Архива за Povlen

У потрази за повленским куглама – водопад Цетиње

Када је пре четири деценије Милинко Миливојевић на свом имању, у потоку пронашао велику камену куглу почео је живот легенде о тајанственој вези са ванземаљским светом која је у машти мештана а потом и посетилаца из разних крајева добијала временом нове димензије. Наравно временом су почеле и приче о исцелитељским својствима чудесних кугли. За геологе, чини се, ова не тако ретка појава у свету не представља посебну мистерију па се „повленским куглама“ нису бавили са неком нарочитом пажњом. Сличних камених лопти има и у Босни, Бугарској, Француској, Кини, Костарики, Мексику, северној Америци… Pазноликост кугли, како у величини тако и у саставу још увек, код многих, изазива сумњу о ниховом природном пореклу. Довољно разлога да их потражимо, зар не?

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо до Ваљева где ћемо направити краћу паузу за јутарњу кафу. Након Ваљева, пролазећи, без заустављања, поред манастира Ћелије и манастира Лелић идемо до села Мравинци на североисточној падини Повлена, где напуштамо возило.

На самом почетку стазе обилазимо „прву“ повленску куглу како би смо „прикупили енергију“ макар за данашњу шетњу. Спуштамо се у долину реке Цетиње и обилазимо један од њених водопада.

Ово ће бити најнижа тачка нашег трека тако да се надаље пењемо до добро познатог Малог Повлена, највишег врха ваљевских планина. Овај врх, који је честа дестинација уживаоца природе, овога пута проћи ћемо његовим целим гребеном и истражити мање познат источни прилаз. На спусту обићи ћемо и одличан видиковац са кога се пружа поглед ка Маљену, Козомору, Субјелу…

То је све? Наравно- Не. На самом крају пешачења посетићемо локацију где се налази још неколико камених лопти.

Приликом повратка окрепићемо се у неком од ваљевских ресторана.

Дужина стазе је 15 km са 850 m успона и исто толико спуста. За оне који то буду желели могуће је да скрате ову стазу тако што се неће попети на Мали Повлен док ће све остале занимљиве тачке обићи.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, заштита од ветра и евентуалних падавина, одећа прилагођена временским условима, штапови, мали ранац са водом и храном за успут, а по повратку са пешачке туре по жељи у ресторану.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу већу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”)

 Акцију реализује Александар Радовановић

У периоду од 08.јуна до 10.јуна због боравка реализатора на подручју ван домета средстава телекомуникације пријаве слати искључиво на e-mail.

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Жубор пролећа: Таорска врела – Клокочевац

Таорска врела се налазе у Доњем Таору недалеко од пута за Маковиште. У овом предивном природном простору, некад је постојало 12 воденица, а сада их је остало неколико од којих су само две или три у неком нормалном стању где се може видети како је све то некад изгледало. Фотографије овог краја су некад красиле сваку брошуру која је представљала лепоте некадашње СФРЈ. Али, откако су врела каптирана 80-их година прошлог века за потребе Косјерићког водовода, ови предивни слапови су мање јачине, тако да своју аутентичну лепоту показују једино у рано пролеће. Тада их и посећујемо, као и сваке године, а како нам је било, можете видети у овим фото галеријама:

2013          2014          2015          2016          2017

Сваке године идемо нешто другачијом трасом, а ове смо решили да главни акценат ставимо на један доста скривени и непознати драгуљ природе – Клокочевац 🙂 

  

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Лајковца, Ваљева и Косјерића до Маковишта и Сијања где је полазишна тачка пешачења. Идемо у правцу североистока и веома брзо (након само 1,5 – 2 км) долазимо до Таорских врела. Ту је планирана прва пауза, како бисмо могли у миру да уживамо у лепоти воде и водених каскада. Ко буде хтео, моћи ће да истражује околину, а ко буде желео само уживање и мир имаће за то сасвим довољно времена.

