Архива за Pek

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА: Дупеш Чока

Крећући се од Кучева поред Краку Лу Јордана, Нереснице, Волује и Благојевог Камена, ми заправо следимо златну жилу источне Србије, идући у сам њен центар – село Дебели Луг – “Српски Ел Дорадо”. Само што је Дебели луг много старији, а читав крај има место у античким легендама из пребиблијских времена. Књиге кажу да Змај, који чува оно златно руно, за којим су трагали Јасон и древни Аргонаути, још увек баш ту негде спава… И данас, има мештана који живе од овдашњег старог заната – испирања самородног злата. На овом излету, проћићемо парче бујног царства Муме Падури, и стазе којима се ноћу до села спуштају змајеви, осетивши магију о којој смо читали као сасвим мали. Видећемо и како се испира злато, овде то није тешко, а кажу да се то не чини у Пеку, већ баш у његовим малим и бројним шумским притокама, које му хрле одасвуд, носећи собом златна зрнца… Циљ овог излета је да се опустимо, препустимо и вратимо са јаким утисцима и новим искуством. А то у овој акцији никада није изостајало!

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125, тачно у 6:00 h. Молимо вас да десетак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Пут није кратак, и зато нећемо правити успутну кафе-паузу, чека нас леп дан, ваља га искористити на отвореном. Путујемо преко Пожаревца и Кучева до села Дебели Луг.

макадамом уз Грабову реку притоке биће и овога

Пред Дебелим Лугом, или тачније код самог ушћа Грабове реке у Велики Пек, напуштамо аутобус, спремни за пешачење. Кретаћемо се најпре макадамом до старих рудника. Ту ћемо направити паузу. А ту је, између осталог људима занимљива гомила кварцног шљунка са лискуном који сија; у кварцу се и налази самородно злато, а у Грабовој реци нађен је и највећи грумен – 40 gr!

урушено старо окно улаз наши пешаци - трагачи

Обично ту и доручкујемо, понекад и уз музику 🙂 Паузираћемо и зато што је потребно да се сакупимо пред почетак успона на Дупеш Чоку. У ово доба године, она је најлепша јер су јој шуме прозрачне и сва је у жуборима својих бројних златоносних поточића. У стара окна се свакако нећемо завлачити, јер су урушена и као таква опасна.

унутрашњост старог окна Јасна и друштво... Идемо! VIA Дупеш Чока!

Крећемо се колским путем који вијуга стаситим буковим шумама, и на пар места ћемо их пречити. Како год, путања није дуга и сав напор који је потребно уложити да би се траса савладала, представља заправо овај део од окна до Дупеш Чоке. После врха преостаје гребенски и спуст. Путања дакле одговара свима.

колски пут ка Дупеш Чоки мали предах након успона И ВРХ!

Сам врх је заравањен и згодан за предах, пред спуст који је врло живописан. Овај предео на жалост нема много становника, а ретко се ко овуда креће, тако да ћемо ходати обрисима некадашњих стаза – довољно.

шумски пут низ Ваља Маре

За разлику од ранијих акција, овога пута се не спуштамо низ Ваља Маре, већ после Дупеш Чоке настављамо гребеном до коте 663 m и одатле се низ Краку Феризан спуштамо до Тодорове реке. Ускоро наилазимо до ушћа Ваља Маре, односно широке ливаде, од које почиње макадам, и по којој се сви разбацају док се не свирне за покрет 🙂

021_resize

Одатле пратимо Тодорову реку све до села, али, негде на пола нас чека Перица, испирач злата, чију причу вреди чути, а и научићете нешто о испирању злата, моћићете и да опробате срећу.

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају и ми на часу - ЗЛАТНОМ часу! Штребера има увек и свуда! ;-)

Од села нас дели 15-ак минута хода, а увек љубазни домаћини, за које сте вероватно и чули од планинара који су овде већ били, сачекаће нас, као и обично са  старим влашким специјалитетима: плашинтама и чорбицом од коприве. Наравно, ко буде желео.
Дужина описане трасе износи 15 km, са успоном од 470 m и спустом од 420 m. Терен је питом, крећемо се колским путем, стазом и макадамом. Ево и приказа на карти:Приказ трасе на топо карти

