру (СЗ-ЈИ), а између њих се налазе дубоке долине. Главни гребени (наведени како се иде од севера према југу) су Врста – Облик, Оштрац, Витлови и Биочке греде.

На ширем подручју планине Биоч налазе се Стабанска језера – Велико Стабанско језеро (1319 мнв) и Мало Стабанско језеро (1194 мнв) – може се понекад наићи и на назив Стабљанска, те још и Велико Мратињско језеро (1504 мнв) и Мало Мратињско језеро.

Биоч је кршевит и претежно го, с ретком вегетацијом, местимично се сусреће клековина. На многим местима снег се често задржава и лети.

На Биоч се може попети из више праваца (са северозападне стране од Трновачког језера, или са источне од Пивског језера и североисточне од Мратиња) а ми смо се овом приликом одлучили да Биоч „нападнемо“ из Папиног дола, тј. са његове југозападне стране.

Четвртак, 26. јул и петак 27. јул:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 23.00 h. Идемо преко Чачка, Ужица, Таре и после Мокре горе улазимо у Босну. Пролазимо Вишеград, Горажде и Фочу, па правимо паузу за доручак на Тјентишту. Након паузе настављамо још мало до превоја Чемерно где скрећемо на макадамски пут и након 8 км долазимо до Папиног дола и планинарског дома у власништву „ПД Волујак“ из Гацка. Имамо времена за мали одмор и спремање ствари, па крећемо према врху Кук.

Папин до Кук Волујак - Власуља 

Кук представља „маркантну пирамиду“ са највишим врхом од 1860 мнв. У његовом подножју извире Сутјеска и нећемо пропустити да обиђемо извориште ове чувене реке.

Од Папиног дола идемо колским путем и прво долазимо до извора Сутјеске где правимо малу паузу, па онда настављамо стазицом кроз шуму која води ка првом видиковцу на гребену Кука на коти 1817. Идемо даље гребеном до коте 1860 (највиша тачка) и након паузе можемо или да се одмах вратимо истим путем, или да продужимо још мало гребеном до врха Шанчеви (1809 мнв) одакле имамо леп поглед на Стабанска језера, па тек онда натраг. У првом случају прелазимо укупно 8 км са 500 м успона и исто толико спуштања, а у другом имамо 9 км са 550 м висинске разлике.

 

 Одсечене литице Кука Маркантни Кук сликан из подножја 

Вече у планинарском дому је предвиђено за одмор и рани одлазак на починак пошто нас сутра очекује напоран дан.

Субота, 28. јул:

Рано устајање, доручак и покрет у 06:00 часова. Идемо на Биоч, тј. на његов највиши врх Велики Витао (2397 мнв).

Кук у првом плану, у позадини Лебршник

На самом почетку крећемо се опет према маркантном Куку, али скрећемо прво ка северу, па онда на исток и преко узвишења Мајдан (1528 мнв) долазимо до Врацан пољане. Настављамо до локве Љубота и раскрснице где се пут десно одваја за Стабанска језера, а ми идемо лево према долини Смрековац. Ту нам се већ отвара поглед на врх, као и на суседни Бубрег и Биочке греде.

Биоч у даљини Антене Трновачко језеро 

Након проласка Смрековца, крећемо у завршни успон. Долазимо прво до седла Ћуприја између Биочких греда и Великог Витла, а након тога доста стрмом падином излазимо на врх. Са врха имамо поглед на све суседне планине (Маглић, Трзивка, Трновачки Дурмитор, Волујак, Лебршник, Зеленгора), на оне удаљеније (Бјеласница, Орјен, Голија, Његош, Ловћен, Румија, Војник, Прекорница, Пивске планине, Дурмитор, Морачке планине, Комови, Проклетије), као и на још даље врхове у Далмацији, Босни и Херцеговини. Дакле, једна лепа разгледница нас очекује, наравно ако нас послужи време и бистар дан.

Након одмора, враћамо се натраг истим путем и са неколико успутних пауза долазимо до Папиног дола у вечерњим часовима.

Укупна путања (тамо и натраг) на Биоч је дугачка 22-23 км, са успоном од 1200-1300 м и истим толиким силаском. Потребна је добра кондиција за ову акцију, као и претходно искуство на високогорским успонима.

Недеља 29. јул:

Устајање, доручак, паковање ствари и остале јутарње активности. Овај дан је предвиђен за опуштање и каснији повратак за Београд. Идемо до језера Клиње близу Гацка где постоји одлично уређено купалиште. Клиње је вештачког порекла, али нестварно модра боја воде и планинско окружење у коме се налази гарантују један незабораван и веома освежавајући доживљај.

Клиње

Битно је да све активности завршимо најкасније до 15 часова кад је крајњи термин за полазак за Београд. Враћамо се истим путем којим смо дошли и правимо паузе по потреби. Повратак се очекује до 24 часа увече.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:Поглед на Маглић и Трновачко језеро у подножју

30 € + 1850 дин

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

30 € + 1750 дин

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У планинарском дому постоји кухиња коју можемо користити, а непосредно пре акције ћемо видети да ли са домаћином можемо да се договоримо и да нам се нешто спреми.
  2. За боравак у дому је обавезно понети папуче (само тако се може ући у собе), као и вреће за спавање.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у четвртак 26. јула тачно у 23:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 29. јула у касним вечерњим сатима (надамо се до 24:00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Трескавица и Требевић – ВРЕМЕ ЈЕ ЗА БОРОВНИЦЕ!

