Архива за pešačenjem do zdravlja

Тометино поље

Ово је предео аутентичне амбијенталне, лепоте коју карактеришу непрегледни хоризонти по којима су расуте формације борова и бреза, што у јесен даје изузетне контрасте боја. Кроз тако заносан крајолик, вијугаво тече Каменица и могло би се рећи да у нашој земљи нема много предела тако наклоњених пешаку, јер нема места куда се не може проћи и где се не може прићи. Свуда се пред вама простиру видици, заталасана пространства ливада, поља и брежуљака, прошараних белим стадима, боровим шумама, белим брезама на црним стенама, те брзим и бистрим планинским речицама: Белом и Црном Каменицом, које се спајају у Каменицу а негде успут им притиче и Козлица; пречисте и пуне ракова и риба.

Иначе, Тометино поље се простире у подножју Маљена, између Пожеге и Дивчибара, на 750 m надморске висине и једно је од оних места где се не долази случајно, већ искључиво са намером. Ретко насељено (број житеља је у константном опадању), својим амбијентом потпуно одудара од суседних, шумовитих и туристима крцатих Дивчибара.

Оно што плени је неописива ширина простора, што Тометино поље чини посебним и препознатљивим. Отуд се са ове акције увек доносе предивне фотографије! У том смислу, захваљујемо нашем члану Зорану Симићу, чије фотографије илуструју овај програм.

 ранч "Орлово гнездо"

ПОЛАЗАК  у 7 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Дођите 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у  поласку. Без кафе паузе, за 2 сата стижемо до тачке где напуштамо возило и крећемо у брда. Не брините, кафу и доручак имаћемо на много лепшем месту   🙂

Пешачење почињемо у селу Тометино поље на месту где се спајају Бела и Црна Каменица у реку Каменицу. Пратећи њен ток почињемо успон ка врху Голо брдо. Крећемо се колским путем, преко пашњака до видиковца Клик који се налази изнад ранча Орлово гнездо, одакле пуца поглед на кривудави ток Каменице, простране пашњаке, локална домаћинства, разбацана по брежуљцима прекривених травом, камењем, усамљеним дрвећем, омањим шумарцима, белих бреза и белим стадима.

Са врха Влашића

Одатле се спуштамо на Kaменицу, прелазимо је преко моста и после пређених 5,5 km, стижемо у домаћинство Милинковић на кафу и доручак (лепиња и кајмак). После паузе прелазимо код самог ушћа реку Козлицу, (с’камена на камен ), пењемо се на гребен висине 639 m и одатле стазом дужине 1,5 km стижемо на врх Влашић (716 m нв) који нам је све време у видокругу јер доминира околином. Са стазе се пружа поглед на Каменицу, Дивчибаре, огромна пространства овог предела јер је то највећи врх у близини. Поглед на две планинске реке пружа леп, надахњујући призор. Настављамо кроз борове и брезове шуме, каменитом стазом обраслом густим бокорима траве, преко меких ливадских травњака, и  камењара. Импресије из ових предела човеку заиста „обнове батерије“, а необична ширина хоризонта вуче ка још једном брежуљку, па другом, петом и чини се да би тако могли од свитања до сумрака!

Са врха се спуштамо у корито реке Козлице (525 мнв), поново је прелазимо, и идемо крај ње прелазећи je неколико пута с’ камена на камен, уживајући у сваком направљеном кораку, са безброј кадрова за љубитеље добре фотографије.

Из корита Козлице, савијамо на горе, ка Цицовићима и за 3 km стижемо до пута који води до места где нас чека наше возило, до кога одатле ходамо још 2 km.

Траса није напорна, захтева средње кондиционе способности и дуга је 14,5 km са 690 m и 660 m спуста. Неопходна је адекватна обућа (гојзерице) и рачунајте на прелазак реке 3-4 пута (можда и са преобувањем,

што зависи од водостаја, али и вештине оног што прелази). Овде можете видети висински профил и теренски приказ трасе.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена временским условима заштита од ветра и евентуалних падавина и подметач за седење за време ручка.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ1.700 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20.00 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74,   gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Торничка Бобија – кров Азбуковице

Ако сте чули за Азбуковицу, чули сте и за лепоту која одликује овај брдско-планински предео на крајњем западу Србије, ако нисте то је зато што је овај крај некако остао по страни због слабо развијене путне мреже. Азбуковица је простор оивичен Дрином на југозападу, Ваљевским планинама на истоку и Соколским планинама на северу. Испресецана је сплетом мањих река од којих су најпознатије Трешњица и Љубовиђа. И да знате, ова насловна фотка није никаква шминка, такав призор би требало да затекнемо!

Својим највишим врхом Торничка Бобија (1272 m н.в.), као и положајем и експонираношћу, са правом, носи епитет Кров Азбуковице. Ова дивна планина налази се на крајњем западу низа Ваљевских планина. Одликује је изузетна разноликост флоре и фауне,али оно због чега је сви воле су не само бројни феноменални видиковци, већ и нарочита уређеност, захваљујући Стојану и шумару Пери, који брину о Бобији, као о својој кући и дворишту, те се има утисак да сте у каквом планинском парку. Иако својим лепотама заслужује да буде редовна дестинација сваког љубитеља природе, због лоше путне мреже неоправдано је остала релативно мало посећена. Ми смо разбили та „табу“, заволели сте Бобију.  Погледајте како је то једном изгледало 🙂

Аца и Јаца

За извођење ове акције изабрали смо средину октобра очекујући шарену јесен, што ће целокупан амбијент и видиковце учинити раскошним: листопадне крошње добију жуто црвене нијансе, четинари их прошарају зеленим тоновима, а на још зеленим ливадама као печурке никну стогови прикупљеног сена. Фотографије у програму су летње, али овога пута ћемо их направити и у јесењем спектру! 🙂

У ишчекивању заласка Сунца... Залазак над Бобијом, гледан с Јабланика

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 6:00 h,  правимо кратку паузу за јутарњу кафу код Ваљева, а затим настављамо преко Пецке до наше полазне тачке. Молим вас да дођете 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.

видиковац Стојковац брижљиво негована стаза, зар не?

