Архива за pešačenje – Page 3

Кањон Пањице, Водена пећина и плаже Великог Рзава

Због великог интересовања, поново идемо на Пањицу!

Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, према коме ћемо се и ми упутити тога дана. Предивна река, згодна за љубитеље рафтинга, али и за хедонисте који би уживали на њеним плажама…(што нам је у плану!). За ову акцију увек влада велико интересовање, па је потребно на време да се пријавите, како бисте обезбедили учешће. Овде можете погледати репортажу са прошле акције!

 фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Водена пећина са водопадом у кањону реке Пањице представља најлепшу природну атракцију на подручју Ариља и сигурно заслужује да буде заштићено природно добро Србије. А доступна је и оним знатижељницима који немају нарочиту физичку кондицију. Стога је ово акција погодна за све узрасте и категорије љубитеља природе!

campanula secundiflora фото: Дуле Опачић фото: владимир Мијаиловић

У овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од сто примерака. Са мало пешачења, видећемо много тога лепог, па кренимо редом… 

фото: Дуле Опачић  фото: Дуле Опачић

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) у 6.00 h. Окупљамо се 15-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо ка Ариљу, а пошто је пут дуг, успут правимо јутарњу кафе паузу, а потом настављамо ка селу Добраче 🙂

До пре 50 година то је било највеће насељено место у бившем Ариљском срезу са 2.142 становника,  док је у варошици Ариље тада било само 1.006 становника. Тужно је шфото: Дуле Опачићто их сада ту има свега 821.

Ту напуштамо аутобус и настављамо пешице кроз село, до задњих кућа одакле почињемо да пратимо реку Пањицу узводно њеним током и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине! Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара

На 10-ак минута од водопада идемо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо у њу неких десетак метара, ради разгледања и сликања, не идемо дубље, јер нисмо опремњени за то, а ни обучени!

 фото: Дуле Опачић 

Од многих природних чуда, ариљски крај се истиче кањоном реке Пањице, који се простире у дужини од 5 километара између села Брекова и Добраче.  Јединствена по својим атрактивним водопадима, слаповима, бигреним коритима и каскадама…заиста рајски призори нетакнуте природе која плени лепотом.

Поред обиља зеленила, река прави атрактивне водопаде, слапове, бигрена корита и каскаде, због чега ово место многи сматрају за најлепшим у Србији. За Добрачу се скреће на пола пута између Ариља и Ивањице. У непосредној близини, стазом од Брекова до Шуљића је и велико извориште – Водена пећина. Бројне тајне тог природног феномена, рониоци и спелеолози тек треба да испитају. За сада је само претпоставка да је водена маса која излази из пећине, у ствари, понорница настала од више извора који пониру у зони Кукутнице и Округлице у Бјелуши. Од Добраче до Водене пећине, крећемо се кроз предиван крајолик, због чега није ретко да многи понављају учешће у овој акцији сваке године.

 фото: Дуле Опачић фото: Владимир Мијаиловић фото: Дуле Опачић

Постоји легенда о Хајдучкој пећини и Гробу Незнаног Хајдука, која казује да је то било последње уточиште једној хајдучкој дружини у бегу од турске потере. У близини су два гроба незнаних хајдука. Ти „гробови“ су природне творевине, али по легенди то су били последњи браниоци који су вероватно умрли од глади, а вила Равијојла је њихова тела спустила на тло и прекрила тим камењем…

По повратку до аутобуса, настављамо  до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа, где остајемо до поласка за Београд (око 18 h, да бисмо стигли у 21 h).

 

ОПРЕМА: мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), обућа за воду (прелазимо пар пута реку), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир и пресвлака.фото: Вера Буквић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

НАПОМЕНА: уколико буде мање од 40 пријављених, котизација се увећава за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

 

Акцију реализује Стоја Богојевић

061 170 29 55

stoja@serbianoutdoor.com

фото: Добрица Митровић фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Национални парк РИЛА – МУСАЛЕНСКА ЈЕЗЕРА (Бугарска)

Пошто немамо баш све у Србији, за нечим морамо посегнути даље, а једно од таквих природних лепота су горске очи – ледничка језера, чија постојања увек и свугде, битно обогаћују и улепшавају иначе постојећу амбијенталну лепоту. Па ипак, нису далеко, има их код наших првих комшија, у Македонији, Црној гори, Босни, Бугарској… и њихова окружења претежно уживају статус националних паркова. Суседна Бугарска има две феноменалне планине са мноштвом језера, која су им главни украс и Рила је позната широм света са једном од најатрактивнијих пешачких стаза изнад својих седам предивних ледничких језера. Ту их има чак преко 150, a  леже на висини од 2.100 до 2500 m (највише језеро лежи на 2.709 m, испод врха Мусала). Она су моћна инспирација многима који тамо иду ради успона на врхове, јер поглед на та језера једноставно ништи сваки замор! Путовање на које вас позивамо догађаће се током празника –  на Дан Риле, када домаћини нуде многе попусте посетиоцима! 🙂

Рилска језера

Петак, 3. август:

ПОЛАЗАК у 16:30 h полазак из Београда са паркинга поред нашег Клуба (Устаничка 125, Коњарник). Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време – дуг је пут до Боровеца!

Ноћна вожња ауто путем ка Нишу , преко Пирота и Димитровграда са једном успутном  паузом.  Долазимо до државне границе (РС-Градина-БГ-Калотина), након административних процедура правимо кратку паузу за тоалет на бугарској граници.  На првој безинској пумпи стајемо да обавимо куповину вињете,  и променимо евре у леве  (бугарска монета), да не би дошли у ситуацију ових два дана да не можемо извршити плаћање, ако немамо домаћу валуту.  Пут настављамо према Боровецу обилазницом  око Софије. Стижемо око поноћи, смештамо се у хотел, ноћење.

Borovec2 Borovec

Субота, 4. август:

Устајање у 7.00 h.  Након доручка и јутарње кафе одлазимо до гондоле Јастребец 1315 m, која нас носи до хиже Јастребец 2.369 m. Купујемо групну повратну карту за гондолу, и наредних пола сата уживамо у планинском пејсажу из птичје перспективе, при чему пролазимо висинску разлику од 1054 m !

gondola 

По искрцавању из гондоле пешачимо око сат од хиже Јастребец до хиже Мусала (2.389 m). Стаза је разнолика, ходамо добрим делом планинским путем, утабаним вијугавим стазама које пролазе поред неколико језера, стаза је на моменте стрма (сам врх је сав у камену), али су беспрекорно обележене. Ми идемо на Дан планине, невероватно је колико је људи свих узраста! Када погледате испред или иза себе, личе на колоне мрава, то је нешто незаборавно, чујете разне језике и сви су насмејани, лако се започне разговор… Паузу правимо поред последњег  језера (које се налази на 2709 m), а они који буду желели наставиће до највишег Балканског врха Мусала (2.925 m). Ходамо лаганим кораком, сликање и уживање се подразумева, а код заслона Ледено езеро (2720 m), можемо наточити воду са извора. Настављамо на „Кров Балкана“ (Мусала) са предивним погледом на околне врхове и Мусаленска језера, поред којих смо прошли, (пред сам врх пред нам је избор да наставимо стазом која вијуга, или гребеном који је обезбеђен сајлом и који захтева мало алпинистичких елеманата, зависно од афинитета. Овај врх пружа непроцењиве тренутке задовољства и тешко се креће назад, а домаћини су се постарали да се може купити чај, па чак и сувенири! Када колико толико саберемо утиске предстоји повратак преко хиже Еверест до хиже Мусала истим путем, до гондоле најдаље до 17,30 h (дотле је радно време) да би се спустили до Боровеца. Увече, слободно време у овом лепом планинско туристичком центру, вечера, дружење и ноћење у хотелу.