Али, оно што се никада не може измерити у источној Србији, јесу посве необични утисци, које ћете памтити. Ова акција носи управо тај печат. Интересантно је чути од Перице која је река боља за испирање – Грабова или Тодорова, и зашто…Чућете 🙂 Крај села је и сада већ позната Паунова стена над кањоном Великог Пека. За Београд полазимо до 19 h, и стижемо до 22:15 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице и камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, заштита од ветра, сунца и евентуалне кише.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, износ котизације се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић:

065 377 14 74,   gordana@serbianoutdoor.com

Ваља Маре

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА: Дупеш Чока

Крећући се од Кучева Поред Краку Лу Јордана, Нереснице, Волује и Благојевог Камена, ми заправо следимо златну жилу источне Србије, идући у сам њен центар – село Дебели Луг – “Српски Ел Дорадо”. Само што је Дебели луг много старији, а читав крај има место у античким легендама из пребиблијских времена. Књиге кажу да Змај, који чува оно златно руно, за којим су трагали Јасон и древни Аргонаути, још увек баш ту негде спава… И данас, има мештана који живе од овдашњег старог заната – испирања самородног злата. На овом излету, проћићемо парче бујног царства Муме Падури, и стазе којима се ноћу до села спуштају змајеви, осетивши магију о којој смо читали као сасвим мали. Видећемо и како се испира злато, овде то није тешко, а кажу да се то не чини у Пеку, већ баш у његовим малим и бројним шумским притокама, које му хрле одасвуд, носећи собом златна зрнца… Циљ овог излета је да се опустимо, препустимо и вратимо са јаким утисцима и новим искуством. А то у овој акцији никада није изостало!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 6:00 h. Молимо вас да дођете неки минут раније, како не бисмо каснили у поласку. Пут није кратак, и зато нећемо правити успутне кафе-паузе, чека нас леп дан, ваља га искористити. Путујемо преко Пожаревца и Кучева до села Дебели Луг.

макадамом уз Грабову реку притоке биће и овога

Пред Дебелим Лугом, или тачније код самог ушћа Грабове реке у Велики Пек, напуштамо аутобус, спремни за пешачење. Кретаћемо се најпре макадамом до старих рудника. Ту ћемо направити паузу. А ту је, између осталог људима занимљива гомила кварцног шљунка са лискуном који сија; у кварцу се и налази самородно злато, а у Грабовој реци нађен је и највећи грумен – 40 gr!

урушено старо окно улаз наши пешаци - трагачи

Обично ту и доручкујемо, понекад и уз музику 🙂 Пауираћемо и зато што је потребно да се сакупимо пред почетак успона на Дупеш Чоку. У ово доба године, она је најлепша јер су јој шуме прозрачне и сва је у жуборима својих бројних златоносних поточића. У стара окна се свакако нећемо завлачити, јер су урушена и као таква опасна.

унутрашњост старог окна Јасна и друштво... Идемо! VIA Дупеш Чока!

Крећемо се колским путем који вијуга стаситим шумама, и на пар места ћемо их пречити. Како год, путања није дуга и сав напор који је потребно уложити да би се траса савлаала, представља заправо овај део од окна до Дупеш Чоке. Све остало је или равно, или спуст. Путања дакле одговара свима.

колски пут ка Дупеш Чоки мали предах након успона И ВРХ!

Сам врх је раван и згодан за предах, пред спуст који је врло живописан. Овај предео на жалост нема много становника, а ретко се ко овуда креће, тако да ћемо ходати обрисима некадашњих стаза – довољно.

шумски пут низ Ваља Маре

Крећемо се ка речици Ваља Маре и пратимо је до њеног ушћа у Тодорову реку, односно широке ливаде, од које почиње макадам, и по којој се сви разбацају док се не свирне за покрет 🙂

021_resize

Тодорову реку пратимо до села, али, негде на пола нас чека Перица, испирач злата, чију причу вреди чути, а и научићете нешто о испирању злата, моћићете и да опробате срећу.

