Архива за prerast

 Клисура Осанице – прераст Касоње – етно село Бистрица и Крупајско врело

Осаничку клисуру и прераст Касоње, показали смо људима први пут 2006. године, заједно са осталим прерастима. Обзиром на њену величину у поређењу са другим природним мостовима, догодила се неочекивана ситуација: многим учесницима се баш она највише допала! А заправо, то и не мора да чуди, обзиром на њено непосредно окружење, које је Богом дано за уживанцију. Живописна клисура, богате орнаментике, украшена једном прерашћу, вештачким језерцетом и водопадом, а даље настављaмо успоном кроз шаролике пределе овог краја, излазимо на зараван  и колским путем  се спуштамо назад у село где нас чека наше возило. 

 Касоње

Ова траса је кружна, укупне дужине око 10 km и што је најважније – акција није кондиционо захтевна и прилагођена је свим узрастима, онима који су спремни да прођу прераст боси, или се преобују (опциона обућа за воду).

ПОЛАЗАК:  тачно у 07:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), дођите 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а потом, даље ка  Хомољу, до села Бистрица. Успут ћемо правити паузу за доручак и јутарњу кафу од 30 минута.

У хомољском селу Бистрица на истоименој реци данас се поново чује воденички точак из XIX века. У етно селу још има ваљарица сукна. Бог је прво створио воденички точак, али је жито морало да се сипа ручно и не би могло да се самеље добро да није позвао у помоћ ђавола који му је као ортак направио ћекетало. Тако су настали влашки качамак и парена проја

  воденица Томашевића

Поред саме реке Бистрице до етно села и воденица које су и сада у функцији и мељу кукуруз и пшеницу, постоји земљани пут и планинарска стаза која је изузетно лагана. У амбијенту нетакнуте природе, на планинској речици, у дужини од 5 км од њеног извора, испод планине Велики Суморовац па до изласка из села, налазе се воденице и ваљарице. Та културно-историјска целина у чијем склопу су још црква, зграда месне заједнице, салаш, старе куће, школа, механа, је од 1986. године проглашена за културно добро од великог значаја. Овде ћемо се задржати два сата у лаганој, релаксирајућој шетњи. Враћамо се до возила и настављамо пут Осанице, наше данашње главне одреднице.

Насеље Осаница налази се у повељи кнеза Лазара, које је дао манастиру Горњак 1380. године. Легенда каже да су Словени насељавајући Источну Србију и крчећи шуме наишли на осе које су се ројиле око велике дивље крушке, препуне крупних и мирисних плодова. Зато помислише да ће и њима ту бити добро, ако је и осама, те подигоше насеље коме дадоше такво име.

Осаница је једино село које је након пустошења и расељавања Хомоља приликом сеобе српског народа 1690. године, поново обновљено на истом месту. Данас је на четвртом месту у општини Жагубица по броју становника и по површини атра.

Возило напуштамо у центру села и крећемо на ову несвакидашњe интересантну стазу. Полазна тачка је испред врло лепе грађевине дома културе који су мештани умели да сачувају од зуба времена. Пролазећи кроз ово интересантно и  живахно село  осетићемо дух источне Србије на неки посебан начин. Мешавина старе и нове архитектуре, сусрет традиције и нових трендова, црква и сеоска школа једна насупрот друге и још пуно тога натераће многе да се врате и упознају боље ове крајеве.

 

На крају села пре уласка у клисуру сусрећемо се са уставом преко које се слива вода, а високо на стени стоји петокрака и натпис „ЈНА“, као споменик на нека прошла времена. Иза бране клисура почиње мањим проширењем на којем је смештена ловачка кућица и повећи сто са клупама. Река је плитка и мирна а корито испуњено ситнијим каменим облутцима. Стаза води поред реке, на неким местима прелази се са једне на другу обалу, негде се гази вода а понегде се може прећи с камена на камен. Како напредујемо речно корито се мења, појављује се веће камење, испред прерасти се губи обала па остају само стрме литице и река. Тај део се мора прегазити и тако проћи и кроз саму прераст а вода је највише до колена. Пожељно је имати неке лагане папуче или слично за овај део. Корито реке и околина се динамично мењају, наилази се на све веће камене громаде, вода понегде понире а негде опет извире, и много је разлога да се застане осети и доживи та задивљујућа дивљина на само километар од насеља.

Излазимо из клисуре са 377 м.н.в.  и пењемо се природном стазом која нас води на лево, на узвишење са кога се пружа леп поглед на околину. Стаза води кроз пашњаке, ливаде, шуме, прелепе пределе овог краја (598 м.н.в) са нешто преко 200 m висинске разлике. Спуштамо се ка селу након пређених 10 km, где нас чека наше возило.

 Крупајско врело Осаница
 Напослетку се одвозимо до села Крупаја, до њега имамо 22 km. Напуштамо возило и полазимо на кратку пешачку туру до Крупајског врела. Крупајско врело је призор који се не заборавља…

Крупајско врело спада у групу крашких врела и налази се у подножју планине Бељанице. Температура воде на извору се креће од 9-11 °C. Првобитни изглед врела је промењен изградњом бетонске бране, која је формирала језеро дужине 40 и ширине 17 метара. Брана је изграђена за потребе млина који и данас ради. Пре изградње ове бране вода је великом снагом истицала из пећине праћена хуком воде. Данас се види само део отвора пећине, а првобитни извор је потопљен. У непосредној близини  врела налази се јак термални извор са температуром воде од 26,5 °C. Оба извора су заштићена као споменици природе од националног значаја у површини од 9 хектара. Истраживањем овог врела до сада се дошло до дубине од 123 метара. Као и сва крашка врела и Крупајско врело се одликује великим променама у количини воде коју даје током једне године.

На овом предивном месту дочекаћемо смирај дана и направити паузу за вечеру и освежење. У ресторану се може јести пастрмка из њиховог рибњака као и јела са роштиља, или у природи, у својој режији, где постоје погодна и уређена места. Или само уживати у нестварној лепоти овог предела.

ОПРЕМАгојзерице, одећа прилагођена временским условима, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

1.600 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином, за групу већу од 40 учесника, цена се умањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Саша Вељковић  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ – романтична авантура

Пред вама је врло специфична акција. Видевши први пут прераст – природни камени мост, била сам дубоко импресионирана начином њеног постанка; моћ природе изражена кроз бесконачно време. Убрзо потом сазнајем да их нигде у свету нема толико, колико на маленом парчету Србије између Мораве, Тимока и Дунава – зашто? И тако је почело. Нешто година касније, из сакупљених материјала и искустава стечених обиласцима свих прерасти настала је прва тематска акција којом сам  планинарима представила овај својеврстан феномен, карактеристичан за флувиокрас источне Србије. Албум са протеклих неколико акција можете видети овде.

Али, то због чега ово није обична акција саздано је у чињеници да су путеви до и између прерасти својеврсна експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филиграннтска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале. Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. 

Пре него поставимо детаљан програм пута, препоручујемо да погледате овај филм, после чега ће вам бити потпуно јасно шта желимо да вам покажемо:

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

Кликни и погледај филм

Пешачке трасе су, кратке, тако да је акција приступачна свим узрастима, јер акценат није на кондицији, већ спознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…(погледајте филм!)

Петак 20. јули: пут до Вратне, обилазак Вратњанских капија

ПОЛАЗАК  тачно у 6:00 h ујутро, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 на Коњарнику (недалеко од хотела „Србија“). Због паковања ствари неопходно је да дођете 20-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Јер план је пребогат и ваља га постићи.

Кад је нешто занимљиво и лепо, не осећамо колико времена прође. А  ово ће заиста захтевати време и уверићете се да су овако рани полазак и трећи дан и те како оправдани. Путујемо ка Дунавској магистрали, а после Доњег Милановца се одвајамо ка Неготину. За данас је у плану да посетимо клисуру Вратне и њене три прерасти. Пут је дуг и имаћемо паузу у Лепенском Виру.

прераст Маре (велика вратњанска капија) Мала прераст на Вратни прераст Сек (сува вратњанска капија)

По преласку Поречког залива, скрећемо ка Неготинској крајини и Вратни. Напуштамо возило и подижемо шаторе недалеко од манастира, на обали реке Вратне, а потом полазимо у клисуру. Контактирали смо сестринство и радује нас што су нам дозволили да у миру њиховог поседа бивакујемо крај реке, као некада. У порти манастира је чесма, а испред однедавно и мала продавница.