DSCN2854 p8080077

Недеља, 5. август:

Устајање у 6.00 h, паковање ставари, одјављујемо се хотелу, у 7.00 h полазимо за Паничище. Наш минибус напуштамо код хиже Пионерска (1.520 m), и након краћег пешачења од паркинга, долазимо до гондоле „Лифт Рилски Езера Бъбрекаезера“,  (где купујемо групну повратну карту), која нас носи до хиже Рилски езера (2.150 m). Током ове изузетно атрактивне 25-о минутне вожње, уживаћемо у планинском пејсажу нестварне лепоте и опијајућим мирисима борова изнад којих се крећемо у отвореним двоседежницама. По доласку, правимо паузу за јутарњу кафу и доручак, у хижи Рилска језера.

У 9.30 h Полазак на обележену стазу која вијуга између седам Рилских језера до Језерског врха 2667 m (Доње језеро, Рибно, Тролист, Близанци, Бубрег, Око и Суза). Прелепе „горске очи“ у чијој се бистрој води огледају околне стене, небо и пејзажи, диван су мотив за фотографисање и остаћете опчињени том лепотом боја које се мењају од тиркизне до модро плаве. Одмах од хиже почиње стрмији део стазе који се наставља пространом заравни са које се пружа диван поглед на доњи део планине и њене врхове, ово остављамо за крај. Ми идемо другом стазом која нас води до сваког од поменутих језера до Језерског врха. Од језера Бубрег, враћамо се другим правцем до хиже Рилска језера на ручак и освежење на лепо уређеној тераси са прелепим погледом. После спуста гондолом, те повратка истим путем ка минибусу, полазимо за Београд у 17 h.

 Mousala Lake View

Враћамо се аутопутем према Софији и државној граници,  са застојем на бугарској граници и једном успутном паузом после преласка у Србију.

ОПРЕМА:  гојзерице, одећа у складу са временским приликама, мали ранац за дневна пешачења са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина (на већим висинама, време се увек може мењати врло динамично), лична апотека, камашне, штапови за кретање као стална препорука, купаћи костим. Обавезно понети пасош и лична документа.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

за 20 пријава : 85 € + 750

за 30 пријава:  75 € + 750

Чланови са необновљеном чланарином за 2017. годину плаћају 100 динара више

Котизација обухата:  превоз, два ноћења са доручком (ланч пакет) у хотелу у двокреветним и трокреветним собама са употребом базена.

Котизација не обухвата:  превоз гондолом (цена око 25 лева што је око 13 €), међународно путно-здравствено осигурање и храна (која је у Бугарској веома повољна!).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц; Коњарник, код хотела „Србија“)

НАПОМЕНА: у Бугарској је званична валута лев и сва плаћања се врше у домаћој валути. По преласку границе, одмах ћемо извршити замену новца.

Приликом пријаве доставити контакт телефон, број пасоша, датум рођења.

Приликом пријављивања, обавезно се плаћа аконтација у износу од 40 €.

 Акцију реализујe Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Гледићке планине

У срцу Шумадије, дуж 35 km од Трстеника до Крагујевца, између Лепенице на северу, Груже на западу и Левча на истоку, простиру се Гледићке  планине. После Рудника, ото су највише планине Шумадије, а име су добиле по селу Гледић, али и народном предању да се са њих далеко гледа! Њена заталасана шумовита брда, прошарана су ливадама и бројним поточићима, што је чини предивним пешачким тереном који одмара, а не замара. Зато смо одлучили да ово уђе у овогодишњи календар, а од неколико могућих шетњи, одлучили смо се за трасу која је пред вама:

приказ трасе на топо карти Гледићке планине су и лепо означене

Данас је тешко замислити Шумадију, како ју је описао Француски песник и академик Алфонс де Ламартин (1790-1869), након свог пропутовања Балканом: „Шуме су овде такве, да се данима може ићи, а да се сунце не види.” Гледићке планине бисмо могли назвати – питома дивљина, јер им је природа бујна, скоро дивља, а ипак својом кротком теренском конфигурацијом, приступачне су пешаку.

ливада наше вође у извидници

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125, тачно у 7:00 h. Дођите 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо у правцу Крагујевца до села Бајчетина, са паузом за јутарњу кафу.

Возило напуштамо у код Храма Светог великомученика Димитрија у Бајчетини, одакле почињемо пешачку партију. Траса води преко Дуленског Црног Врха (897 m), на који стижемо за око сат времена. Овај врх је и највиша кота на траси. Са Дуленског Црног Врха преко врха Коњ (744 m), спуштамо се у село Гледић, где завршавамо пешачење и где нам је возило.

извор колски пут ливада са погледом, фото: Дуле Опачић

Траса је дуга 13 km са укупним са 590 m успона и 830 m спуста, што ће рећи да није кондиционо захтевна, утолико пре што се крећемо углавном колским путевима. И што је најважније, траса је гребенска, тако да током целог пешачења пружа лепе видике.

Поред знаменитости као што су манастири Каменац, Каленић и Љубостиња грађени у XV веку и XVI веку, уфарма срна селу Честин поред планинарског дома (на граници са Аџиним Ливадама) постоји водоспоменик подигнут 1932. године војницима овог краја погинулим у Балканским ратовима и у Првом светском рату. У селу Гледић постоји крчма са собaма за издавање која је стара преко сто година. Многе куће у засеоцима (као што су Слатина и Јошовићи у селу Честин) су стари и преко 200 година.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина и пресвлака.Гледићки хоризонти (фото: Дуле Опачић)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

1.600 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином.

За групу од 40 учесника, коризација се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују:

            Зоран Стејић            и             Дарко Цветковић

zokimen@serbianoutdoor.com                          darko@serbianoutdoor.com

     064 453 83 04                           066 613 39 35

предах... (фото Дуле Опачић)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

У потрази за повленским куглама – водопад Цетиње

Када је пре четири деценије Милинко Миливојевић на свом имању, у потоку пронашао велику камену куглу почео је живот легенде о тајанственој вези са ванземаљским светом која је у машти мештана а потом и посетилаца из разних крајева добијала временом нове димензије. Наравно временом су почеле и приче о исцелитељским својствима чудесних кугли. За геологе, чини се, ова не тако ретка појава у свету не представља посебну мистерију па се „повленским куглама“ нису бавили са неком нарочитом пажњом. Сличних камених лопти има и у Босни, Бугарској, Француској, Кини, Костарики, Мексику, северној Америци… Pазноликост кугли, како у величини тако и у саставу још увек, код многих, изазива сумњу о ниховом природном пореклу. Довољно разлога да их потражимо, зар не?

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо до Ваљева где ћемо направити краћу паузу за јутарњу кафу. Након Ваљева, пролазећи, без заустављања, поред манастира Ћелије и манастира Лелић идемо до села Мравинци на североисточној падини Повлена, где напуштамо возило.

На самом почетку стазе обилазимо „прву“ повленску куглу како би смо „прикупили енергију“ макар за данашњу шетњу. Спуштамо се у долину реке Цетиње и обилазимо један од њених водопада.

Ово ће бити најнижа тачка нашег трека тако да се надаље пењемо до добро познатог Малог Повлена, највишег врха ваљевских планина. Овај врх, који је честа дестинација уживаоца природе, овога пута проћи ћемо његовим целим гребеном и истражити мање познат источни прилаз. На спусту обићи ћемо и одличан видиковац са кога се пружа поглед ка Маљену, Козомору, Субјелу…

То је све? Наравно- Не. На самом крају пешачења посетићемо локацију где се налази још неколико камених лопти.