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају и ми на часу - ЗЛАТНОМ часу! Штребера има увек и свуда! ;-)

Од села нас дели 15-ак минута хода, а увек љубазни домаћини, за које сте вероватно и чули од планинара који су овде већ били, Викторина и Славица, сачекаће нас, као и обично са  старим влашким специјалитетима: плашинтама и чорбицом од коприве. Наравно, ко буде желео. 
Дужина описане трасе износи 16 km, а висинска разлика свега 320 m. Ево и приказа на карти:приказ трасе на карти

Али, оно што се никада не може измерити у источној Србији, јесу посве необични утисци, које ћете памтити. Ова акција носи управо тај печат. Интересантно је чути од Перице која је река боља за испирање – Грабова или Тодорова, и зашто…Чућете 🙂 А ако будете били расположени, одшетаћемо и до сада већ познате Паунове стене над кањоном Великог Пека. За Београд полазимо до 19 h, како бисмо пред центром „Сава“ били до 22 h. 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице и камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, заштита од ветра, сунца и евентуалне кише.

ЦЕНА:   путујемо комбијем

1.700 дин

1.600 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује:

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Ваља Маре

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

кањон Великог Пека

Е па ако сте мислили да смо за Први мај потпуно исцрпели садржаје овог предела, у грдној сте заблуди! Мада се о овом кањону надалеко чуло од прошлог извођења, када је минимум пола учесника питало хоће ли то бити у распореду за следећу годину. Где сме да не буде! 🙂 И ако већ на корзоу у Дебелом Лугу нисте сазнали зашто је ово место ВЕРОНА источне Србије, сад ћу да вам покажем! Опет.

Али најпре да истакнем да овај мали кањон има да вас изненади радикалним разноликостима – од правих правцатих амазонских замки, па до пустињског амбијента при повратку! Можете се распитати код бројних учесника који су то прошли; добар глас, далеко се чује и када то кажем мислим управо на кањон ове златоносне реке.

Полазимо из села Дебели Луг, ка остацима моста преко Пека, према кањону. Обилазимо Дебелолушку пећину, симбол еколошке катастрофе седамдасетих година, када је вода из флотацијског језера туда пробила себи пут… Сада је безбедна, али и на приступачном месту. Изнад ње – епски видиковац са ког се бацио млади Паун Илић, када му се девојка удала за другог…(да се не понављам, та репортажа већ постоји). Одатле се спуштамо у кањон, спремни на разгаљујућу авантуру. Али не по Амундсену који је рекао да је авантура лоше испланирана тура!

 

 

 

 

Све је безбедно, вода је увек различита, тако да не желим да лицитирам који ће јој ниво бити 30. јуна, али свакако није дубока и нема скакања, пењања, нити пролажења уских теснаца.  Само квашења и мало пливања. Потребно нам је топло и суво време, или се акција помера!

Нема чак ни ЗМАЈЕВА. По легенди, ти змајеви посећују девојке само ноћу у обличју лепих младића! Ако не верујете, проверите у селу.

Једна легенда такође каже да су пак у овом кањону скривене златне кочије…

Настављамо наредна 4 km овим мистичним коридором до краја – црпне станице за водоснабдевање. Ту се окупљамо, пресвлачимо и крећемо натраг макадамом изнад кањона. Преостаје на још 6km.

И сада, после свих оних џунгловитих призора, следи тотална супротност, која подсећа на САХАРУ! Са мало успона и углавном спуштања, преостаје нам друга половина пута (4 km).

Сликајте и то колико год будете желели, само пазите да нам се ручак не охлади. А видећете да фотке које следе не могу дочарати огромно пусто пространство под сунцем које се спаја са небом…

 

 

 

 

 

 

Када стигнемо у село, ручак нас чека у трпезарији здања Шумарског факултета, после чега крећемо натраг за Београд.

ОПРЕМА: из свега описаног вам је јасно да у кањон морате поћи одевени за воду, дакле, шортс, купаћи костим, али свакако носите и ранац, јер се не морамо квасити цели (рекла сам да вода није толико дубока). Гојзерице ће пријати за повратак макадамом, тако да и њих треба понети, али за кањон неопренске патике, или обичне, које ћете после сушити.

Укупна дужина трасе износи 10 km, са незнатним успоном, али је пролаз кањонима УВЕК знатно спорији. Ево и њеног топо приказа:

На дан поласка, окупљамо се на паркингу испред центра Сава и због дужег пута, полазимо тачно у 6.00 h. Успут можемо направити „интервентну паузу“ 🙂

ЦЕНА:   1.500,оо динара

O свим детаљима контактирајте нас, или се обратите директно носиоцу активности:

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

atanaca@gmail.com