Нашу пешачку партију почињемо у атару села Савковић. Одатле пешачимо 2 km макадамом до планинарског дома и одатле почиње Бобијска рапсодија!  Лепо уређеном стазом од дома, стижемо пред први видиковац – Стојковац. После малог предаха, ради уживања и фоткања, настављамо даље, ка следећем видиковцу:

После овог видиковца ћемо скренути са трасе ка извору Трибуће – да видимо где се рађа река позната по феноменалном кањону! Враћамо се на колски пут и настављамо ка врху Торничке Бобије (1272 m), чији ће вас призор распаметити.

Лаганим корацима... до оивиченог прилаза врху... чија је површ оивичена у облику великог срца!

Погледом ћете обухватити све испред себе; један од оних врхова где вам се чини да ништа друго не постоји и свакако онај због ког ова планина носи атрибут Кров Азбуковице. Наравно, овде је најбоље место да извадимо ручак из својих ранчева.

врх Торничке Бобије

Даље настављамо према Оштрој стени у чијој је непосредној близини рудник барита. Стаза ка њеном врху је уска и у финалу готово козја, али је то кратак потез. Сада преостаје још 3,5 km до заиста спектакуларног Дражиног видиковца, са кога се најлепше види Медведник, изнад кога се ту рађа сваки нови дан!

Дражин видиковац

Сада смо већ при крају трасе (свега километар до шумске куће, где нас чека топла чорбица). Али, пре тога стижемо до Дражине цркве. Oва црква брвнара, позната и као Рачићева црква, посвећена је Светом цару Лазару, подигнута је 1943. године, а освећена 11. јуна 1946. године. Подизање цркве се доводи у везу са пуковником Драгославом Рачићем, четничким командант Церско-мајевичке групе корпуса, као иницијатором за подизање.

Аутор: Ванилица - Сопствено дело, CC BY-SA 4.0, wikipedia

Траса није напорна, дуга је 15 km са 580 m успона и 560 m спуста. Стазе су лепо уређене, претежно се крећемо колским путем. Овде можете видети висински профил трасе и теренски приказ.

Полазимо у 18:00 h, јер треба сићи до возила 2 km, а до Београда предстоји 2 и по сата вожње.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном, штапови за ходање (нису обавезни, али ко је навикао, нека их понесе), заштита од  ветра и евентуалних падавина, чеона лампа.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.700 дин

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74,  gordana@serbianoutdoor.com

Бобија и поље невена... Поглед на Медведник са Дражиног видиковца

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Крупајско врело, клисура Осанице и прераст Касоње

Од многих Хомољских лепота, одабрали смо неколико оних које пружају чисто задовољство, без много труда. Живописна Осаничка клисура, богате орнаментике, украшена једном прерашћу, вештачким језерцетом и водопадом и најлепше врело, са тајанственом пећином и термалним извором у непосредној близини. Акција није кондиционо захтевна и прилагођена је свим узрастима, што је чини приступачном баш сваком.

На лепоту нико није имун, а хедонизам јача организам! 🙂 

Током проласка клисуре газићемо воду и имати прилике за пливање, тако да се сходно томе треба и опремити (обућа згодна за воду, купаћи и пешкир).

ПОЛАЗАК  тачно у 7.00h са паркинга у Устаничкој 125, код нашег Клуба. Дођите 10-ак минута раније како не бисмо каснили са поласком.

Када се крене на ову страну, пролази се Каменово – село пчелара, због чега ћемо ту направити паузу, оплемењену пчелињим производима породице Караџић 🙂

По легенди је селo своје данашње име понело у турском периоду, када је сеоски ловац силовао младу девојку која је чувала стадо оваца. Пресудише му код записа, каменовањем до смрти и од тада је село најпре названо Каменовање, а потом било скраћено у Каменово. Сирота девојка нијеСпоменик пчели у Каменову могла да преболи срамоту, већ се обесила о греду у вајату, а ловчева фамилија се, из страха од освете, одселила незнано куд.

Ово село је познато по дугој традицији пчеларења, једино које је за време Турака плаћало харач (десетак) у меду. Умеће гајења пчела су у село донели монаси манастира Витовница. Стога се сматра да традиција пчеларења у овом селу траје од XIV века. Данас, са скоро 3000 пчелињих друштава, на сваког становника села долазе 2,3 кошнице по чему је Каменово рекордер у Србији. У 2011. години је у овом селу произведено 150 тона меда, што је 5% укупне производње меда у Србији, а 50% матичног млеча произведеног у Србији потиче из Каменова. Једном годишње се одржава у овом селу и сајам пчелара, манифестација „Дани млавско-хомољских пчелара“. У центру села постоји бронзана скулптура пчеле која је симбол села.

Улазак у клисуру Осанице Водопад и језерце  Брана језера

Пут настављамо према Крепољину и селу Осаница, којим тече истоимена река. Надомак села, она је уклесала прелепу клисуру, коју краси и један природни камени мост (прераст Касоње). На самом уласку у клисуру је и мало вештачко језеро, које по врелом дану пружа пријатно освежење 🙂

ПОЛАЗАК:  тачно у 07:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), дођите 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца и паузу за јутарњу кафу уприличићемо у Каменову – селу пчелара.

Насеље Осаница налази се у повељи кнеза Лазара, које је дао манастиру Горњак 1380. године. Легенда каже да су Словени насељавајући Источну Србију и крчећи шуме наишли на осе које су се ројиле око велике дивље крушке, препуне крупних и мирисних плодова. Зато помислише да ће и њима ту бити добро, ако је и осама, те подигоше насеље коме дадоше такво име.

Осаница је једино село које је након пустошења и расељавања Хомоља приликом сеобе српског народа 1690. године, поново обновљено на истом месту. Данас је на четвртом месту у општини Жагубица по броју становника и по површини атра.

Возило напуштамо у центру села и полазимо према клисури. Запазићете необичан спој старе и нове архитектуре, сусрет традиције и нових трендова, као и две статуе испред једне стамбене зграде: фрулаш и бушин или bucium – древни чобански инструмент за чије звуке се верује да растерује зле силе. У самом почетку клисуре, одмах после језерца, је одлично место за ручак, пошто има клупе и сто. Даље настављамо до прерасти, ходајући клисуром, чије дно светлуца лискуном, полако јер се ради о врло фотогеничној клисури! Шетња је кратка и без успона (укупно 2 km).