КАУП жели да своје активности прошири и на територије које су раније биле често посећене од стране многобројних љубитеља природе, као и да својим члановима приближи многе лепоте којима се дичила некадашња заједничка држава. Планине око Сарајева су биле идеалне за масовне походе планинара и уживање у свим активностима на отвореном простору, па се сад након дужег затишја опет враћају у загрљај онима који знају какви природни драгуљи тамо постоје. Крај месеца августа је идеалан за посету планини Трескавици која је међу познаваоцима ових крајева позната као планина лепих врхова, пространих пашњака и дивних језера. Такође, красе је велике и густе четинарске и листопадне шуме, бројни пропланци са бујном травом, а у ово доба године је и изузетно богата боровницама – још једним од разлога зашто не треба пропустити ову акцију.

Трескавица је планински масив у јужној Босни и Херцеговини и припада динарским планинама. Већи део планине се налази у Републици Српској, а мањи део према западу је смештен у Федерацији Босне и Херцеговине. Трескавица је највиша планина у околини Сарајева, чијим североисточним делом пролази пут према Фочи. Ђокин торањ (или Мала Ћаба како се сада зове) је врх који са својом висином од 2086 м доминира над целим подручјем, а од Маглића – највишег врха БиХ је нижи за само 300 метара. Трескавица је грађена од тријаских кречњака, са развијеним крашким облицима рељефа и траговима плеистоценске глацијације.

Врхови Трескавице. Фото: Коста Вујичић Црно језеро. Фото: Коста Вујичић Велико језеро. Фото: Коста Вујичић

„Требевић је планина у југоисточном делу Републике Српске и налази се југоисточно од Сарајева. Надовезује се на планину Јахорину, а највиши врх је висок 1627 метара. Представља значајан туристички и рекреативни центар који је на жалост доста уништен у ратовима 90-их година. Због идеалне конфигурације терена, овде је саграђена и стаза за боб и санкање за потребе зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984-е године, која је такође уништена зато што се налазила на линији разграничења сукобљених страна, али је у току њена обнова.“

Требевић - Брус. Фото: Коста Вујичић Поглед на кривину Брус и Довлиће. Фото: Коста Вујичић

Петак 25. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) тачно у поноћ, тј. у 00:00 часова. Идемо, са успутним паузама, преко Шапца, Лознице, Зворника и Сарајева до села Турови (близина Трнова) где напуштамо наше возило. Настављамо пешке још неких 3-4 км (ствари нам превози теренско возило) и након сат времена стижемо до планинарског дома „Рунолист“.

Смештамо се у дом, а надамо се да ћемо имати времена и за мали одмор од пута.

Након свих ових активности, крећемо у трекинг по језерима Трескавице (Велико, Црно, Платан), а можда обиђемо и још понеки локалитет (врх Облик, пећину Ледницу, Зубове, Овчије ждрело…). Воде нас домаћини из планинарског дома, тако да туру организујемо у договору са њима. На крају дана се враћамо у дом, вечерње активности, спавање…

Планинарски дом "Рунолист". Фото: Коста Вујичић Велико језеро. Фото: Коста Вујичић Платан језеро. Фото: Коста Вујичић

Субота, 26. август:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова. И овај дан идемо под организацијом наших домаћина, а у плану је да се попнемо до највишег врха Трескавице Ђокиног торња (Мала Ћаба) – 2086 мнв. Акција је целодневна и очекујемо да ћемо проћи око 16 км са укупним успоном од 1000 м. Са Ђокиног торња, ако је дан ведар, виде се све околне планине (Јахорина, Требевић, Бјелашница, Игман, Височица…) као и оне удаљеније према западу (Вележ, Прењ…) и према истоку (Дурмитор, Маглић, Волујак, Лебршник, Биоч…).

Успут наравно очекујемо прегршт боровница, а видећемо да ли ће бити и прилика за купање у неком од језера.

Врхови Трескавице. Фото: Коста Вујичић Велико језеро. Фото: Коста Вујичић Трескавица гледана са Требевића. Фото: Коста Вујичић

Недеља 27. август:

Устајање, доручак, паковање ствари и остале јутарње активности. Идемо пешке до нашег превоза шумским путем којим смо и дошли, па онда крећемо ка Требевићу. У плану је да га пређемо гребенски где још увек постоје остаци аустроугарских положаја, као и бункер из великог рата. Биће то интересантно да се види, а након тога се враћамо „Аустроугарском стазом“ по којој су давних дана наводно шетале аустроугарске принцезе 😆 . Наравно, имамо и одличан поглед на град Сарајево.

Требевић у јесен. Фото: Коста Вујичић Коњићи на чесми према Пуховој равни. Фото: Коста Вујичић Стаза ка врху Требевића. Фото: Коста Вујичић

Ко не буде желео на Требевић, може отићи у обилазак Сарајева!

Поглед накривину Брус са врха. Фото: Коста Вујичић Врх Требевића. Фото: Коста Вујичић Маркирана стаза. Фото: Коста Вујичић

На крају акције идемо у оближњи ресторан на освежење и евентуални ручак, па крећемо пут Београда. Повратак је истим путем као што смо и дошли, а очекујемо долазак до Шумица најкасније око поноћи.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

45 €

Учесници који још нису пуноправни чланови, плаћају још по 100 дин.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Боравак и активности на Трескавици су подложни променама према препорукама домаћина који су изванредни познаваоци ове планине.
  2. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У планинарском дому постоји кухиња коју можемо користити, а са домаћином се можемо договорити и да нам се нешто спреми.
  3. У дому постоји чиста постељина и ћебад, али није лоше понети и вреће за спавање за сваки случај.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 25. августа тачно у 00:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 27. августа у касним вечерњим сатима (надамо се до 24:00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Смарагдна лагуна – кањон Цврцке (Република Српска)

Чаробно зелени ток Цврцке у њеном кањону буди еуфорију због чега је омиљено одредиште младих људи жељних акције и авантуре! Стога вас позивамо да проведемо незабораван викенд у овом предивном кањону, који повезује Кнежево и Котор Варош. Кроз кањон се могу доживети заносне чари природе – од пећина, водених букова, преко стеновитих литица и слапова. У самом кањону налази се и неколико старих воденица, извора и мноштво водопада. Резерват Вилењска врела су њен посебан драгуљ!

