Архива за pešačenje – Page 3

Јужни Кучај: Грза – Пештерац – Сисевац

Нећемо ваљда чекати пролеће да бисмо отишли на слапове Грзе? Добро, легенда каже како су некада пролећа била влажнија од киша и снегова који се топе, те остаде веровање да су потоци, речице и њихови водопади тада раскошнији, са више воде, те да једино с пролећа вреди ићи на врела Грзе. Осим што данас те ствари могу бити и знатно другачије, ови вазда издашни извори увек имају довљно воде да хуче и стварају раскошну слику пенушавих слапова. Чак и да је што „легенда“ каже, тиркизно зелене воде Грзе у контрасту са бакарним шумама око ње, умеју бити чаробан призор, тако да се Грза и ја, готово ритуално дружимо сваке јесени. Уосталом, јесен је време њеног другог хидролошког максимума, што се тиче количине воде!

 

Она настаје спајањем Иванштице („Мале Грзе“) и Велике Честобродице, између туристичког насеља Грза и села Извор и тече 23 km до Црнице у коју се  улива. Масив Јужног Кучаја је огроман сплет само њему својствених особености. По много чему посебне, многе његове вредности се и званично представљају у суперлативу. Грза са својом околином је репрезент јужних обронака овог предивног и посебног предела, препознатљива по лепоти природног амбијента. А тај амбијент, људи су уредили стазама, клупама, ознакама и он ће бити полазна тачка за наш провод у природи 🙂

  

ПОЛАЗАК:  тачно у 6:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Потребно је доћи 10-ак минута раније, како би не бисмо каснили при поласку. Дани су краћи и време је у толико важније – Carpe Diem! Путујемо аутопутем до  Параћина, затим магистралним до Дома на Грзи, где напуштамо возило, које ће нас чекати предвече у Сисевцу.

Ово место је једно од култних за љубитеље природе. Шетња узводно, до врела Грзе, и видиковаца одвија се стазама, а сам ток Грзе је рај за очи. Све је обележено, а шумске клупе и столови омогућавају предах на отвореном, да се ни за трен не раздвајамо од лепих призора. A ту лепоту чине вредности, захваљујући којима овај предео, у непосредној околини врела Грзе, ужива статус споменика природе.

 

Полазимо од језера, према врелима Грзе, и видиковцима, а потом се одвајамо са стазе и урањамо у Кучај… По доброј видљивости, са другог видиковца се, на линији хоризонта, јасно види Копаоник, а језера и Грза су испод, у првом плану. Проћићемо и Извор испод букве за кога тврде да је лековит.

Језерца... одатле смо пошли... На линији хоризонта Коп! Кад се зумира, јасије је - КОПАОНИК :-)

Обележену стазу напуштамо  после другог видиковца, настављајући на горе, кроз шуму ка Пештерцу. Због деонице као што је ова, неко би ову туру назвао „истраживачком“. Али, ништа се не истражује, само ходамо чистом шумом, лепом и мирисном. Док нам лишће шушти под корацима, смењују се граб, буква и јеле, пролазимо крај извора Иванштице (тзв. Мале Грзе) и ловачког дома. Када пређемо Пештерац, следи лаган спуст, колским путем, све до Сисевца.

Предивна шума за ход шуме Кучаја 

У Сисевцу ћемо одморити и освежити се. На располагању нам је ресторан, а и базен са термалном водом; од хладне Грзе до топле терме – заслужили смо! 🙂 С тим што вода није толико топла као у Ждрелу и Богатићу.  Испод, десно, приказана је описана траса, са параметрима, а за Београд полазимо у 19:30 h како бисмо стигли до 22:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, пешачки штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима. И купаћи, ако желите у базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.900 дин

1.700 дин за групу од 40 учесника

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија).

  Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић        и        Немања Манчић

                  065 377 14 74                   064 878 78 78

                   gordana@serbianoutdoor.com                   nemanja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Анинска дендротерапија (Румунија)

Јесен је шарена и зато се гледа, а тај ћилим топлих боја најлепши је где су шуме разноврсног састава. Анинске планине у Националном парку Семеник (Западни Карпати) су управо такве и зато је то предео где увек проводим одмор средином октобра, када те дивне, стасите шуме горе у бојама. Ове јесени, поделићу то са вама, а одабрала сам нешто што до сада нисте имали прилику да видите… Ако вам кажем да идемо у Долину воденица, како вам звучи? Питомо, идилично, можда и са Штрумпфовима. Али није, јер се ради о велелепној кањончини, дуж кога води стаза, чији делови представљају некадашњу уску пругу којом је тутњао Ћира. Када сам га прошла, питала сам се, ко ли је ту икада млео житарице, јер воденица заиста има – тридесетак (?!)

Након тог подухвата, следи опуштајућа шетња Анинским шумама, од језера до језера, након чега постаје кристално јасно зашто сам акцију назвала баш овако! Пролазак грандиозног Гарлишта и очаравајућа шетња кроз jeсење Анинско шаренило, дароваће вам утиске за памћење! Анинске планине су богате импресивним садржајима, тако да је ово тек почетак и за ту прилику одабрали смо оне области Националног парка Семеник, које су (званично) у најстрожијем режиму заштите. 

 

Субота, 20. октобар:

ПОЛАЗАК: тачно у 6:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Морате доћи десетак минута раније, како бисмо кренули на време, јер нас чека 4 и по сата вожње и гранични прелаз. Путујемо преко Панчева ка Белој Цркви и граничном прелазу код Калуђерова. Успутну паузу не правимо, кафу понесите. Румунија није у еврозони, тако да ћемо размену евра за леје обавити у Оравици (неће вам требати много, а курс је одприлике 1 : 4,62).

НАПОМЕНА: Молимо вас да током граничне процедуре при уласку у Румунију не излазите из возила и да седите на својим местима, јер је вршљање ван возила чест разлог дужег задржавања на граници.

Улазак у кањонТребало би да пре 12 h стигнемо до Гарлишта – села одакле улазимо у кањон истоимене реке, или Анине (оба назива се једнако употребљавају, a популаран је и као „Долина воденица“). Пролазимо га узводно, до рударског градића Анина, што значи да ћемо у првој етапи проћи онај најживописнији и најдинамичнији део кањона, где су дубоки лонци, пећине и водопади, а после је траса мирнија и равнија. После 2,5 km хода колским путем, улазимо у кањон. Од петог километра, нижу се пећина, водопад, извор и још један водопад (кањон сам прошла у новембру, али водопади нису имали воде). Нешто пре 11-ог километра излазимо из кањона на колски пут кроз Вучју шуму (Tilva lupului), којим ходамо још 2,5 km, до магистрале, где нас чека наше возило. Пролазак овог кањона садржи извесне специфичности на које морате рачунати:

  • маркације су врло ретке и НИКАКО се не смеју испустити из вида, јер има делова који се не могу проћи без да сте тачно на траси;
  • има неколико потеза где је у зиду кањона уклинчен ланац за придржавање. Мимо њих се не може другачије проћи, због чега је НЕОПХОДНО праћење ознака;
  • пролазак овог кањона захтева труд, али пре свега стрпљење, јер ће подухват трајати до мрака. По изласку из кањона, на шумском путу ће нас вероватно затећи вече и потребно је понети чеоне лампе;
  • хода се стазом и гажења воде нема;
  • понети довољно воде за пиће, јер је неизвесно хоће ли је бити на изворима које пролазимо (река је бистра, али није за пиће);
  • као и за друге сличне акције, битно је да ходате пажљиво, како се не бисте повредили.

А што се тиче лепоте кањона, он је заиста особен, моћан и чини да се осећате тако маленим, али и великим, када га прођете. Његов амбијент пружа снажан осећај непосредног споја са природом. Mотива за фотографисање ће бити на претек, јер ћемо га затећи у бакарном издању! Бројне су старе воденице, претежно њихови камени остаци, али и једна коју су рестаурирали. На овом снимку можете видети како изгледа пролазак Долине воденица од Гарлишта до Анине. Екипа са снимка је акцију извела касније, у новембру и пејсаж је знатно сиромашнији, али се зато добро виде детаљи, важни за пролазак и то ће вам бити од користи да се боље спремите. Иначе, овај кањон је под строгом заштитом.