У клисури... У клисури... Завеса од бршљена на Касоњу

Пошто се најлепше оставља за крај, одвозимо се до тајанственог Крупајског врела, очаравајуће лепоте. То је место које се гледа дуго, док вам тиркизне нијансе кристално прозирне воде, пију из очију…

Смештено испод западног кречњачког одсека Бељанице, са десне стране Крупајске реке, на 220 m надморске висине, ово крашко врело са непосредним окружењем од 9 ha заштићено је као споменик природе од националног значаја, а по морфологији свог изворишта, хидролошким функцијама и пратећим природним обележјима једно је од најрепрезентативнијих гравитационих врела. Температура воде на извору се креће од 9-11° C. Спелеоронилачким истраживањем у 1998. године,  откривено је постојање преко 70 m дубоког инверзног крака пећинског сифона којим воде врела доспевају из кречњачког масива Бељанице.

 Крупајско врело
Првобитни изглед врела је промењен изградњом бетонске бране за потребе млина који и данас ради. Пре изградње ове бране вода је великом снагом истицала из пећине праћена хуком воде. Брана је формирала језерце, извор је потопљен и види се само део отвора пећине. Вода се прелива преко бране атрактивним водопадом и тече 450 m до ушћа у Крупајску реку.
Термални извори и ресторан

Ресторан и термални извор, за крај 🙂

У непосредној близини  врела налазе се два јака термална извора са температуром воде од 26,5 °C. Захваљујући томе овде остајемо до поласка (у 20:00 h крећемо за Београд, где стижемо до 23 h).
ОПРЕМАгојзерице, или патике, опциона обућа за воду (због Осаничке клисуре), одећа прилагођена временским условима, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Гордана Атанасијевић

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

фото: Саша Вељковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Светлост Овчарско-кабларске клисуре

Зашто „Светлост“? Једноставно зато што је овај предео изузетно популаран због јединственог сплета природних лепота и споменичких вредности, чиме вековима привлачи пажњу. Њено основно обележје чини рељеф, упечатљиви масиви Овчара и Каблара, по којима је и добила име. Западна Морава између њих твори изразите, тзв. укљештене меандре. Мало је која клисура тако украшена, и још приде обогаћена лековитим, термалним изворима као ова.  Али, ниједна  у нас не крије у себи толики број углавном очуваних средњевековних манастира, по чему је, као и по уметничкој вредности, ова група манастира одмах иза Фрушкогорске. Овчарско-кабларска клисура је дуго остала изван животних токова. Тек оснивањем монашких заједница овај простор почиње да се користи, а доцнијим ретким истраживањима, то је постао примарни мотив посете.

Ова акција посвећена је управо томе и зато смо изабрали лагану стазу, без успона на врхове, како бисмо се посветили знамењима која су такође њени значајни атрибути. У техничком смислу, то значи да акција није кондиционо захтевна и као таква је приступачна свима. Пролазимо трасу која повезује четири манастира и бигрене слапове на Моравици. За оне који нису толики штребери, ту је и базен у Овчар бањи 🙂

 

Међу најстарије материјале о овом пределу, спадају путописи Евлије Челебије из 1662-ге године, где се између осталог наводи:

“… У близини овог насеља у планинама богатим дрвећем, налазе се купке села Бање. Још у доба хришћанских краљева на овој лековитој води подигнуте су величанствене високе куполе, велики басен, многобројни хладњаци, халвати и свлачионице. Ту се годишње у доба лубеница сакупи 40-50 хиљада душа, одржавају панођури, тргује. То је величанствено излетиште и место за уживање. Како је вода тих бања јако топла, то се води купке додаје нешто хладне воде.”

А Каниц Феликс бележи следеће:

“… И Србија има свој Монферато и свој Атлас. Само он није ни као први који је из земље изникао попут високе купе окружене брежуљцима, ни као други, који је “планинска катедрала анатолског хришћанства” господари валовима Стримонског залива; у дубокој клисури између Овчара и Каблара леже на обале реке по четири манастира, са својим причама о некадашњим чудима, тако скривени од погледа пролазника

ПОЛАЗАК: са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.00 h. Путујемо Ибарском магистралом до Овчарко кабларске клисуре. Ту напуштамо возило и одатле почињемо пешачење стазом  од манастира Преображење, стазом дугом 13 km са висинском разликом од око 750 m.

Овај манастир се првобитно налазио са друге (леве) стране Западне Мораве али је срушен 1910. због градње железнице Чачак-Вишеград. У њему се живи по »јерусалимском типику« по којем живе и монаси Хиландарци на Светој Гори. Био и остао поштован као велика светиња.

Први помен манастира Преображења у писаним изворима везан је за 1525. годину. Стари манастир Преображење је порушен како би се изградила железничка пруга према Ужицу. Постоје бројни записи о томе какве су последице имали људи који су одобрили и наредили рушење овог манастира. Старо Преображење је било пусто све до обнове 1811. године када је обновљен од Епископа Никифора. Манастир су посећивали Јоаким Вујић, Вук Караџић, када је био и калуђер манастира, Исаија, који је још за живота био поштован као светац. Манастир је одувек живео са молитвом и од молитве, монашки скромно.

Ново Преображење је подигнуто на супротној (десној) страни Мораве, у подножју планине Овчар. Нови манастир Преображење је освештао Владика Николај Велимировић, тада епископ Жички, на дан Покрова Пресвете Богородице 1. (14.) октобра 1940. године. Владика је том приликом поставио игумана Васијана за старешину манастира. »Тада им је Владика Николај дао флашу вина, просфору и једну флашу уља. У аманет им је оставио да не смеју имати стоке ни имања већ да живе само од молитве и да она буде извор прихода.«

Црква манастира Преображење је мала, проширена затвореним тремом. Украшена је руком Ивана Мељеникова 1940. године када је урадио иконе, дуборез иконостаса и две фреске. Слава манастира је Преображење Господње 19. августа (6. августа по јулијанском календару). Под управом Манастира Преображење су и две необичне светиње у непосредној близини, Црква Савиње и Кађеница.