Полазимо ка манастиру и обележеном стазом одлазимо у кањон са три прерасти, чувеним Вратњанским капијама: Малој, Великој и Сувој (прераст Мика, прераст Маре и прераст Сек). Прве две су врло близу, крај манастира, а до њих воде обележене стазе. По спусту у корито Вратне поћићемо обележеном козјом стазом на други превис (прераст Маре), а после настављамо даље ка трећој капији (прераст Сек). Након силаска са превиса, група се сакупља, и сви полазимо даље до треће капије. Крећемо се у простору резервата муфлона и јелена лопатара, које смо овде иначе увек редовно сусретали. До треће капије ходамо још 3 km кањоном, што подразумева квашење и непостојање маркација. Не враћамо се истим путем, већ се стазом, тј колским путем изнад клисуре натраг до логора. Обавезно понесите воду и чеону (батеријску) лампу! Стаза није обележена и кретаћемо се строго по правилима колоне. Дакле, код треће Вратњанске прерасти се понови сакупљамо сви и заједно полазимо стазом ка логору.

Повратак у логор, ватрица и дружење…

 На превису... наш логор на Вратни

Субота 21. јули: Рајска прераст на Замни, археометалуршки локалитет на Рудној Глави, Ваља Прераст и Рајкова пећина

Након  спремања шатора и  до 8.00 h полазимо ка селу Плавна. Ходамо дуж Медвеђе реке до Рајске прерасти на Замни за шта ће нам бити потребно не мање од 2 сата. Пут до ње је врло живописан, а сама прераст сложене грађе и као таква се издваја од осталих. Посебна је и по веровању да младим паровима, без деце доноси плодност, због чега је и врло посећивана, као обредно место. Наша запажања су да су за то „криве“ морфолошке црте саме прерасти, приказане слици. Мештани такође верују да под сводовима Рајске прерасти већ стотинама година живи Добри дух који види судбину свакога ко му дође и помаже му. Aли не онако како се то малом човековом разуму учини да је најбоље, већ на начин којим се заиста може учинити дугорочни бољитак у животу.

...до ушћа у Замну прераст на Замни сводови Рајске прерасти

Пут настављамо ка Мајданпеку крај места где су остаци некада велике куле Милоша Обилића,  до праисторијског археолокалитета Окно, изнад Рудне главе., са кустосом Музеја у Мајданпеку Бором Крчмаревићем, кога знамо са свих претходних акција када смо вам показивали прерасти. Јер, господин Крчмаревић је археометалург, а Окно је место где је човечанство из неолита искорачило у доба метала!

Након Рудне Главе, пут настављамо до монументалне прерасти Шупља стена, односно Ваља Прераст, како је мештани зову од давнина. Ваља Прераст је највећа од свих наших прерасти  – ЕТУАЛ источне Србије! По односу димензија, ово је најизразитији природни камени мост у нас. Висина његовог спољашњег лука износи 42 m, а прићићемо му у време кад сунце зарумени пред сутон, јер тада његови румени зраци обливају унутрашњост лука, што изгледа фасцинантно.

Ваља Прераст ...или Шупља стена ETOIL! :-)

После тога одлазимо ка легендарној Рајковој пећини, надалеко чувене лепоте. Од како сам је у својој ТВ емисији „Оаза“ 2001. године описала као дворац ледене краљице, због искричавог белог калцита који краси њен накит, тај опис можете наћи у готово свим материјалима и причама о Рајковој пећини. Али, да би се та лепота ухватила објективом, потребан је озбиљан фото апарат и умешност фотографа.  На ливади, крај Рајкове пећине биће нам и коначиште. Подижемо наше село, и одлазимо у обилазак пећине. У логору нас чека вечера под звездама… Како описати ноћ крај Рајкове пећине у неколико речи? Густа ноћ, милион звезда и свици. Додајмо томе пуцкетање ватре и можда (ако будемо имали среће) далеки зов вукова…

 Kod Rajka вечерица

Недеља 22. јули: прерасти Самар и Касоње; повратак за Београд

После тога, пакујемо шаторе и настављамо пут ка Борском језеру и одатле десно ка прерасти Самар (сат и по вожње). У Самарклисури речице Пераст је некада постојао велики пећински систем дуг 1800 m, од кога је данас остала ова прераст и остаци два бочна пећинска канала, која ћемо видети на путу до ње (зато треба понети батеријску лампу!).

Преостаје нам још Касоње – најмања прераст у клисури Осаничке реке (сат и по хода). Улаз у клисуру Осанице краси мало вештачко језеро, које уме бити сјајно освежење у летњој врелини. И ако са најнижом таваницом, Касоње осваја доста симпатија и када сам први пут показивала прерасти, она се допала највећем броју учесника. Томе у многоме доприноси изузетно лепа орнаментика клисуре и застор од бршљена на њеном улазном луку.

Након посете Осаници, настављамо ка Горњачкој клисури, где ћемо уприличити предах у Рајковом ресторану крај рибњака (фотографија, доле десно), у самој клисури Млаве. Биће то прилика да бар мало сложимо утиске пре повратка кући.поетска орнаментика Осаничке клисуре

Пешачке трасе су, као што видите кратке, па нема потребе наводити висинске разлике и растојања. Ово je акција у којој заиста свако може учествовати, јер акценат није на кондицији, већ сапознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…

ОПРЕМА: гојзерице, опциона обућа за воду, мали ранац са приручним стварима (вода, храна за успут, пресвлака, купаћи костим, пешкир), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа, хигијенски прибор, порција/посуда и прибор за јело); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.600 динара

3.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Котизација обухвата: превоз, организационе трошкове и све описане обиласке укључујући и улазнице за посету Рајковој пећини.

Котизација не обухвата храну и индивидуалне трошкове.

НАПОМЕНА:  Ова акција има научно-популаран, едукативан и истраживачки карактер. Спаваћемо у шаторима, али је битно да их не носимо док пешачимо. Они ће бити у пртљажнику, вадимо их само за логоровање. Из тог разлога, ствари које су потребне за дневне активности спакујте у мали ранац (вода, храна, батеријска лампа…), а све оно што је за бивак у велики ранац, или путну торбу, јер то нећемо носити са собом. Акција има и свој печат! 🙂

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Рок за пријављивање је до краја јуна, због резервација за смештај возача.

Акцију реализује КАУП тим

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. Пут до и између њих је експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филигрантска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Гарван, Кунуна, слапови Белих извора и Ваља Прераст

Гарван, Кунуна, слапови Белог Изворца, Ваља Прераст…звучи познато? Вероватно из неких ранијих акција. Сада смо те драгоцене елементе сабрали у целовиту причу о једном посебном пределу у који се много ређе иде и поред драгоценог садржаја који га одликује. Током година иза нас, довде смо преваљивали огроман пут како бисмо само за један дан дотакли нешто огромно што не може стати у бљесак једне шетње, нарочито када се путује седам сати (у оба правца). И то једино зато што преовлађује мишљење да се много лакше организујемо за једнодневну акцију. Од пре две године почели смо без овог лошег компромиса да ирганизујемо акцију која обједињава две фантастичне стазе, које се настављају једна на другу, а између је Близна, као идеално коначиште, са својим изузетно гостољубивим домаћинима. 

Источно Хомоље је врло посебно и ако овој акцији посветите викенд, утисци се слажу на лицу места, без тензије због повратка истог дана. А ујуртро, када се птобудите и схватите да оно јуче није био само сан, следи још лепша траса, после чега ћете спознати његову праву слику, колико и лепоту слапова Белог Изворца, ширину хоризонта над Кунуном и моћ вечности којом вода обликује камен у најлепши природни споменик

Садржај ове акције састоји се од две трасе које смо раније изводили као засебне, али са превише сати вожње и премало сати да се обиђу све тачке од важности. А обе стазе се спајају својим завршним и почетним тачкама, тако да ништа није природније, него да се споје у незабораван викенд! Ево плана:

Субота, 2. јуни:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија Клуба у Устаничкој 125 (Koњарник), тачно у 6 h полазимо аутопутем до Пожаревца (молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време), а потом преко Кучева у правцу Мајданпека, и даље преко Дебелог Луга и Влаола. Већ када се укажу силуте Малог и Великог Крша, напуштамо возило и полазимо на пешачење ка Гарвану и необично лепом венцу – Кунуни.

Дуги гребен Малог и Великог Крша су граница Хомоља. Ми се дакле крећемо његовим источним ободом, пратећи линију простирања Малог Крша, с југа ка северу, преко широких пропланака, идиличних засеока и фантастичних ливада. Пред нама је својеврстан фото сафари, обзиром на лепоту крајолика, а оно што се овде свима посебно допадало јесте динамика терена којим води траса: пропланци, смењују шуме, а ови опет стеновите одсеке. До краја нема насеља, осим неколико појата.

 

Што се тиче воде, пре Гарвана пролазимо поред лепог и здравог извора. А  после Кунуне, пролазимо још два (извор на имању бака Катице и једна чесма), тако да нећемо сигурно бити жедни, само је важно да обавезно пођемо са водом!