Пред Анином, на путу нас чека комби, којим се одвозимо до комфорног, планинског хотела „Маргитас“, где вечерамо и ноћимо. Цена пансионске вечере је 25 леја (5,5 €). Није обавезно, можете јести и своју храну.

Недеља, 21. октобар:

После јучерашњег подвига, данас је планирано опуштање у виду шетње од језера Маргитас до језера Бухуи, кроз јесење шаренило прелепих Анинских шума! У 8:00 h, после доручка, напуштамо хотел. Цена пансионског доручка је 15 леја (3,5 €). Возило са стварима одлази на место где ће нас сачекати, а ми носимо само оно што нам је потребно за пешачење до 15 h. Иначе, ова област површине 255 ha ужива најстрожију заштиту у оквиру Националног парка.

Ходамо шумским путем подно Медвеђег врха (Culmea Ursilor) и пролазимо пећину Pestera Buhui, из које излази истоимена река. Ту су и pestera Cuptоare и трећа, безимена у коју понире река Бухуи, али су оне теже приступачне. За улазак у пећину Бухуи, неопходна је чеона лампа.

После 8 km хода, стижемо до језера Бухуи, чије је окружење идеално за ручак. Дрвене клупе и кућице, мали фудбалски терен, а мало дубље у тим шумама, на 640 m надморске висине извире Караш (област под строгом заштитом). Призор овог језера у јесењем издању је као фото тапет!

Након предаха, настављамо даље према Анини, ка нашем возилу које нас чека код једног ловачког комплекса, Ту је „опасан“ пас чувар, а преко пута, у ограђеном простору и неколико срна.

  

Полазимо. До границе имамо сат вожње, а по уласку у Србију, до Беле Цркве још 20 минута и aко стигнемо до 18:00 h направићемо паузу у ресторану „Клуб“. До 20 h крећемо за Београд.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима и чеоне лампе. Наравно, прво спакујте пасош! У хотелу нам је на располагању вечера и доручак, а за успут – храна из ранца.

НАПОМЕНА: у кањон се улази искључиво у гојзерицама!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  40 €  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, смештај  и организационе трошкове.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија). Пријављивање подразумева достављање података неопходних за пут (име и презиме, број пасоша) и измирење аконтације у износу од 20 €.

                Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић        и        Немања Манчић

                  065 377 14 74                   064 878 78 78

                  gordana@serbianoutdoor.com                    nemanja@serbianoutdoor.com

 

Поглед на кањон Гарлишта и Могила са Височија

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Национални парк Плитвичка језера

Зашто октобар? Још увек je топло, а јесења палета фасцинира 🙂

У вези Плитвичких језера, једног од најлепших националних паркова у Европи, члана UNESCO породице светске баштине, не постоји дилема како, већ само питање – када. Уређене стазе прилагођене посетиоцима између двадесетак језера међусобно су спојених небројеним каскадама и слаповима кристално зелене боје, биће доживљај о коме ћете још дуго мислити. За сам обилазак потребно је 4-6 сати, а знајући какве апетите за фотографисањем, или тек пуким гледањем буде ови призори, одвојили смо довољно времена!

јесен на Плитвицама јесен на Плитвицама јесен на Плитвицама

Ова, по свему, најинтересантнија крашка целина Динарског подручја, проглашена је за национални парк 8. априла 1949., а 30 година касније, због јединствених вредности и амбијенталне лепоте, увршћена је и на листу светске природне баштине (UNESCO).

Познат је по величанственим бигреним слаповима која стварају бистра језера у Као последица сталног биодинамичког процеса стварања и раста бигра, настали су величанствени слапови између 16 степенасто поређаних језера, подељених на горња (Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и језеро Козјак) и доња (Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод). Горња су језера већа и дубља, док су доња мања и плића.

панорама: ¾ парка је прекривено шумом провидност јесен на Плитвицама

Велики слап је висок 78 m и настаје обрушавањем потока низ стрму литицу, док остале слапове стварају језера. Тако сједињени, бројни потоци а међу њима Плитвица, речице и језерске воде, чине почетак тока крашке реке Коране. Кад се од Великог слапа настави према горњим језерима, нижу се филмски призори. Највеће и најдубље од Плитвичких језера је Козјак (дубина износи 47 m), где је и  средиште туристичких активности.

Велики слап пастрмке јесен на Плитвицама

 Географски положај у залеђу Велебита (60 km ваздушне удаљености од мора), на надморској висини од 418-1279 m, те крашка геолошка подлога, омогућили су развој богатог и разноликог биљног света. На подручју регистровано је 72 ендемске и 22 заштићене врсте. Богатство флоре броји 1267, а фауне 50 врста сисара, 20 врста слепих мишева, 157 врста птица, 321 врста лептира…

Кастел Млинови у Крупи

Субота, 13. октобар:
ПОЛАЗАК тачно у 6:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Дођите 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем преко Хрватске до Градишке, одакле скрећемо ка граничном прелазу за Републику Српску. Након доласка у Бања Луку обилазимо манастир траписта. Овај монашки ред је најпознатији по производњи чувеног сира.

Одлазимо до центра да ручамо – у изворно место где се спрема прави Бањалучки ћевап!

Ћевабџиница Пријало је и Нолету! Млинови на Крупи

 Након обеда, одлазимо до реке ради вожње ДАЈАК чамцем. Вожња овим чамцима кошта 15 €, односно 5 € по особи, обзиром да један чамац прима три особе.

Крупа на Врбасу град Бочац

 У попдневним сатима одвозимо се до Kрупе на Врбасу и слапова где је неколико воденица, а кад смо већ ту, нећемо заобићи ни истоимени манастир. Обзиром да је ово изузетно леп кутак, нећемо журити са повратком у Бања Луку, него ћемо повечерје овде дочекати.

Бања Лука, Брбас Дајак

Коначимо у Бања Луци, хостел „Хавана“ (шесто-, пето-, четворо-, тро- и двокреветне собе са купатилом).

Недеља, 14. октобар:
Устајемо рано, како бисмо тачно у 6 h пошли ка НП Плитвице преко Бихаћа. Стижемо за три сата вожње и све време до поласка за Београд користимо за уживање у лепотама Плитвичких језера (тачније, од 10.30 до 16.00 h разгледамо језера). Парк ћемо већим делом обићи пешке, возити се бродом и разгледати га са панорамског воза.

 

Полазак у 16 h за Београд од кога нас дели 6 сати вожње, очекивано време доласка око 24 h (дужина путовања зависи и од преласка границе!).

ОПРЕМА: обзиром да су сва одредишта уређена, није неопходна планинарска опрема. Понећете ствари које су вам потребне у односу на садржај програма и временске прилике. Храну можете понети, или је купити тамо, на лицу места.

јесен на Плитвицама

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

75 € + 800 дин

75 € + 700 дин  за чланове Клуба

Цена обухвата: превоз, смештај, путно и здравствено осигурање, организационе трошкове

Цена НЕ обухвата: улазнице за Национални парк, храну и вожњу чамцима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Пријава учешћа подразумева достављање свих неопходних података (име, презиме, број пасоша и јмбг због полисе, контакт телефон и е-адреса) и измиривање аконтације од 50 €. Подаци се достављају на мејл, ради боље прегледности. По Правилнику, у случају одустајања, новац се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања).

Акцију реализујe Стоја Богојевић

061 170 29 55

stoja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Дели Јован

Посету Дели Јовану, планини кутиозитетног геолошког састава, са које се прижају прелепи видици и спектакуларан залазак Сунца иза силуета Стола и Крша, овога пута смо замислили једноставно. Наравно, уз посету Рајачким и Рогљевским пимницама, Бледерији, Буковском манастиру и родној кући Стевана Стојановића Мокрањца.

Поглед на Велики крш и Борски Стол са Дели Јована

Петак, 12. октобар:

ПОЛАЗАК:  тачно у 17 h са паркинга крај нашег Клуба у устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 15 минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо Дунавском магистралом до Милановца, а после Поречког залива, скрећемо ка Мосни и до 22 h стижемо у Неготин, где се смештамо у хотел „Инекс“.

Субота, 13. октобар:

Ујутро, у 6 h полазимо на успон. Комбијем се одвозимо до Стевањских ливада одакле почињемо лагани успон на Дели Јован гребенском путањом. Са врха се враћамо на исти место, одакле смо почели нашу пешачка партију, дугу 12 km.