Приликом повратка окрепићемо се у неком од ваљевских ресторана.

Дужина стазе је 15 km са 850 m успона и исто толико спуста. За оне који то буду желели могуће је да скрате ову стазу тако што се неће попети на Мали Повлен док ће све остале занимљиве тачке обићи.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, заштита од ветра и евентуалних падавина, одећа прилагођена временским условима, штапови, мали ранац са водом и храном за успут, а по повратку са пешачке туре по жељи у ресторану.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу већу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”)

 Акцију реализује Александар Радовановић

У периоду од 08.јуна до 10.јуна због боравка реализатора на подручју ван домета средстава телекомуникације пријаве слати искључиво на e-mail.

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Гарван, Кунуна, слапови Белих извора и Ваља Прераст

Гарван, Кунуна, слапови Белог Изворца, Ваља Прераст…звучи познато? Вероватно из неких ранијих акција. Сада смо те драгоцене елементе сабрали у целовиту причу о једном посебном пределу у који се много ређе иде и поред драгоценог садржаја који га одликује. Током година иза нас, довде смо преваљивали огроман пут како бисмо само за један дан дотакли нешто огромно што не може стати у бљесак једне шетње, нарочито када се путује седам сати (у оба правца). И то једино зато што преовлађује мишљење да се много лакше организујемо за једнодневну акцију. Од пре две године почели смо без овог лошег компромиса да ирганизујемо акцију која обједињава две фантастичне стазе, које се настављају једна на другу, а између је Близна, као идеално коначиште, са својим изузетно гостољубивим домаћинима. 

Источно Хомоље је врло посебно и ако овој акцији посветите викенд, утисци се слажу на лицу места, без тензије због повратка истог дана. А ујуртро, када се птобудите и схватите да оно јуче није био само сан, следи још лепша траса, после чега ћете спознати његову праву слику, колико и лепоту слапова Белог Изворца, ширину хоризонта над Кунуном и моћ вечности којом вода обликује камен у најлепши природни споменик

Садржај ове акције састоји се од две трасе које смо раније изводили као засебне, али са превише сати вожње и премало сати да се обиђу све тачке од важности. А обе стазе се спајају својим завршним и почетним тачкама, тако да ништа није природније, него да се споје у незабораван викенд! Ево плана:

Субота, 2. јуни:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија Клуба у Устаничкој 125 (Koњарник), тачно у 6 h полазимо аутопутем до Пожаревца (молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време), а потом преко Кучева у правцу Мајданпека, и даље преко Дебелог Луга и Влаола. Већ када се укажу силуте Малог и Великог Крша, напуштамо возило и полазимо на пешачење ка Гарвану и необично лепом венцу – Кунуни.

Дуги гребен Малог и Великог Крша су граница Хомоља. Ми се дакле крећемо његовим источним ободом, пратећи линију простирања Малог Крша, с југа ка северу, преко широких пропланака, идиличних засеока и фантастичних ливада. Пред нама је својеврстан фото сафари, обзиром на лепоту крајолика, а оно што се овде свима посебно допадало јесте динамика терена којим води траса: пропланци, смењују шуме, а ови опет стеновите одсеке. До краја нема насеља, осим неколико појата.

 

Што се тиче воде, пре Гарвана пролазимо поред лепог и здравог извора. А  после Кунуне, пролазимо још два (извор на имању бака Катице и једна чесма), тако да нећемо сигурно бити жедни, само је важно да обавезно пођемо са водом!

Под јасеном саборно место за наставак пешачења савршен мир извор 

После Гарвана продужавамо даље, на десно ка Кунуни – стеновитом балкону са погледом на Крш и Стол. Са Кунуне се погледом може ошвенкати пуних 360 степени! Плато за предах, ужину, медитацију… Једном речју, ово ће вам највероватније бити утисак дана. Предео под велом заборава у коме ничу сећања… Мада, нећемо претеривати са медитирањем, јер до Близне треба још добрано пешачити, Кунуна је тачно на пола трасе.

Поглед са врха Гарвана Кунуна

Кунуна на Влашком значи венац и има их више у источној Србији. До ове стижемо пролазећи разнолике пејсаже: ливада/шума/појата/шума/извор/…

на Кунуни на Кунуни 

По силаску са Кунуне, пролазимо стару појату са извором и једну чесму. Спуштајући се ниже наилазимо и на једну ћумурану, а на даље пут води кроз шуму, све до Близне, где се сакупљамо у ресторану „Балић“ код нашег старог пријатеља Чеде, на аутентичан влашки ручак, који годинама препоручујемо пријатељима. Сигурни смо да ћете пожелети ту да одморите некад, онако за своју душу и без групе.

Поглед на Борски Стол при спусту са Кунуне чесма Кунуна иза нас

Описана траса је дуга 18,5 km, са успоном од 450 m што није страшно када се не путује натраг истога дана. Доле десно је дат њен топо приказ:

епски пејсаж приказ трасе на карти

По доласку у Близну, чека нас традиционална влашка вечера у ресторану код Чеде Балића. Подижемо шаторе на његовој ливади, а учесници који су желели смештај у соби размештају се по кућама. Дан завршавамо на прави начин, јер не иде се толико далеко да би се истога дана бежало натраг, никако. Ево како смо једном ушли у село (незаборавна анегдота!). Ако кликнете на слику, водећете снимак!

 Једном овако уђосмо у Близну :-) 

У Близни нам Балићи спремили традиционалну влашку вечеру, кољаша се пуши, а травњак, крај Шашке реке попут тепиха, спреман за шаторе 🙂

ресторан "Балић" вечера 

Недеља, 3. јуни:

И док је јучерашњу шетњу красила динамика смене крајолика и дивни хоризонти, данашњу ће обојити импресија два споменика природе: касакадни слапови Белог Изворца и грациозан природни камени мост Ваља Прераст. Пешачење се протеже од једног до другог и износи 7 km уз свега 300 m успона и полазимо у 9:30 h, пошто доручкујемо, попијемо кафу и попакујемо шаторе.

Стаза прати Бели Изворац узводно и врло брзо се  сусрећемо са његовим бигреним каскадама, које дуж наредног километра постају све веће, ток све виртуознији, све до највишег. Ово је и главни разлог што је акција смештена у пролећно време, када су водотокови богатији водом.

0056_resize

Изнад великог водопада је клупа и пећина из које извире Бели Изворац – идеално место за предах, или боље рећи, да се напојимо свега око себе! А тек је почело… Ту се сакупљамо и настављамо даље.

одатле извире Бели Изворац  

Наша стаза овде скреће десно, преко мањег сипара на горе, према врху Стража (541 m), где су салаши, чесма и феноменалан видиковац! До њега, успу пролазимо и две мање пећине, крај саме стазе, а ко у њих буде хтео да завири, мораће да има чеону, батеријску лампу!

салаш изнад поглед на Дели Јован 

Ово је иначе највиша кота на траси, а када се нађемо ту, значи и да смо од прилике на пола пута. Пред нама је лакша половина трасе – спуст. Горње фотографије приказују видиковац и изглед трасе на карти. Одатле се, шумском стазом, лагано спуштамо до највише од свих прерасти источне Србије – Шупљој Стени, познатијој као Ваља Прераст. Висина њеног спољашњег лука је 42 m! Пролазимо испод њеног грандиозног свода, газећи речицу Прераст под њим и пратећи је низводно, стижемо до Шашке у коју се улива.

