Архива за plaže

Национални парк ОЛИМП (активно лето у Грчкој)

На 90 km југозападно од Солуна, у подножју планине Олимп, на најлепшем делу обале Егејског мора смештена је Лептокарија. Мирно и тихо место, са изузетно гостољубивим људима. Над њом се издиже митски Олимппланина богова, како су нас нучили још у детињству кроз бајке из класичне старине. Али та импресија оживљава како крочите на ову планину. Осећате нешто божанско, да ли због аутосугестије, али сваки направљен корак само потврђује такво осећање. Његова моћна природа нестварне лепоте, импозантне стеновите литице, тако високе и окрутне… изазивају у оку посматрача дивљење и поштовање. Обилује дивљим рекама, које неумољиво траже свој пут ка низинама, правећи невероватне усеке – кањоне у, рекло би се недодирљивим стенама. То су облици чудесни, често сакривени од ока посматрача, у кањонима изузетно високих и несавладивих литица. Мора се одати почаст тим моћним рекама, које својом снагом и упорношћу стотинама хиљада година уназад обликују те стене и теку и живе у тој нераскидивој вези коју само природа може да створи. Реке изузетно атрактивне, што због околне шуме четинара, само корито се састоји од стеновитих громада, камена свих облика и величина, чисте, брзе, бистре воде, препуне слапова, брзака, базенчића, нестварне боје. Речно корито је целим током прозирно да се у њему огледа околина и да се вековима чуди својој несвакидашњој лепоти. Шума је прича за себе, препуна кисеоника и свих микроелемената које чисте наша плућа и крв од свих токсина које доносимо из својих градова у којима боравимо. То је боговски осећај удисати тај ваздух, цело тело пева! Дрвеће је чаробно, има изузетно огромних стабала која су доживела дубоку старост, очувана од људи због неприступачног терена са којим се стопило и ту у тишини живи пуним плућима, чекајући  пролазнике да застану и да се диве осетивши тај склад који опстаје овде и још на неколико места на овој планети. Боравак на овом месту уноси у човека несвакидашњу енергију: испуњености, потпуног мира, спокоја, радости да си ти баш данас имао прилику да си управо овде, осетићеш невероватну срећу што си жив! Ово ћу рећи, да свако ко је једном прошао овом планином увек жели да јој се врати…има ту много, много магије!

Ова акција је осмишљена као активан одмор са трекинг турама у циљу упознавања природних вредности највећег Националног парка у Грчкој.

images (2) 

ПЛАН АКТИВНОСТИ:

 1. дан – Полазак аутобуса у 19:30 h. Ноћна вожња са успутним задржавањима ради одмора. У раним јутарњим сатима стижемо у Лептокарију и смештамо се у апартмане (студије).

Лептокарија своје госте често изненади својом једноставношћу и чистим морем.

Људи је воле због дуге, пешчане плаже, близине историјских и природних знаменитости, наклоњених грчких домаћина и приступачних цена. Због близине Олимпа, упркос летњој врелини, Вечери су пријатно свеже јер пирка ветрић са планине. У овом месту вода из чесме је питка и лепа за пиће.

Продавнице и пијаца (која се одржава уторком) су одлично снабдевене.

Главна улица у Лептокарији је вечерњи корзо! А вечерње шетње крај плаже су неизиставни доживљај, када се нађете поред мора, зар не?

Једном речју – све што пожелите, или вам може затребати, можете наћи у овом градићу.

Ако желите да се упознате и са осталим градовима и местима ове регије, лако то можете урадити, јер кроз само место пролази пруга са екстра брзим возом. На располагању је мноштво понуда за обиласке и организоване излете, па тако из Лептокарије можете отићи до Солуна, Атине, Метеора, Литохора, Олимпа, Скијатоса и многа позната и занимљива места.

2 – 11. дан – Лептокарија, долазак и смештај у апартмане (студији). У овом интервалу биће организоване следећи факултативни излети као пешачке акције:

Кањон реке Енипее: нови манастир Свети Дионисије – Приони 1100 мнв– стари манастир Свети Дионисије – Литохоро 400 мнв – 14 km, стаза је валовита, са неколико мањих успона и спуста, спада у средње тешке стазе.