У повратку посећујемо манастир Буково, из XV века, који негује винску традицију. Године 2009. су на површини од 2 ha засадили црну тамјанику и прву бербу имали 2012. Њихова вина „Филигран“, данас су већ позната. Касније, после одмора и родну кућу Стевана Мокрањца.

Манастир Буково, посвећен Светом Оцу Николају Чудотворцу, налази се 4 km западно од Буковски манастирНеготина, на путу Зајечар-Неготин, на благој падини Братујевачке косе. Име манастира Буково по предању потиче од околних „букових шума“ или птице „бука“, које су живеле овде у некадашњим ритовима. Писаних података о ктитору манастира нема, али постоји више предања која о томе говоре. По једном, манастир Буково је задужбина српског краља Милутина са краја XIII века, подигнут после победе над бугарским царем Сишманом. По другом предању, ктитор манастира Буково је Свети Никодим Тисмански који је живео у Тимочкој Крајини и изградио много цркава у XIV века. По трећем предању, ктитор манастира Буково је био неко из властеле источне Србије и потиче из XV века.

Током своје историје манастир Буково је више пута страдао и обнављан. Кнез Милош је после обнове 1837. године поклонио звона манастиру Буково, а 1839. године су подигнута два конака. Припрата на цркви манастира Буково је дозидана 1877. године. Уочи другог светског рата, 1940. године, на северној страни изнад улаза подигнут је звоник квадратне основе и чини саставни део улаза у манастирски комплекс. У оквиру порте манастира Буково налази се извор посвећен животворном источнику – Пресветој Богородици и бројна су се исцељења догодила од овог Источника.

У унутрашњости су два слоја фресака у манастиру Буково, од којих је најстарији слој представљен фрескама Светог Арханђела Михајла, фрагментима светих ратника у северној певници и фреском Пресвете Богородице окружене анђелима, на своду цркве из 1682. године у време Игумана Михаила Дечанца, уз ктиторство кнеза Симеуна из села Трњана. Живопис који данас постоји и захвата највећу површину потиче из 1902. године. Рад је живописца Милисава Марковића из Малог Извора. У манастиру Буково је знаменити српски књижевник Светолик Ранковић написао свој познати роман „Порушени идеали“.

Недеља, 14. октобар:

После доручка напуштамо хотел. Данас посећујемо винарско село Рајачке, или Рогљевске пимнице и водопад Бледерија.

Рајачке пимнице, као јединствен архитектонски комплекс винских подрума у Неготинском виногорју о којима први записи датирају из XIX века, представљају важан део српске баштине, а кандидат су за Листу светске културне баштине. Пимнице су насеља винских подрума у Неготинској крајини и омиљена су дестинација љубитеља вина на путу по Србији. Винова лоза се у том крају гаји још од римског доба, а у средњем веку, ова грана пољопривреде била је толико важна да су нека домаћинства имала чак сто хиљада чокота винове лозе. Почетком прошлог века крајинска вина су носила епитет најјачих у Европи, а медаље су освајала на изложбама у Лондону и Паризу. Произвођачи вина из виногорја које се данас простире на око хиљаду хектара, кажу да то вино не опија. Оно подстиче да се добро мисли, боље говори, а најбоље пева. Од аутохтоних сорти негује се багрина, зачинак, прокупац, вранац и смедеревка.
У неготинској крајини богату винарску историју имају села Рајац, Рогљево и Смедовац за која кажу да имају најмириснија црвена вина, настала из срећног споја добре земље, пуно сунца и надморске висине од 150 до 250 метара. У тим селима, или изван њих, али увек далеко од сваке врсте загађења, грађене су пимнице. Зидане су од камена или од брвана, зидова дебелих и до 60 центиметара. Подруми у којима се чувало вино делимично су Рајачке пимницеукопани у земљу, како би се одржавала константна температуре ваздуха. Били су правоугаоног облика и ту се могло сместити неколико бачви за пет хиљада литара вина, десетак буради запремине око 700 литара, још много мањих буради и винских справа. На спрату су просторије у којима су у време бербе боравили виноградари, а биле су и место за дегустацију вина и разна славља. Због породичних веза, често се у низу зидало по неколико пимница.
Кауповци на винском ручку :-)Рајачке пимнице су грађене од половине 18. века до 30-тих година прошлог века око трга, где је збијено 270 јединствених кућа за вино.Куће су ушорене и повезане кривудавим сокацима. Имају два наспрамна улаза или прозора кроз који се постављао дрвени олук – гурма за сипање грожђа у кацу. У пимницама се одвијао цео процес производње вина, па се зато и каже да су то куће у којима је одувек становало вино.
У селу Рогљево има око 150 пимница које су углавном грађене Мора да се проба :-)од меког, каменог пешчара. Свака изнад улаза има уклесану годину градње, па најстарија, камена, датира из 1861. године, док су пимнице брвнаре далеко старије.
Куће за вино сачуване су још у два села која су надомак Неготина, али је много више нестало. У то доба, свако домаћинство је имало вински подрум који је често био квалитетније грађен од куће за становање, јер је вино било важно и неизбежно у свим животним циклусима. До пре десетак година ови подруми су били доста запуштени, али са обнављањем виноградарске традиције и винског туризма у Србији, обнављају се и пимнице. Рајачке пимнице годишње посети око 15.000 знатижељника из разних крајева света.

водопад Бледерија

Бледеријски водопад, изузетна природна атракција налази се у близини села Река, на око 15 km од Кладова. Река Бледерија извире на 190 m надморске висине, и тече на југоисток. Вода, која се вертикално, са висине од око 7 m, после преливања преко бигрене пречаге, обрушава у облику водене завесе у бигрену каду, велики вир или мало језеро, je тиркизно зелене боје. Са стране великог водопада постоји још један мали, који током лета, када река смањује свој капацитет воде, нестаје али га увек има с пролећа, када је река богата водом и до више стотина метара у секунди. Изнад водопада, на око 2 km растојања са десне стране, налазе се извори субтермалне воде са температуром од 17º C.
Интересантан податак за овај крај је и то да је овуда пролазила пречица римског пута из Пореча, преко Мироча ка Дунаву и Кључу док Трајан није пробио пут кроз Казане. Осим тога, у селу Река постоји једина воденица у овом крају која још увек ради.

Како год, после предаха за Београд крећемо у 20 h, како бисмо пред Клубом били до 23 h.

ОПРЕМА: мали ранац, гојзерице, вода и храна за успут, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

5.500 дин

5.400 дин  – за чланове Клуба са плаћеном чланарином

(Планира се МАЛА група!)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и инфорамације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Зоран Стејић

064 453 83 04,   zokimen@serbianoutdoor.com

Дели Јован залазак Сунца, гледан са Дели Јована

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

 Клисура Осанице – прераст Касоње – етно село Бистрица и Крупајско врело

Осаничку клисуру и прераст Касоње, показали смо људима први пут 2006. године, заједно са осталим прерастима. Обзиром на њену величину у поређењу са другим природним мостовима, догодила се неочекивана ситуација: многим учесницима се баш она највише допала! А заправо, то и не мора да чуди, обзиром на њено непосредно окружење, које је Богом дано за уживанцију. Живописна клисура, богате орнаментике, украшена једном прерашћу, вештачким језерцетом и водопадом, а даље настављaмо успоном кроз шаролике пределе овог краја, излазимо на зараван  и колским путем  се спуштамо назад у село где нас чека наше возило. 

 Касоње

Ова траса је кружна, укупне дужине око 10 km и што је најважније – акција није кондиционо захтевна и прилагођена је свим узрастима, онима који су спремни да прођу прераст боси, или се преобују (опциона обућа за воду).

ПОЛАЗАК:  тачно у 07:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), дођите 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а потом, даље ка  Хомољу, до села Бистрица. Успут ћемо правити паузу за доручак и јутарњу кафу од 30 минута.