  

Након паузе настављамо у правцу истока долином реке Скрапеж и онда се уз Бели поток пењемо до Ћировине. Настављамо још мало узбрдо и долазимо до споменика народном хероју Жикици Јовановићу Шпанцу. Правимо још једну краћу паузу и продужавамо на север ка Радановцима и ловачкој кући Лајковача. Пут нас даље води на исток и долазимо до Дреновачког кика. Још мало истим правцем и стижемо до Лилове превије у чијем подножју извире речица Клокочевац. Овде почиње други део данашње акције – пролаз кроз веома живописни кањончић ове скривене веселе планинске речице.

Споменик природе „Клокочевац“ налази се у западној Србији у сливу реке Градца, на северној страни њеног развођа са Скрапежом. Споменик природе „Клокочевац“ стављен је под заштиту ради очувања мешовите шуме букве, јеле са мечјом леском и племенитим лишћарима прашумског карактера (Corilo colurnae – Abieti – Fagetum Gaj.) на локалитету Ком, на планини Повлен, као природни арборетум са 16 различитих врста дрвећа на малом простору.

Ово је био цитат са сајта Србијашума, а ми ћемо додати још и ово: Клокочевац се након свог тока од неких 9 км улива у Буковску реку која даље тече као Суваја до састава са реком Градац. Градац се улива у Колубару, ова у Саву, Сава у Дунав, а Дунав у Црно море. Дакле, воде маленог Клокочевца путују веома, веома далеко.

Одмах на самом почетку посећујемо водопад висине од неких 20-ак метара. Правимо малу паузу на његовом врху, па онда настављамо околним путићем до подножја.

На врху водопада Пењање уз водопад  Клокочевац

Даље идемо што стазом поред реке, што самим коритом реке, у зависности како нам терен дозвољава лакши пролаз. Имамо небројене преласке реке са једне стране на другу, тако да је потребно бити спретан у свему томе, а наравно, добра обућа се подразумева. Има доста клизавог камења које не дозвољава несигурност и због тога су гојзерице неопходне. Такође нас очекује и прескакање оборених стабала и грања, провлачење кроз шибље и трње итд…, али за некога ко је вичан кретањима по оваквим теренима, пролазак кроз кањон Клокочевца представља право уживање.

Место за медитацију  

Као што је већ речено, кањон је дугачак око 9 км, на самом крају пролазимо испод пруге и долазимо до улива Клокочевца у Буковску реку где завршавамо акцију.Један од многобројних преласка реке

Укупна дужина пешачења је 22-23 км са висинском разликом од 650 м. у успону и 1000 м. у силаску. Пролазак кроз кањон Клокочевца је мало захтевнији од обичног кретања шумским стазама и због тога није за почетнике, а поготово не за оне који немају адекватну обућу. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном добри колски и гребенски путеви, шумске стазе, коритом реке и стазе ван корита којима се веома ретко иде.

На крају акције свраћамо до неког од успутних познатих окрепилишта (или домаћинство Обрадовић у Буковима, или неки ресторан на Дивчибарама). Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

 Испред "Камена мудрости"

    Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Таорска врела – буђење пролећа; Таорска стена – Чикер

Таорска врела се налазе у Доњем Таору недалеко од пута за Маковиште. У овом предивном природном простору, некад је постојало 12 воденица, а сада их је остало неколико од којих су само две или три у неком нормалном стању где се може видети како је све то некад изгледало. Фотографије овог краја су некад красиле сваку брошуру која је представљала лепоте некадашње СФРЈ. Али, откако су врела каптирана 80-их година прошлог века за потребе Косјерићког водовода, ови предивни слапови су мање јачине, тако да своју аутентичну лепоту показују једино у рано пролеће. Тада их и посећујемо, као и сваке године, а како нам је било, можете видети у овим фото галеријама:

2013          2014          2015          2016

Сваке године идемо нешто другачијом трасом, али још ниједном нисмо стигли да посетимо и Таорску стену која се као неки стражар заштитник поставила изнад овог прелепог краја. Ове године смо одлучили да се коначно попнемо на њу и да видимо какав је поглед одозго, а отићи ћемо и до суседног Чикера 🙂 

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Лајковца, Ваљева и Косјерића до Радановца и Ћировине у близини споменика Жикици Јовановићу Шпанцу где је полазишна тачка пешачења. Идемо у правцу запада, веома брзо се спуштамо до реке Скрапеж, па пратећи њен ток узводно и крећући се широком долином долазимо до Таорских врела. Ту је планирана прва дужа пауза, како бисмо могли у миру да уживамо у лепоти воде и водених каскада. Ко буде хтео, моћи ће да истражује околину, а ко буде желео само уживање и мир имаће за то сасвим довољно времена.