  

Одатле стаза убрзо постаје колски пут а крај Шашке нас чека комби, којим се одвозимо према Клокочевцу и даље ка Доњем Милановцу где ћемо уприличити паузу на Лепенском Виру. Ту ће бити на располагању посета Музеју, а ко буде желео може и да вечера.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са приручним стварима (вода, храна за успут, пресвлака), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор ако спавате у шатору (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

На овај начин, лепота природе стављена је у службу представљања садржаја предела, што је суштина његове посебности. Утисцима о лепоти крајолика, то ће дати смисао и тиме га учинити незаборавним. Јер, није необично заборавити где беше онај усамљени јасен и чијем смо хладу ужинали и посматрали Дели Јован, или онај леп шумски извор чија нам је вода тако лепо клизила низ жедно грло; али се не може ни са чим заменити како ток Шашке обогаћују пенушави слапови каскадних слапова Белог Изворца, или магијски ослобађајуће воде Ваља Прераст, и која нас узводно доводи до неолитског рудника. То се не заборавља.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.800 дин

2.700 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, вечеру у суботу и организационе трошкове.

Котизација не обухвата смештај у собе домаће радиности.

НАПОМЕНА:  доручак и храну за успут, носимо сами. Ко буде желео, може доручковати и у ресторану „Балић“ у Близни. Ова акција начелно подразумева шаторски смештај. Учесници који буду желели да спавају у домаћој радиности, морају се о томе изјаснити приликом пријављивања, а обезбеђен смештај ће лично платити домаћину (цена смештаја са таксом је 1.100 дин).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују:

            Зоран Стејић            и             Дарко Цветковић

zokimen@serbianoutdoor.com                          darko@serbianoutdoor.com

     064 453 83 04                           066 613 39 35

Наш јасен Поглед под Јасеном сеже до Дунава!

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Златибор: гребеном Торника

Када се каже Златибор,  ми љубитељи природе помислимо на његове дивне пределе под шумом или бескрајне простране пашњаке, где се чује меденица са неког од стада. Или је то пак нека речица која вијуга међу ретким боровима, будећи симпатије на први поглед.

Водимо вас да откријете најлепше пределе ове планине. Ништа вам данас неће бити ускраћено, ни борова шума, ни опојни златоборски ваздух, ни пространи пашњаци, ни понеки сусрет са домаћим животињама.

Да вас не завара назив акције… ово јесте гребенска тура, али гребеном којим може проћи свако ко је у иоле кондицији и коме константно кретање узбрдо не преставља проблем. Ко нам се придружи, уживаће у велелепним видиковцима, са једне стране непрегледни превоји покривени четинарским шумама а са друге, непрегледни заталасали пашњаци, мамиће честе уздахе. Има доста хладовине, јер ми добрим делом стазе се крећемо кроз четинарску шуму. Стаза је одлично проходна и одржавана од стране планинарских удружења из Ужица, тако да сви услови за лепу и угодну шетњу су на једном месту. Па да кренемо редом…

ПОЛАЗАК  у 6.00 h, са паркинга испред нашег клуба (Устаничка 125 ц), крећемо пут Златибора. Пошто пут није баш кратак, направићемо једну паузу за кафу на некој од бензинских пумпи.

Након доласка у златиборско село Доброселицу, обићићемо у центру села, цркву брвнару а затим кренути пешке макадамским путем, до прерасти која је удаљена око 1 km.

Доброселица је село које својим гоографским положајем и лепотом пејсажа заиста заслужује да се нађе на разгледницама из Србије. Са своја три столетна бора од којих су неки стари око 500 година и црквом брвнаром у центру села, оставља снажан утисак. А да чудо буде веће ту је и прераст, за сада једина откривена у Западној Србији. Све ово проткано пространим цветним пашњацима, таласастим брдима, старим брвнарама чине јединствене живописне пејсаже, због којих се село сврстава међу најлепша у златиборском округу.

Да ли сте знали да се Добоселица, која је добила име по његовим житељима, добрим људима, нашла у неким значајним делима наше киноматографије, овде су снимани „Оригинал фалсификата“, „Црни бомбардер“, „Живот је чудо“ и др.

Црква брвнара је посвећена пророку Илији, изграђена 1821.године. Легенда каже да је подигнута током ноћи, тако што су је побожни мештани, на својим запрегама, пренели са суседног брда Црквине, након што су чули да се Турци спремају да је спале.

Црквица је малих димензија, правоугаоног облика, са полукружном олтарском аспидом, постављена на камене темеље, зидови су јој од масивних храстових брвана а првобитни кров је био од шиндре, са ниским улазним вратима, чине је су је врло репрезентативном богомољом овог типа. Због своје архитектонске јеинствености као и своје старости, црква се налази под посебном заштитом државе и и има статус културног добра.

Прерасти представљају природне камене мостове и последње стадијуме у животу једне пећине. Природни камени мост, у народу познат као Шупљица или Јечменска пећина, налази се у атару села Доброселице, на јужном ободу планине Златибор. Образован је на крају јаружасте долине усечене у тамним кристаластим шкриљцима, на месту где се сада слаб водени ток пробија кроз уску и ниску кречњачку греду. Пећински канал је дугачак 48 m, широк 12 m и висок на горњем улазу 12 m, а на излазу 16 m. Једини је у западној Србији,тако да представља изузетан природни објекат, који све више привлачи пажњу туриста, пре свега планинара.

Прераст код Доброселице као једини такав геоморфолошки објекат у западној Србији и налази се на листи националног геонаслеђа. По својим димензијама спада међу шест највећих природних камених мостова у нашој земљи. Представља природну реткост од изузетног значаја за науку, али и за туризам на Златибору.

Након разгледања прерасти која је на 950 м.н.в. настављамо нашу пешачку туру према гребену Торника. Ова стаза је врло атрактивна, што због прелепих видиковаца током целе стазе, што због терена, који се непрестано мења, час је травната површина, час је прошарана стенама, прелази некад чистином, некад кроз шумарке, а завршним делом кроз густу четинарску шуму. Преко Равног Торника долазимо до највишег врха Торника, Бандера који је на надморској висини од 1.497 m. Одавде ћемо се спустити ски стазом до подножја и паркинга, где нас чека наш аутобус.

Иза нас је остало око 15 km пређене стазе, са спустом и успоном од по 500 метара.

17.30 h, полазак за Београд, обзиром да нас дели око 4 сата вожње, направићемо једну паузу на бензинској пумпи. 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин  за чланове Клуба

За групу мању од 40 учесника котизација се увећава за 300 динара

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, штапови, вода, храна за цео дан, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Ртањ за почетнике и сениоре

Ртањ, планину ходочашћа за све заљубљенике природе сваке сезоне походи велики број планинара у тематски сасвим различитим акцијама. Наша идеја је да освојимо Ртањ на начин који ће свакоме одговарати. Жеља нам је да се у овај поход упуте баш они који који нису сигурни у своје могућности а да потпуно уживају у боравку у природи… Ову акцију посвећујемо њима, уверени да ће им наша опуштеност и стрпљење дати вољу и самопоуздање 🙂

ПОЛАЗАК:  тачно у 6:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

Пред старт Мерка он нас, меркамо ми њега... :-) 

У освајање Ртња крећемо из села са надморске висине 600 m мв такозваним Јужном стазом. За најупорније циљ је врх 1560 m нм, али свако ће моћи да одабере крајњу тачку свог успона јер се истом стазом крећемо назад.

Стаза у првој половини успона је кроз шуму, добро утабана узана планинарска стаза али константно у успону. У овом делу кретаћемо се у групи водећи рачуна о онима који су на зачељу колоне.

Након изласка из шуме очекује нас потпуно другачије окружење. Расцветала и добро осунчана јужна падина Ртња. Стаза и даље добро утабана а при самом врху наилазимо на неколико серпентина како би лакше стигли до самог врха. Брзину успона у овом делу учесници бирају према сoпственој кондицији и ритму који одговара сваком појединачно.