У хомољском селу Бистрица на истоименој реци данас се поново чује воденички точак из XIX века. У етно селу још има ваљарица сукна. Бог је прво створио воденички точак, али је жито морало да се сипа ручно и не би могло да се самеље добро да није позвао у помоћ ђавола који му је као ортак направио ћекетало. Тако су настали влашки качамак и парена проја

  воденица Томашевића

Поред саме реке Бистрице до етно села и воденица које су и сада у функцији и мељу кукуруз и пшеницу, постоји земљани пут и планинарска стаза која је изузетно лагана. У амбијенту нетакнуте природе, на планинској речици, у дужини од 5 км од њеног извора, испод планине Велики Суморовац па до изласка из села, налазе се воденице и ваљарице. Та културно-историјска целина у чијем склопу су још црква, зграда месне заједнице, салаш, старе куће, школа, механа, је од 1986. године проглашена за културно добро од великог значаја. Овде ћемо се задржати два сата у лаганој, релаксирајућој шетњи. Враћамо се до возила и настављамо пут Осанице, наше данашње главне одреднице.

Насеље Осаница налази се у повељи кнеза Лазара, које је дао манастиру Горњак 1380. године. Легенда каже да су Словени насељавајући Источну Србију и крчећи шуме наишли на осе које су се ројиле око велике дивље крушке, препуне крупних и мирисних плодова. Зато помислише да ће и њима ту бити добро, ако је и осама, те подигоше насеље коме дадоше такво име.

Осаница је једино село које је након пустошења и расељавања Хомоља приликом сеобе српског народа 1690. године, поново обновљено на истом месту. Данас је на четвртом месту у општини Жагубица по броју становника и по површини атра.

Возило напуштамо у центру села и крећемо на ову несвакидашњe интересантну стазу. Полазна тачка је испред врло лепе грађевине дома културе који су мештани умели да сачувају од зуба времена. Пролазећи кроз ово интересантно и  живахно село  осетићемо дух источне Србије на неки посебан начин. Мешавина старе и нове архитектуре, сусрет традиције и нових трендова, црква и сеоска школа једна насупрот друге и још пуно тога натераће многе да се врате и упознају боље ове крајеве.

 

На крају села пре уласка у клисуру сусрећемо се са уставом преко које се слива вода, а високо на стени стоји петокрака и натпис „ЈНА“, као споменик на нека прошла времена. Иза бране клисура почиње мањим проширењем на којем је смештена ловачка кућица и повећи сто са клупама. Река је плитка и мирна а корито испуњено ситнијим каменим облутцима. Стаза води поред реке, на неким местима прелази се са једне на другу обалу, негде се гази вода а понегде се може прећи с камена на камен. Како напредујемо речно корито се мења, појављује се веће камење, испред прерасти се губи обала па остају само стрме литице и река. Тај део се мора прегазити и тако проћи и кроз саму прераст а вода је највише до колена. Пожељно је имати неке лагане папуче или слично за овај део. Корито реке и околина се динамично мењају, наилази се на све веће камене громаде, вода понегде понире а негде опет извире, и много је разлога да се застане осети и доживи та задивљујућа дивљина на само километар од насеља.

Излазимо из клисуре са 377 м.н.в.  и пењемо се природном стазом која нас води на лево, на узвишење са кога се пружа леп поглед на околину. Стаза води кроз пашњаке, ливаде, шуме, прелепе пределе овог краја (598 м.н.в) са нешто преко 200 m висинске разлике. Спуштамо се ка селу након пређених 10 km, где нас чека наше возило.

 Крупајско врело Осаница
 Напослетку се одвозимо до села Крупаја, до њега имамо 22 km. Напуштамо возило и полазимо на кратку пешачку туру до Крупајског врела. Крупајско врело је призор који се не заборавља…

Крупајско врело спада у групу крашких врела и налази се у подножју планине Бељанице. Температура воде на извору се креће од 9-11 °C. Првобитни изглед врела је промењен изградњом бетонске бране, која је формирала језеро дужине 40 и ширине 17 метара. Брана је изграђена за потребе млина који и данас ради. Пре изградње ове бране вода је великом снагом истицала из пећине праћена хуком воде. Данас се види само део отвора пећине, а првобитни извор је потопљен. У непосредној близини  врела налази се јак термални извор са температуром воде од 26,5 °C. Оба извора су заштићена као споменици природе од националног значаја у површини од 9 хектара. Истраживањем овог врела до сада се дошло до дубине од 123 метара. Као и сва крашка врела и Крупајско врело се одликује великим променама у количини воде коју даје током једне године.

На овом предивном месту дочекаћемо смирај дана и направити паузу за вечеру и освежење. У ресторану се може јести пастрмка из њиховог рибњака као и јела са роштиља, или у природи, у својој режији, где постоје погодна и уређена места. Или само уживати у нестварној лепоти овог предела.

ОПРЕМАгојзерице, одећа прилагођена временским условима, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

1.600 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином, за групу већу од 40 учесника, цена се умањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Саша Вељковић  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Кањон Јерме и кањон Топлодолске реке

Овa акцијa обухватa два изузетна природна бисера, која сваком остају у неизбрисивом сећању и тежњом да се наново доживе!

Кањон Топлодолске реке се налази у подножју Старе планине у југоисточној Србији удаљен је око 30 km од Пирота. И колико год да је лепоте немогуће поредити,  многи би се заклели да је најатрактивнији и најлепши у Србији. Усечен у стрме литице, на појединим местима високе и до 300 m, њега одликује изузетно извајано корито од црвеног пешчара, што доминира општим утиском и чини га јединственим.

 Такође на југоистоку Србије, река Јерма извире на Власинској висоравни,  тече кроз Србију и Бугарску, а улива се у Нишаву недалеко од Пирота. Њен 74 km  дуг ток обилује несвакидашњим лепотама и споменицима. На једном месту се могу видети најужи кањонски усек у Европи, пећине, кречњачке фигуре, што овај предео чини миљеником поклоника природних вредности, задивљујућих пејсажних лепота.

планинске красоте

Ту је и Специјални резерват природе Венерина падина, легендарна пећина Ветрена дупка чију је драму описао Др Јован Петровић у својој књизи „Гробови под каменим небом“, манастири које вреди посетити, планинске красоте и кањони импресивно извајаних литица. Део тога можете прочитати у репортажи „Заборављени рај“, која је инспирисана управо овим пределом.

 манастир Поганово Цедилка - кањон Блаташнице Венерина влас adiantum capillus-veneris

Субота, 25. август:

ПОЛАЗАК: у 6.00 h са паркинга поред Дома здравља „Вождовац“ (крај просторија нашег Клуба, Устаничка 125). Пред нама  дуг пут и имаћемо успутне паузе.

По доласку у село Темска посетићемо манастир Светог Ђорђа, одатле се возимо још 10-так километара до места одакле ћемо ући у кањон Топодолске реке. Карактеристичне планинске реке, која својом клисурастом долином, чистом водом, разноврсним пределима кроз које тече, представља посебан бисер Старе планине. Облачимо одећу и обућу погодну за пролазак кањоном.

 

Топлодолску реку прелазимо дуж 3-4 km, све до њеног ушћа у Темштицу, коритом од црвеног пешчара.  Видети њене букове, водопаде, брзаке, купати се у вировима тиркизно плаве боје је заиста филмски доживљај! У овим лепотама уживаћемо све док нам буде пријало и док се сунце не приближи хоризонту. У најлепшем и најдубљем делу кањона једино се може пливањем проћи кањон. Због своје лепоте и црвених стена, називају га и српски колорадо. За ходање кроз кањон неопходна је обућа погодна за то (патике, чврсте сандале).

фото: Иван Ранђеловић фото: Миодраг Пенчић

По изласку из кањона, пресвлачимо се у суву одећу и обућу, а пут настављамо ка селу Поганово, где се смештамо у етно домаћинству са могућношћу исхране у њему или у сопствене шаторе.

Ћирин мост Путем уз кањон Јерме

Недеља, 26. август:

Устајање по сопственом биоритму, припрема за пешачку туру. Доручак је у 7.30 h. Полазак возилом до одредишта у 8.00 h, Влашкој планини. До њеног највишег врха Паница 1.443 мнв могу се попети сви којима не представља проблем константан успон од 750 мнв а дужина стазе је 4,5 km, до изласка на њену зараван. До врха, који је мало више на заравни, још око 100 мнв и 2 km пешачења, ићићемо само ако будемо имали времена да то обавимо.

Влашка планина се налази у југоисточној Србији, недалеко од Пирота и пружа се правцем северозапад-југоисток у дужини од 6 km. Припада балканским планинама, по структури је кречњачка, а њен највиши врх Паница (1.443 m) је смештен у њеном северозападном делу. Сам врх формирају два заравњена врха спојена благим превојем, приближно истих висина.