Под јасеном саборно место за наставак пешачења савршен мир извор 

После Гарвана продужавамо даље, на десно ка Кунуни – стеновитом балкону са погледом на Крш и Стол. Са Кунуне се погледом може ошвенкати пуних 360 степени! Плато за предах, ужину, медитацију… Једном речју, ово ће вам највероватније бити утисак дана. Предео под велом заборава у коме ничу сећања… Мада, нећемо претеривати са медитирањем, јер до Близне треба још добрано пешачити, Кунуна је тачно на пола трасе.

Поглед са врха Гарвана Кунуна

Кунуна на Влашком значи венац и има их више у источној Србији. До ове стижемо пролазећи разнолике пејсаже: ливада/шума/појата/шума/извор/…

на Кунуни на Кунуни 

По силаску са Кунуне, пролазимо стару појату са извором и једну чесму. Спуштајући се ниже наилазимо и на једну ћумурану, а на даље пут води кроз шуму, све до Близне, где се сакупљамо у ресторану „Балић“ код нашег старог пријатеља Чеде, на аутентичан влашки ручак, који годинама препоручујемо пријатељима. Сигурни смо да ћете пожелети ту да одморите некад, онако за своју душу и без групе.

Поглед на Борски Стол при спусту са Кунуне чесма Кунуна иза нас

Описана траса је дуга 18,5 km, са успоном од 450 m што није страшно када се не путује натраг истога дана. Доле десно је дат њен топо приказ:

епски пејсаж приказ трасе на карти

По доласку у Близну, чека нас традиционална влашка вечера у ресторану код Чеде Балића. Подижемо шаторе на његовој ливади, а учесници који су желели смештај у соби размештају се по кућама. Дан завршавамо на прави начин, јер не иде се толико далеко да би се истога дана бежало натраг, никако. Ево како смо једном ушли у село (незаборавна анегдота!). Ако кликнете на слику, водећете снимак!

 Једном овако уђосмо у Близну :-) 

У Близни нам Балићи спремили традиционалну влашку вечеру, кољаша се пуши, а травњак, крај Шашке реке попут тепиха, спреман за шаторе 🙂

ресторан "Балић" вечера 

Недеља, 3. јуни:

И док је јучерашњу шетњу красила динамика смене крајолика и дивни хоризонти, данашњу ће обојити импресија два споменика природе: касакадни слапови Белог Изворца и грациозан природни камени мост Ваља Прераст. Пешачење се протеже од једног до другог и износи 7 km уз свега 300 m успона и полазимо у 9:30 h, пошто доручкујемо, попијемо кафу и попакујемо шаторе.

Стаза прати Бели Изворац узводно и врло брзо се  сусрећемо са његовим бигреним каскадама, које дуж наредног километра постају све веће, ток све виртуознији, све до највишег. Ово је и главни разлог што је акција смештена у пролећно време, када су водотокови богатији водом.

0056_resize

Изнад великог водопада је клупа и пећина из које извире Бели Изворац – идеално место за предах, или боље рећи, да се напојимо свега око себе! А тек је почело… Ту се сакупљамо и настављамо даље.

одатле извире Бели Изворац  

Наша стаза овде скреће десно, преко мањег сипара на горе, према врху Стража (541 m), где су салаши, чесма и феноменалан видиковац! До њега, успу пролазимо и две мање пећине, крај саме стазе, а ко у њих буде хтео да завири, мораће да има чеону, батеријску лампу!

салаш изнад поглед на Дели Јован 

Ово је иначе највиша кота на траси, а када се нађемо ту, значи и да смо од прилике на пола пута. Пред нама је лакша половина трасе – спуст. Горње фотографије приказују видиковац и изглед трасе на карти. Одатле се, шумском стазом, лагано спуштамо до највише од свих прерасти источне Србије – Шупљој Стени, познатијој као Ваља Прераст. Висина њеног спољашњег лука је 42 m! Пролазимо испод њеног грандиозног свода, газећи речицу Прераст под њим и пратећи је низводно, стижемо до Шашке у коју се улива.

  

Одатле стаза убрзо постаје колски пут а крај Шашке нас чека комби, којим се одвозимо према Клокочевцу и даље ка Доњем Милановцу где ћемо уприличити паузу на Лепенском Виру. Ту ће бити на располагању посета Музеју, а ко буде желео може и да вечера.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са приручним стварима (вода, храна за успут, пресвлака), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор ако спавате у шатору (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

На овај начин, лепота природе стављена је у службу представљања садржаја предела, што је суштина његове посебности. Утисцима о лепоти крајолика, то ће дати смисао и тиме га учинити незаборавним. Јер, није необично заборавити где беше онај усамљени јасен и чијем смо хладу ужинали и посматрали Дели Јован, или онај леп шумски извор чија нам је вода тако лепо клизила низ жедно грло; али се не може ни са чим заменити како ток Шашке обогаћују пенушави слапови каскадних слапова Белог Изворца, или магијски ослобађајуће воде Ваља Прераст, и која нас узводно доводи до неолитског рудника. То се не заборавља.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.800 дин

2.700 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, вечеру у суботу и организационе трошкове.

Котизација не обухвата смештај у собе домаће радиности.

НАПОМЕНА:  доручак и храну за успут, носимо сами. Ко буде желео, може доручковати и у ресторану „Балић“ у Близни. Ова акција начелно подразумева шаторски смештај. Учесници који буду желели да спавају у домаћој радиности, морају се о томе изјаснити приликом пријављивања, а обезбеђен смештај ће лично платити домаћину (цена смештаја са таксом је 1.100 дин).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују:

            Зоран Стејић            и             Дарко Цветковић

zokimen@serbianoutdoor.com                          darko@serbianoutdoor.com

     064 453 83 04                           066 613 39 35

Наш јасен Поглед под Јасеном сеже до Дунава!

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Златибор: гребеном Торника

Када се каже Златибор,  ми љубитељи природе помислимо на његове дивне пределе под шумом или бескрајне простране пашњаке, где се чује меденица са неког од стада. Или је то пак нека речица која вијуга међу ретким боровима, будећи симпатије на први поглед.

Водимо вас да откријете најлепше пределе ове планине. Ништа вам данас неће бити ускраћено, ни борова шума, ни опојни златоборски ваздух, ни пространи пашњаци, ни понеки сусрет са домаћим животињама.

Да вас не завара назив акције… ово јесте гребенска тура, али гребеном којим може проћи свако ко је у иоле кондицији и коме константно кретање узбрдо не преставља проблем. Ко нам се придружи, уживаће у велелепним видиковцима, са једне стране непрегледни превоји покривени четинарским шумама а са друге, непрегледни заталасали пашњаци, мамиће честе уздахе. Има доста хладовине, јер ми добрим делом стазе се крећемо кроз четинарску шуму. Стаза је одлично проходна и одржавана од стране планинарских удружења из Ужица, тако да сви услови за лепу и угодну шетњу су на једном месту. Па да кренемо редом…

ПОЛАЗАК  у 6.00 h, са паркинга испред нашег клуба (Устаничка 125 ц), крећемо пут Златибора. Пошто пут није баш кратак, направићемо једну паузу за кафу на некој од бензинских пумпи.

Након доласка у златиборско село Доброселицу, обићићемо у центру села, цркву брвнару а затим кренути пешке макадамским путем, до прерасти која је удаљена око 1 km.

Доброселица је село које својим гоографским положајем и лепотом пејсажа заиста заслужује да се нађе на разгледницама из Србије. Са своја три столетна бора од којих су неки стари око 500 година и црквом брвнаром у центру села, оставља снажан утисак. А да чудо буде веће ту је и прераст, за сада једина откривена у Западној Србији. Све ово проткано пространим цветним пашњацима, таласастим брдима, старим брвнарама чине јединствене живописне пејсаже, због којих се село сврстава међу најлепша у златиборском округу.

Да ли сте знали да се Добоселица, која је добила име по његовим житељима, добрим људима, нашла у неким значајним делима наше киноматографије, овде су снимани „Оригинал фалсификата“, „Црни бомбардер“, „Живот је чудо“ и др.

Црква брвнара је посвећена пророку Илији, изграђена 1821.године. Легенда каже да је подигнута током ноћи, тако што су је побожни мештани, на својим запрегама, пренели са суседног брда Црквине, након што су чули да се Турци спремају да је спале.

Црквица је малих димензија, правоугаоног облика, са полукружном олтарском аспидом, постављена на камене темеље, зидови су јој од масивних храстових брвана а првобитни кров је био од шиндре, са ниским улазним вратима, чине је су је врло репрезентативном богомољом овог типа. Због своје архитектонске јеинствености као и своје старости, црква се налази под посебном заштитом државе и и има статус културног добра.