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Кањон реке Цврцке дуг је 12 km и за обилазак је потребно 6 до 10 часова. Са својим многобројним воденим каскадама, казанима, стрмим литицама и природним тобоганима ова локација чини прави изазов за љубитеље летњег, рекреативног кањонинга. Долина Црврцке је атрактивна и за пешачење са сликовитим пејзажима и аутентичним воденицама јер целом дужином кањон прати пешачка стаза. 

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Шта све стане у тих 12 km? Тешко је својим очима  поверовати, како се у релативно малом простору скрило толико лепоте: кристално бистра вода са базенима удубљеним у стенама и стопљеним у право ремек дело какво само природа може да изваја. Да ли стајати и гледати, или се бацити у дубоке смарагдне вирове, подићи тако около завесу капљица воде блиставе као кристал.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Али, то неће бити једини изазов. Како будемо пролазили кањон, Цврцка ће откривати своје дражи, заталасана, хучна, бистра, брза и блистава; док негде, на моменте сличи планинском потоку, мирној планинској реци. Она просто преноси исконску искру чистоте унутар сваког бића.  Биће то прави летњи ХИТ! На жалост, број места је овога пута ограничен, али ћемо се потрудити да изађемо у сусрет свима који би желели да пођу, колико је могуће.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Петак, 21. јул:

ПОЛАЗАК:  у 18 h са паркинга код просторија клуба (Устаничка 125, Koњарник). Молимо вас да дођете 15-так минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо преко Хрватске до Бања Луке. Након доласка у Бања Луку, око поноћи смештај у кампу крај Врбаса у сопствене шаторе или у хостелу са вишекреветним собама уз доплату.

фото: Мирослав Тривић

Субота, 22. јул:

Устајање, јутарња кафа, доручак, припрема за целодневно пешачење и боравак у кањону.

У 8.00 h одвозимо се до кањона Цврцке. По напуштању возила и упознавања са локалним водичима који ће нас упознати са дневним програмом, крећемо на пешачку туру. Кратко се крећемо асфалнтним па колским путем кроз село, утабаним стазицама, до уласка у реку дели нас 6 км. Сам кањон реке је дуг 12 км и тај део се делом хода по речном кориту (вода је изнад чланка) делом утабаним стазицама поред водотока.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Акција је средње захтевна, тражи кондицију, добру координацију. Хода се по разноврсном терену (већином коритом реке 8-9 сати хода), на појединим местима се гази кроз воду дубине преко појаса, док се на појединим местима морамо попети уз, технички мање захтевне стене. Успут ћемо обићи једну мању пећину, а дужу паузу имаћемо на атрактивном месту за купање. Вода је доста хладна, што прија на летњим жегама.

До 19 h излазимо из кањона, а за Бања Луку полазимо до 20 h, следи вечера, дружење, ноћење у кампу.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Недеља, 23. јули:

Како је дан за нама био доста захтеван, овај смо планирали да буде потпуно релаксирајући. Након буђења, јутарње кафе и доручка, пакујемо опрему и смештамо је у наше возило.

У 10 h крећемо према најпознатијем бањалучком излетишту Бањ брду, у опуштену шетњицу, одакле се пружа диван поглед на градску панораму. Излетиште је на 431 метар надморске висине и богато је шумом, стазама за шетњу и планинарење, изворима воде за пиће као и уређеним местима за одмор. У њему доминира меморијални споменик палим Крајишницима у НОБ-у, дело познатог југословенског вајар Антуна Аугустинчића.

  

Након шетње, долазимо до обала Врбаса, недалеко од тврђаве, на получасовну возњу дајак чамцима, симболима Бања Луке. Препустићемо се вештим скиперима, врхунским познаваоцима вода Врбаса, да нас својим елегантним чамцима, уведу у чаролију коју пружа ова чиста, зелена вода. Дуго у сећању остаје предивна слика околине, мирис реке и тај диван осећај да се лебди над овом моћном водом.

Након овог угођаја остаје нам време за ручак и посета самостану Марије Звијезде у Трапистима, чувеном по производњи полутврдог трапист сира.

Полазак за Београд у 16 часова, чекају нас два преласка границе, правићемо једну дужу паузу у току пута. Очекивано време доласка у Београд око 23 часа.

ОПРЕМА: камперска опрема (за оне који су смештени у кампу), обућа за пешачење и обућа за ходање кроз воду (неопренке, патике или чврсте сандале – никако јапанке или папуче), мали ранац, купаћи костим, пресвлака, заштита од сунца, чеона лампа,1,5l воде. Храна из ранца.фото: Мирослав Тривић

НАПОМЕНЕ:

  • Рок за пријављивање и уплате је 12. јул (аконтација 30 €, број путне исправе)
  • Камп је стандардно опремњен (купатило, употреба кухиње)
  • Приликом пријављивања ћете се изјаснити желите ли путно-здравствено осигурање, уколико га немате.
  • По Правилнику, у случају евентуалног одустајања, повраћај котизације је могућ једино ако обезбедите замену.
    фото: Мирослав Тривић
  • У случају неповољних временских прилика акција ће бити померена

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (не планира се велика група):