На њеним југоисточним обронцима смештена је Звоничка Бања. Од вегетације на њој преовлађују ливаде са ретким шумама (махом ниског и закржљалог граба и храста), осим у северозападном делу у коме се јавља јака букова шума.

Планина је назив добила по селу Власи, које је добило назив по множини речи влах које може означавати сточара, или етничку заједницу романских староседелаца на Балканском полуострву.

Враћамо се истим путем према возилу. Иза нас је остало око 13 km. По силаску прелазимо 2,5 km асфалтираним локалним путем, аутобусом или пешачењем, по сопственој жељи и могућностима, кроз најатрактивнији део кањона Јерме до манастира Светог Јована Богослова. Манастир подно Гребена и Влашке планине, на улазу у кањон, изгледа једнако тако импресивно и тајновито, као и литице над њим.

  

На левој обали реке Јерме, недалеко од села Поганово, налази се манастир посвећен Светом Јовану Богославу. Народна традиција постанак овог манастира везује за светог цара Константина и његову мајку Јелену. Прота Теодор Титов помиње стари запис на пергаменту, према коме су Срби подигли овај манастир пре 1130 године, а на Проскомидији је насликана једна стара икона, на којој су уписана имена српских владара из најстаријих времена. Ипак, новија историјографија открила је прецизније податке о времену настанка манастира.

Манастир је подигнут 1395. године, као задужбина српског племића Константина Дејановића Драгаша и његове супруге Јелене, чија се имена налазе на округлим каменовима са источне стране храма. Константин Дејановић био је сестрић цара Душана и велможа који је управљао деловима данашње Македоније, југоистичне Србије и југозападне Бугарске. Након његове смрти у бици на Ровинама 1395. године, изградњу манастира је наставила његова кћи Јелена, супруга византијског цара Манојла II Палеолога. Храм је живописан тек 1499. године, руком непознатих зографа, који би по уметничком стилу могли бити из северне Грчке. Храм је грађен као триконхос сажете основе, са седмостраним тамбуром куполе. Над припратом је спратна јединица, а над њом четворострана кула звонара. Начином преласка из квадратне основе у прстен куполе Црква показује специфична конструктивна решења. Ћелијастим зидањем и ломљеним каменом и опеком остварена је декоративност, док је секударна пластика веома скромна, нетипична за грађевине моравског стила.

Црква је имала изузетну двострану икону са представом чуда у Латомском манастиру са једне стране и ликовима светог Јована Богослова и Пресвете Богородице са друге. Ова икона настала је крајем XIV века и била је дар византијске царице Јелене, у знак сећања на оца Константина. Ова икона је заједно са иконостасом велике уметничке вредности, која потиче из 1622. године украден ос стране бугарске окупаторске војске однешен у Софију. Данас се чува у националном музеју у Софији.

Због саме локације манастира и тешке приступачности, манастир никада није пустошен. До 1927. године, није постојао ни један проходни пут до манастира, јер је кањон реке Јерме у потпуности био непроходан. Захваљујући овоме, манастир је у потпуности задржао аутентичан изглед. 1876. године, манастир је доживео велику обнову, када је испред улазних врата храма дозидан трем. Конзерваторски и рестауторски радови на Цркви, конацима и мутваку извођени су 1966. и 1974. године. 21. септембра 1949. године, манастир је стављен под заштиту Државе, под редним бројем СК 222, као Културно добро од великог значаја, а од 1979. године налази се на листи светске културне баштине.

Преко пута манастира Поганово је некадашња станица Ћире, а сада ресторан занимљивог садржаја… Полазимо за Београд, путујемо правећи кратке успутне паузае  и стижемо до поноћи.

Јерма

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од сунца, ветра и евентуалне кише, купаћи костим, заштитни фактор, пешкир, пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

5.000 дин

4.900  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, организационе трошкове, смештај у етно домаћинству са доручком (у вишекреветним собама са купатилом). Ако неко жели и вечеру први дан, доплата је 400 динара.

Због карактера акције и природе терена, не планира се велика група. Приликом пријављивања измирује се аконтација од 2.500 динара.

 

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“).

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Поглед на кањон Јерме и село Власи

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Кањон Пањице, Водена пећина и плаже Великог Рзава

Због великог интересовања, поново идемо на Пањицу!

Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, према коме ћемо се и ми упутити тога дана. Предивна река, згодна за љубитеље рафтинга, али и за хедонисте који би уживали на њеним плажама…(што нам је у плану!). За ову акцију увек влада велико интересовање, па је потребно на време да се пријавите, како бисте обезбедили учешће. Овде можете погледати репортажу са прошле акције!

 фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Водена пећина са водопадом у кањону реке Пањице представља најлепшу природну атракцију на подручју Ариља и сигурно заслужује да буде заштићено природно добро Србије. А доступна је и оним знатижељницима који немају нарочиту физичку кондицију. Стога је ово акција погодна за све узрасте и категорије љубитеља природе!

campanula secundiflora фото: Дуле Опачић фото: владимир Мијаиловић

У овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од сто примерака. Са мало пешачења, видећемо много тога лепог, па кренимо редом… 

фото: Дуле Опачић  фото: Дуле Опачић

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) у 6.00 h. Окупљамо се 15-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо ка Ариљу, а пошто је пут дуг, успут правимо јутарњу кафе паузу, а потом настављамо ка селу Добраче 🙂

До пре 50 година то је било највеће насељено место у бившем Ариљском срезу са 2.142 становника,  док је у варошици Ариље тада било само 1.006 становника. Тужно је шфото: Дуле Опачићто их сада ту има свега 821.

Ту напуштамо аутобус и настављамо пешице кроз село, до задњих кућа одакле почињемо да пратимо реку Пањицу узводно њеним током и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине! Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара

На 10-ак минута од водопада идемо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо у њу неких десетак метара, ради разгледања и сликања, не идемо дубље, јер нисмо опремњени за то, а ни обучени!

 фото: Дуле Опачић 

Од многих природних чуда, ариљски крај се истиче кањоном реке Пањице, који се простире у дужини од 5 километара између села Брекова и Добраче.  Јединствена по својим атрактивним водопадима, слаповима, бигреним коритима и каскадама…заиста рајски призори нетакнуте природе која плени лепотом.

Поред обиља зеленила, река прави атрактивне водопаде, слапове, бигрена корита и каскаде, због чега ово место многи сматрају за најлепшим у Србији. За Добрачу се скреће на пола пута између Ариља и Ивањице. У непосредној близини, стазом од Брекова до Шуљића је и велико извориште – Водена пећина. Бројне тајне тог природног феномена, рониоци и спелеолози тек треба да испитају. За сада је само претпоставка да је водена маса која излази из пећине, у ствари, понорница настала од више извора који пониру у зони Кукутнице и Округлице у Бјелуши. Од Добраче до Водене пећине, крећемо се кроз предиван крајолик, због чега није ретко да многи понављају учешће у овој акцији сваке године.

 фото: Дуле Опачић фото: Владимир Мијаиловић фото: Дуле Опачић

Постоји легенда о Хајдучкој пећини и Гробу Незнаног Хајдука, која казује да је то било последње уточиште једној хајдучкој дружини у бегу од турске потере. У близини су два гроба незнаних хајдука. Ти „гробови“ су природне творевине, али по легенди то су били последњи браниоци који су вероватно умрли од глади, а вила Равијојла је њихова тела спустила на тло и прекрила тим камењем…

По повратку до аутобуса, настављамо  до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа, где остајемо до поласка за Београд (око 18 h, да бисмо стигли у 21 h).