Кањон реке Орлиа: Аг.Константинос 300 мнв – обалом реке Орлиа са више водопада – Коромила 1000 мнв – и назад 8 km са висинском разликом око 500 мнв и спада у средње тешке стазе.

 

Стари манастир Свети Дионисије је иначе био 1821. године спаљен и опљачкан од стране Турака, док је 1941. године, био бомбардован од стране немачке авијације, и тада је и потпуно уништен. Тадашњи мештани – монаси који су се ту налазили – успели су да сачувају и склоне доста предмета из тог старог манастира, као и неколицину моштију. То се чувало међу народом, да би се изградњом новог манастира 1950. године, сви предмети и мошти пренели у манастирски музеј.

Манастир Свети Дионисије који је изграђен 1950. године,  у њему су сачувани предмети који су донешени из старог манастира. У дворишту поред цркве се налази музеј, продавница и радионице монаха.

Свети Дионисије се у Грчкој слави 23. јануара, као сећање на самог свеца. Он је сахрањен у тадашњој капели манастира, а остаци гроба и дан-данас постоје.

У подножју планине налази се древни Дион, а у њему археолошки музеј. Ово је било свето место Македонаца, где је Александар Велики приносио жртву пре него што је кренуо да освоји свет. Током августа се у обновљеном античком позоришту одржавају бројне културне манифестације.

Остаци утврђеног македонског светог града откривени су од стране археолога 1928. године а људи су га непрекидно насељавали од VДионI века пре наше ере, па све до V века наше ере. Иначе, име места – Дион, потиче од имена врховног бога Зевса (Dias– бог).

Са унутрашње стране порушених зидина, пронађени су остаци два древна античка театра (грчки и римски – Римски Одеон), стадиона, јавних зграда, продавница и радионица разних заната и јавна купатила са системом за довод воде. Међу осталим рушевинама, утврђено је постојање 14 улица са остацима храмова.

Тврђава Платамон: – Неи Пори – Платамон – Стари Пантелејмон – Неи Пори. Пешачење, успон до утврђења Платамон па до етно села Стари Пантелејмон и силазак до Неи Порија, стаза је дужине15km, са висинском разликом 450м, спада у лакше стазе.

Платамон тврђава је венецијански дворац саграђен између 1204 и 1222 године. Налази се југоисточно од планине Олимп, на стратешком положају који контролише излаз из долине Темпе, кроз који пролази магистрални пут који повезује Македонију са Тесалијом и јужном Грчком. Са својим дижон кулама делије јако инпресивно. 1389 су замак освојили турци где су током своје окупације ојачали заштитне зидове а 1881 се замак враћа грцима. По неким истраживањима сматра се да је на овом месту некада постојао антички град Heraclio или Heraklion. Језгро града Herakliona  још увек није нађено, али се претпоставља да се налази, на северозападној страни брда, где су пронађени новчићи из античког периода приликом последњег ископавања. Поглед са замка је прелеп на околна места Nei Pori и Platamon.

На шумовитим обронцима Олимпа на 450 мнв, лежи ушушкан стари градић Стари Пантелејмон, са предивним погледом на целу подолимпијску ривијеру, заштићен од Грчке државе као споменик културе.

Оно што је држава заштитила је заправо архитектура, односно стара македонска градња, где се све куће морају типски градити, те тако чак и хотел са пет звездица споља изгледа као мала кућица, беле фасаде у комбинацији са природним материјалима каменом и дрветом. У селу има мноштво прелепих, старих и у потпуности реновираних кућа.

Пошто се село налази на брду, четири километра изнад магистралног пута, што значи да је ван главних токова, Грци нису имали намеру да улажу у обнову кућа. У неком моменту куће су биле потпуно пропале и напуштене. Локалци причају како су туристи, углавном Немци и Енглези, средином 90-тих година XX века, током свог летовања „пронашли“ село, одушевљено покуповали све старе куће и реновирали их, поправили дрвене ограде и плочник на старим улицама. И док су Грци дошли себи, највећи део овог етно села је постао власништво странаца. Село је данас изузетно чисто, препуно разнобојног цвећа и шармантних сеоских старетинарница: стари рамови за слике, фењери, свећњаци, фруле само су неки од предмета које овде можете купити.