45 € и 1.100 дин

45 € и 1.000 дин  за чланове клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, два ноћења у кампу, услуга локалних водича и организационе трошкове.
фото: Мирослав Тривић

Котизација не обухвата: доплату за ноћење у хостелу (20 €), дајак чамац 5 € по особи (чамац прима 3 особе) обавезно путно и здравствено осигурање, трошкове исхране

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Новица Радојичић

061 170 29 55

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Волујак и Лебршник

00_Naslovna-Ana_1

Пре годину дана били смо на планини Зеленгори одакле смо се вратили препуни утисака и лепих сећања. Све лепоте које смо тамо видели, често нам се враћају у мисли и замишљамо како би било лепо да опет одемо у те невероватне босанске крајеве. Током боравка на Зеленгори, родила се идеја да посетимо две суседне планине Волујак и Лебршник, па ћемо овом приликом то и учинити. Акција је практично истраживачког карактера с обзиром на то да тамо идемо по први пут. Сигурни смо да ћемо уз помоћ добрих карата, GPS навигације и осталих информација које смо добили што из разне литературе, а што од пријатеља који су тамо већ били, извести лепу акцију коју ће сви учесници памтити. Према томе, спремите се за једну авантуру у непознато!

Маглић, Волујак и Лебршник, сликано са Зеленгоре

Четвртак, 07. јули и петак 08. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 23.00 часа. Идемо преко Ваљева, Бајине баште, Таре и Мокре горе, улазимо у Босну и долазимо до Вишеграда где правимо паузу.

Мост преко Дрине у Вишеграду Андрић град

Наставак пута је преко Горажда и Фоче до Тјентишта, па онда још мало до превоја Чемерно. Ту скрећемо на макадамски пут и након 8 км долазимо до Папиног дола и планинарског дома у власништву ПД Волујак из Гацког. Имамо времена за мали одмор и спремање ствари, па онда крећемо према Лебршнику.

Планинарски дом "ПД Волујак" из Гацког; Фото: Ана Миливојевић Поглед са Лебршника; Фото: Ана Миливојевић  Фото: Ана Миливојевић

Лебршник је планина која се налази североисточно од Гацка. Припада ланцу Динарских планина. Највећим делом се налази у Босни и Херцеговини, у општини Гацко, а мањим делом у Црној Гори. Највиши врх је Орловац (1.985 мнв).

Изводимо успон на највиши врх Лебршника, а повратак до дома идемо највероватније другом путањом. О томе одлучујемо на лицу места сходно ситуацији на терену. Требало би укупно да пређемо око 11-12 км са 700 м успона и спуста. Вече је предвиђено за одмор и сређивање утисака.

 Субота, 09. јули:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова. Идемо на Волујак, опет уз помоћ карата и GPS навигације, а требало би да има и маркираних делова што ће нам акцију учинити лакшом.

Једна од планина која је у горју југоисточне БиХ односно Републике Српске, уз суседне и само неколико десетина метара више планине Маглић и Биоч (који припада Црној Гори), a међу планинарима неправедно дуго година била у другом плану је Волујак. Ова планина, из којег год се угла гледа је пространи и високи масив, дугачка громада која у своје лепоте допушта улазак свима који воле природу. Зато у овом случају није потребно неко пребогато искуство, већ пре свега солидна физичка спремност и леп дан. На крајњим северозападним деловима Волујак се алпски стрмоглаво и стотинама метара дубоко литицама обрушава у кањон Сутјеске. Североисточне и северне стране су прво километрима дуги окомити стеновити зидови који падају према кањону Сушког потока, затим травнате стране које завршавају у Трновачком језеру, бисеру који Волујак потпуно равноправно дели са Маглићем и Биочем, па поново вертикалне литице.

Непрегледне, такође километрима дуге, југозападне падине су стрми пашњаци који у свом нижем делу прелазе у шуме. Волујак је планина која има други врх по висини у БиХ, односно Републици Српској (Власуља 2336 мнв), а још неколико вршних кота заузима и места иза. То је планина са чијег се једног краја на други, као ивицама крова, може сатима ходати висинама од 2200 до 2336 мнв и притом врло кратко спустити на „само“ 2000 мнв. Целом дужином пута ужитак у јединственим погледима је нешто што се не може доживети ни на једној околној па ни даљим планинама. Висине Волујака без великих проблема и опасности у повољним временским условима и са водичем, могу досегнути и његовим дугачким гребеном прећи и мање искусни и физички припремљени планинари.

До највишег врха Волујака-Власуље (2336 мнв) има око 7 км пешачења и 1050 м успона. Дакле, очекујемо да нам за успон треба око 3-3,5 сата хода. Након дуже паузе на врху, а опет сходно ситуацији на терену, враћамо се према Папином долу другом (мало дужом) путањом (око 8 км). Све укупно тог дана прелазимо око 15 км са 1050 м успона и спуста. На терену такође одлучујемо да ли имамо времена и воље да одемо и до Великог Стабанског језера (додатних 3-4 км са 250 м успона и спуста).

Стаза према Волујаку; Фото: Ана Миливојевић Фото: Ана Миливојевић Фото: Ана Миливојевић

Недеља 10. јули:

Устајање, доручак, паковање ствари и остале јутарње активности. Овај дан је предвиђен за опуштање и каснији повратак за Београд. Предлажемо одлазак на купање или на оближње Јагодње језеро, или да се одмах потрпамо у наш превоз па да се спустимо до великог базена на Тјентишту. О свему се договарамо на лицу места.

Јагодње језеро; Фото: Ана Миливојевић Базен на Тјентишту; Фото: Александар Вељковић

Како год одлучили, битно је да темпирамо повратак у одређено време, како бисмо у Београд стигли најкасније до 24 часа.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

40 €

Учесници који још увек нису пуноправни чланови, плаћају још по 100 дин.