 

ОПРЕМА: мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), обућа за воду (прелазимо пар пута реку), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир и пресвлака.фото: Вера Буквић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

НАПОМЕНА: уколико буде мање од 40 пријављених, котизација се увећава за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

 

Акцију реализује Стоја Богојевић

061 170 29 55

stoja@serbianoutdoor.com

фото: Добрица Митровић фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Национални парк РИЛА – МУСАЛЕНСКА ЈЕЗЕРА (Бугарска)

Пошто немамо баш све у Србији, за нечим морамо посегнути даље, а једно од таквих природних лепота су горске очи – ледничка језера, чија постојања увек и свугде, битно обогаћују и улепшавају иначе постојећу амбијенталну лепоту. Па ипак, нису далеко, има их код наших првих комшија, у Македонији, Црној гори, Босни, Бугарској… и њихова окружења претежно уживају статус националних паркова. Суседна Бугарска има две феноменалне планине са мноштвом језера, која су им главни украс и Рила је позната широм света са једном од најатрактивнијих пешачких стаза изнад својих седам предивних ледничких језера. Ту их има чак преко 150, a  леже на висини од 2.100 до 2500 m (највише језеро лежи на 2.709 m, испод врха Мусала). Она су моћна инспирација многима који тамо иду ради успона на врхове, јер поглед на та језера једноставно ништи сваки замор! Путовање на које вас позивамо догађаће се током празника –  на Дан Риле, када домаћини нуде многе попусте посетиоцима! 🙂

Рилска језера

Петак, 3. август:

ПОЛАЗАК у 16:30 h полазак из Београда са паркинга поред нашег Клуба (Устаничка 125, Коњарник). Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време – дуг је пут до Боровеца!

Ноћна вожња ауто путем ка Нишу , преко Пирота и Димитровграда са једном успутном  паузом.  Долазимо до државне границе (РС-Градина-БГ-Калотина), након административних процедура правимо кратку паузу за тоалет на бугарској граници.  На првој безинској пумпи стајемо да обавимо куповину вињете,  и променимо евре у леве  (бугарска монета), да не би дошли у ситуацију ових два дана да не можемо извршити плаћање, ако немамо домаћу валуту.  Пут настављамо према Боровецу обилазницом  око Софије. Стижемо око поноћи, смештамо се у хотел, ноћење.

Borovec2 Borovec

Субота, 4. август:

Устајање у 7.00 h.  Након доручка и јутарње кафе одлазимо до гондоле Јастребец 1315 m, која нас носи до хиже Јастребец 2.369 m. Купујемо групну повратну карту за гондолу, и наредних пола сата уживамо у планинском пејсажу из птичје перспективе, при чему пролазимо висинску разлику од 1054 m !

gondola 

По искрцавању из гондоле пешачимо око сат од хиже Јастребец до хиже Мусала (2.389 m). Стаза је разнолика, ходамо добрим делом планинским путем, утабаним вијугавим стазама које пролазе поред неколико језера, стаза је на моменте стрма (сам врх је сав у камену), али су беспрекорно обележене. Ми идемо на Дан планине, невероватно је колико је људи свих узраста! Када погледате испред или иза себе, личе на колоне мрава, то је нешто незаборавно, чујете разне језике и сви су насмејани, лако се започне разговор… Паузу правимо поред последњег  језера (које се налази на 2709 m), а они који буду желели наставиће до највишег Балканског врха Мусала (2.925 m). Ходамо лаганим кораком, сликање и уживање се подразумева, а код заслона Ледено езеро (2720 m), можемо наточити воду са извора. Настављамо на „Кров Балкана“ (Мусала) са предивним погледом на околне врхове и Мусаленска језера, поред којих смо прошли, (пред сам врх пред нам је избор да наставимо стазом која вијуга, или гребеном који је обезбеђен сајлом и који захтева мало алпинистичких елеманата, зависно од афинитета. Овај врх пружа непроцењиве тренутке задовољства и тешко се креће назад, а домаћини су се постарали да се може купити чај, па чак и сувенири! Када колико толико саберемо утиске предстоји повратак преко хиже Еверест до хиже Мусала истим путем, до гондоле најдаље до 17,30 h (дотле је радно време) да би се спустили до Боровеца. Увече, слободно време у овом лепом планинско туристичком центру, вечера, дружење и ноћење у хотелу.

DSCN2854 p8080077

Недеља, 5. август:

Устајање у 6.00 h, паковање ставари, одјављујемо се хотелу, у 7.00 h полазимо за Паничище. Наш минибус напуштамо код хиже Пионерска (1.520 m), и након краћег пешачења од паркинга, долазимо до гондоле „Лифт Рилски Езера Бъбрекаезера“,  (где купујемо групну повратну карту), која нас носи до хиже Рилски езера (2.150 m). Током ове изузетно атрактивне 25-о минутне вожње, уживаћемо у планинском пејсажу нестварне лепоте и опијајућим мирисима борова изнад којих се крећемо у отвореним двоседежницама. По доласку, правимо паузу за јутарњу кафу и доручак, у хижи Рилска језера.

У 9.30 h Полазак на обележену стазу која вијуга између седам Рилских језера до Језерског врха 2667 m (Доње језеро, Рибно, Тролист, Близанци, Бубрег, Око и Суза). Прелепе „горске очи“ у чијој се бистрој води огледају околне стене, небо и пејзажи, диван су мотив за фотографисање и остаћете опчињени том лепотом боја које се мењају од тиркизне до модро плаве. Одмах од хиже почиње стрмији део стазе који се наставља пространом заравни са које се пружа диван поглед на доњи део планине и њене врхове, ово остављамо за крај. Ми идемо другом стазом која нас води до сваког од поменутих језера до Језерског врха. Од језера Бубрег, враћамо се другим правцем до хиже Рилска језера на ручак и освежење на лепо уређеној тераси са прелепим погледом. После спуста гондолом, те повратка истим путем ка минибусу, полазимо за Београд у 17 h.

 Mousala Lake View

Враћамо се аутопутем према Софији и државној граници,  са застојем на бугарској граници и једном успутном паузом после преласка у Србију.

ОПРЕМА:  гојзерице, одећа у складу са временским приликама, мали ранац за дневна пешачења са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина (на већим висинама, време се увек може мењати врло динамично), лична апотека, камашне, штапови за кретање као стална препорука, купаћи костим. Обавезно понети пасош и лична документа.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

за 20 пријава : 85 € + 750

за 30 пријава:  75 € + 750

Чланови са необновљеном чланарином за 2017. годину плаћају 100 динара више

Котизација обухата:  превоз, два ноћења са доручком (ланч пакет) у хотелу у двокреветним и трокреветним собама са употребом базена.

Котизација не обухвата:  превоз гондолом (цена око 25 лева што је око 13 €), међународно путно-здравствено осигурање и храна (која је у Бугарској веома повољна!).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц; Коњарник, код хотела „Србија“)

НАПОМЕНА: у Бугарској је званична валута лев и сва плаћања се врше у домаћој валути. По преласку границе, одмах ћемо извршити замену новца.

Приликом пријаве доставити контакт телефон, број пасоша, датум рођења.

Приликом пријављивања, обавезно се плаћа аконтација у износу од 40 €.

 Акцију реализујe Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Гледићке планине

У срцу Шумадије, дуж 35 km од Трстеника до Крагујевца, између Лепенице на северу, Груже на западу и Левча на истоку, простиру се Гледићке  планине. После Рудника, ото су највише планине Шумадије, а име су добиле по селу Гледић, али и народном предању да се са њих далеко гледа! Њена заталасана шумовита брда, прошарана су ливадама и бројним поточићима, што је чини предивним пешачким тереном који одмара, а не замара. Зато смо одлучили да ово уђе у овогодишњи календар, а од неколико могућих шетњи, одлучили смо се за трасу која је пред вама:

приказ трасе на топо карти Гледићке планине су и лепо означене

Данас је тешко замислити Шумадију, како ју је описао Француски песник и академик Алфонс де Ламартин (1790-1869), након свог пропутовања Балканом: „Шуме су овде такве, да се данима може ићи, а да се сунце не види.” Гледићке планине бисмо могли назвати – питома дивљина, јер им је природа бујна, скоро дивља, а ипак својом кротком теренском конфигурацијом, приступачне су пешаку.

ливада наше вође у извидници

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125, тачно у 7:00 h. Дођите 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо у правцу Крагујевца до села Бајчетина, са паузом за јутарњу кафу.

Возило напуштамо у код Храма Светог великомученика Димитрија у Бајчетини, одакле почињемо пешачку партију. Траса води преко Дуленског Црног Врха (897 m), на који стижемо за око сат времена. Овај врх је и највиша кота на траси. Са Дуленског Црног Врха преко врха Коњ (744 m), спуштамо се у село Гледић, где завршавамо пешачење и где нам је возило.

извор колски пут ливада са погледом, фото: Дуле Опачић

Траса је дуга 13 km са укупним са 590 m успона и 830 m спуста, што ће рећи да није кондиционо захтевна, утолико пре што се крећемо углавном колским путевима. И што је најважније, траса је гребенска, тако да током целог пешачења пружа лепе видике.