Прерасти представљају природне камене мостове и последње стадијуме у животу једне пећине. Природни камени мост, у народу познат као Шупљица или Јечменска пећина, налази се у атару села Доброселице, на јужном ободу планине Златибор. Образован је на крају јаружасте долине усечене у тамним кристаластим шкриљцима, на месту где се сада слаб водени ток пробија кроз уску и ниску кречњачку греду. Пећински канал је дугачак 48 m, широк 12 m и висок на горњем улазу 12 m, а на излазу 16 m. Једини је у западној Србији,тако да представља изузетан природни објекат, који све више привлачи пажњу туриста, пре свега планинара.

Прераст код Доброселице као једини такав геоморфолошки објекат у западној Србији и налази се на листи националног геонаслеђа. По својим димензијама спада међу шест највећих природних камених мостова у нашој земљи. Представља природну реткост од изузетног значаја за науку, али и за туризам на Златибору.

Након разгледања прерасти која је на 950 м.н.в. настављамо нашу пешачку туру према гребену Торника. Ова стаза је врло атрактивна, што због прелепих видиковаца током целе стазе, што због терена, који се непрестано мења, час је травната површина, час је прошарана стенама, прелази некад чистином, некад кроз шумарке, а завршним делом кроз густу четинарску шуму. Преко Равног Торника долазимо до највишег врха Торника, Бандера који је на надморској висини од 1.497 m. Одавде ћемо се спустити ски стазом до подножја и паркинга, где нас чека наш аутобус.

Иза нас је остало око 15 km пређене стазе, са спустом и успоном од по 500 метара.

17.30 h, полазак за Београд, обзиром да нас дели око 4 сата вожње, направићемо једну паузу на бензинској пумпи. 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин  за чланове Клуба

За групу мању од 40 учесника котизација се увећава за 300 динара

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, штапови, вода, храна за цео дан, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Клисура Осанице-прераст Касоње – Крупајско врело и бања ЖДРЕЛО

Осаничку клисуру и прераст Касоње, показали смо људима први пут 2006. године, заједно са осталим прерастима. Обзиром на њену величину у поређењу са другим природним мостовима, догодила се неочекивана ситуација: многим учесницима се баш она највише допала! А заправо, то и не мора да чуди, обзиром на њено непосредно окружење, које је Богом дано за уживанцију. Живописна клисура, богате орнаментике, украшена једном прерашћу, вештачким језерцетом и водопадом, а даље настављaмо успоном кроз шаролике пределе овог краја, излазимо на зараван  и колским путем  се спуштамо назад у село где нас чека наше возило. 

Касоње

Ова траса је кружна, укупне дужине око 10 km и што је најважније – акција није кондиционо захтевна и прилагођена је свим узрастима, онима који су спремни да прођу прераст боси, или се преобују (опциона обућа за воду) тих 15-20 m.

 фото: Саша Вељковић

ПОЛАЗАК:  тачно у 07:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Долази се 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а потом, даље, ка  Хомољу до села Осаница. Успут ћемо правити паузу за доручак и кафу од 30 минута.

Крупајско врело Осаница

Насеље Осаница налази се у повељи кнеза Лазара, које је дао манастиру Горњак 1380. године. Легенда каже да су Словени насељавајући Источну Србију и крчећи шуме наишли на осе које су се ројиле око велике дивље крушке, препуне крупних и мирисних плодова. Зато помислише да ће и њима ту бити добро, ако је и осама, те подигоше насеље коме дадоше такво име.

Осаница је једино село које је након пустошења и расељавања Хомоља приликом сеобе српског народа 1690. године, поново обновљено на истом месту. Данас је на четвртом месту у општини Жагубица по броју становника и по површини атра.

Возило напуштамо у центру села и крећемо на ову несвакидашњe интересантну стазу. Полазна тачка је испред врло лепе грађевине дома културе који су мештани умели да сачувају од зуба времена. Пролазећи кроз ово интересантно и  живахно село  осетићемо дух источне Србије на неки посебан начин. Мешавина старе и нове архитектуре, сусрет традиције и нових трендова, црква и сеоска школа једна насупрот друге и још пуно тога натераће многе да се врате и упознају боље ове крајеве. На крају села пре уласка у клисуру сусрећемо се са уставом преко које се слива вода, а високо на стени стоји петокрака и натпис „ЈНА“, као споменик на нека прошла времена. Иза бране клисура почиње мањим проширењем на којем је смештена ловачка кућица и повећи сто са клупама. Река је плитка и мирна а корито испуњено ситнијим каменим облутцима. Стаза води поред реке, на неким местима прелази се са једне на другу обалу, не гази се вода јер се може прећи с камена на камен. Како напредујемо речно корито се мења, појављује се веће камење, испред прерасти се губи обала па остају само стрме литице и река. Тај део се мора прегазити и тако проћи и кроз саму прераст а вода је највише до колена. Пожељно је имати неке лагане папуче или слично за овај део. Корито реке и околина се динамично мењају, наилази се на све веће камене громаде, вода понегде понире а негде опет извире, и много је разлога да се застане осети и доживи та дивљина на само километар од насеља.

Излазимо из клисуре са 377 м.н.в.  и пењемо се природном стазом која нас води на лево, на узвишење са кога се пружа леп поглед на околину. Стаза води кроз пашњаке, ливаде, шуме, прелепе пределе овог краја (598 м.н.в) са нешто преко 200 m висинске разлике. Спуштамо се ка селу након пређених 10 килонетара, где нас чека наше возило.

Одатле се возимо још 22 km до села Крупаја, где напуштамо возило и полазимо до Крупајског врела. Крупајско врело је призор који се не заборавља…

Крупајско врело спада у групу крашких врела и налази се у подножју планине Бељанице. Температура воде на извору се креће од 9-11 °C. Првобитни изглед врела је промењен изградњом бетонске бране, која је формирала језеро дужине 40 и ширине 17 метара. Брана је изграђена за потребе млина који и данас ради. Пре изградње ове бране вода је великом снагом истицала из пећине праћена хуком воде. Данас се види само део отвора пећине, а првобитни извор је потопљен. У непосредној близини  врела налази се јак термални извор са температуром воде од 26,5 °C. Оба извора су заштићена као споменици природе од националног значаја у површини од 9 хектара. Истраживањем овог врела до сада се дошло до дубине од 123 метара. Као и сва крашка врела и Крупајско врело се одликује великим променама у количини воде коју даје током једне године.

На овом предивном месту направићемо паузу за ручак и освежење. У ресторану се може јести пастрмка из њиховог рибњака као и јела са роштиља, или у природи где постоје погодна уређена места. Или само уживати у нестварној лепоти овог предела.

 

Напослетку одлазимо у бању Ждрело, и тамо остајемо до поласка за Београд до 20 h (стижемо до 23 h). Ко жели ту може јести, пити, имати масажу… шта год од свега што се тамо нуди.

ОПРЕМАгојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише и наравно, све што је потребно за купање у базенима бање Ждрело (купаћи костим, папуче, пешкир).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином.

У цену није урачуната карта за базен: 300 динара (за групе)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Крајњи исток Хомоља – рајска природа и колевка модерне цивилизације

Гарван, Кунуна, слапови Белог Изворца, Ваља Прераст, Рудна Глава…звучи познато? Вероватно из неких ранијих акција. Сада смо те драгоцене елементе сабрали у много вреднију и целовиту причу о једном посебном пределу, у који се много ређе иде и поред драгоценог садржаја који га одликује. Током година иза нас, довде смо преваљивали огроман пут како бисмо само за један дан дотакли нешто огромно што не може стати у бљесак једне шетње, нарочито када се путује седам сати. Само зато јер преовлађује мишљење да се много лакше организујемо за једнодневну акцију. Не желимо више такве компромисе, знајући колико тиме губимо; да се враћате кућама без праве представе о вредностима краја чијој ћете се лепоти и даље дивити, не! 

Јер источно Хомоље је врло посебно и ако овој акцији посветите викенд, спознаћете његову праву слику, колико и лепоту слапова Белог Изворца, ширину хоризонта над Кунуном, моћ вечности којом вода обликује камен у најлепши природни споменик и вратити се кући као ходочасник са места где је човек пре 7000 година из каменог искорачио у доба метала!