 

Спуст са врха предвиђен је да почне након двадесет минутне паузе за оне који су последњи стигли али не касније од 15 h.

Уколико буде оних који нису желели да попну сам врх придружиће се групи у спусту.

  

Како се већи део дана налазимо на страни где нема високог растиња неопходно је повести рачуна о адекватној заштити од сучевог зрачења (капа, качкет, заштитна крема, наочаре) и довољној количини воде коју морамо понети је на стази нема извора питке воде.

Дужина стазе је максимално 13,5 km са успоном од максимално 1.000 m и исто толико спуста. Дужину стазе бирају сами учесници у зависности од крајње тачке успона.

Време предвиђено за успон је четири часа, а за спуст два и по сатa.

Након спуста освежићемо се и сабрати утиске у ресторану мотела „Балашевић“ заједно

са групом која је била на Тупижници. Око 20 h крећемо како би смо у Београду били око 23 h.

Акција се изводи паралелно са акцијом „Тупижница

ОПРЕМА: гојзерице, заштита од сунчевог зрачења, заштита од евентуалих падавина, штапови по жељи, мали ранац са најмање 2,5 l воде и храном за успут.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За више од 40 пријављених котизација се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

 Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог удружења.

ТАКОВСКИ ВИСОВИ – од Илиака до Савинца!

Без помпезног назива, ова  пешачка партија Вас свакако неће оставити равнодушним, показаћемо вам како се обичан дан, једном планинском шетњом може учинити врло посебним. Правац Таковски крај!

фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 7:00 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.  Путујемо Ибарском магистралом ка Љигу, на бензинској пумпи у Ћелијама, правимо паузу за јутарњу кафу. У село Семедраж  стижемо у 10:30 h.

Од Семедража, крећемо на врх Илиак (510 m), који се налази изнад Брђанске клисуре, коју смо при доласку прошли аутобусом. Врх је каменит, без растиња, па пружа велелепан видик на околне, мање врхове, као и на  Мали Вујан 745 m, са десне стране, који је једино већи од њега у близини, а лево у даљини поглед досеже  до Овчара и Каблара.

фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић Овчар и Каблар, фото: Дуле Опачић

Са врха спуштамо се ка реци Дичини. Не газимо реку, већ је прелазимо мостом, па испод ауто пута, почињемо успон (са 310 m) на Стражевицу  (516 m). Са врха који је делимично без растиња, и самим тим видиковац на прелеп Таковски крај, спуштамо се ка самом крају села Семедраж. Спуштамо се са Стражевице ка још једном мосту на реки Дичини и прелазимо преко њега крај старе воденице, одакле започињемо успон на наш последњи врх овог дана, Крвавац (518 m). Одатле се спуштамо ка Савинцу, чувеном излетишту Горњег Милановца, где се налази, у сред реке Дичине (али се може доћи до њих) два извора термо-минералне воде. Прошетаћемо се крај реке, и посетити манастиру и цркви Свети Сава,  где су свој мир нашли земни остаци познатих личности из наше прошлости.

фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Дужина трасе износи 13,5 km и не може се рећи да је одвећ лагана, обзиром да се три пута спуштамо по 200 m и једнако толико успона савлађујемо. Али, свакако награђује уживањем у прелепом Таковском крају, уз издашно коришћење фото апарата којима ћемо ловити сјајне кадрове 🙂

фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

При повратку, на првоју ка Руднику правимо паузу у ресторану „555“, за сумирање утисака, вечеру и окрепљење.

Ако нисте раноранилац, будите уверени да нећете зажалити, а кући се враћамо у сасвим пристојно време.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац, вода и храна за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавинафото: Дуле Опачић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Ако се формира велика група (бус) котизација се умањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Манастирица – водопад Скакало

Манастирица, која извире под Краљевим столом, тече стешњена између маљенских висова. У свом горњем току ова брза планинска речица прави између висова Великог брда и Орловца, с једне стране, и масива Краљевог стола, с друге стране, врло леп водопад са каскадама, висок око 30 метара.Током зиме водопад се заледи и служи као вежбалиште за алпинисте који долазе из свих крајева Србије,  па и шире. Гледајући воду која пада са стене не стену, док коначно не поприми релативно мирнији ток, мештани су говорили да вода „скаче“, те и водопад прозваше Скакало.

фото: Милош Марковић

фото: Милош Марковић

фото: Горан Поповић

Водопад за изазов и оне који се добро сналазе на тешким теренима.Једном речју веома неприступачан за посете али и добро сакривен.Висок је 30-так метара и богат водом само у кишним периодима и на пролеће. Испод главног вертикалног водопада теку два мања која се тешком муком пробијају кроз огромне стене нагомилане једна на другу. До самог подножја водопада могуће је прићи некако али у подножје главног и највећег водопада скоро никако у време када је пун воде.Оставља утисак бруталне силе мајке природе и никако вас не може оставити равнодушним према заглушујућем шуму. Изузетне природне лепоте водопада и његовог окружења дуго ће вам остати у сећању.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 7 сати ! Дођите 15-ак минута раније како бисмо кренули на време.

Путујемо Ибарском магистралом до Maркове Цркве где ћемо свратити у Кумову воденицу на кафу,чај и доручак качамак и кисело млеко ко буде хтео и може да се купи брашно 5-6 врста,пут настављамо кроз Лајковац и Дивце, Мионицу до Дивчибара. Из минибуса излазимо код чесме са квалитетном пијаћом водом, од које се спуштамо на прелепи водопад Скакало и истим путем враћамо назад и крећемо на пешачку туру.

Сви заједно настављамо вожњу до полазне тачке за пешачење и ту се група дели на учеснике који би радије ишли на лакшу пешачку партију и оне који су спремнији за јаче пешачење.

Учесници који се определи за лакшу пешачку туру пратиће Нешу Јовановића и након посете водопаду Скакало, одвозе се у центар Дивчибара одакле полазе на пешачење. Након обиласка прелепе цркве Св. Пантелејмона, крећу на лагану туру по врховима Маљена. Од центра се пењу ка Голубцу (1056 мнв), одакле настављају ка Црном врху (1096 m), па преко њега до прелепог видиковца Велика плећа.

  

Друга група следи Нешу Царевића и пешачи на Краљев сто, затим наставља колским путем ка реци Црна Каменица и даље ка врху Велика Плећа, поред којег пролазимо и настављамо ка Црном врху где се завршава ова захтевнија траса. Током пешачења ће бити успона и спуштања шумским и колским путевима и стазама, прелажења преко реке Црна Каменица, излазака из шуме на чистину, а све у служби лепих видика!

  

Прва, лакша траса дуга је 13 km са око 400 m висинске разлике и приступачна је за све. Друга је дуга око 16 km са 700 мнв успона, средње тежине , напорна и захтевна, а наградиће ваш труд заиста дивним видиковцима. Предстоји нам примерена агилност да бисмо све постигли у кратком дану, наравно уз краће паузе током пешачења!

  

У повратку нас возило чека у центру Дивчибара , и око 19:30 h крећемо пут Београда, где стижемо до 22 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут; штапови за пешачење, заштита од ветра и евентуалних падавина, пресвлака.водопад Скакало

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

За групу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују:

Ненад Царевић        и          Ненад Јовановић

064 684 01 37                       065 99 22 782

nesa@serbianoutdoor.com                       nenad@serbianoutdoor.com

 водопад Скакало

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Још једном, на бис: У царству господара неба: меандри Увца и слапови Сопотнице

Група за ову акцију је попуњена за само три дана постојања на сајту. Предео јесте прелеп, али такав одзив ипак нисмо очекивали. Главу горе, ккако за доста вас није било места, одрганизовали смо репризу! 🙂

Овог викенда вас водимо у најлепше пределе Западне Србије, тамо где господари по земљи не ходају. Са тих висина и распоном својих крила од скоро 3 метра, краљевским летом, то потврђују и поручују да је ово прелепо место првенствено њихов дом. Посматрачу преостаје само да му се диви.