Поред знаменитости као што су манастири Каменац, Каленић и Љубостиња грађени у XV веку и XVI веку, уфарма срна селу Честин поред планинарског дома (на граници са Аџиним Ливадама) постоји водоспоменик подигнут 1932. године војницима овог краја погинулим у Балканским ратовима и у Првом светском рату. У селу Гледић постоји крчма са собaма за издавање која је стара преко сто година. Многе куће у засеоцима (као што су Слатина и Јошовићи у селу Честин) су стари и преко 200 година.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина и пресвлака.Гледићки хоризонти (фото: Дуле Опачић)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

1.600 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином.

За групу од 40 учесника, коризација се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују:

            Зоран Стејић            и             Дарко Цветковић

zokimen@serbianoutdoor.com                          darko@serbianoutdoor.com

     064 453 83 04                           066 613 39 35

предах... (фото Дуле Опачић)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

У потрази за повленским куглама – водопад Цетиње

Када је пре четири деценије Милинко Миливојевић на свом имању, у потоку пронашао велику камену куглу почео је живот легенде о тајанственој вези са ванземаљским светом која је у машти мештана а потом и посетилаца из разних крајева добијала временом нове димензије. Наравно временом су почеле и приче о исцелитељским својствима чудесних кугли. За геологе, чини се, ова не тако ретка појава у свету не представља посебну мистерију па се „повленским куглама“ нису бавили са неком нарочитом пажњом. Сличних камених лопти има и у Босни, Бугарској, Француској, Кини, Костарики, Мексику, северној Америци… Pазноликост кугли, како у величини тако и у саставу још увек, код многих, изазива сумњу о ниховом природном пореклу. Довољно разлога да их потражимо, зар не?

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо до Ваљева где ћемо направити краћу паузу за јутарњу кафу. Након Ваљева, пролазећи, без заустављања, поред манастира Ћелије и манастира Лелић идемо до села Мравинци на североисточној падини Повлена, где напуштамо возило.

На самом почетку стазе обилазимо „прву“ повленску куглу како би смо „прикупили енергију“ макар за данашњу шетњу. Спуштамо се у долину реке Цетиње и обилазимо један од њених водопада.

Ово ће бити најнижа тачка нашег трека тако да се надаље пењемо до добро познатог Малог Повлена, највишег врха ваљевских планина. Овај врх, који је честа дестинација уживаоца природе, овога пута проћи ћемо његовим целим гребеном и истражити мање познат источни прилаз. На спусту обићи ћемо и одличан видиковац са кога се пружа поглед ка Маљену, Козомору, Субјелу…

То је све? Наравно, не. На самом крају пешачења посетићемо локацију где се налази још неколико камених лопти.

Приликом повратка окрепићемо се у неком од ваљевских ресторана.

Дужина стазе је 15 km са 850 m успона и исто толико спуста. За оне који то буду желели могуће је да скрате ову стазу тако што се неће попети на Мали Повлен док ће све остале занимљиве тачке обићи.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, заштита од ветра и евентуалних падавина, одећа прилагођена временским условима, штапови, мали ранац са водом и храном за успут, а по повратку са пешачке туре по жељи у ресторану.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу већу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”)

 Акцију реализује Александар Радовановић

У периоду од 08.јуна до 10.јуна због боравка реализатора на подручју ван домета средстава телекомуникације пријаве слати искључиво на e-mail.

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Гарван, Кунуна, слапови Белих извора и Ваља Прераст

Гарван, Кунуна, слапови Белог Изворца, Ваља Прераст…звучи познато? Вероватно из неких ранијих акција. Сада смо те драгоцене елементе сабрали у целовиту причу о једном посебном пределу у који се много ређе иде и поред драгоценог садржаја који га одликује. Током година иза нас, довде смо преваљивали огроман пут како бисмо само за један дан дотакли нешто огромно што не може стати у бљесак једне шетње, нарочито када се путује седам сати (у оба правца). И то једино зато што преовлађује мишљење да се много лакше организујемо за једнодневну акцију. Од пре две године почели смо без овог лошег компромиса да ирганизујемо акцију која обједињава две фантастичне стазе, које се настављају једна на другу, а између је Близна, као идеално коначиште, са својим изузетно гостољубивим домаћинима. 

Источно Хомоље је врло посебно и ако овој акцији посветите викенд, утисци се слажу на лицу места, без тензије због повратка истог дана. А ујуртро, када се птобудите и схватите да оно јуче није био само сан, следи још лепша траса, после чега ћете спознати његову праву слику, колико и лепоту слапова Белог Изворца, ширину хоризонта над Кунуном и моћ вечности којом вода обликује камен у најлепши природни споменик

Садржај ове акције састоји се од две трасе које смо раније изводили као засебне, али са превише сати вожње и премало сати да се обиђу све тачке од важности. А обе стазе се спајају својим завршним и почетним тачкама, тако да ништа није природније, него да се споје у незабораван викенд! Ево плана:

Субота, 2. јуни:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија Клуба у Устаничкој 125 (Koњарник), тачно у 6 h полазимо аутопутем до Пожаревца (молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време), а потом преко Кучева у правцу Мајданпека, и даље преко Дебелог Луга и Влаола. Већ када се укажу силуте Малог и Великог Крша, напуштамо возило и полазимо на пешачење ка Гарвану и необично лепом венцу – Кунуни.

Дуги гребен Малог и Великог Крша су граница Хомоља. Ми се дакле крећемо његовим источним ободом, пратећи линију простирања Малог Крша, с југа ка северу, преко широких пропланака, идиличних засеока и фантастичних ливада. Пред нама је својеврстан фото сафари, обзиром на лепоту крајолика, а оно што се овде свима посебно допадало јесте динамика терена којим води траса: пропланци, смењују шуме, а ови опет стеновите одсеке. До краја нема насеља, осим неколико појата.

 

Што се тиче воде, пре Гарвана пролазимо поред лепог и здравог извора. А  после Кунуне, пролазимо још два (извор на имању бака Катице и једна чесма), тако да нећемо сигурно бити жедни, само је важно да обавезно пођемо са водом!

Под јасеном саборно место за наставак пешачења савршен мир извор 

После Гарвана продужавамо даље, на десно ка Кунуни – стеновитом балкону са погледом на Крш и Стол. Са Кунуне се погледом може ошвенкати пуних 360 степени! Плато за предах, ужину, медитацију… Једном речју, ово ће вам највероватније бити утисак дана. Предео под велом заборава у коме ничу сећања… Мада, нећемо претеривати са медитирањем, јер до Близне треба још добрано пешачити, Кунуна је тачно на пола трасе.

Поглед са врха Гарвана Кунуна

Кунуна на Влашком значи венац и има их више у источној Србији. До ове стижемо пролазећи разнолике пејсаже: ливада/шума/појата/шума/извор/…

на Кунуни на Кунуни 

По силаску са Кунуне, пролазимо стару појату са извором и једну чесму. Спуштајући се ниже наилазимо и на једну ћумурану, а на даље пут води кроз шуму, све до Близне, где се сакупљамо у ресторану „Балић“ код нашег старог пријатеља Чеде, на аутентичан влашки ручак, који годинама препоручујемо пријатељима. Сигурни смо да ћете пожелети ту да одморите некад, онако за своју душу и без групе.

Поглед на Борски Стол при спусту са Кунуне чесма Кунуна иза нас

Описана траса је дуга 18,5 km, са успоном од 450 m што није страшно када се не путује натраг истога дана. Доле десно је дат њен топо приказ:

епски пејсаж приказ трасе на карти

По доласку у Близну, чека нас традиционална влашка вечера у ресторану код Чеде Балића. Подижемо шаторе на његовој ливади, а учесници који су желели смештај у соби размештају се по кућама. Дан завршавамо на прави начин, јер не иде се толико далеко да би се истога дана бежало натраг, никако. Ево како смо једном ушли у село (незаборавна анегдота!). Ако кликнете на слику, водећете снимак!