Садржај ове акције састоји се од три које смо раније изводили као засебне, али са превише сати вожње и премало сати да се обиђу све тачке од важности. А све три стазе се спајају својим завршним и почетним тачкама, тако да ништа није природније, него да се споје у незабораван викенд! Поред афирмације овог изузетног предела, циљ акције је да стекнете знање о његовом садржају који не постоји у уџбеницима, нити другој литератури, а то је нешто што акцији даје пуноћу доживљаја, а лепоти коју ћете видети, смисао.  Ево плана:

Субота, 21. мај:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија Клуба у Устаничкој 125 (Koњарник), тачно у 6 h полазимо аутопутем до Пожаревца (молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време), а потом преко Кучева у правцу Мајданпека, и даље преко Дебелог Луга и Влаола. Већ када се укажу силуте Малог и Великог Крша, напуштамо возило и полазимо на пешачење ка Гарвану и необично лепом венцу – Кунуни. У Дебелом Лугу нам се придружује и етнолог Александар Репеџић, директор Музеја у Мајданпеку! Он ће пешачити са нама, што ће бити прилика да о овом пределу много више сазнамо, а нарочито о топонимима: Гарван, Кунуна и други 🙂

Гарван на видику

Дуги гребен Малог и Великог Крша су граница Хомоља. Ми се дакле крећемо његовим источним ободом, пратећи линију простирања Малог Крша, с југа ка северу, преко широких пропланака, идиличних засеока и фантастичних ливада. Пред нама је својеврстан фото сафари, обзиром на лепоту крајолика, а оно што се овде свима посебно допадало јесте динамика терена којим води траса: пропланци, смењују шуме, а ови опет стеновите одсеке. До краја нема насеља, осим неколико појата.

 

Што се тиче воде, пре Гарвана пролазимо поред лепог и здравог извора. А  после Кунуне, пролазимо још два (извор на имању бака Катице и једна чесма), тако да нећемо сигурно бити жедни, само је важно да обавезно пођемо са водом!

Под јасеном саборно место за наставак пешачења савршен мир извор 

После Гарвана продужавамо даље, на десно ка Кунуни – стеновитом балкону са погледом на Крш и Стол. Са Кунуне се погледом може ошвенкати пуних 360 степени! Плато за предах, ужину, медитацију… Једном речју, ово ће вам највероватније бити утисак дана. Предео под велом заборава у коме ничу сећања… Мада, нећемо претеривати са медитирањем, јер до Близне треба још добрано пешачити, Кунуна је тачно на пола трасе.

Поглед са врха Гарвана Кунуна

Кунуна на Влашком значи венац и има их више у источној Србији. До ове стижемо пролазећи разнолике пејсаже: ливада/шума/појата/шума/извор/…

на Кунуни на Кунуни на Кунуни

По силаску са Кунуне, пролазимо стару појату са извором и једну чесму. Спуштајући се ниже наилазимо и на једну ћумурану, а на даље пут води кроз шуму, све до Близне, где се сакупљамо у ресторану „Балић“ код нашег старог пријатеља Чеде, на аутентичан влашки ручак, који годинама препоручујемо пријатељима. Сигурни смо да ћете пожелети ту да одморите некад, онако за своју душу и без групе.

Поглед на Борски Стол при спусту са Кунуне чесма Кунуна иза нас

Описана траса је дуга 18,5 km, са успоном од 450 m што није страшно када се не путује натраг истога дана. Доле десно је дат њен топо приказ:

епски пејсаж приказ трасе на карти

По доласку у Близну, чека нас традиционална влашка вечера у ресторану код Чеде Балића. Подижемо шаторе на његовој ливади, а учесници који су желели смештај у соби размештају се по кућама. Дан завршавамо на прави начин, јер не иде се толико далеко да би се истога дана бежало натраг, никако.

Једно овако уђосмо у Близну :-) ресторан "Балић" вечера

Недеља, 22. мај:

И док је јучерашњу шетњу красила динамика смене крајолика и дивни хоризонти, данашњу ће обојити импресија два споменика природе: касакадни слапови Белог Изворца и грациозан природни камени мост Ваља Прераст. Пешачење се протеже од једног до другог и износи 7 km уз свега 300 m успона и полазимо у 9 h, пошто доручкујемо, попијемо кафу и попакујемо шаторе.

Стаза прати Бели Изворац узводно и врло брзо се  сусрећемо са његовим бигреним каскадама, које дуж наредног километра постају све веће, ток све виртуознији, све до највишег. Ово је и главни разлог што је акција смештена у пролећно време, када су водотокови богатији водом.

0056_resize

Изнад великог водопада је клупа и пећина из које извире Бели Изворац – идеално место за предах, или боље рећи, да се напојимо свега око себе! А тек је почело… Ту се сакупљамо и настављамо даље.

одатле извире Бели Изворац  

Наша стаза овде скреће десно, преко мањег сипара на горе, према врху Стража (541 m), где су салаши, чесма и феноменалан видиковац! До њега, успу пролазимо и две мање пећине, крај саме стазе, а ко у њих буде хтео да завири, мораће да има чеону, батеријску лампу!

салаш изнад поглед на Дели Јован топо приказ трасе

Ово је иначе највиша кота на траси, а када се нађемо ту, значи и да смо од прилике на пола пута. Пред нама је лакша половина трасе – спуст. Горње фотографије приказују видиковац и изглед трасе на карти. Одатле се, шумском стазом, лагано спуштамо до највише од свих прерасти источне Србије – Шупљој Стени, познатијој као Ваља Прераст. Висина њеног спољашњег лука је 42 m! Пролазимо испод њеног грандиозног свода, газећи речицу Прераст под њим и пратећи је низводно, стижемо до Шашке у коју се улива.

 

Одатле стаза убрзо постаје колски пут а крај Шашке нас чека комби, којим се одвозимо у Рудну Главу где посећујемо археометалуршки локалитет Окнопрви рудник метала у Европи, односно место где је човек пре 7000 година из каменог искорачио у доба метала. На брду Чока Окњи изнад села Рудна Глава, човек неолита је вадио руду, творио метал и тиме отварао нову епоху – бронзано доба. И ако је по важности овај локалитет у истој равни са Лепенским Виром, не можемо се похвалити стањем у којем се налази.

 Боривоје Крчмаревић оруђа

Од села до самог локалитета нас дели 2,5 km пешачења и имаћемо изузетно задовољатво и част да о овом историјском месту сазнамо више од инг. Боривоја Крчмаревића, кустоса Музеја у Мајданпеку. Газићемо стазу по којој су расути комадићи разних руда, попут црног хематита, или плаво зеленог бакра… Кликните на слику испод (лево у антрфилеу) да видите представку овог културног добра јединствене вредности и схватите зашто је Рудна Глава – светлост Балкана.

жртвеници винчанских рудара

Научна јавност је у почетку била уздржана пред новим открићем. Чињенице да су у срцу Балкана – на Рудној Глави у источној Србији откривени „живи споменици“ који сведоче о прапочетку европског металног доба, косиле су се са дотадашњим ставовима. Дуго је у науци владало мишљење да су се првобитна металитшка знања ширила из високо развијених центара Блиског Истока, преко грчких обала и долина Вардара и Мораве, до панонских равница и горњег тока Дунава. Уместо тога, из далеке прошлости изрониле су рударске области средишњег и источног Балкана, као прва жаришта самосталног развоја металургије бакра. Као и на живописним гравирама старих мајстора, на Рудној Глави су из давне прошлости искесли винчански рудари настањени током четвртог миленијума старе ере, од северне Македоније до равница јужне Паноније. Њихова оруђа и керамика, израђени од локалних сировина, проистекли – по облику и стилу – из далеких традиција млађег каменог доба (неолита), не показују никакве трагове страних утицаја…

По силаску са Чока Окњи биће организован ручак у Рудној Глави. За Београд путујемо Дунавском магистралом преко Градишта и Пожаревца, паузу правимо у Лепенском Виру, а стижемо до 23 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са приручним стварима (вода, хранруда бакраа за успут, пресвлака), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор ако спавате у шатору (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

На овај начин, лепота природе стављена је у службу представљања садржаја предела, што је суштина његове посебности. Утисцима о лепоти крајолика, то ће дати смисао и тиме га учинити незаборавним. Јер, није необично заборавити где беше онај усамљени јасен и чијем смо хладу ужинали и посматрали Дели Јован, или онај леп шумски извор чија нам је вода тако лепо клизила низ жедно грло; али се не може ни са чим заменити како ток Шашке обогаћују пенушави слапови каскадних слапова Белог Изворца, или магијски ослобађајуће воде Ваља Прераст, и која нас узводно доводи до неолитског рудника. То се не заборавља.

   На Окну

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.000 динара

2.900 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Котизација обухвата: превоз, вечеру у суботу, обилазак Рудне Главе и организационе трошкове.

За групу од 40 учесника, износ котизације се умањује за 250 дин

НАПОМЕНА:  доручак и храну за успут, носимо сами. Ко буде желео, може доручковати и у ресторану „Балић“ у Близни. Ова акција начелно подразумева шаторски смештај. Учесници који буду желели да спавају у домаћој радиности, сами плаћају смештај домаћину по цени од 800 до 1.000 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализујe Гордана Атанасијевић

office@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КРЕМНА

„Околина Кремана је као нека бескрајна башта ишарана четинарима, који као да брује у вечитом поветарцу једном непрекидном хармонијом, у којој све живи, све сија, све трепери радошћу и срећом. Хоризонт унаоколо испрекидан је на појединим местима Шарганом и Чиготом као огромним саксијама зимзелена и пред очима пружа бескрајне видике чак до Дурмитора и Авале….“  Др Радован Казимировић

Пича се да су некад у Кремнима били летњи двори Немањића…

 ПОЛАЗАК  у 7 h, са паркинга испред центра „САВА“. Дођите 15 минута раније, како не бисмо каснили у поласку! Правићемо получасовну успутну паузу за јутарњу кафу.