  

Након паузе настављамо у правцу севера ка засеоку Кузмани које се налази у подножју Таорске стене. Одатле скрећемо ка северозападу у правцу засеока Брђани, на погодном месту се одвајамо од главног пута и пењемо се на Таорску стену (1021 мнв).

Таорска стена Реализатор акције и Таорска стена у позадини

Након краће паузе, спуштамо се у подножје и прелазимо на другу страну стене ка Црквишту. Настављамо ка врху Чикер (1113 мнв), а ако је неко од учесника слабије кондиције, може да остане на Црквишту и да сачека групу да се врати.

У наставку сви заједно идемо у правцу истока преко засеока Дрповина ка ловачкој колиби „Лајковача“.

 

Све време имамо прекрасне видике на околне Ваљевске планине и врхове. Од ловачке колибе, скрећемо ка југоистоку и спуштамо се преко Смиљеве косе ка Дуранском потоку. Долазимо до засеока Обрадовићи и на крају до железничке станице „Дреновачки кик“ где нас чека наш превоз за Београд.

 

Укупна дужина пешачења је 21-22 км са висинском разликом од 800 м. у успону и 900 м. у силаску. За оне који не иду на Чикер, тура је краћа за 4,5 км и са 200 м. мањом висинском разликом. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном добри колски и гребенски путеви и шумске стазе.

  

На крају акције свраћамо до неког од успутних познатих окрепилишта (или домаћинство Обрадовић у Буковима, или неки ресторан на Дивчибарама). Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.450 динара

1.350 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Фото: Славко Марковић 

    Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Повлен „3 у 1“ :-)

O, да! Један дан је сасвим довољан да се доживи релаксирајућа чаролија Ваљевских планина! Онај крај где је Мали већи од Великог за 80 m. Наиме, Мали Повлен највиши врх ваљевских планина и готово  је 80 метара виши од тобоже Великог Повлена 🙂

Елем, апсолвираћемо дуж ове трасе, дуге 11,5 km: добро ообележеним стазама обилазимо Велики, Средњи и Мали Повлен – придружите нам се!

ПОЛАЗАК: тачно у 7.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник)

Пешачење започињемо на превоју Дебело брдо. Кретаћемо се у почетку макадамом а затим планинарским стазама кроз шуму и преко повленских пашњака. Обилазимо сва три врха са којих пуца поглед на околину прошарану бојама јесени. Повлен је планина која одмах осваја и већ се размишља о следећем доласку. Ова питка стаза је идеална за све оне који воле боравак на отвореном и активности у природи.

Povlen_12 Povlen_15

Приликом повратка окрепићемо се уз вечеру у планинарском дому „Повлен“.

Дужина планиране трасе је око 11,5 km са лако савладивим, успоном и спустом.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, заштита од ветра и евентуалих падавина, одећа прилагођена временским условима, штапови, мали ранац са водом и храном за успут, а по повратку са пешачке туре по жељи у ресторану.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.500 дин

1.400 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

за групу од преко 40 учесника, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

 Povlen_8 Povlen_5

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Таорска врела – буђење пролећа

Таорска врела се налазе у Доњем Таору недалеко од пута за Маковиште. У овом предивном природном простору, некад је постојало 12 воденица, а сада их је остало неколико од којих су само две или три у неком нормалном стању где се може видети како је све то некад изгледало. Фотографије овог краја су некад красиле сваку брошуру која је представљала лепоте некадашње СФРЈ. Али, откако су врела каптирана 80-их година прошлог века за потребе Косјерићког водовода, ови предивни слапови су мање јачине, тако да своју аутентичну лепоту показују једино у рано пролеће. Тада га и посећујемо, као и сваке године, а како нам је бивало, можете видети у првом и другом албуму. Наравно, ни ово пролеће неће бити изузетак 🙂