 Једном овако уђосмо у Близну :-) 

У Близни нам Балићи спремили традиционалну влашку вечеру, кољаша се пуши, а травњак, крај Шашке реке попут тепиха, спреман за шаторе 🙂

ресторан "Балић" вечера 

Недеља, 3. јуни:

И док је јучерашњу шетњу красила динамика смене крајолика и дивни хоризонти, данашњу ће обојити импресија два споменика природе: касакадни слапови Белог Изворца и грациозан природни камени мост Ваља Прераст. Пешачење се протеже од једног до другог и износи 7 km уз свега 300 m успона и полазимо у 9:30 h, пошто доручкујемо, попијемо кафу и попакујемо шаторе.

Стаза прати Бели Изворац узводно и врло брзо се  сусрећемо са његовим бигреним каскадама, које дуж наредног километра постају све веће, ток све виртуознији, све до највишег. Ово је и главни разлог што је акција смештена у пролећно време, када су водотокови богатији водом.

0056_resize

Изнад великог водопада је клупа и пећина из које извире Бели Изворац – идеално место за предах, или боље рећи, да се напојимо свега око себе! А тек је почело… Ту се сакупљамо и настављамо даље.

одатле извире Бели Изворац  

Наша стаза овде скреће десно, преко мањег сипара на горе, према врху Стража (541 m), где су салаши, чесма и феноменалан видиковац! До њега, успу пролазимо и две мање пећине, крај саме стазе, а ко у њих буде хтео да завири, мораће да има чеону, батеријску лампу!

салаш изнад поглед на Дели Јован 

Ово је иначе највиша кота на траси, а када се нађемо ту, значи и да смо од прилике на пола пута. Пред нама је лакша половина трасе – спуст. Горње фотографије приказују видиковац и изглед трасе на карти. Одатле се, шумском стазом, лагано спуштамо до највише од свих прерасти источне Србије – Шупљој Стени, познатијој као Ваља Прераст. Висина њеног спољашњег лука је 42 m! Пролазимо испод њеног грандиозног свода, газећи речицу Прераст под њим и пратећи је низводно, стижемо до Шашке у коју се улива.

  

Одатле стаза убрзо постаје колски пут а крај Шашке нас чека комби, којим се одвозимо према Клокочевцу и даље ка Доњем Милановцу где ћемо уприличити паузу на Лепенском Виру. Ту ће бити на располагању посета Музеју, а ко буде желео може и да вечера.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са приручним стварима (вода, храна за успут, пресвлака), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор ако спавате у шатору (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

На овај начин, лепота природе стављена је у службу представљања садржаја предела, што је суштина његове посебности. Утисцима о лепоти крајолика, то ће дати смисао и тиме га учинити незаборавним. Јер, није необично заборавити где беше онај усамљени јасен и чијем смо хладу ужинали и посматрали Дели Јован, или онај леп шумски извор чија нам је вода тако лепо клизила низ жедно грло; али се не може ни са чим заменити како ток Шашке обогаћују пенушави слапови каскадних слапова Белог Изворца, или магијски ослобађајуће воде Ваља Прераст, и која нас узводно доводи до неолитског рудника. То се не заборавља.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.800 дин

2.700 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, вечеру у суботу и организационе трошкове.

Котизација не обухвата смештај у собе домаће радиности.

НАПОМЕНА:  доручак и храну за успут, носимо сами. Ко буде желео, може доручковати и у ресторану „Балић“ у Близни. Ова акција начелно подразумева шаторски смештај. Учесници који буду желели да спавају у домаћој радиности, морају се о томе изјаснити приликом пријављивања, а обезбеђен смештај ће лично платити домаћину (цена смештаја са таксом је 1.100 дин).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују:

            Зоран Стејић            и             Дарко Цветковић

zokimen@serbianoutdoor.com                          darko@serbianoutdoor.com

     064 453 83 04                           066 613 39 35

Наш јасен Поглед под Јасеном сеже до Дунава!

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Златибор: гребеном Торника

Када се каже Златибор,  ми љубитељи природе помислимо на његове дивне пределе под шумом или бескрајне простране пашњаке, где се чује меденица са неког од стада. Или је то пак нека речица која вијуга међу ретким боровима, будећи симпатије на први поглед.

Водимо вас да откријете најлепше пределе ове планине. Ништа вам данас неће бити ускраћено, ни борова шума, ни опојни златоборски ваздух, ни пространи пашњаци, ни понеки сусрет са домаћим животињама.

Да вас не завара назив акције… ово јесте гребенска тура, али гребеном којим може проћи свако ко је у иоле кондицији и коме константно кретање узбрдо не преставља проблем. Ко нам се придружи, уживаће у велелепним видиковцима, са једне стране непрегледни превоји покривени четинарским шумама а са друге, непрегледни заталасали пашњаци, мамиће честе уздахе. Има доста хладовине, јер ми добрим делом стазе се крећемо кроз четинарску шуму. Стаза је одлично проходна и одржавана од стране планинарских удружења из Ужица, тако да сви услови за лепу и угодну шетњу су на једном месту. Па да кренемо редом…

ПОЛАЗАК  у 6.00 h, са паркинга испред нашег клуба (Устаничка 125 ц), крећемо пут Златибора. Пошто пут није баш кратак, направићемо једну паузу за кафу на некој од бензинских пумпи.

Након доласка у златиборско село Доброселицу, обићићемо у центру села, цркву брвнару а затим кренути пешке макадамским путем, до прерасти која је удаљена око 1 km.

Доброселица је село које својим гоографским положајем и лепотом пејсажа заиста заслужује да се нађе на разгледницама из Србије. Са своја три столетна бора од којих су неки стари око 500 година и црквом брвнаром у центру села, оставља снажан утисак. А да чудо буде веће ту је и прераст, за сада једина откривена у Западној Србији. Све ово проткано пространим цветним пашњацима, таласастим брдима, старим брвнарама чине јединствене живописне пејсаже, због којих се село сврстава међу најлепша у златиборском округу.

Да ли сте знали да се Добоселица, која је добила име по његовим житељима, добрим људима, нашла у неким значајним делима наше киноматографије, овде су снимани „Оригинал фалсификата“, „Црни бомбардер“, „Живот је чудо“ и др.

Црква брвнара је посвећена пророку Илији, изграђена 1821.године. Легенда каже да је подигнута током ноћи, тако што су је побожни мештани, на својим запрегама, пренели са суседног брда Црквине, након што су чули да се Турци спремају да је спале.

Црквица је малих димензија, правоугаоног облика, са полукружном олтарском аспидом, постављена на камене темеље, зидови су јој од масивних храстових брвана а првобитни кров је био од шиндре, са ниским улазним вратима, чине је су је врло репрезентативном богомољом овог типа. Због своје архитектонске јеинствености као и своје старости, црква се налази под посебном заштитом државе и и има статус културног добра.

Прерасти представљају природне камене мостове и последње стадијуме у животу једне пећине. Природни камени мост, у народу познат као Шупљица или Јечменска пећина, налази се у атару села Доброселице, на јужном ободу планине Златибор. Образован је на крају јаружасте долине усечене у тамним кристаластим шкриљцима, на месту где се сада слаб водени ток пробија кроз уску и ниску кречњачку греду. Пећински канал је дугачак 48 m, широк 12 m и висок на горњем улазу 12 m, а на излазу 16 m. Једини је у западној Србији,тако да представља изузетан природни објекат, који све више привлачи пажњу туриста, пре свега планинара.

Прераст код Доброселице као једини такав геоморфолошки објекат у западној Србији и налази се на листи националног геонаслеђа. По својим димензијама спада међу шест највећих природних камених мостова у нашој земљи. Представља природну реткост од изузетног значаја за науку, али и за туризам на Златибору.

Након разгледања прерасти која је на 950 м.н.в. настављамо нашу пешачку туру према гребену Торника. Ова стаза је врло атрактивна, што због прелепих видиковаца током целе стазе, што због терена, који се непрестано мења, час је травната површина, час је прошарана стенама, прелази некад чистином, некад кроз шумарке, а завршним делом кроз густу четинарску шуму. Преко Равног Торника долазимо до највишег врха Торника, Бандера који је на надморској висини од 1.497 m. Одавде ћемо се спустити ски стазом до подножја и паркинга, где нас чека наш аутобус.

Иза нас је остало око 15 km пређене стазе, са спустом и успоном од по 500 метара.

17.30 h, полазак за Београд, обзиром да нас дели око 4 сата вожње, направићемо једну паузу на бензинској пумпи. 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин  за чланове Клуба

За групу мању од 40 учесника котизација се увећава за 300 динара

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, штапови, вода, храна за цео дан, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.