Пут до манастира Сретење води нас 2 km уз Короњски до. ка врху планине Овчар на 800 метара надморске висине и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

По писаним подацима овај манастир се први пут помиње у манастиру Јовању 1571. године, а спомиње се и његово рушење 1623. године, што његово настајање и постојање датује за претходни временски период. Предање вели да је са врха Овчара бачена круна(корона) па се гледало где ће да падне, ту ће се градити црква. По том догађају се и брдо изнад самог манастира зове Короњско брдо. Манастирска црква је обновљена трудом монаха Никифора Максимовића, који је после обнове манастира Преображења, 1818. године почео обнову манастира Сретење, тада је обновљена црква, конак, бедеми. По жељи Кнеза Милоша, ради великих заслуга је произведен за архимандрита манастира Сретење, а касније је хиротонисан за Епископа Ужичког, Нићифора Максимовића. Упокојио се 1853. године и сахрањен је у сретењској цркви.

Живопис наоса, олтарског простора и зидане олтарксе преграде из 1844. године рад је Живка Павловића из Пожаревца, док је Никола Јанковић аутор сликане декорације припрате. На строгост у избору, како иконографских тако и ликовних решења, и овако конзервативног зографског сликарства, са тек понеким елементом барока, утицао је дубоко религиозан Нићифор Максимовић. Олтарска фреска приказује свештеника коме је Анђео везао руке јер је недостојан и неспреман да служи Свету Литургију.

Наредна 2,5 km настављамо преко Сретенске косе према манастиру Свете Тројице, угњежђеном на шумовитој падинини Овчара, у атару села Дучаловићи, на територији општине Лучани и представља споменик културе од великог значаја. За оближња села он је  парохијска црква, а по лепоти се битно издваја од осталих манастира.

Сматра се да је манастир Свете Тројице настао кад и манастир Благовештење, у XIII веку. Поуздано се зна да су га градили калуђери манастира Сретење. О њему су први писали Јоаким Вујић и Вук Ст. Караџић у својим делима у XIV  веку. Први пише о терору Ћаја-паше и одвођењу робља током Другог српског устанка, као и факат да је то робље спасао, плативши оштету Милош Обреновић маја 1815. године. Вук описујући манастир, налази да је „тврђи“ од Благовештења, да има кубе и да унутрашњост није „моловата“ – виде се голи зидови. Око цркве је десетак конака на спрат, а има и других зграда које су у лошем стању. Такође Вук није нашао ту калуђере, јер их није било. Живела су ту два свештеника, отац и син са породицама, који су морали да иду и раде у надницу по „својој нурији“ (парохији).

Манастир је пострадао од воде која је извирала изнад манастира, али лоше каналисана оштетила је саму цркву и здања, јер се у порти изливала. У међуратном периоду манастир је потпадао под манастир Сретење. У запуштеној унутрашњости није било ничега. Више пута је напуштан и обнављан, да би пред Други светски рат Владика Николај Жички уз помоћ сретењског игумана Атанасија обновио манастир, међутим манастир је убрзо, 1941. године, два пута бомбардован од стране Немаца. Манастир се коначно обнавља 1979. године и слави Силазак Светог Духа на Апостоле (или: духови, тројице,педесетница) празнује се педесети дан по Васкрсу. У њему је иконостас који је урадио Никола Марковић 1868. године и две вредне фреске из XVII века. Света Литургија се служи сваке суботе, недеље и празником са почетком у 8 часова.

Спуштамо се изнад тока Тројичког потока до Моравице у Овчар бањи и одлазимо  до места чаробне лепоте, које се ретко посећује – бигрене каскаде Моравице, илити Бањски поток са бројним слаповима и водопадом! Од манастира до Бањског потока дели нас 2,5 km, углавном спуста.

фото: Милош КараклићДо следеће одреднице дели нас километар. Спуштамо се до Мораве, прелазимо с друге стране моста, и посећујемо манастир Благовештење. Он се налази под Кабларом узводно уз Мораву, с леве стране реке, изнад саме хидроцентрале Овчар Бања и убраја се у споменике културе од великог значаја. Иначе, да је монашки живот ових предела и даље врло динамичан сведоче новији догађаји, као они у манастирима Стјеник на Јелици, Вазнесење на Овчару, па и у овом. Чућете о томе на лицу места…

Црква има основу у облику крста са апсидом на истоку. На западу уз њу је у новије време прислоњен један трем с дрвеним стубовима. Кубе носе луци подухваћени пандантифима. Свод је обличаст. Осмострани тамбур кубета израђен је од тесане сиге. Судећи по кубету, могло би се претпоставити да је и остали део цркве од истог материјала. Изузетак би вероватно чинио олтар за који је Вук забележио „да је нађиват“ пошто се „некад био одвалио и срушио доњу страну ћелија“.

Извесни архитектонски елементи указују да је Благовештење могло бити сазидано у време процвата тзв. „рашке школе“, тј у XII-XIII веку. Међутим натпис изнад улазних врата на западном зиду цркве, у трему, каже да је храм подигнут 1602. Године:  „Изволенијем оца и поспешенијем сина и свршенијем Светог духа сазда се сиј свети и божествени храм Благовештеније пресвјатија владичице наше Богородице и присно дјеве Марије в времена тешка и нужна, трудом и усердијем игумана кир Никифора с братијами и сврши се в лето 7110. тј. 1602. године.

Други запис у цркви на северном зиду који одваја наос од припрате, обавештва да је унутрашњост храма жиописана 1632. године.

Од старог иконостаса је остала сачувана престолна икона са Христом из времена оснивања. Манастир је познат по преписивачкој школи.

Враћамо се у Овчар бању и у 19.30 h полазимо за Београд, где стижемо до 22.30 h. Ову акцију одликује умерена кондициона захтевност, што је чини приступачном и за почетнике.

ОПРЕМА:   гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена времену, слојевита, заштита од ветра и евентуалних падавина, а ко жели и неопходан прибор за базен.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ се обавља испуњавањем формулара испод, или на састанцима Клуба средом у 20 h, када можете добити и детаљније информације директно од организатора акције.

Приступницу можете преузети ОВДЕ.