Taorska vrela 

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Лајковца и Ваљева  до железничке станице Дреновачки кик која представља полазишну тачку пешачења. Крећемо се у правцу запада, прелазимо Дурански поток и настављамо даље ка засеоцима Обрадовићи и Сандићи. Након тога идемо у правцу југозапада и спуштамо се до реке Скрапеж. У овом делу је она доста широка, па пратећи пут поред ње долазимо до Таорских врела. Ту је планирана прва дужа пауза, како бисмо могли у миру да уживамо у лепоти воде и водених каскада. Ко буде хтео, моћи ће да истражује околину, а ко буде желео само уживање и мир имаће за то сасвим довољно времена.    

Након паузе настављамо у правцу севера ка засеоку Кузмани које се налази у подножју Таорске стене. Одатле почињемо повратак натраг али сад углавном гребенским путем и стазама који ће нас водити у правцу североистока. Пролазимо засеок Дрповина и настављамо даље према ловачкој колиби „Лајковача“.

 

Имаћемо прекрасне видике на околне Ваљевске планине и на нешто удаљеније Овчар и Каблар. Од ловачке колибе настављамо на исток према врху Дреновачки кик. Долазимо до његовог подножја, скрећемо на југоисток и добрим колским путем се спуштамо до тачке где нас чека наш превоз за Београд.

 

Укупна дужина пешачења ће бити око 21 km са висинском разликом од 700 m. у успону и силаску. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом ћемо се кретати је углавном по добрим колским и гребенским путевима и шумским стазама.

На крају акције свратићемо до неког од успутних познатих окрепилишта (или домаћинство Обрадовић у Буковима, или неки ресторан на Дивчибарама). Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

   Taor 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

У потрази за повленским куглама – водопад Цетине

Када је пре четири деценије Милинко Миливојевић на свом имању, у потоку пронашао велику камену куглу почео је живот легенде о тајанственој вези са ванземаљским светом која је у машти мештана а потом и посетилаца из разних крајева добијала временом нове димензије. Наравно временом су почеле и приче о исцелитељским својствима чудесних кугли. За геологе, чини се, ова не тако ретка појава у свету не представља посебну мистерију па се „повленским куглама“ нису бавили са неком нарочитом пажњом. Сличних камених лопти има и у Босни, Бугарској, Француској, Кини, Костарики, Мексику, северној Америци… Pазноликост кугли, како у величини тако и у саставу још увек, код многих, изазива сумњу о ниховом природном пореклу. Довољно разлога да их потражимо, зар не?

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.Путујемо до Ваљева преко Лајковца где правимо кратку паузу на OMV пумпи. Након Ваљева, пролазећи, без заустављања, поред манастира Ћелије и манастира Лелић идемо до села Мравинци на североисточној падини Повлена, где напуштамо возило.

На самом почетку стазе обилазимо „прву“ повленску куглу како би смо „прикупили енергију“ макар за данашњу шетњу. Спуштамо се у долину реке Цетине и обилазимо један од њених водопада.

Ово ће бити најнижа тачка нашег трека тако да се надаље пењемо до добро познатог Малог Повлена, највишег врха ваљевских планина. Овај врх посетили смо пре неколико недеља, али овога пута проћи ћемо његовим целим гребеном и истржити мање познат источни прлаз. На спусту обићи ћемоиодличан видиковац са кога се пружа поглед ка Маљену, Козомору, Субјелу…

То је све? Наравно- Не. На самом крају пешачења посетићемо локацију где се налази још неколико камених лопти.

Приликом повратка окрепићемо се у ресторану „Платани“

Дужина стазе је 15 km са 850 m успона и исто толико спуста. За оне који то буду желели могуће је да скрате ову стазу тако што се неће попети на Мали Повлен док ће све остале занимљиве тачке обићи.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, заштита од ветра и евентуалих падавина, одећа прилагођена временским условима, штапови, мали ранац са водом и храном за успут, а по повратку са пешачке туре по жељи у ресторану.