У центру Старог Пантелејмона налази се трг на којем су смештени црква, радње са сувенирима, традицонални ресторани чије се баште налазе у хладу стогодишњег платана су печат овог места.

 

12. дан – напуштање објекта, полазак аутобуса у време добијено од стране представника агенције. Дневна и ноћна вожња са успутним задржавањима ради одмора.

13. дан – долазак у Београд у раним јутарњим сатима.

НАПОМЕНЕ:

  • Рок за пријављивање учешћа је до 6. септембра

  • Пешачења са успонима у НП Олимп су средње захтевна, а организујемо их у најатрактивнијим локалитетима планине. 

  • Ситуација одустајања учесника, из било ког разлога, регулише члан 7. став 3 Правилника о извођењу акција

    Учесници акције су чланови Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

 

ОПРЕМА: за све пешачке туре обавезна је летња планинарска опрема (гојзерице и мали ранац са водом и храном за успут), штапови и заштита од сунца и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  од 100 до 150 €, у зависности од смештаја. Приликом пријављивања се измирује аконтација у износу од 50 €, а остатак у ратама (до 01.09.2017.). Учесници са незмиреном чланарином уплаћују још 100 дин.

Вила ДИМИТРИА 

Студио 1/1 150 €

Студио 1/2 125 €

Студио 1/3 100 €

Вила ЈАНИС

Студио 1/2 110 €Грци воле да кажу како је ово Зевсово купатило! :-)

Студио 1/3 100 €

Вила КЕТИ

Студио 1/2 125 €

Студио 1/3 100 €

Котизација обухвата:

–услуге смештаја на бази најма апартмана (студији) на бази 10 ноћења.

–превоз аутобусом високе туристичке класе на релацији Београд – Лептокарија – Београд, са пратиоцем групе.

–сервис представника агенције организатора.

–трошкови организације акције.

Котизацијом није обухваћено:

путно здравствено осигурање је обавезно.  Ко га нема може га обезбедити преко Клуба под најповољним условима.

-факултативне излете, улазнице о остали индивидуално и непоменуте трошкове.

-трошак најма аутобуса или возила рента кар за организацију планинарских излета.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Maње позната Стара планина

Настављамо да откривамо тајне и „рупе на карти“ Србије! Настављамо да упознајемо сваки кутак, специфичне природе и културе наше земље. Стара планина, увек тајанствена и мистична, овог пута показаће нам црвени кањон реке Темштице,  бигрене водопаде, кањон укљештен међу назупченим кречњачким кулама, али и тужну причу демографског одумирања старопланинских села. Открићемо једну, некада строго скривану, велику војну тајну, и једини пећински цртеж у Србији!  Забачене микрорегије Заглавак и Буџак (општине Кнјажевац и Пирот) су једне од најинтересантнијих предеоних целина Старе планине. Изоловани географски положај је допринео многим етнолошким и антрополошким специфичностима (чак 75% општине Књажевац  се налази изнад 450 метара надморске висине)  Детаљнији план који следи не може нам показати баш све, оставимо ипак нешто и за саму авантуру из које се може много сазнати о географским процесима најзабаченијих делова  Карпатске Србије.

Петак, 14. јули:

ПОЛАЗАК  у 16 h са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Путујемо аутопутем до Ниша, а одатле магистралом ка Пироту, да би најзад скренули ка селу Темска. Логор подижемо у прелепој долини реке Темштице, вечера из котлића, друшкање уз ватру, снови у боји 🙂

Субота, 15. јули:

Устанак сабајле око 6 h, пакујемо шаторе и крећемо у прву авантуру.  Кањон реке Темштице, чудесне формације црвених пешчара. Мала хидроелектрана „Темац“ прелепо је уклопљена у крајолик и видиковац изнад ње са ког се пружа прелеп поглед на цео кањон и околни пејзаж, саграђен од црвеног пешчара старог око 300 милиона година стварајући вандредну лепоту.