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У планинарском дому постоји кухиња коју можемо користити, а са домаћином се можемо договорити и да нам се нешто спреми.
  2. За боравак у дому је обавезно понети папуче (само тако се може ући у собе), као и вреће за спавање.

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у четвртак 07. јула тачно у 23:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 10. јула у касним вечерњим сатима (надамо се до 24:00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Рафтинг Врбасом и кањон Цврцке (Република Српска)

На Врбасу је 2009. године одржано светско првенство у рафтингу, што илуструје чињеницу да се ради о једној од свега неколико река у свету које задовољавају услове за све дисциплине у овом спорту. Ово је довољан разлог да пођете са нама и уживате у кристално чистој води ове прелепе смарагдне реке. Рафтинг на Врбасу могућ је током целе године, али најбоље време је пролеће и лето.

Врбас  је брза планинска река са неколико пенушавих и дивљих секција и брзих падова, што их сврстава међу неколико најатрактивнијих река у Европи, степена тежине 3-4. Врбас усеца два кањона – кањон Тијесно (5 km) и кањон Подмилачје (8 km). Дужина која се користи за водене авантуристичке спортове износи 31 km (од бране Бочац до центра Бања Луке).

Врбас кањон Врбаса Врбас

Међународна класификација тежине водотока је степен 3-4, а на неким рутама 1-2, што даје могућности како за дивљу авантуру и навалу адреналина тако и за мирније породично уживање у свим активностима. Зависно од отварања бране, проток воде варира од 25-100 m3, а у пролеће је више од 500 m3. Температура воде лети је изнад 17° C а ваздуха изнад 30° C, што омогућава угодно пливање и боравак на води.

на Врбасу кањон Тијесно

Петак, 20. мај

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 17 h. Потребно је доћи 15-так минута раније, како бисмо кренули на време. Возимо се кроз Босну уз две краће успутне паузе, а у Бања Луку стижемо пре поноћи, смештај у собе, ноћење.

Врбас у Бања Луци Бања Лука

Субота, 21. мај

Након јутарње кафе  и доручка, припремамо се за целодневно пешачење (гојзерице, штапови, мали ранац са храном и водом, преобуком, заштитом од сунца и евентуалних падавина).Цврцка

У 8 h полазимо аутобусом према кањону Цврцке, возимо се мање од једног сата до места Котор Варош где нас чекају чланови локалног алпинистичког клуба, они ће бити наши домаћини и водичи. Стаза води поред изузетно атрактивног кањона кроз нетакнуту природу, на неким местима је потребно користити конопце, што ће нам обезбедити наши домаћини. Стаза је намењена свим љубитељима природе средње кондиције. Не заборавите фото апарате јер кањон обилује прелепим кадровима: изворима, буковима, каскадама, водопадима, стрмим литицама, воденицама…Стаза је дуга 17 km, проћићемо цео кањон а у месту Кнежево, на другом крају кањона, нас чека наше возило које ће нас вратити назад у наш хостел на ноћење. По доласку у Бања Луку, слободно време за вечеру и упознавање града.

У кањону реке Цврцке, који повезује Кнежево и Котор Варош,  провешћемо цео дан са искусним локалним водичима. Кроз кањон се могу доживети праве чари природе од пећина, водених букова, преко стеновитих воденица на Цврцкилитица и слапова. У самом кањону налази се и неколико старих воденица, извора и мноштво водопада. Кањон реке Цврцке дуг је 17 km и за обилазак је потребно 6 до 10 часова. Са својим многобројним водопадима, каскадама, „казанима”, стрмим литицама и природним тобоганима ова локација чини прави изазов за љубитеље кањонинга (у летње време).

Долина Црврцке је атрактивна и за пешачење са сликовитим пејзажима и аутентичним воденицама јер целом дужином кањон прати пешачка стаза. Посебан природни резерват су Вилењска врела, драгуљ у кањону реке.

детаљ из кањона Цврцке у кањону Цврцке у кањону Цврцке Вилењско врело

Недеља, 22. мај

Устанак, јутарња кафа, паковање кофера, а са собом носимо само оно што ћемо користити на реци. Све остале ствари остављамо у аутобусу.

У 8.30 h се одвозимо до кампа на доручак (уштипци од хељдиног брашна, домаћи кајмак и сир, јаја на око, пилеће бело месо или домаћа сланина) код наших домаћина у пријатном амбијенту уз реку.Крупа

Определи смо се деоницу рафтинга која почиње од Крупе на Врбасу до РЦ Кањон, дужине 15 km, време трајања спуста је 3 сата.

После доручка, се превозимо до стартне позиције, тј. Крупе на Врбасу, где добијамо потребну опрему за рафтинг (одело, чизмице, прслук, кацига и весло).

Учесницима није потребно никакво веслачко искуство или вештина. За само неколико минута ће, под вођством искусних скипера, постати део уиграног веслачког тима који јури кроз пенушаве букове и каскаде. Авантура за памћење завршава се дружењем уз ручак (пастирска телећа чорба, телетина испод сача, пекарски кромпир, четири врсте меса са роштиља, свежа салата, домаћи хлеб).

На располагању су сефови за привремено чување драгоцености, а на крају авантуре свлачионица, гардероба и тушеви.

За Београд полазимо у 16.00 h и успу правимо две краће паузе. Очекивано време доласка је око поноћи.