 Путујемо до Ужица и даље Златиборским путем према Вишеграду до Кремана, а одатле настављамо 6 km кривудавим путем кроз кањон Ђетиње, до села Биоска. У 11:30 h напуштамо аутобус, разгледамо центар села, сипамо воду и крећемо на пешачење трасом ћире до Кремана, поред спомен-крста Јовану Петровићу – Карађорђевом деди. Дужина стазе је око 8 km а висинска разлика 100 m.

Акција је рекреативна, лагана, прилагођена свим узрастима од 7 до 77 година. Тако да ћемо уживати у предивним пределима, својственим овим крајевима, уживати у живописним бојама којима се само јесен овде представља. Циљ је да цео дан проведемо у природи, максимално уживајући њену лепоту.

У Кремну стижемо око 15:30 h  на чорбу (250 дин) у неком од локалних домаћинстава.  Ако је мањи број планинара онда ћемо ићи на домаће лепиње. Разгледање села и обилазак гробова пророка Тарабића. Полазак за Београд у 18 h.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена врeменским

                 условима, заштита од евентуалних падавина.

ЦЕНА:   1.250 дин  (1.650 дин, ако се иде минибусом)   

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба

reka_Djetinja

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

 

Погледајте и остале акције

Клисура Осанице-прераст Касоње – Крупајско врело и бања ЖДРЕЛО

Осаничку клисуру и прераст Касоње, показали смо људима први пут 2006. године, заједно са осталим прерастима. Обзиром на њену величину у поређењу са другим природним мостовима, догодила се неочекивана ситуација: многим учесницима се баш она највише допала! А заправо, то и не мора да чуди, обзиром на њено непосредно окружење, које је Богом дано за уживанцију. Живописна клисура, богате орнаментике, украшена једном прерашћу, вештачким језерцетом и водопадом, а даље настављaмо успоном кроз шаролике пределе овог краја, излазимо на зараван  и колским путем  се спуштамо назад у село где нас чека наше возило.

Касоње

ОВА ТРАСА ЈЕ КРУЖНА И УКУПНА ДУЖИНА ЈЕ ОКО 10 км.

 фото: Саша Вељковић

ПОЛАЗАК:  тачно у 06.30 h, са паркинга испред центра „САВА“. Долази се 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а потом, даље, ка  Хомољу до села Осаница. Успут ћемо правити паузу за доручак и кафу од 30 минута.

Крупајско врело Осаница

Насеље Осаница налази се у повељи кнеза Лазара, које је дао манастиру Горњак 1380. године. Легенда каже да су Словени насељавајући Источну Србију и крчећи шуме наишли на осе које су се ројиле око велике дивље крушке, препуне крупних и мирисних плодова. Зато помислише да ће и њима ту бити добро, ако је и осама, те подигоше насеље коме дадоше такво име.

Осаница је једино село које је након пустошења и расељавања Хомоља приликом сеобе српског народа 1690. године, поново обновљено на истом месту. Данас је на четвртом месту у општини Жагубица по броју становника и по површини атра.

Возило напуштамо у центру села и крећемо на ову несвакидашњe интересантну стазу. Полазна тачка је испред врло лепе грађевине дома културе који су мештани умели да сачувају од зуба времена. Пролазећи кроз ово интересантно и  живахно село  осетићемо дух источне Србије на неки посебан начин. Мешавина старе и нове архитектуре, сусрет традиције и нових трендова, црква и сеоска школа једна насупрот друге и још пуно тога натераће многе да се врате и упознају боље ове крајеве. На крају села пре уласка у клисуру сусрећемо се са уставом преко које се слива вода, а високо на стени стоји петокрака и натпис „ЈНА“, као споменик на нека прошла времена. Иза бране клисура почиње мањим проширењем на којем је смештена ловачка кућица и повећи сто са клупама. Река је плитка и мирна а корито испуњено ситнијим каменим облутцима. Стаза води поред реке, на неким местима прелази се са једне на другу обалу, не гази се вода јер се може прећи с камена на камен. Како напредујемо речно корито се мења, појављује се веће камење, испред прерасти се губи обала па остају само стрме литице и река. Тај део се мора прегазити и тако проћи и кроз саму прераст а вода је највише до колена. Пожељно је имати неке лагане папуче или слично за овај део. Корито реке и околина се динамично мењају, наилази се на све веће камене громаде, вода понегде понире а негде опет извире, и много је разлога да се застане осети и доживи та дивљина на само километар од насеља.

Излазимо из клисуре и пењемо се природном стазом која нас води налево уз брдо. Остатак стазе води нас кроз пашњаке, ливаде, шуме, прелепе пределе овог краја. Спуштамо се ка селу након пређених 10 километара, где нас чека наше возило.

Одатле се возимо још 22 km до села Крупаја, где напуштамо возило и полазимо до Крупајског врела. Крупајско врело је призор који се не заборавља…

Крупајско врело спада у групу крашких врела и налази се у подножју планине Бељанице. Температура воде на извору се креће од 9-11 °C. Првобитни изглед врела је промењен изградњом бетонске бране, која је формирала језеро дужине 40 и ширине 17 метара. Брана је изграђена за потребе млина који и данас ради. Пре изградње ове бране вода је великом снагом истицала из пећине праћена хуком воде. Данас се види само део отвора пећине, а првобитни извор је потопљен. У непосредној близини  врела налази се јак термални извор са температуром воде од 26,5 °C. Оба извора су заштићена као споменици природе од националног значаја у површини од 9 хектара. Истраживањем овог врела до сада се дошло до дубине од 123 метара. Као и сва крашка врела и Крупајско врело се одликује великим променама у количини воде коју даје током једне године.

На овом предивном месту направићемо паузу за ручак и освежење. У ресторану се може јести пастрмка из њиховог рибњака као и јела са роштиља, или у природи где постоје погодна уређена места. Или само уживати у нестварној лепоти овог предела.

 

Напослетку одлазимо у бању Ждрело, и тамо остајемо до поласка за Београд до 20 h (стижемо до 23 h). Ко жели ту може јести, пити, имати масажу… шта год од свега што се тамо нуди.

ОПРЕМАгојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише и наравно, све што је потребно за купање у базенима бање Ждрело (купаћи костим, папуче, пешкир).

ЦЕНА:

1.400 дин

1.300 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином.

У цену није урачуната карта за базен: 300 динара (за групе)!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује

Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Прашума ФЕЉЕШАНА, Данилова врела, нова прераст Гаура Урсули, Бреза и кањон Црне реке

Првомајски празник 2012. године испратила је и дневна штампа! Провели смо га управо ту, и то 4 дана, и открили велику природну вредност, која је научној јавности била непозната до тад: нову прераст – Гаура Урсули.  Овај предео смо систематски проучавали и акције у изведене по њему су аутентична тековина КАУП-а. Зато вас и ове године позивамо у овај несвакидашње леп крај! Наредне године (Боже здравља), ова акција имаће другачију шему 🙂

Вест у "Политици"

ПОЛАЗАК: обзиром да је ова акција богато осмишљена, полазак у 6.00 h је неопходност да бисмо квалитетно искористили дан пред нама. Дођите пред центар САВА (паркинг) 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Успутне паузе нећемо правити (осим ако је по среди „виша сила“), јер пут није кратак. Зато понесите кафу да палимо што пре из града. До 10 h стижемо до полазне тачке, подно Брезе и полазимо ка Фељешани – строгом резервату природе. Пратимо узводно њен ток, и пењемо се ка Брези. 

Строги природни резервати су заштићени и намењени очувању природног фонда и научно-истраживачком раду. Они имају неизмењени и добро очуван екосистем у којем је човеков утицај сведен на минимум (pрашума је еколошки стабилна шума са чврстим и динамички уравнотеженим односима). На основу проучавања букових прашума Фељешане, она је уз Винатовачу и Малиник међу три највредније шуме прашумског типа, и то не само  овог региона, већ много шире, што је мало познато (Међу првим заштићеним природним добрима у Србији су букови резервати Мустафа и Фељешана заштићени 1948. године). Слапови Данилових врела су један од њених украса који ћемо видети…

И тако, моју романсирану конструкцију значења ових топонима, да је Мустафа био неки турски главешина, заљубљен у локалну лепотицу Фељешану, а заувек их раздвојио известан Тодор, руше казивања мештана. Наиме, сва имена у тој околини носе имена турских вазала који су водили и надгледали радове на ћумуранама за потребе топионице Пи-пексјор. То је вероватно случај са Краку Мустафа. Међутим, мештани кажу да су Мустафу убили због пара, а по легенди, његово благо светли о Ђурђевдану… Фељешана је име целог старог система за израду дрвених прагова, тзв. „талпи“ за потребе рудника у Мајданпеку. Настала од речи „фериз“, што на влашком и румунском значи тестера, Фиришана, или Фиљешана у буквалном преводу значи стругара. Али, пре ће бити да се ово односи на оближњу Феризану.