Поглед са Овчара

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Космај

На 40 km од Београда налази се друга по висини планина у Србији – Космај. Од позади, наравно, јер само је Авала нижа од његових 628 m 🙂  Да ли што је близу, па као да заборавимо заиста прелепу природу Космаја, кога краси пријатна клима благог поднебља, пространи пропланци, бујни пашњаци и чак 95 извора! Изнад њих протежу се густе листопадне и четинарске шуме. Главни гребен Космаја је полумесечастог облика и пружа се у правцу југозапад-североисток а на њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Када се по чистом дану са оног најсевернијег баци поглед ка Београду могу се видети први солитери на Бањици. Видећемо каквом ће нас видљивошћу дочекати Космај 15. децембра, али смо тај дан планирали овако:

манастир Кастељан Споменик

ПОЛАЗАК:  у 8 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Дођите 15 минута раније, како не бисмо каснили у  поласку. Возимо се аутопутем преко Малог Пожаревца до етно села Амерић где ћемо направити паузу за кафу.

Након паузе возимо се до Космаја где на Змајевцу напуштамо возило и крећемо на нашу туру која је дугачка око 10 km са неколико успона и спуштања. На почетку нас  чека успон од неких 160 m ка видиковцу Кошутица који се налази на надморској висини од 460 m одакле се пружа леп поглед. Одатле се спуштамо ка виноградима Карвел и настављамо према манастиру Кастељан, заправо његовим остацима. Од манастира Кастељан се пењемо до Спомен костурнице и споменика Незнаном  Космајском јунаку из 1914.

 фото: Дуле Опачић

Након успона од неких 200 m следи нам спуштање до манастира Тресије. Ова траса нам је дугацка 6,5 km и ко жели може овде завршити туру где ће га возило након обиласка манастира пребацити до ресторана где ће сачекати остатак групе. Остали настављају пешачење од манастира Тресије ка врху Космаја и споменику Борцима Космајског одреда из 1945. Та траса је дугачка око 2,5-3 km са успоном око 200 m. Ту се завршава наша пешачeње, после чега следи заслужени ручак или кафа у ресторану.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена враменским условима заштита од евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.000 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Ненад Јовановић

 065 99 22 782
nenad@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Пашће и 14 километар… од Кадињаче до Стапара!

Упознавање чланства са природним лепотама села Стапари, које припада Златиборском округу, постало је препознатљив део рада Клуба. До сада смо неколико пута прошли клисуру Ђетиње, која највећим делом припада Стапарима, у пролеће 2016. године смо открили још један бисер овог села, врело Постјеницу са мноштвом бигрених каскада и мањих водопада. Овог пута смо решени да вам показемо горње регије села, на знатно вишим надморским висинама, чија лепота крајолика не заостаје.

Већи део стазе пролази висораван Поникве, која доминира овим пределом. Она се простире као стражар над овим крајем будним оком гледајући на Јелову гору, Кадињачу, Овчар и Каблар, Дрежничку градину, Златобор, Тару, кањон Дрине, Дебело брдо, Повлен, Буковик, највишу тачку Стапара 987 мнв… Траса није тешка и погодна је за све узрасте, тј. оне којима не представљају проблем мање узбрдице,  дужина стазе око 14 km, са незнатном висинском разликом, до 200 m. Пролазак овог заталасаног предела пружа уживања у прелепим видиковцима, а успони на питома узвишења: Шанац, Пепељске стене, Јарчево брдо, створиће љубав на први поглед!

ПОЛАЗАК:  тачно у 6 h, са паркинга крај нашег Клуба. Дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

 тунел Кадињача фото: Неле Мирковић

Полазна тачка је легендарна Кадињача, превој на 795 мнв, недалеко од Ужица, где се у II св. рату одиграла значајна битка, после које је након 67 дана пала Ужичка Република. Сада је ту спомен комплекс, подигнут за сећање на пале борце Радничког батаљона, вредан дивљења. Овде ћемо се задржати око сат времена, како би обишли комплекс, уживали у погледу на околину и посетили две музејске поставке: једну посвећену борбама из II св. рата и другу везану за НАТО агресију 1999. године.

 Спомен комплекс на Кадињачи Ноле у обиласку трасе

Настављамо даље земљаним путем који води кроз омање шумарке, који се наизменично смењују, брезе, четинари и букве, у чије крошње се често уплете ветар па нам шапуће важне приче ових крајева. Након првог пређеног километра, десно се отвара видик са кога се као на длану види спомен комплекс Кадињача, над којим одвајкада стражари лепотица Јелова гора.

јесењи колорит сета...

У сенци две огромне букве се налази извор са водом богатог укуса, не пропустите да допуните своје резерве. Пролазимо поред покошених ливада, уређених малињака, њива на којима се обично сеје надалеко познати по квалитету поникварски кромпир, види се да је село живо и да се ради пуном паром. Пролазећи поред кућа, свако би вас радо дочекао и угостио уз чашицу разговора и неког домаћег пића. На првом узвишењу, окружен прелепом шумом четинара, један вредан домаћин Мирко је почео да гради етно село, по својој мери и укусу, за себе и своје пријатеље. Мирко ће нам ако време и услови буду дозвољавали припремити окрепљење а можда и направи домаћински доручак.

Настављамо на узвишење Шанац на ком су се одигравале разне битке кроз историју за одбрану земље од непријатеља. Са овог узишења се види аеродромска писта и планине на хоризонту од Каблара од Таре.

Настављамо даље утабаним стазама паралелно са пистом према локалитету Пепељске стене, са кога се види Тара, кањон Дрине, део Босне и село подно стена Пепељ.

Благом узбрдицом се пењемо на последње узвишење данас Јарчево брдо, које је на самој граници са атаром села Биоска, на ком се у не тако далекој прошлости у време великих верских празника, одржавао вашар, на који су долазили мештани свих околних места. Одавде се види цео рељеф Поникава (918 мнв) и околне планине.

Стаза пролази поред бившег војног аеродрома Поникве, који је изграђен у дужини од 3 km на најравнијем делу висоравни. Свуда су видљиви трагови НАТО агресије и огромна штета која је десетковала сву пратећу инфрастуктуру и објекте.

Након спуста према крају писте а због краткоће јесењег дана чека нас наше возило да нас превезе неколико километра до насељеног дела села. Одатле настављамо делом асфалтираним путем, макадамским, који води поред многобројних домаћинстава, њива, воћњака, пашњака, дивне букове шуме, према централном делу села до етно домаћинства, где нас чека заслужен одмор, са богатим домаћим послужењем (500 дин). У домаћинству се могу купити и домаћи производи.