Али то није све…

Недалеко је Сопотница, малена река за коју кажу да не тече, него пада. На потезу од тек неколико стотина метара, она се се обрушава низ 20 m високе стене, чинећи на далеко чувене водопаде, нанизане у неколико каскада, што је један од најпознатијих призора природних лепота наше земље. Управо у ово време, када су воде набујале, водопад је најраскошнији, а хук воде  најснажнији; он вам купа и испуњава душу, чиме као да у неповрат односи наше бриге и напетост накупљених током свакодневнице. Призори које ћете видети остаће вам трајно у сећању и држати данима у добром расположењу. Биће то два дана за незаборав, потпуно одвајање од света који нас окружује, пун исконске лепоте, снажних утисака и лепог дружења.

фото: Исаиловић

Субота, 21.април:

ПОЛАЗАК:   У 6:00 h са паркинга крај просторија нашег клуба (Устаничка 125 ц). Путујемо ка Пријепољу и Спотници, а како је пут дуг, уприличићемо паузу на Златобору за доручак и освежење.

У Сопотницу стижемо после подне, смештамо се у два приватна објекта  домаће радиности  (двокреветне и трокреветне собе, са заједничким купатилом) и одмах припремамо за пешачење до слапова Сопотнице. Својом јединственом лепотом они остављају снажан утисак на посматрача, а њихов хук преноси причу о овом маленом селу надалеко. Не остаје нам ништа друго него да се препустимо и опустимо пред несвакидашњом  лепотом, ремек делом природе, све до повечерја. Потом се враћамо код домаћина на вечеру,  дружење и конак.

Легенда каже да су се први становници доселили у село Сопотницу са безводне Пештери, али је врело покрај кога су се населили пресушило. Разочарани због лоше судбине која их прати, придошлице реше да иду даље у потрази за водом. Ноћ пред сеобу, јави им се неки чудан глас испод Јадовника и упита их: ,, Бирајте људи, шта да вам поклоним, воду или срећу“? Сељаци из свег гласа повикаше: ,, Воду, воду нам даруј, а срећу ћемо ако Бог да, сами стварати.“ И тако вода потече на све стране.

Сопотница је малено село на падинама планине Јадовник између река Милешевке и Лима крај Пријепоља, до кога се се стиже макадамским путем који води кроз густе букове и храстове шуме. Сам назив Сопотница означава воду која сопоће, хучи. И ко зна да ли бисмо икада чули за то село да није серије величанствених водопада које баш ту твори река Сопотница на свом путу до Лима. Они уживају посебан степен заштите, као споменик природе „Слапови Сопотнице“. До њих се стиже пешице, каменитим путем. Слапови, старе воденице и ваљавице, као и околина, чине јединствен природни амбијент, због чега је ово један од најзначајнијих споменика природе Србије, добро познат свим љубитељима природних лепота.

Споменик природе обухвата извориште површинског тока реке Сопотнице са више сталних и повремених карстних врела и извора који формирају токове. Оно што карактерише реку Сопотницу јесте велика висинска разлика између ушћа на 465 м.н.в. и највишег извора на 1.150 м.н.в. Морфо-хидролошке вредности представљају четири крашка врела, више извора и седам бигрених тераса преко којих отичу врелски водотоци градећи живописне водопаде и слапове.

Бигар је настао од изворских сегмената око горњег тока реке Сопотнице и простире се од највиших врела испод кречњачког одсека Подстијења на 1.120 м.н.в., па све до последњег водопада на 850 м.н.в. Ово је бигар са највећим висинским растојањем у Србији од 270 m. Акумулиране наслаге бигра чини седам нивоа заравњаних лепезастих каскада, различитих димензија и изражености. Основну вредност чине бројни водопади на ивицама бигрених тераса. Најатрактивнији је „Велики водопад“, висок чак 20 m. Идиличном амбијенту доприносе олистале крошње, обиље маховине и зеленила као и саме стене. Након свега 3,5 km ова горска чаробница меша се са водама Лима.

Међутим, Сопотница има и друга знамења. Њену биосферу одликује и завидно висок степен диверзитета. Са растом посећености, развија се и туризам, па тако у селу постоји неколико домаћинстава који нуде смештај, а на уласку у заштићено подручје постоји планинарски дом. Подручје има многобројне обележене стазе, а за оне пасивније, ту су лепо уређена излетишта око воденица. Такође могу да уживају у богатој гастрономској понуди, домаћи сир, кајмак, пршута, мед, пита од хељде…

Краљевство белоглавог супа поседује егзотичан амбијент. Чаробни меандри Увца,  три језера (Сјеничко, Радоињско, Златарско), један од највећих пећинских ситема у Србији, белоглави суп као заштитни знак, те заносна природа, само су неки од адута овог бајковитог краја, који за поклонике природе представља место ходочашћа.

  

Недеља, 22. април:

Ујутру рано,  у 7:00 h полазимо ка Сјеници, до места, Крстац (око 1.000 м.н.в.), одакле ћемо се, лаганом узвишицом, преко предивних предела кретати у правцу видиковца и врха Молитва (1.247 м.н.в.), на планини Јавор. Успут ћемо уживати у величанственим призорима резервата. Овде се природа својски постарала да невероватним рељефом импресионира посетиоца. Чиста природа, проткана пашњацима, стеновитим литицама, реком која чудновато кривуда по чему је и названа Увац. Огроман и предивно исклесан кречњачки простор, узвишења прошарана белим стенам са којих супови, појединачно или у групама, попут почасне страже, мотре… Ако ово није Рај, онда је сигурно његово предворје. Ко није раније долазио схватиће зашто слике из овог дела Србије, најчешће се користе за промоцију наше лепе земље.

Меандри Увца, фото: Александар Вељковић

Након доласка на врх Молитва 1.247 м.н.в., спустићемо се до видиковаца Молитва и Бела Кања, након невероватних призора и прикупљања утисака, враћамо се истим путем ка нашем возилу. Дужина стазе износи 13 km са висинском разликом око 600 m. Ова стаза спада у лаке и погодна је за све узрасте, али не без иоле кондиције.

  

Ако буду временски услови то дозвољавали и сви се усагласимо можемо се возити чамцима (минимум 10 особа) по језеру и тако сагледати језеро и околне литице, из друге перспективе и обићи предивну Ледену пећину.

За Београд полазимо у 16.30 h. Предстоји нам око шест сати путовања, наравно са успутним паузама, а очекивано време доласка у Београд око 23 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.100 дин

4.000 дин  за чланове Клуба

Котизација обухвата:

Превоз минибусом, ноћење, организационе трошкове акције, улазницу у специјални резерват природе Увац.