ЦЕНА: 

1.300 дин

1.200 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

за више од 35 пријављених учесника цена се умањује за 300 дин 

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”)

 Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП ТАРА – првомајски празници

„ЈА ОВАКО ЗАМИШЉАМ РАЈ“ – изјавио је Др Еткин Кларк, директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова, када је 1996. године посетио Тару. У ма којој сезони, боравак на Тари је увек пун доживљај и љубитељи природе, свих жанрова, тамо увек радо проводе слободно време, тако да смо се ове године с лакоћом одлучили да вас позовемо да управо ту проведемо празничне дане

  манастир Рача

ПОЛАЗАК:   у четвртак, 1. маја, са паркинга Сава центра полазимо тачно у 7.00 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, да не каснимо у поласку, јер смо време богто осмислили. Путујемо ка Ваљеву, а паузу за кафу и доручак правимо по изласку из града, у ресторану „Храст“.

Пут настављамо ка превоју Дебело брдо, где напуштамо аутобус и припремамо се за пешачење, тј. успон на Велики Повлен. То је пешачка партија дуга 8 km у оба правца. Ходамо макадамским путем преко предивних ливада, и а  2 km представља успон каменитом шумском стазом пред сам врх. Врх је каменит а поглед са њега допире далеко у даљину.

Повлен Повленска кугла

По силаску, пут настављамо ка Перућцу, где проводимо наредних сат и по времена разгледајући живописан ток реке Врело (или Година, како је зову, због дужине од 365 метара). Врело се улива у Друну предивним водопадима, изнад којих је ресторан.

Ушће Врела у Дрину

Напуштамо Перућац и одвозимо се горе, на Тару и  у 20 h стижемо у село Јасиковица, где се смештамо у домаћој радиности. Вечера и дружење у дневном боравку до починка.

Петак, 2. мај

После кафе и доручка, у 10 h крећемо из нашег засеока Пашићи ка  Солотнику. Након краћег успона идемо гптово равно 2-3 km,  пратећи изохипсу, а онда се спуштамо ка воденици у селу Солотуша, где ћемо обићи и цркву, па се пењемо ка старој тврђави Солотник. Као и сва утврђења и он се налази на врху одакле је поглед на све стране овог предивног краја!

Солотник

Наше пешачење настављамо малим успоном до изласка на косу, a потом маркираном стазом до Калуђерских бара, где стижемо око
15 h. Остатак времена проводимо по слободном избору:  базен  хотела „Оморика“, сауна, куглана, ресторан, тениски терени, а коме није довољно пешачења  трим-стазу у боровој шуми, дужине 1.600 метара са справама за спорт и рекреацију, или уређене стазе за шетњу у дужини од 10 km. А морамо имати у виду да нас од хотела до смештаја дели 2 km шумском стазом!

 

Субота, 3. мај:

Из нашег села Јасиковица, у 8.00 h спуштамо се ка манастиру Рача.

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште поред реке Дрине и у подножју планине Таре. Пo предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин (12761316). Више пута је уништаван и поново из пепела грађен. Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине, манастир је био значајан центар преписивачке школе. Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).

Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у XVII и првим деценијама XVIII века одређује појмом „Рачанска преписивачка школа“. Турски путописац дервиш Зулих познатији као Евлија Челебија је 1630. године записао да је скрипторија имала 300 калуђера-преписивача, које је опслуживало 400 чобанаковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара. Рачанска преписивачка школа се налазила на око 40 минута хода уз речицу Рачу, близу врела Лађевац. Рачански калуђери-преписивачи су ово место још у XVII веку називали Бања јер је тепература воде 17°C целе године. У непосредној близини Лађевца, коме се до изградње пешачке стазе врло тешко приступало, се налази испосница посвећена Светом Ђорђу. Остаци средњовековне скрипторије још постоје и предмет су истраживања.