Али, оно због чега такође желимо да вам покажемо овај крај је и његова лепота. Гребен Брезе  и видици које пружа, заиста је очаравајући. Али пре него ли на њега крочимо, обилазимо Гауру Урсули, коју открисмо тог маја 2012…

Под сводом Мечје рупе

Одатле, на стотинак метара, почиње гребен Брезе, кога бисмо требали да затекнемо, као и лане, зеленог и у цвату јоргована (обзиром какву смо зиму имали)

С почетка гребена Брезе

Врх је просто такав да се са њега не може лако отићи. Уживаћемо у видицима у пуних 360 степени!

Врх Брезе

Поглед са врха на копове око Мајданпека

Али, велики адут ове трасе је у чињеници да су и успон и силазак једнако лепи као и сам врх, дословно!

Силазак са Брезе

Прелепа пространства са врло мало преосталих житеља…

Велика вртача и ми са десне стране

 А спуштамо се ка кањону Црне реке, кроз који прлазимо. Кањоном се крећемо колским путем, и најзад излазимо на магистралу где нас чека наше возило, којим одлазимо у Дебели Луг на освежење, и потом повратак за Београд, где бисмо требали да стигнемо до 23.00 h

Дужина планиране трасе износи 15 km са успоном од 700 m.

Силазак са Брезе, на жалост, води поред многих, напуштених појата...  кањон Црне реке

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, адекватна одећа за време какво нас чека, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ЦЕНА: 

1.300 дин

1.200 дин (за чланове Клуба)

(доплата 300 дин ако путујемо минибусом)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Вредности овог изузетног предела, показаће вам:

Гордана Атанасијевић          и       Зоран Вујошевић

office@serbianoutdoor.com                   buca@serbianoutdoor.com

065 377 14 74                 063 283 558

Ево и приказа кретања на карти:

графички приказ трасе на карти

 Моменат за памћење у Гаури Урсули  Бреза У кањону Црне реке

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

 

ЛИСАЦ: од прерасти Самар до водопада на ушћу у Тисницу, и њеним кањоном

 Колико због стварне лепоте крајолика и упечатљивим призорима, толико и околности које су је пратиле, тек ову акцију сте волели и у најнеобичнијим ситуацијама. Збуњујуће, али како год, ове године смо за њу брижљиво одабрали термин, а спремам и посебно изненађење (можда и зато да овога пута буде извесно по чему ћемо је памтити!  Да се подсетите како је било, погледајте албум

Прераст Самар Испод прерасти

ПОЛАЗАК:  Окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и тачно у 6.00 h крећемо у правцу  Жагубице, и даље ка Црном врху.

НАПОМЕНА: пут до тачке поласка је врло дуг (на граници за једнодневни излет), тако да је неопходно поћи рано. Нема успутних пауза, понесите кафу и доручак, али знајте да вас чека прелепо испуњен дан!

Аутобус нас оставља на 12-ом километру од Борског језера, на путу који се пружа севером Дубашнице, одакле крећемо дуж тока Равне реке ка Перасту и њеног ушћа у Тисницу. Пролазимо поред кањона Тиснице, идући ка долини још једне понорнице – Дубашнице, одакле се одвајамо узбрдо и лево ка врху Велики Лисац (1111 m – „Четири аса“!). Спуштамо се ка Равној реци и путу са кога смо и кренули, али не истом путањом, већ затварамо кружну шетњу, као што је и приказано на карти:

Путања која буду машту приказ трасе на топо карти

На путу до ушћа Пераста у Тисницу, пролазе се две пећине и једна прераст – Самар. Само ушће ове две речице је изузетно живописног изгледа. Речица Пераст тече динамично, дивним крајоликом, повремено правећи слапове. Коначно, када дођу до Тиснице, њене воде се водопадом обрушавају у њу и то је идеално место где ћемо приуштити паузу за ручак и уживанцију.

Буђење... Слапови речице Пераст затећићемо планину у буђењу...

Кањонско корито Тиснице поседује такође лепе пејсажне карактеристике, и овом приликом можемо слободно рећи да пролазимо његов најлепши део.

Ушће Перасти у Тисницу Водопад Гурка за добар поглед :-)

Ево како изгледа цела композиција ушћа Перасти у Тисницу:

Ушће Перасти у Тисницу

Даље пратимо ток Тиснице њеним живописним кањоном:

Притока која извире из пећине кањон Тиснице Понегде је морамо прегазити

Обзиром да се са Лисца поглед пружа ка Црном врху и Великом Кршу на западу, јужно Стобори, источно Ресава и Бељаница, а северно, кањон Тиснице и Жагубица, могло би се рећи да је ово шетња за све који не жале труда да виде нешто лепо. А ко то није…?

Пут до Лисца под тепихом сремуша Ено га!

Ево како је на врху – прелеп поглед, а истини за вољу, лепо га је видети и одоздо, док му прилазимо

На врху ЛИСЦА Велики Лисац 1111m

 Укупна дужина трасе износи 13 km, висинска разлика 495 m, што значи да  на ову акцију може поћи свако, јер није кондиционо захтевна. Пре поласка натраг за Београд, паузу правимо на врелу Млаве. Пред САВА центром бисмо трбали да будемо до 23 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена времену, пресвлака.

ЦЕНА:

1.300 дин

1.200 дин  –  за чланове Клуба

доплата 300 дин ако путујемо минибусом)

ПРИЈАВЕ  и информације   на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује

Гордана Атанасијевић

office@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Осма капија

Стазама открића:

„Желели смо да својим приступом померимо границе, покажемо скривене лепоте нашег природног трезора, истраживачки, без стереотипне форме која спутава; да свежим ветром инвентивности прхнемо у једра слободе људима који воле боравак у природи… Али, нисмо могли очекивати да ће наша званично прва клупска акција бити овенчана новим открићем“
Гордана Атанасијевић

Не вреди…Морам, по ко зна који пут да почнем тим незаборавним првим утиском, када сам угледала Ваља Прераст пред сутон и остала задивљена пред  монументом нашег геонаслеђа. Висок, елегантан камени лук, чију је глатку, водом углачану унутрашњост обасјавало руменило залазећег сунца. Из даљине се чинило као да  се ради о вештачкој расвети, али нашавши се пред задивљујућом природном грађевином, схватила сам да је она под идеалним углом који јој омогућава да увек у предвечерје буде овако украшена.

Ти природни мостови, такозване прерасти, веома су ретки, и углавном представљају последње што остаје од пећине, након што се или њене таванице уруше, или их обликује вода крашким процесом. Током дугих геолошких периода, кречњачки слојеви нестају, а местимично остаје понеки лук, да као сведок епохе, немуштим језиком приповеда о томе како су настали. У делу источне Србије, коју називамо „карпатском“, геоморфолози су описали 7 изразитих природних мостова, и 4 чије размере још увек одговарају тунелима (пећуре, тунелске пећине), и који ће постати прерасти тек у далекој будућности.

После више од десет година дивљења овим изузетним експонатима под ведрим небом, импресије њиховим индивидуалним особеностима и даље су гласније од свих материјалних чињеница које сам о њима сазнала. А њихова чудноватост је људе опчињавала миленијумима, далеко пре него се ико од научника њима позабавио. Многа веровања из пребиблијских времена, нарочито су везана баш за прерасти. По њима, ту се сукобљавају силе добра и зла; душе мртвих, управо туда улазе у Рај, те отуд често затичемо речицу окићену цвећем (за нечију душу). Веровало се (и још увек се верује), у изузетно снажну магијску моћ воде која тече испод прерасти и њено лустративно дејство, којим ослобађа од свих злих чини. За неке се верује да имају исцелитељска својства, и колико год биле забачене, посећиване су често од оних који верују да им могу помоћи. Све то их на овим просторима, где су репрезентативно заступљене, чини оним што заиста јесу, у пуном смислу. Другим речима, немогуће је проћи пут од једне до друге прерасти, а да и даље ову појаву доживљавате само као орнаментику флувиокраса.