Након упознавања природних, историјских, културних и традиционалних вредности овог поднебља верујемо се да ћете нас следити на некој новој акцији где ћемо вам представити још неке од вредности овог краја. Пут је дуг и у Београд стижемо у 23:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, одећа прилагођена временским условима, заштита ос ветра и евентуалних падавина, мали ранац са храном и водом за успут, пробука, подлошка за седење.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800дин.

1.700 дин за чланове са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата превоз и организационе трошкове.

Котизацијом нису обухваћени: оброци у етно домаћинствима, улазнице у музеј.

Цена оброка ће бити накнадно ажурирана.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ТАКОВСКИ ВИСОВИ – од Илиака до Савинца!

Без помпезног назива, ова  пешачка партија Вас свакако неће оставити равнодушним, показаћемо вам како се обичан дан, једном планинском шетњом може учинити врло посебним. Правац Таковски крај!

фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 7:00 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.  Путујемо Ибарском магистралом ка Љигу, на бензинској пумпи у Ћелијама, правимо паузу за јутарњу кафу. У село Семедраж  стижемо у 10:30 h.

Од Семедража, крећемо на врх Илиак (510 m), који се налази изнад Брђанске клисуре, коју смо при доласку прошли аутобусом. Врх је каменит, без растиња, па пружа велелепан видик на околне, мање врхове, као и на  Мали Вујан 745 m, са десне стране, који је једино већи од њега у близини, а лево у даљини поглед досеже  до Овчара и Каблара.

фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић Овчар и Каблар, фото: Дуле Опачић

Са врха спуштамо се ка реци Дичини. Не газимо реку, већ је прелазимо мостом, па испод ауто пута, почињемо успон (са 310 m) на Стражевицу  (516 m). Са врха који је делимично без растиња, и самим тим видиковац на прелеп Таковски крај, спуштамо се ка самом крају села Семедраж. Спуштамо се са Стражевице ка још једном мосту на реки Дичини и прелазимо преко њега крај старе воденице, одакле започињемо успон на наш последњи врх овог дана, Крвавац (518 m). Одатле се спуштамо ка Савинцу, чувеном излетишту Горњег Милановца, где се налази, у сред реке Дичине (али се може доћи до њих) два извора термо-минералне воде. Прошетаћемо се крај реке, и посетити манастиру и цркви Свети Сава,  где су свој мир нашли земни остаци познатих личности из наше прошлости.

фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Дужина трасе износи 13,5 km и не може се рећи да је одвећ лагана, обзиром да се три пута спуштамо по 200 m и једнако толико успона савлађујемо. Али, свакако награђује уживањем у прелепом Таковском крају, уз издашно коришћење фото апарата којима ћемо ловити сјајне кадрове 🙂

фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

При повратку, на првоју ка Руднику правимо паузу у ресторану „555“, за сумирање утисака, вечеру и окрепљење.

Ако нисте раноранилац, будите уверени да нећете зажалити, а кући се враћамо у сасвим пристојно време.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац, вода и храна за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавинафото: Дуле Опачић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Ако се формира велика група (бус) котизација се умањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА: Дупеш Чока

Крећући се од Кучева поред Краку Лу Јордана, Нереснице, Волује и Благојевог Камена, ми заправо следимо златну жилу источне Србије, идући у сам њен центар – село Дебели Луг – “Српски Ел Дорадо”. Само што је Дебели луг много старији, а читав крај има место у античким легендама из пребиблијских времена. Књиге кажу да Змај, који чува оно златно руно, за којим су трагали Јасон и древни Аргонаути, још увек баш ту негде спава… И данас, има мештана који живе од овдашњег старог заната – испирања самородног злата. На овом излету, проћићемо парче бујног царства Муме Падури, и стазе којима се ноћу до села спуштају змајеви, осетивши магију о којој смо читали као сасвим мали. Видећемо и како се испира злато, овде то није тешко, а кажу да се то не чини у Пеку, већ баш у његовим малим и бројним шумским притокама, које му хрле одасвуд, носећи собом златна зрнца… Циљ овог излета је да се опустимо, препустимо и вратимо са јаким утисцима и новим искуством. А то у овој акцији никада није изостајало!

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125, тачно у 6:00 h. Молимо вас да десетак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Пут није кратак, и зато нећемо правити успутну кафе-паузу, чека нас леп дан, ваља га искористити на отвореном. Путујемо преко Пожаревца и Кучева до села Дебели Луг.

макадамом уз Грабову реку притоке биће и овога

Пред Дебелим Лугом, или тачније код самог ушћа Грабове реке у Велики Пек, напуштамо аутобус, спремни за пешачење. Кретаћемо се најпре макадамом до старих рудника. Ту ћемо направити паузу. А ту је, између осталог људима занимљива гомила кварцног шљунка са лискуном који сија; у кварцу се и налази самородно злато, а у Грабовој реци нађен је и највећи грумен – 40 gr!

урушено старо окно улаз наши пешаци - трагачи

Обично ту и доручкујемо, понекад и уз музику 🙂 Паузираћемо и зато што је потребно да се сакупимо пред почетак успона на Дупеш Чоку. У ово доба године, она је најлепша јер су јој шуме прозрачне и сва је у жуборима својих бројних златоносних поточића. У стара окна се свакако нећемо завлачити, јер су урушена и као таква опасна.

унутрашњост старог окна Јасна и друштво... Идемо! VIA Дупеш Чока!

Крећемо се колским путем који вијуга стаситим буковим шумама, и на пар места ћемо их пречити. Како год, путања није дуга и сав напор који је потребно уложити да би се траса савладала, представља заправо овај део од окна до Дупеш Чоке. После врха преостаје гребенски и спуст. Путања дакле одговара свима.

колски пут ка Дупеш Чоки мали предах након успона И ВРХ!

Сам врх је заравањен и згодан за предах, пред спуст који је врло живописан. Овај предео на жалост нема много становника, а ретко се ко овуда креће, тако да ћемо ходати обрисима некадашњих стаза – довољно.