Крупа 

ОПРЕМА: стандардна планинарска опрема за пролазак кањоном Цврцке. За рафтинг: спортска одећа и обућа је све што вам је потребно за боравак на реци. Понесите пешкир, суву одећу и обућу коју ћете обући после авантуре. На реци је добро имати неку врсту заштите од сунца. Ако желите фотографисати, користите водоотпорне фотоапарате. Не носите драгоцености (накит, сатови и сл), а наочаре причврстите траком.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

60 € + 1.100 дин

60 € + 1.000 дин – за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином.

Котизацијом су обухваћени: превоз, два ноћења у вишекреветним собама у центру града, организациони трошкови.

Котизација не обухвата: 36 € за рафтинг (опрема, услуга скипера, 2 оброка),

5 € за пролазак кањона Цврцке, путно и здраствено осигурање.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела “Србија”)

Приликом пријављивања је бавезно измирење аконтације у износу од 40 € (остатак 10 дана пред пут).

У случају одустајања повраћај новца је могућ само уз замену.

Рок за пријављивање је до 10. маја!

Акцију реализује Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

   

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

„Босански лонац“ – празнично издање!

Шта смо вам „скували“ за празничне дане?

Пределе нестварне лепоте, боја, звука, где време стоји, док вода протиче стварајући најлепшу музику за уши и душу! Предели нетакнуте природе, пуне зеленила и водотокова, оазе мира и чистоте које остају заувек у срцу и никад се не заборављају!

Одакле почети? Шта издвојити? Није лако било одабрати, али смо одлучили да вас упознамо са „воденим бисерима“: најлепша река региона, водопад у срцу града, највећи извор пијаће воде у Европи, драгуљ Крајине… Водила нас је идеја да вам ови дани остану незаборавни и ослонили на чињеницу да такво јемство Босна пружа свакако!

Петак, 29. април:

ПОЛАЗАК  у 6:30 h са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Возимо се кроз Босну од Бјељине ка Бања Луци. Ту правимо паузу за оброк у рибљем ресторану, или самостално по свом избору, а може и оно што сте сами понели уз шетњу поред тврђаве.

Настављамо пут према историјском граду Јајцу чија историја почиње још у неолиту и завршава другим заседањем АВНОЈ-а, односно формирањем СФРЈ. На овом невеликом простору отвара се несвакидашња могућност да се једним погледом обухвате чак четири царства (Римско, Византско, Османско и Аустро-Угарско), три краљевства (Босанско, Угарско и Југословенско), три светске монотеистичке религије – хиршћанство (православље и католичанство), ислам и јудаизам- најразличитији архитектонски стилови и животни обичаји.

jajce_vodopad Untitled_2_9 sprachkurs-bosnia-jajce-2010888-h

Као што мајка чува и брине о својој дјеци у топлом и меканом наручју, тако и ријека Плива, штити свој град мотрећи на њега даноноћно. Док је Плива текла према своме ушћу, тратинчице које су се отимале вјетру спазише испред себе великог стаситог младића који прилази прелијепој Пливи којој су птичице и рибице управо правиле најљепше плетенице од росних капи. Ослушкујући кораке који су долазили све ближе и ближе, срце Пливино поче немирно лупати, једва дочекавши да јој се он приближи.

apartments-pliva-flyfishing-radoja-izlet-jajce-3 jajce_vodopad-300x450 1364567710_1-jajce-4

Врбас, широких рамена, висока стаса, те усправног хода, приђе лијепој Пливи онако како то раде прави џентлмени, приближи јој се, њежно је погледа, наклони се, те је њежно пољуби у руку. Осјетивши јаке дрхтаје тијела, Врбас рашири свој водени плашт, те је привуче је к себи и њежно пољуби. На торњу св.Луке, пођоше звонити звона, пробудише се Табије и Катакомбе, пробуди се и Медвјед кула, прошири се весеље градом, те заплесаше Травничка и Бањалучка капија, па својим веселим плесом пробудише и џамију Есме Султаније, а велики и бијели кристални слапови, што рађали су се све више и више правећи бијелу пјену љубави, пробудише Бедеме наговјештавајући своме граду исконску љубав, као у оној о Синиши и Нери. Љубећи је непрестано, Врбас зави Пливу у своје водено рухо шапћући јој тихо и чило како је жели имати уз себе до краја свога живота, дајући јој завјет на слаповима Водопада да ће он од сада и надаље штити и бодрити овај вјечни град воде, показујући свијету сву љепоту и раскош краљевског града Јајца.

Љубица Бртан Цвитановић

Најснажнија одредница града, његов заштитни знак, је величанствени- 22 метара висок водопад (место где се река Плива низ бигрену стену обрушава у Врбас). Водопад украшава сам центар града, што ово место чини  јединственим у свету.  А ту је и незаобилазан стари град. Нешто што се не сме изоставити су воденице на реци Пливи, 5 km од центра, датирају још из средњег века.

jajce2 jajce Pliva

Наше путовање настављамо даље према Шипову које ће бити наш домаћин у ове празничне дане.

Шипово – бајка на пет река, бисер Крајине, у чијој околини је толико природних лепота да се с правом може назвати најлепшим малим местом у Републици Српској.

Овај градић са 10.000 становника, ушушкан између модрозелених планина Виторога, Плазенице, Равне Горе, Горице, Лисине и Чардака сачекаће нас раскошна оаза према којој је природа била изузетно дарежљива. Прелепа Плива, која извире на осам километара од Шипова, река Јањ са својим Јањским отоцима, речице Сокочница, Љубовица и Воларица чине овај крај као

из бајке…

Осим пет река на којима лежи Шипово, ту су и Олићко језеро и језеро Ђол.

Поред природе, уз Шипово се неизоставно веже и гастрономски ужитак, треба пробати пастрмку из Пливе, припремљену на жару, или надалеко чувен јањски кајмак и сир , млада јагњетина и сви остали производи који су домаћи и који стижу са надморске висине од 1.000 до 1.500 метара.