Срби су у рату Аустрије против Турске 16831699. учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби почели су да се селе на север под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године. Многи калуђери из манастира Рача су стигли чак до Сент Андреје код Будимпеште. Управо захваљујући њима, тај град је постао културни центар Срба у Мађарској. После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке горе, где су наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу њима су се нарочито истакли: Јеротеј Рачанин, који је написао „Путашаствије граду Јерусалиму“ – један од најстаријих сачуваних путописа у српској књижевности, Кипријан Рачанин, који је у Сент Андреји саставио „Буквар словенских писмен“ и Гаврил Стефановић Венцловић.

Хаџи МилентијеМанастир је 1795. реконструисао игуман Хаџи Милентије Стефановић (17661824). Он је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и врло успешан у ослобађању Ужица. Његов барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру. Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага Aјан сребренички. Обновљен је 1818. при чему је значајну помоћ дао кнез Милош Обреновић.

У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље, највећи и најважнији
Мирослављево јеванђељедокумент српске књижевности. Игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве, што га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте. Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941.

Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина, оснивача и ктитора манастира, од скора се могу видети у манастиру.

У посети се задржавамо колико се договоримо на лицу места, а пешачење настављамо уређеном излетничком стазом покрај реке Раче до извора Лађевац који се низ стену од пар метара спушта у Рачу. То ће нам угрејати мишиће за 450 m успона до Соколине и стени Соколарици, која је изванредан видиковац, смештен изнад самог кањона реке Раче!

Лађевац на Соколарици

Даље нас пут води равно до спуштања ка малом вештачком језеру на Јаревцу. Прелазимо дрвени мост преко бране на другу обалу Раче и успоном од непуног километара кроз шуму излазимо на Борову Главу. 

црква Свих Светих (или Манастирски станови) стаза ка видиковцу Црњесково

Одатле макадамским путем стижемо до Калуђерских бара (5 km хода). Пролазимо крај  манастира  Свих Светих, видиковац Црњесково, ергелу коња, дивних пашњака. Цела стаза дугачка је 19 km, за шта ће нам требати цео дан, и до нашег села стижемо у поподневним сатима.

видиковац Црњесково оснивач ергеле и некадашњи директор Националног парка, Бошко Миловановић на делу!

Недеља, 4. мај:

Напуштамо наше домаћине у Јасиковици и 12.30 h полазимо са спакованим стварима ка Мокрој гори, где ћемо се возити старим возом Ћира чувеном Шарганском осмицом. Уговорен термин за вожњу је 13.30 h. Цена вожње је 600 дин и није укључена у цену овог излета.

Ћира једна од станица

Након вожње Ћиром, одлазимо за Дрвеград (Кустин Мећавник) и тиме завршавамо наше празновање. Враћамо се за Београд где стижемо око 22 h.

Дрвенград Дрвенград Дрвенград

ОПРЕМА: осим ствари које за сво време боравка носите у великом ранцу или путној торби, за свакодневно пешачење вам је потребан мали ранац са водом и храном за успут, гојзерице, штапови за пешачење, одећа прилагођена очекиваном времену (пролеће на планини уме бити променљиво!), заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина.

ЦрњесковоБићемо смештени у етно домаћинству Пашић у селу Јасиковица (засеок Пашић), непунa 2 km од центра Калуђерских бара, у двокреветним и трокреветним (по потреби и четворокреветним) собама са два купатила на двадесет људи. Ентеријер сасвим нов, и веома чист. Можемо се хранити у кући код наших домаћина, или у сопственој режији, јер имамо кухињу и фрижидер – ко како буде желео.

ЦЕНА:  путујемо минибусом

6.300 дин   (превоз, смештај, организациони трошкови),   тј.

6.200 дин  за чланове Клуба

8.200 дин  (са исхраном – доручак и вечера),   тј.

8.100 дин  за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује

Новица Радојичић – Ноле

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

Соколарица, изнад кањона Раче Соколарица, изнад кањона Раче

 Лађевац Лађевац

 Погледајте све шта смо спремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.