шумски пут низ Ваља Маре

За разлику од ранијих акција, овога пута се не спуштамо низ Ваља Маре, већ после Дупеш Чоке настављамо гребеном до коте 663 m и одатле се низ Краку Феризан спуштамо до Тодорове реке. Ускоро наилазимо до ушћа Ваља Маре, односно широке ливаде, од које почиње макадам, и по којој се сви разбацају док се не свирне за покрет 🙂

021_resize

Одатле пратимо Тодорову реку све до села, али, негде на пола нас чека Перица, испирач злата, чију причу вреди чути, а и научићете нешто о испирању злата, моћићете и да опробате срећу.

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају и ми на часу - ЗЛАТНОМ часу! Штребера има увек и свуда! ;-)

Од села нас дели 15-ак минута хода, а увек љубазни домаћини, за које сте вероватно и чули од планинара који су овде већ били, сачекаће нас, као и обично са  старим влашким специјалитетима: плашинтама и чорбицом од коприве. Наравно, ко буде желео.
Дужина описане трасе износи 15 km, са успоном од 470 m и спустом од 420 m. Терен је питом, крећемо се колским путем, стазом и макадамом. Ево и приказа на карти:Приказ трасе на топо карти

Али, оно што се никада не може измерити у источној Србији, јесу посве необични утисци, које ћете памтити. Ова акција носи управо тај печат. Интересантно је чути од Перице која је река боља за испирање – Грабова или Тодорова, и зашто…Чућете 🙂 Крај села је и сада већ позната Паунова стена над кањоном Великог Пека. За Београд полазимо до 19 h, и стижемо до 22:15 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице и камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, заштита од ветра, сунца и евентуалне кише.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, износ котизације се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић:

065 377 14 74,   gordana@serbianoutdoor.com

Ваља Маре

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ОСТРВИЦА и Породица бистрих потока

Врх Острвицу краси изузетно атрактиван, јединствен облик рељефа,  чији је настанак такође занимљив, због чега је 2009. године и проглашена за споменик природе. Са које год стране му пришли, видимо карактеристичну силуету оштре купе која доминира околином. Све карактеристичне особине које ми данас можемо видети, Острвица дугује природним процесима који су се одвијали пре око 18-20 милиона година. Саздана је од стена еруптивног, вулканског порекла, па не ретко можете чути да је купа која се данас може видети уствари угашени вулкан.

Острвица  је јако млад масив, обзиром да су прве чврсте стене на земљи настале пре 4 милијарде година. У периоду стварања овог врха, Шумадија је обиловала вулканима (као и оближњи Борачки крш). Због тога је ово подручје сеизмички активно.

Острвица има два врха – Малу (754 m) и Велику Острвицу (758 m). Чине их андезитне стена, велике чврстине и постојаности, па отуд у околини и каменоломи, чији камен се користи у путоградњи и грађевинарству.

На самој Острвици, се налазе остаци утврђеног града, чија тачна година изградње, као ни градитељ, није позната. Више о томе можете прочитати овде

 

 завршни успон

 

ПОЛАЗАК: са паркинга испред просторија клуба, тачно у 7 h (дођите 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку). Путујемо преко Љига, до маленог села Брезовица, подно Рудника, одакле започињемо наше пешачење. Међутим, пре почетка акције, свраћамо на кафу и доручак  у еколошку комуну „Породица бистрих потока“. Дочекаће нас оснивач Породице, Божидар Мандић, надалеко чувен по свом необичном животу и стваралаштву, на овом месту, на коме борави већ 40 година.

 поглед

Кратко се крећемо асфалтним па колским путем ка нашем одредишту, Острвици, који претежно води кроз шуме. При завршном успону  треба бити мало опрезнији, стаза је стеновита, а на опасним местима сајлама обезбеђена, што захтева стрпљивост у кретању. Али, напор се и те како исплати јер  поглед са врха мами уздахе, посебно оним учесницима, који се на ово омиљено планинарско одредиште пењу први пут.

Враћамо се косом преко валовитог гребена, стазом која води преко шуме и пољана, са лепим видиковцима  до асфалта, где нас чека возило које ће нас превести у еко комуну, где нас чека уговорен ручак. Тиме ћемо се придружити досадашњем броју од готово 40.000 посетилаца ове комуне за које је припремљено преко 400.000 оброка. Код овог невероватно интересантног човека који је написао до сада 25 књига, и великог броја позоришних представа. Иначе, цена за доручак, кафу и овај ручак је 600 дин.

врх пред смирај дана

Иза нас остаје 12 km и савладана висинска разлика од око 350 метара у успону и исто толико у силаску.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба

За групу преко 40 учесника цена се умањује за 200 динара

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

лети... зими...

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

КОСМАЈ

На 40 km од Београда налази се друга по висини планина у Србији – Космај. Од позади, наравно, јер само је Авала нижа од његових 628 m 🙂  Да ли што је близу, па као да заборавимо заиста прелепу природу Космаја, кога краси пријатна клима благог поднебља, пространи пропланци, бујни пашњаци и чак 95 извора! Изнад њих протежу се густе листопадне и четинарске шуме. Главни гребен Космаја је полумесечастог облика и пружа се у правцу југозапад-североисток а на њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Када се по чистом дану са оног најсевернијег баци поглед ка Београду могу се видети први солитери на Бањици. Видећемо каквом ће нас видљивошћу дочекати Космај 4. децембра, али смо тај дан планирали овако:

манастир Кастељан Споменик

ПОЛАЗАК:  у 8 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Дођите 15 минута раније, како не бисмо каснили у  поласку.

На путу према Авали свратићемо у музеј опанчарства у селу Раковица (удружење „Наше руке“), где се у пријатном амбијенту може окрепити уз праву домаћу кафу, припремљену на традиционални начин,  чијем мирису и укусу мало ко може одолети.
Цена улазнице је 300,00 динара (уз улазницу се добија и сувенир).

Пут настављамо   ка селу Кораћица, где посећујемо манастир Павловац. Идемо стазом 2 km без неког драстичног успона до остатка зидина манастира Кастељан . Одатле још 2,5 km ка цркви  Светих апостола Петра и Павла у селу Неменикуће. У Порти цркве се налази чесма са лековитом водом и дрво запис.  Сада је тело већ загрејано и припремљено за успон и од цркве започињемо успон на Космај, од 1,5 km са 219 мнв на 546 мнв колико је висок најнижи врх Космаја Бели камен одакле се по чистом дану гледајући ка Београду могу видети први солитери на Бањици. На њему је спомен костурница која је постављена у част борцима из првог светског рата погинулим у биткама за одбрану Београда. Неколико десетина метара одатле је пре неколико година израђен од дрвета, на одличном месту видиковац, то је прави потез обзиром да је планина шумовита.