Смештамо се у своје собе, ноћење.

Субота, 30. април:

Устајање по сопственом биоритму, али до 8.00 h мора се обавити јутарња кафа, доручак и припрема за целодневно упознавање знаменитих природних лепота овог краја. Аутобусом ћемо се одвести до извора (има их чак три) реке Пливе. Један од извора, излази испод огромне стене правећи мало језерце, наизглед мирно, из кога се невероватном снагом обрушава бистра и брза река. Друга два извора по својој лепоти не заостају за првим.

Лепота зелене реке

Истински рај на земљи, нетакнута природа, бистра, зелена река Плива, прави одмор за очи и душу. Плива извире на чак три места (481 мнв). Један од извора, који је можда и најлепши, излази испод огромне стене.Одмах испод стене, извор прави мало језерце, наизглед мирно, из којег се, готово невероватном снагом, обрушава бистра и брза река.Друга два крака, готово један до другог, из којих извире Плива, су у непосредној близини и не заостају по лепоти за оним првим. Најлепше је доћи  на извор Пливе у периоду од марта до маја, када је водостај виши и када се од заглушујуће хуке воде дгуго ништа и не чује.

Настављамо пешке према прелепом кањону реке Сокочнице, који је дугачак 10 km у ком се налази мноштво малих водопада који често мењају своје положаје и висине. На реци се налази 18 воденица, од којих је само неколико у функцији. Успон до остатака тврђаве Сокол град, до које није лако доћи али се напор свакако исплати јер се са овог места пружа невероватан видиковац на стрми кањон реке и њену запенушану воду.

Кањон Сокочнице и успон на Сокол градкањон Сокочнице

У прелепом кањону Сокочнице, који је дугачак десет километара, налази се мноштво малих водопада који често мењају своје положаје и висине.На реци се налази укупно 18 воденица, од којих је само неколико у функцији. Попадала стабла су природне бране преко реке, јер се у овом пределу нетакнуте природе могу срести веома ретке породице даброва у свом природном станишту.Ту се крије и Соколачка пећина која је свакодневно доступна посетиоцима.

Сокоград (1366. године)

Сокоград је фантастична тврђава надвијена над кањоном реке Сокочнице. Вероватно је настао крајем прве половине XIII века, када су се у тадашњој бановини Босни почеле градити прве јаче тврђаве. Угарски краљ Лајош I Анжујски је приликом свог напада на Босну покушао да у јулу 1363. године заузме Соко Град, али га је у томе спречила јуначка одбрана града и он се након три дана борбе повукао. На челу одбране стајао је војвода Вукац, који је због тих заслуга добио од бана Твртка Пливску жупу са све Соко Градом. Мађари су поново покушали да заузму град 1405. године, али су опет били поражени. Последњи деспот Србије и краљ Босне Стефан Томашевић је кратко време провео у тврђави током агоније у којој се срушила краљевина Босна, након чега коначно улази у састав краљевине Угарске. Током борби Турака и Мађара у другој половини XV и почетком XVI века Соко Град се налазио у саставу угарске Јајачке бановине, све до 1521. године када га Турци коначно заузимају. Соко Град је служио Отоманској империји до 1833. године, када га је напустила војна посада. Ова тврђава је била тада, а наравно и сада на врло тешко доступном месту, али ће вам се напор успона исплатити, јер се са овог места пружа невероватан видиковац на стрми кањон реке и њену запенушану воду.

По повратаку вожња аутобусом до Јањских отока, пешачење крај  реке Јањ до  њеног врела, и натраг.

Јањ је десна притока је реке Пливе. Име Јањ означава и област јужно од Шипова према Купресу сачињену од многобројних села, која се налазе у и око кањона реке Јањ који је и заштићени природни резерват.Река Јањ је изузетно богата пастрмком и липљеном и извор питке воде за општину Шипово.

Јањски отоци

Четири километра од извора ријеке Јање (612 мнв) налазе се Јањски отоци (550 мнв), најпознатије и најатрактивније излетиште у Шипову.

Јањске отоке су место са разноликим пејзажом где река Јањ ствара чаробан изглед овога краја, мноштво слапова, водопада ове реке остављају незабораван утисак.Велелепни пејзаж, који подсећа на низ ренесансних паркова, где се бујно зеленило преплиће са бистрим поточићима, пенушавим и бучним бигреним каскадама и малим водопадима ријеке Јањ.

То је природно чудо крашког света, где је Јањ исталожио дебеле бигрене наслаге преко којих се растаче у велики број рукаваца и млазева, да би се на крају све те воде прикупиле градећи високи пенушави водопад који лети прави росу, а зими снежно искричасто иње.

Вечера код домаћина, ноћење.

Недеља, 1. мај:

Име су јој дали Римљани, као јединој тако лепој. Даме које се зову као Она – не плаћају улазницу за Национални парк! Овај дан смо одвојили да очима упијемо несвакидашње лепоте јединствене Уне!

8.00 h, после јутарње кафе и доручка крећемо аутобусом ка пределу бајковите лепоте. Симбиоза флоре и фауне у интеракцији са културом и традицијом људи који настањују простор Национални парк УНА од најстаријих времена до данас , чине га јединственим у европским али и светским размерама.

По уласку у парк пешачење у дужини од 4,5 km, кроз недирнути природни амбијент до Штрбачког бука.

То  је водопад импресивне лепоте и снаге воде која се обрушава преко већих или мањих бигрених баријера. Највиши је водопад на реци Уни и највећа природна атракција у БиХ. Састоји се од три бигрена одсека ширине 40 m а висине 23,5 m.