Котизација не обухвата:

вожњу чамцима и посету Леденој пећини (1.150 дин доплата за вожњу чамцима)

исхрану током акције

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са јачим ђоном), штапови, мали ранац, батеријска (чеона) лампа, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама, добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

НАПОМЕНЕ:

  • Због ограниченог смештаја, број учесника је
  • ограничен на 18, пријавите се на време.
  • У домаћинствима се могу организовати оброци по цени од 300,00 динара.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Пријављивање подразумева измирење аконтације у износу од 2.000,оо динара.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ОСТРВИЦА и Породица бистрих потока

Врх Острвицу краси изузетно атрактиван, јединствен облик рељефа,  чији је настанак такође занимљив, због чега је 2009. године и проглашена за споменик природе. Са које год стране му пришли, видимо карактеристичну силуету оштре купе која доминира околином. Све карактеристичне особине које ми данас можемо видети, Острвица дугује природним процесима који су се одвијали пре око 18-20 милиона година. Саздана је од стена еруптивног, вулканског порекла, па не ретко можете чути да је купа која се данас може видети уствари угашени вулкан.

Острвица  је јако млад масив, обзиром да су прве чврсте стене на земљи настале пре 4 милијарде година. У периоду стварања овог врха, Шумадија је обиловала вулканима (као и оближњи Борачки крш). Због тога је ово подручје сеизмички активно.

Острвица има два врха – Малу (754 m) и Велику Острвицу (758 m). Чине их андезитне стена, велике чврстине и постојаности, па отуд у околини и каменоломи, чији камен се користи у путоградњи и грађевинарству.

На самој Острвици, се налазе остаци утврђеног града, чија тачна година изградње, као ни градитељ, није позната. Више о томе можете прочитати овде

 

 завршни успон

 

ПОЛАЗАК: са паркинга испред просторија клуба, тачно у 7 h (дођите 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку). Путујемо преко Љига, до маленог села Брезовица, подно Рудника, одакле започињемо наше пешачење. Међутим, пре почетка акције, свраћамо на кафу и доручак  у еколошку комуну „Породица бистрих потока“. Дочекаће нас оснивач Породице, Божидар Мандић, надалеко чувен по свом необичном животу и стваралаштву, на овом месту, на коме борави већ 40 година.

 поглед

Кратко се крећемо асфалтним па колским путем ка нашем одредишту, Острвици, који претежно води кроз шуме. При завршном успону  треба бити мало опрезнији, стаза је стеновита, а на опасним местима сајлама обезбеђена, што захтева стрпљивост у кретању. Али, напор се и те како исплати јер  поглед са врха мами уздахе, посебно оним учесницима, који се на ово омиљено планинарско одредиште пењу први пут.

Враћамо се косом преко валовитог гребена, стазом која води преко шуме и пољана, са лепим видиковцима  до асфалта, где нас чека возило које ће нас превести у еко комуну, где нас чека уговорен ручак. Тиме ћемо се придружити досадашњем броју од готово 40.000 посетилаца ове комуне за које је припремљено преко 400.000 оброка. Код овог невероватно интересантног човека који је написао до сада 25 књига, и великог броја позоришних представа. Иначе, цена за доручак, кафу и овај ручак је 600 дин.

врх пред смирај дана

Иза нас остаје 12 km и савладана висинска разлика од око 350 метара у успону и исто толико у силаску.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба

За групу преко 40 учесника цена се умањује за 200 динара

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

лети... зими...

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Сусрет неба и земље – празнични дани на Медитерану

Сретење је празник сусрета Бога и човека, неба и земље, а уједно и прилика да се празнично време испуни свепрожимајућим утисцима. Ми смо одлучили да вас поведемо на Медитеран, до краљевства мимозе које слави њено цветање, али у епском тону који ће дати прелазак величанствених Црногорских планина и престоним Цетињем, и у духу спокоја какав може да дарује манастир Василија Острошког у коме проводимо једну ноћ.

Зимска пучина Јадрана, нежне, мирисне цвасти; звуци карневала и звона, море, планине, камен и стих и мирис Медитерана, обећавају ведра сећања. Стазе су лагане и кратке, тако да може учествовати свако, без обзира на физичку кондицију.

Цетиње Море и мимозе Манастир Светог Василија Острошког

Сретење је празник сусрета Бога и човека, неба и земље, догађај када се старцу Симеону названом Богопримац испунила жеља и обећање Духа Светога да неће напустити овај свет док не види Бога у телу, обећаног Спаситеља. Тако се и догодило. У четрдесети дан по Рођењу Христовом, Богородица и Јосиф  по обичају јеврејском  донеше  дете у храм. Узевши Христа на руке и препознавши у њему сина Божијег, Симеон је заблгодарио Богу на испуњењу свога обећања.

Кроз историју, наш народ је бројне значајне догађаје из прошлости повезивао са догађајима из Христовог живота, па се тако на Сретење слави Дан државности Србије, у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Уједно, то је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године. Овај датум је најбитнији у политичком, културном и историјском календару Србије.

Ми смо одлучили да ово прелепо путовање започнемо посетом манастиру Острог и сусрету са Богом и Светитељем у тајновитим острошким врлетима.

  

Среда, 14. фебруар:

ПОЛАЗАК   са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц, тачно у 21:00 h. Ноћно путовање ка Подгорици, са успутним паузама.

Четвртак, 15. фебруар:

И Подгорицу стижемо у рано преподне и поред паузе за доручак, посетићемо предиван Саборни храм Христовог Васкрсења, чија је изградња започета 9. августа 1993. године. Освећен је 7. октобра 2013. године и представља доминантну реперну тачку у простору града  Подгорице, као објекат који тежи ка вечној или ванвременској логосној архитектури.  Изведен је у народној традицији и обрађен природним аутохтоним материјалима црногорског крша. За овај храм кажу да подсећа на Византијску раскош и док се Подгоричани њиме веома поносе, свештеници верују да ће „људе звона дозвати“.

Након посете Саборном Храму, пут настављамо ка Никшићу до, вероватно најпосећенијег манастира на Балкану – Острог. Смештен је у окомитој стени са које се пружа поглед на равницу Бјелопавлића. Основао га је херцеговачки митрополит Василије у XVII веку. Касније је канонизован. Он је Светац Чудотворац. Тело му почива у ћивоту у пећинској цркви, где бројни верници долазе на поклоњење и молитву, тражећи исцељење и спас. Отац Сергије (економ манастира) каже да људе привлачи исцељујућа благодат Божија и да нико ту случајно није дошао. А братство манастира уредно документује чудесна исцељења.

 

Сам манастир је обновљен 1923—1926. године, после пожара, којег су биле поштеђене пећинске црквице. Оне представљају главну споменичку вредност. Манастир Острог састоји се из Горњег и Доњег манастира. У Горњем манастиру, посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице, налази се испосница у којој је последњих пет година свог живота живео Свети Василије Острошки. Та мала испосница, која сада чува његове мошти, делује топло. Породилиште људске среће и Божанске утехе. Ми ћемо ту коначити.

Постоји старо веровање да посету Манастиру не ваља дуго планирати, нити се о томе хвалити около, тј. причати. То је место на које се долази са вером и молитвом, а одлази са миром и срећом. И да, ништа одатле немојте понети – ни цвет, ни камен; чућете зашто…

Петак, 16. фебруар:

После доручка, пут настављамо ка мору и посећујемо духовни и културно уметнички центар Црне Горе, њену вековну престоницу – Цетиње. Смештен је на југу Црне Горе,  између Боке Которске, Скадарског језера и Јадранског мора. у истоименом крашком пољу, подно планине Ловћен, на надморској висини од 670 m са око 13.000 житеља. Име је добило по реци Цетини која је вероватно у XVII веку напустила површински ток и нестала у неком од бројних понора. Насеље се у историјским изворима први пут помиње 1440. године, а око 1450. године, на Цетињу је подигнута црква, позната под именом Влашка црква. Настанак данашњег Цетиња веже се XV век и владара Зете Ивана Црнојевића.