 фото: Дуле Опачић

Настављамо пут  посут белим макадам камењем, како и одговара имену врха, благо се спуштајући, а онда и још блажим успоном ка централном делу планине, пролазећи кроз парк, уређеним стазама, са клупама и столовима, до великог споменика палим борцима другог великог рата. Споменик је на другом врху по висини (576 мнв). На највиши врх (626 мнв), не идемо јер га је војска Србије резервисала за своје активности.

Одавде се спуштамо мало стрмијом стазом до подножја Космаја на 492 мнв, где ћемо обићи манастир Светих Архангела (Тресије) из 1309 г. који је подигао краљ Драгутин, а камен темељац  је донешен са Свете Горе.

Дужина описане трасе износи око 10 km.

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена враменским условима заштита од евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.000 дин

900 дин  за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Стоја Богојевић

 061 170 29 55
stoja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

КОСМАЈ

На 40 km од Београда налази се друга по висини планина у Србији – Космај. Од позади, наравно, јер само је Авала нижа од његових 628 m 🙂  Да ли што је близу, па као да заборавимо заиста прелепу природу Космаја, кога краси пријатна клима благог поднебља, пространи пропланци, бујни пашњаци и чак 95 извора! Изнад њих протежу се густе листопадне и четинарске шуме. Главни гребен Космаја је полумесечастог облика и пружа се у правцу југозапад-североисток а на њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Када се по чистом дану са оног најсевернијег баци поглед ка Београду могу се видети први солитери на Бањици. Видећемо каквом ће нас видљивошћу дочекати Космај 7. децембра, али смо тај дан планирали овако:

манастир Кастељан Споменик

 ПОЛАЗАК:  у 8 h, са паркинга испред центра „САВА“. Дођите 15 минута раније, како не бисмо каснили у  поласку.  Успутну паузу за јутарњу кафу правимо у Младеновцу. Из Младеновца настављамо   ка селу Кораћица, где посећујемо манастир Павловац.

Настављамо вожњу још мало до ловачког дома, одакле нам почиње пешачење. Идемо стазом од 2,5 km без неког драстичног успона до остатка зидина манастира Кастељан . Одатле још 2,5 km ка цркви  Светих апостола Петра и Павла у селу Неменикуће. У Порти цркве се налази чесма са лековитом водом и дрво запис.  Сада је тело већ загрејано и припремљено за успон и од цркве започињемо успон на космај, од 1,5 km са 219 мнв на 546 мнв колико је висок најнижи врх космаја Бели камен одакле се по чистом дану гледајући ка Београду могу видети први солитери на Бањици. На њему је спомен костурница која је постављена у част борцима из првог светског рата погинулим у биткама за одбрану Београда.

 фото: Дуле Опачић

Настављамо пут  посут белим макадам камењем, како и одговара имену врха, благо се спуштајући, а онда и још блажим успоном ка централном делу планине, пролазећи кроз парк, уређеним стазама, са клупама и столовима, до великог споменика палим борцима другог великог рата. Споменик је на другом врху по висини (576 мнв). На највиши врх (626 мнв), не идемо јер га је војска Србије резервисала за своје активности.

Одавде се спуштамо мало стрмијом стазом до подножја Космаја на 492 мнв, где ћемо обићи манастир Светих Архангела (Тресије) из 1309 г. који је подигао краљ Драгутин, а камен темељац  је донешен са Свете Горе. Још нам је остало мало више од два километара до ресторана Верона и окрепљење пре повратка за Београд где стижемо око 20 h.

Дужина описане трасе износи око 10 km.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена враменским условима заштита од евентуалних падавина.

ЦЕНА:  биће ажурирана најкасније до новембра

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Новица Радојичић – Ноле

 065 55 99 346
nole@serbianoutdoor.com

Ако нисте знали по чему је још Космај данас занимљиво одредиште, сазнаћете на овој пројекцији

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Торничка Бобија – кров Азбуковице

Ако сте чули за Азбуковицу чули сте и за лепоту која одликује овај брдско-планински предео на крајњем западу Србије, ако нисте то је зато што је овај крај некако остао по страни због слабо развијене путне мреже. Азбуковица је простор оивичен Дрином на југозападу, Ваљевским планинама на истоку и Соколским планинама на северу. Азбковица је испресецна сплетом мањих река од којих су најпознатије Трешњица и Љубовиђа.

Планина Бобија са највишим врхом Торничка Бобија (1272 м н.в.) својим положајем и експонираношћу, са правом, често се назива кров Азбуковице. Бобија се налази на крајњем западу низа Ваљевских планина. Одликује је изузетниа разноликост флоре и фауне, јаки извори хладне воде и велики број феноменалних видиковаца. Иако својим лепотама заслужује да буде редовна дестинација сваког љубитеља природе, због лоше путне мреже неоправдано је остала релативно мало посећена.

Аца и Јаца

Изабрали смо почетак новембра за извођење ове акције јер се тада са многобројних видиковаца Бобије пружа невероватан призор. Тада листопадно дрвеће добија жутоцрвене нијансе, четинари их прошарају зеленим тоновима а на још зеленим ливадама као печурке никну стогови прикупљеног сена.

   

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 6:.00 h,  парвимо паузу за јутарњу кафу у Ваљеву а затим преко Пецке до наше полазне тачке. Молим вас да дођете 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.

Стаза је лагана, намењена свима, дужине 13 km са 550 m успона и 750 m спуста. Нашу шетњу почињемо око 10 h из села Разбојиште. Кретаћемо се претежно добро уређеним шумским путевима, обићићемо седам сјаних видиковаца на којима ћемо правити довољно дугачке паузе. Бобију напуштамо са заласком сунца око око 17 h.

 

При повратку направићемо паузу за вечеру у неком од ваљевских ресторана. Повратак у Београд око 22 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном, штапови за ходање (нису обавезни, али ко је навикао, нека их понесе), заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ЦЕНА:

1.600 дин

1.500 дина за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.