У повратку шетња лаганом стазом која води уз реку Уну у насељеном месту Орашац у дужини од 7 km.

Аутобусом ћемо се превести до Мартин Брода. Шетња и обилазак површински највећег водопада на реци УниMaнастир Рмањ познатог као Миланчев бук.

Посета манстиру Рмањ који је подигнут 1443. године, а посвећен св. Николају Мирликсијском. Приписује се као задужбина Катарине Бранковић. Кроз бурну историју ових простора манастир је више пута уништаван и обнављан све до данашњих дана.

Наставак шетње до Горњег села и обилазак старе воденице, еколошке веш машине зване Бучница која је једна од туристичких атракција места Мартин Брод, а уједно и део традиције овдашњег становништва коју кроз овакве и сличне програме НП Уна жели промовисати и отргнути од заборава.

Вечера код домаћина, ноћење.

Una6 prir. veš mašina Martin Brod_slapovi Unca

Понедељак, 2. мај:

Устајање по сопственом био ритму, али до 8.00 сати мора се обавити јутарња кафа, доручак и паковање кофера, спремити се за почетак путовања-повратак за Београд. Аутобусом крећемо ка још неким лепим местима које ћемо посетити пре укључивања на ауто пут за Београд, а то су: место где се Крупа улива у Врбас (Крупа на Врбасу) са изузетним природним и културним вредностима као што су слапови, млинови и извори Крупе, Стрикина пећина, Манастир Крупа на Врбасу и средњовековни град Гребен (1192).

Mlinovi_u_Krupi Slobodan Čavić-Krupa kruppa

У етно село“Љубачево“ направићемо паузу за ручак,  а при посети Самостану Марија Звијезда можемо купити аутентичан сир трапист.

У  Београд стижемо у касним поподневним сатима.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

85 €  + 2.600 дин

85 €  + 2.500 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

што обухвата: превоз, смештај, улазнице у НП Уна и боравишне таксе.

НАПОМЕНЕ:

  • Рок за пријављивање је 5. април 2016. године на састанцима клуба средом у 20 h.
  • Приликом пријављивања уплата обавезно је измирење аконтације у износу од 50 €,  као и достављање личних података (име, презиме, контакт телефон, е-адреса, број личне карте и путне исправе). Преостали део котизације измирује се до 20. априла.
  • Редослед пријављивања ће бити и редослед распоређивања код смештаја. Собе су двокреветне, токреветне и четворокреветне са купатилом и са заједничким купатилом.
  • Ако се одлучите за храну код домаћина, цена доручка је  2,5 €, а вечере 5-6 € (по договору)
  • Обзиром да путно и здравствено осигурање многи учесници већ имају обезбеђено, остали, који то немају моћи ће по најповољнијим условима да обезбеде у Клубу (105 дин по дану), јер смо потписали уговор са WIENER STADTISCHEДетаљније о томе можете погледати овде.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

DSC02134-1-1024x768 800px-Rijeka_Krupa_222 jajce3 (1)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Поход на ПЈЕНОВАЦ (Република Српска)

На северним обронцима планине Јавор, у сарајевско-зворничкој регији, у делу средњег Подриња налази се Власеница. То је област благо заталасаних висоравни, прошараних речицама Дринског слива и бујним лишћарским и четинарским шумама, висине од 200 до 1400 мнв. Припада Динарској рељефној целини са највећим врхом Жеп 1537 мнв и Велика Игришта 1405 мнв на планини Јавор која се пружа у дужини преко 60 km од средњег тока Дрине до почетног тока Дрињаче, што је чини најдужим подсистемом у источном делу Републике Српске. Налази се на климатској преломници хладних ваздушних маса са планине Јавор и нешто топлијих ваздушних маса са Дрињаче, Тишче и Јадра, због чега је ово подручје врло ветровито, нарочито у пролеће и јесен када су ваздушна струјања најизраженија.

Поход на Пјеновац, у организацији Планинарско-еколошког друштва „АЦЕР“ из Власенице, једна је од најмасовнијих планинарских акција у региону. Као и претходних година, очекује се више стотина учесника, који ће имати прилику да уживају у лепотама Јавор планине.

Субота, 31. јануар:

ПОЛАЗАК:  са паркингу испред центра “Сава”, тачно у 16 h крећемо аутопутем, преко Шапца и Лознице до Власенице (Република Српска).

Сусрет са домаћинима, краћи обилазак Власенице и дружење до одласка на починак у квалитетни приватни смештај у граду.

Недеља, 1. фебруар:

Устајање у 7 h, кафа, доручак у сопственој режији и полазак ка паркингу Хотела ПАНОРАМА у центру Власенице, одакле се превозимо до Пећине.

Домаћини акције ПЕД „АЦЕР“ из Власенице у 8:30 h отварају и званично овогодишњи поход и пешачење преко најлепших делова Јавор планине.

 

План је да се иде стазом преко Дебелог брда, Игришта, Подкозловаче, поред реке Бјеснице, преко Мркова, до Пјеновца уз успутне краће одморе.

Стаза је лагана и пријатна, дуга око 14 km. Долазак у Пјеновац је најкасније до 15 h.

Ручак за све учеснике похода је код Манастира у Пјеновцу. Повратак ка Власеници и потом ка Београду. Очекивано време доласка испред центра САВА око 22 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена временским условима, заштита од ветра и евентулних падавина, пресвлака.

ЦЕНА:  

3.400 дин

3.300 дин (за чланове Клуба)

Цена обухвата превоз минибусем или комбијем, ноћење у квалитетном приватном смештају и партиципацију за учешће домаћинима акције.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“) 

 

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.