 

Мало је дан да би се виделе све историјске знаменитости овог прелепог града. Због своје аутентичне архитектуре и великог броја историјских грађевина, реликвија, манастира, цркава и музеја, назван је  „град-музеј“. Ми ћемо посетити Цетињски манастир, јер је то најзначајнији споменик града под Ловћеном и место у коме се одвијала и решавала судбина црногорског народа.

Цетињски манастир је посвећен рођењу Богородице. Сазидао га је 1484. године Иван Црнојевић и тада је постао седиште Зетске епархије. После 1493. владике ове епархије звали су се „црногорски и приморски“. Манастир је срушен до темеља 1692. од стране Турака, а обновио га је владика Данило, на месту недалеко од првобитне локације. Том приликом у нови манастир је уграђено камење из старог, а пренета је и плоча са грбом Црнојевића и посветом Ивана Црнојевића. Године 1712. манастир је био спаљен од босанског везира Ахмет паше, а обновио га је око 1743. црногорски митрополит Сава Петровић Његош. Махмуд-паша Бушатлија га је спалио 1785. године а обновио га је Петар I Петровић Његош. Владимир Броневски почетком XIX века манастирску цркву помиње као петокуполну, а данас нема такав изглед. Више пута је дограђиван, а садашњи изглед датира из 1927. године. У манастиру се налази Црква Рођења Богородице у којој се налазе мошти Светог Петра Цетињског.  У манастиру се чувају: рука Светог Јована Крститеља, мошти Светог Петра Цетињског (Петра I Петровића Његоша), честица Часног крста Господњег, епитрахељ Светог Саве (Растка Немањића) из XIII века, оснивача Српске православне цркве, круна српског краља Стефана Дечанског из династије Немањића из XIV века, која је била истоветно и круна црногорског краља Николе I Петровића којом је крунисан 1910. године, штап првог црногорског владара Ивана I Црнојевића из XV века
разноразни стари црквени барјаци (међу њима и сумњиве аутентичности Бошка Југовића) I Цетињски летопис.

Пут настављамо ка Превлаци и Острву цвећа. Уствари, ми ћемо посетити острво Превлака Светог архангела Михаила или Острво цвећа како су га звали у време старе Југославије. То је једно мало острвце недалеко од аеродрома Тиват које је једним краћим мостом повезано са копном. На њему се налази истоимени манастир посвећен Светом архангелу Михаилу у коме се налазе мошти Светих мученика Превлачких. Ту је било седиште Зетске епископије коју је основао Свети Сава, а о богатом историјском  животу сведоче археолошка налазишта на том подручју.

Оно што оставља утисак јесте мирис моштију Светих мученика Превлачких, монаха који су средином XV отровани по налогу  Млечана (Римокатолика) како би се смањио утицај Православне цркве у циљу покатоличења Срба у Боки и приморју. Након Другог светског рата по налогу Комунистичке партије, Превлака постаје ексклузивно летовалиште са хотелом и бунгаловима за војна лица и њихове породице. Мења назив у Острво цвећа и то остаје све до пропасти Југославије, а у новом веку враћа му се изворни назив и долази до обнове манастира и монашког живота. На лицу места ћемо чути врло интересантне приче везане за овај важан манастир.

Након посете острву, стижемо у Котор где ћемо посетити стари град и лаганом шетњом уз обалу од неких 5 km стижемо до Доброте на чијем нас крају чека возило. Одатле настављамо вожњу до Херцег Hовог где ћемо бити смештени у удобне собе са купатилима.

Овај диван приморски град, на улазу у Боку Которску, подно планине Орјен је сваког фебруара врло жив, јер се цветање мимозе слави карневалима, поворкама мажореткиња и бројним концертима, тако да ћемо лепо и са лакоћом испунити мало слободног времена (у време нашег доласка догађа се „Велика фешта на шкверу“ 🙂

Субота, 17. фебруар:

И док за данашњи дан програм домаћина града организује дечји карневал, ми ћемо након доручка и јутарње кафе поћи у лагану шетњу обалом до манастира Савина. Назван је по Светом Сави, а смештен на најлепшем узвишењу Бококоторског залива са кога се пружа прелеп поглед. Он је сведок једног времена јер је Његош ту боравио, порисуствовао службама и написао своје славно дело „Горски вијенац“.  У порти манастира је 2008. године одиграна представа „Горски вијенац“. Овај манастир није само дика и понос сваког Бокеља, већ и значајан историјски споменик. Није задужбина владара и грађен је неколико стотина година, залагањем калуђера и добротвора у хармоничну целину која се састоји од три цркве, конака и гробља где почивају они који су помогли подизање храма.

Након посете манастиру полазимо на пешачку партију до Тајног брда изнад града одакле се пружа прелеп поглед на залив са дужином трасе од 9 km и надморском висином од 490 m. Захваљујући планинарима из ПК „Субра“, овај важан локалитет више није тајна, јер су га очистили и означили Кнефецовим црвено белим круговима.

или ћемо се определити за лакшу туру шетње поред мора и кружном туром шумским путем изнад града одакле се такође пружа леп поглед на залив у дужини око 8 km и мањим успоном. Све у зависности од расположења и договора.

Недеља, 18. фебруар:

Полазак за Београд је предвиђен у јутарњим часовима, након доручка. Путујемо преко Требиња, чиме практично затварамо причу о овом предивном пределу, богате историје и чаробне природе. У Требињу ћемо направити и паузу, ради разгледања града. Ту је рођен Јован Дучић (15. фебруара 1874.), снимана серија „Рањени орао“…

Требиње је град на самом југу Херцеговине у најјужнијем делу Републике Српске, под  планином Леотар, на ободу Требињског поља, у долини некада највеће европске реке понорнице Требишњице, која протиче кроз град. Име града потиче или од латинске ријечи трибунус (tribunus militum је заповедник једне веће или више мањих јединица римске војске) или од словенске ријечи треб, што значи жртва (жртвовати). За Требиње се каже да је „град сунца и платана“ и један је од најлепших градова.

Најстарији становници Требиња били су Илири, а у VII веку п. н. е. се досељавају и Грци. Спомен њиховог присуства остао је у топонимима. Римљани долазе у требињски крај у III веку п. н. е. Од њиховог доласка овај крај је познат под називом Травунија. Долазак Словена се веже за VI век. У раном словенском периоду се зна за више обласних господара који су владали подручјем. Након што је бугарски цар Симеон Велики збацио са власти Захарија Прибислављевића, владар Травуније Михајло Вишевић се окренуо савезу са краљем Хрватске Томиславом. После његове смрти Травунија је опет била дио Чаславове Србије.
Године 1168. Травунију је преузео Стефан Немања. Под влашћу Немањића ће и остати све до краја династије. Касније је Требиње до доласка Турака било и у саставу босанске државе Твртка I, а након њега се смењују многи обласни господари.
Турска владавина трајала је од 1466. па све до 1878, када их смењују Аустроугари. Српска војска је у Требиње ушла 11. новембра 1918. године.
У делу Требиња изнад насеља Полице налазе се остаци поређаног камена у правилно распоређеним линијама за које се верује да имају астрономско значење.

Настављамо ка Београду уз краћу успутну паузу и стижемо у касним вечерњим до 22 h.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац за дневно пешачење, лична докуметна. Остале ствари спакујте у транспортни ранац, како бисте их лакше носили до конака у Острогу.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

6.500 дин + 50 € (чланови Клуба који нису измирили годишњу чланарину, доплаћују 100 дин)

Идемо искључиво у малој групи, комби превозом.

Котизација обухвата: превоз, смештај у манастиру Острог, два ноћења у Херцег Новом и организациони трошкови.

Котизација НЕобухвата: индивидуални трошкови, храна

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Јовановић:

065 99 22 782,  nenad@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.