03 DSCF0617p 01

Река Темштица (у горњем току се назива Топлодолска река)  је дом поточне пастрмке и речног рака што указује на веома висок ниво чистоће воде и омиљена је међу мушичарима.

IMG_4605  

Комби нас чека у самом кањону кроз који пролази локални, асфалтни пут. Настављамо ка северу до следећег нам одредишта – прелепог водопада Бигар, високог 35 m. Изнад њега се налазе каскаде, слапови и чиста језерца, крај којих се пружа пут у један крајње интересантан религијски објекат – манастир Светог Онуфрија из XV века. Свети Онуфрије аскета, светац који се одрекао цивилизације у потрази за Богом, се феноменално уклапа у цели ток наше приче. Сам манастир је био напуштен више од педесет година, све док се није ту населио отац Никанор 2007. године, који је попут Онуфрија одабрао живот далеко у дивљини. Никанор и његове домаће животиње су једини домаћини и становници манастира изнад водопада.

04 05 

Пут настављамо ка селу Габровница, које се налази у жаришту депопулационог простора!  Последњи пут када сам посетио ово насеље 2010. године било је 5 становника, видећемо кога и да ли ћемо сада затећи  житеље и чути њихове интересантне приче о животу и одумирању овог краја. Овде посећујемо некада велику војну тајну која је била у склопу пројекта израде нуклеарне бомбе у СФРЈ. Угашени рудник уранијума, у тајности грађен у тајности експлоатисан и у тајности затворен. Изблиза ћемо имати прилику да видимо напуштен комплекс рудника, уранијумов отпад, открићемо приче које ће бити крајње интересантне и несвакидашње за ово место.

Убрзо још једна тајна, али много старија од рудника, старија од савремене цивилизације – једини пећински цртеж у Србији, коњ који галопира још из времена бронзаног доба! После пећине Коренатац, подижемо логор, спремамо вечеру уз ватру и са ватре :-). Ако буде било учесника који би коначили у домаћој радиности, овде ће постојати и та могућност.

 

Недеља, 16. јули:

После богато испуњене суботе, рачунамо да ово недељно буђење неће бити ефикасно. Али најкасније у 9 h морамо кренути ка селу Доња Каменица! Тамо нас очекује бајковит призор из средњег века, минијатурни Нотр Дам, црква Пресвете Богородице из XIV века. Овај објекат као и многи други из наше  авантуре нашли су своје место у популарној књизи „Чудесна Србија“.

Пут нас затим води, далеко у дивљину, у хорорични пејзаж првог угашеног насеља у Србији, које је 1998. године остало без последњег становника – Репушница. Овде ћемо прошетати насељем без човека, без лавежа паса, галаме кокошака, без питомог сеоског живота. Разговараћемо о депопулационо најугроженијој територији и о самом процесу „Беле куге“ , историји настанка и рађања, успона, стагнације и смрти села Репушница. Дело природе, над делом човека, који је ово место напустио пре 18 година.

После Репушнице време је за прави одмор: вадимо купаће костиме и на месту Бараница, Трговишки Тимок, време је за купање и уживање у природи! Прави предах који ћемо сви са нестрпљењем очекивати!

Oвде смо дошли до краја наше несвакидашње и необично садржајне туре, откривања тајни Старе планине. Као што верујем да и сами закључујете, ова акција је изразито едукативног карактера и није кондициони захтевна (нема дугог пешачења нити успона), тако да смогу учествовати и они са скромнијом кондицијом. У Београд стижемо око 23 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: шатор, врећа, подлошка, батеријска (чеона) лампа, храна, посуда и прибор за јело, мали ранац за дневна пешачења, вода, гојзерице, штапови, одећа примерена временским условима, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина и купаћи костим.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.500  дин

4.400  дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата превоз, две логорске вечере и организационе трошкове.

_DSC3416 010 IMG_4576 011

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.