Првомајска четвородневна акција Клуба активних уживалаца природе (serbianoutdoor.com) на северном Хомољу, у околини Мајданпека, била је осмишљена да покаже људима нове стазе уживања и спознаје са нагласком на древну историју обраде метала, јер управо ту, налази се најстарији рудник метала у Европи, тако да се зна да је баш изнад Рудне Главе, пре 7000 година, човечанство искорачило из каменог у доба метала! Опуштена истраживачка атмосфера, која је окупила неколико жанрова на овом догађању, и која дозвољава скретања са стазе ако се спази нешто занимљиво, довела је до обелодањивања нечег што нико није могао да очекује – откриће нове прерасти – ОСМЕ  КАПИЈЕ, чије ће се тајне тек одгонетати…

 

Напредујући опуштено од Фељешане ка Брези, мимо зацртаног трека у GPS-у, на превоју, пред сам гребен уприличили смо предах, и припремали се за наредних 5 km хода под опсадом прелепих мотива за фотографисање. Али, нису сви седели на пропланку у хладу. Неко је поведен трилерима из мојих прича зашао у оближње шуме, ка месту где је на топо-карти означен извор. И можда би се само вратили са напуњеним чутурама, без посебних сензација, да учесник из Смедерева, Часлав Влајић, није споменуо ПЕЋИНУ! Повела нас је радозналост, обзиром да на карти ту нема никакве пећине, већ само вртаче. Заправо је и нема, стаза ка извору је водила кроз КАПИЈУ! Пред  лучно извијеним каменим дверима, које су отварале пролаз ка извору понорнице, чекала ме је учесница са питањем „Гоцо, јел ово ПРЕРАСТ?“.  Почела сам аутоматски „Па не, види…ПРЕРАСТ је МОСТ, дакле испод ње мора протицати барем неки поточић…пази поточић!“, спазих и са неверицом крочих под округли свод, видевши истог трена други отвор и речицу.  Да, то је ПРЕРАСТ! Камени лук који надкриљује речицу. Не могавши да верујем да их има још и да смо управо код једне о којој нисам прочитала ни један рад… Дакле, она је јавности непозната. Била.

Остатком дана, екипа је делила расположење са пуно емоција. Оно што смо могли је да фотографишемо и апроксимативно одредимо димензије, како бих исто вече вест проследила стручњацима и медијима. То што ми је интернет исто вече заказао, беше пријатан изговор, да дамо одушка нашој еуфорији. Међутим, чим сам допутовала послала сам вест свим редакцијама; „Политика“ је објавила новост, читаоци „Планете“ добијају комплетну причу, а нашем Кауповцу др Срђану Белију из Завода за заштиту природе Србије и Академском спелео алпинистичком клубу (АСАК-у) проследила сам и званичан допис са свим потребним подацима, као позив да проуче појаву. Договор је пао брзо и једва сам чекала да сване тај дан када ћу видети како то изгледа када стручна екипа идентификује ново откриће, о чему сам раније само слушала, распитујући се. Ишчекивани догађај међутим, био је све осим рутинске идентификације!

Наравно, много пре него што смо се ми тамо појавили, мештани разбацаних појата на Брези, од давнина су добро знали  малену понорницу и њен мост – Гаура Урсули, како су звали и једно и друго, што у преводу са влашког значи Мечја рупа. Овај топоним иначе не постоји на топо картама. Поред др Белија, геоморфолога Завода за заштиту природе Србије, четворочлану екипу АСАК-а чинили су: Предраг Стошић, Борис Станојевић, хидрогеолог инг. Михаило Мандић – Зис и др Јелена Ћалић, геоморфолог из Института „Јован Цвијић“ (САНУ). Да наведемо и петогодишњег Тому, спелеолошко дете, коме је вероватно бесмислена песмица о „Једној пећини строгој у којој живи Баба Рога“, јер ни најмање није зазирао од скакутања око понора са мачем у руци. Сјајан тим за истраживачку лекцију. Али, када смо крочили пред двери Мечје рупе, осим дивљења, развијала се и резерва при изјавама, јер се испоставило да је овај мост по много чему другачији од оних које знамо до сада, те да ће неки одговори захтевати даља истраживања. Њен лук чини кречњак; речица не пролази својим током испод њеног свода, већ напрасно под њим понире, што ни код једне прерасти није случај. Испитивањем једног од два бочна канала, спелео екипа је установила да се он вероватно спаја са понором којим отиче речица, али је запушен. Сложили су се око тога да је узводни лук резултат рада воде, док се у вези низводног лука мишљења разилазе, тј. тезе умножавају. Слушам и размишљам – нешто је ипак морало пробити ову стену, а верујем да је овакве облине могла извајати једино вода. Оно што до тад нисам чула, а тицало се чињенице да је ово кречњачки свод, јесте јачина коју лучна творевина поседује самим тим што има такав облик. Опет, и ако је кречњачке структуре, компактнији је од околног материјала, кога узводно чине туфови и пешчари.

Што се водотока тиче, од мештана Илије Бабића сазнајемо да се воде понируће Гауре Урсули, појављују на Даниловим врелима. Ни овог топонима нема на картама, али обзиром да је то једини извор са те стране, логично би било да се њене воде појављују баш ту (ако подземни водотокови уопште имају логику). Али је интригантна могућност да је Мечју рупу у неком претходном геолошком периоду пробио неки други ток обрнутог смера од садашњег! И још нешто: даћу себи слободу да кажем да ми се један термин нарочито допао – палеопрераст. Изговорен је несташним тоном, испраћен осмехом, по чему претпостављам да се ради о жаргону смишљеном на лицу места. Међутим, прво што сам тад помислила, била је прераст у Рготском камену, која се данас налази поред, а не преко тока реке која ју је обликовала док је имала другачији ток (меандарска прераст).

Колико год да сам пасионирана, не могу као лаик да судим о основаности теза које сам тога дана чула. Држећи камеру у руци, од присутних ауторитета нисам тражила коначан суд, већ сам желела да снимим само први утисак, ништа више. Али, ти утисци и њихова дискусија су нешто што заиста покреће машту. А за то, (можда) за разлику од стручњака, имам бесконачан простор. Па ипак, стрпљење ће бити потребно и мени и њима, јер још доста тога требати докучити у овом ребусу званом Гаура Урсули, који ће очигледно бити преседан, што се тиче генезе природних мостова. А здрава истраживачка машта пасионираних увек има упориште негде између импресије и гласа науке. Јер и они и ми имамо једну заједничку црту: тежњу да током времена, посматрајући нешто довољно дуго, разумемо камен и воду кад проговоре. И не само то, с културолошког аспекта, за сада је јасно једино порекло назива, јер у левом стубу моста постоји уздигнуто удубљење, карактеристично за склониште (брлог) медведа, којих је овде некада било. Али шта је са осталим култним веровањима, која се по правилу нижу у околини сваке прерасти? И то треба сазнати од преосталих, иначе све ређих житеља Брезе.

Обзиром на неистраженост ових предела и њихов карактеристичан литолошки састав, прича о овим изузетним природним феноменима – каменим мостовима, очигледно није завршена. Потребно је истраживати и уопште не сумњати у извесност нових открића. A oд 13 – 15. jула, КАУП (serbianoutdoor.com) вас води у обилазак прерасти источне Србије, овога пута као неко ко је постао део аутентичне истраживачке приче! Због обимности свега што ће се том приликом видети и сазнати, учесници добијају CD са мултимедијалном ауторском презентацијом. Биће то прилика да се прерасти виде и доживе из прве руке у пуном светлу њихове лепоте и значења.

 

За часопис „Моја планета“ (број 21/20.06.2012.): Гордана Атанасијевић

Председник Клуба активних уживалаца природе Београд

Откриће Осме капије

Првомајски празнични дани 2012. били су у знаку прве званичне акције КАУП-а. План је био куриозитетан, занимљивог и посве новог садржаја, далеко од рутинских, тако да је привукао знатижељнике који воле свеже и квалитетне садржаје. Овога пута, премашена су и очекивања самог организатора!

Боравили смо у Хомољу, између најзлатоноснијих речица, карактеристичних за овај крај. Четири пуна дана и четири нове, лепе трасе, међу којима и она преко Данилових врела до Брезе, што је тада премијерно изведено. Али, на путу до Брезе, скренули смо ка вртачама које су биле предворје каменог моста кога наука није познавала! Мештани ово место зову Гаура Урсули, што ми у моменту откривања нисмо знали, па је дневни лист „Политика“ новост објавио са називом који смо смислили у датом моменту. Репортажу о овом догађају дали смо ексклузивно за часопис часопис „Моја Планета“, а у галерији нашег сајта можете видети и фото албум са саме акције.

Убрзо потом смо на лице места повели и експерте : Срђана Белија и Јелену Чалић са екипом из АСАК-а. По свему судећи, биће ово солидан материјал за даља истраживања 🙂 Део атмосфере од тог дана, можете погледати у краткој репортажи, коју смо снимили тог дана: