Архива за park prirode

Шаргански вез: Мокра Гора и Тара

Парк природе „Шарган – Мокра гора“ налази се између Таре и Златибора. Док није постала туристичка атракција  било је ту сеоце са неких хиљаду становника. Дуго је Мокра Гора била неоткривена, јер ми често нисмо ни свесни шта би све с поносом могли показати. А онда је Куста на брду Мећавник направио Дрвенград и име Мокре Горе прочуло се на далеко.

 mokra-gora1

Полигон за овај викенд биће НП ТАРА И Парк природе „Шарган – Мокра гора“! Попећемо се на два врха, корачати путевима старина, на развођу старих и нових времена и видети два грађевинска подвига из различитих периода! На врху кречњачке стене скривене су многе тајне средњовековног утврђења: ко је ту живео и у ком периоду, како се долази до његових зидина, због чега је саграђен на тако тешко приступачном терену… су само нека од питања која до данас немају поуздан одговор.

Субота, 20. мај

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу крај нашег Клуба у Устаничкој 125 и тачно у 6.00 h крећемо пут планинске лепотице Таре. Успут правимо паузу од 30 минута, за јутарњу кафу и доручак.

У селу Солотуша, код цркве напуштамо наше возило одакле креће пешачка тура и успон на Солотник.

До утврђења се може доћи из два правца, зависно од тога да ли желите да осетите мало адреналина или не.

Код цркве је и воденица од које креће пешачка стаза, постоје и маркације. Краћа стаза, уз саму стену је прилично стрма и захтевна. Али зато је награда врхунска, поглед ка обронцима Таре, Соколским стенама, Повлену и Дебелом брду просто је фантастичан…Они којима пењање преко стена не причињава задовољство, кренуће другим правцем, налево кроз село и блажом узбрдицом се попети до утврђења. Тако да ће једна група ући на северни а друга на јужни улаз у утврђење. Утврђење уопште није велико, то није неки утврђени град већ прави средњовековни замак, дом ко зна кога племића. Смештен на стени, а ми можемо само замислити како је изграђен и како је некада изгледао.

Са рушевина се пружа поглед који одузима дах, на околину и стену под њим.

035 Tara_5

Од подножја до врха ћемо савладати 200 m висинске разлике.

Након паузе на врху, крећемо сви заједно сеоским путем који води преко ливада и четинарских шума. Ако нам се посрећи, можда видимо крдо срна и јелена, чији дом су ова пространства. Стаза дуга око 9,5 километара са незнатном висинском разликом, нас води до центра Калуђерских Бара, где нас чека наше возило.

После оваквог дана утиске ћемо сабирати у мирису и шуму ветрића у боровим гранама  на Тари. Смештај у апартманима у близини центра.

Следи окрепљење, вечера, дружење и слободно време.

mokra111

Недеља, 21. мај

У 8.00 h, након јутарње кафе и паковања, опраштамо се од својих домаћина и настављамо у још чудесније пределе непресушне лепоте и инспирације Моктре Горе. На путу нећемо заобићи и чесму у Шаргану, одакле ћемо понети своје залихе воде.

Откривање чаролије ових предела почиње од Шаргана на око 1.000 мнв, па преко доста превоја до до највишег врха Таре (Збориште 1544 m). Пут нас води кроз дивне четинарске шуме са столетним боровима карактеристичног изгледа, сведока каквим се ветровима одупиру у свом опстајању. Поглед на Мећавник, Шарганску осмицу и захукталу локомотиву се не заборавља. Пролазећи засеоке, може се осетити тај несаломиви дух овдашњих горштака  у вечитој борби са овoм прелепом али исто тако суровом природом. Изнад засеока Турудићи, налази се импозантан кречњачки масив Подстење који скрива неколико пећина и прераст. На његовим негостољубивим литицама живот проводе  не тако бројни столетни борови. Слике мешавина четинарских, листопадних шума и мириса расцветалих пропланака ће се урезати дубоко унутар наших бића.

Настављамо ка највишем врху Мокре Горе Иверу 1478 мнв.

Са врха Ивер се пружа величанствен поглед на суседне врхове, врх Златибора…

Спуштајући се ка нижим тачкама парка проћићемо поред филмског села где се снимао филм Емира Кустурице „Завет“, где нас чека наше возило.

Иза нас је остало 12 километара са висинском разликом око 500 мнв. Освежење и окрепљење у најпознатијем етно селу на овим просторима а вероватно и шире – „Дрвенграду“.

drven

За Београд полазимо у 17.30 h. Уз једну краћу успутну паузу стижемо до 22.00 h.

ОПРЕМА: гојзерице, одећа адекватна временским условима, штапови, мали ранац за храну и воду, преобука, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.500 дин

3.400 дин   за чланове клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, смештај (у комфорним четворокреветним апартманима, недалеко од Калуђерских Бара), боравишна такса и огранизациони трошкови.

Акцију реализује Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

 mokra-gora drvengrad

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

СУВА ПЛАНИНА гребеном – од Вргудинца до Нишке бање:

Сићевачка клисура – Дивна Горица (1389 m) – Пасарело (1487 m) – Трем (1809 m) – Соколов Камен (1523 m)– Мосор (984 m)– Јелашничка клисура

Гребенска линија Суве планине гледана са чика Данетових ливада

         Планине су много више него њихови врхови, а често су њихови садржаји и целокупна аутентичност у сенци врха. Највиши врх Суве планине је Трем, али површина висова који се простиру иза гребенске линије, у виду стреле одапете ка југу, садрже и више него довољно да се њима крстари седам дана са шатором. Па чак и ако тако нешто испланирате, будите сигурни да ће вам остати још много тога за бар још један такав подухват.
Јер, особености Суве планине издвајају је по много чему, као јединствену, и да би је човек доживео, мора је проћи и прећи, упознати њене пастире, сагледати је из више праваца и тек тад стећи известан појам о њеној посебности. Пуким успоном на било који од врхова, ту представу не можемо стећи. Наш план је да овога пута пређемо Суву планину целим њеним гребеном, а самим тим, онако успут, крочићемо на све врхове њеног импозантног гребена. Гребенске шетње иначе пружају највише лепих призора, али и много шире од тога…
Обзиром да је Сува планина од оних које краси гребен, идеја нам је да је прођемо управо том линијом, оперваженом маркантним одсеченим стенама, које плене поглед. Пред нама су дакле три дана ушушканости у импозантној лепоти једне велике планине, тако да ћете с лакоћом схватити колико је њен било који врх тек мајушан сегмент у односу на лирику коју поседује.

 А да бисте лакше пратили, ево графичког приказа нашег планираног кретања на карти:

 

ПЛАН ПУТА И КРЕТАЊА:

Овај поход није могуће спровести у два дана, и неопходно је да имате у виду да ће нам требати слободан петак!

 Петак, 24. август:

Окупљамо се на паркингу испред центра Сава и тачно у 6.00 h полазимо аутопутем Е-75 ка Нишу. Пут је дуг, молим вас, будите тачни и дођите 15-ак минута раније. Одвајамо се на магистрални пут кроз Сићевачку клисуру и ту застајемо  да бисмо посетили манастир Свете Петке Иверице, нарочит по јединственом детаљу, који га издваја од осталих наших манастира.

Пут настављамо ка Белој Паланци, а комби напуштамо у селу Вргудинац, одакле почињемо успон на Дивну Горицу  што је први у непрекидном низу ванредно лепих видиковаца у којима ћемо наредних дана уживати, корачајући даље делом Нишке трансверзале (стаза је обележена маркацијама).

Циљ нам је да густирамо стазу и стигнемо до чика Данетових ливада и панинарског дома где ћемо коначити. За спавање носимо подлошку и врећу за спавање! Вечера уз ватру из котлића!

Траса је дуга 12 km, са успоном од 1030 m.

 

Субота, 25. август:

Буђење на врху Суве планине! Можда ће неко желети да сачека Сунце! Ако буде таквих (а биће), нека скува кафу за остатак сненог друштванца. А кад искафаримо, дакле у 9.00 h, крећемо на ексклузиван доручак, код пастира Ђоке и Свете на Пасарелу. У дружењу са њима видећете како живе људи на 1700 m и како мирише млеко овчица које пасу мирисну Суву планину 🙂

После доручка, настављамо даље ка Трему – највишем врху Суве планине, брисаним гребенским простором, где ће нам чула бити под баражном паљбом прелепих пејсажа. Зато смо уранили, да бисмо то лепо могли  да густирамо цео дан, до мрака. Са Трема настављамо, преко Девојачког гроба на Соколов камен, са ког се спуштамо на Бојанине Воде и коначимо у Ски кући код Зозе.

Дужина ове трасе износи 19 km, а успон 730 m.

 

 

 

 

Недеља, 26. август:

Са Бојаниних вода тачно у 8.00 h полазимо на Мосор са кога се спуштамо у специјални резерват природе –  Јелашничку Клисуру и пролазимо је целу.  Кроз клисуру се крећемо асфалтираним путем, али је прелепа, са пуно мотива за фотографисање. Наш комби ће нас чекати на крају, у селу Јелашница и одлазимо код „Брке“ на  предах пред пут, можемо јести, за тај ресторан смо добили препоруку од самих учесника. За Београд полазимо до 18 h, и требало би да стигнемо до 23 h.

Ова траса је дуга 14 km, са успоном од свега 250 m, јер га чини једино успон на Мосор, а све остало је спуст.

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: велики ранац, гојзерице, вода, храна, подлошка и врећа за спавање, заштита од ветра и евентуалних падавина;

прибор за јело, порција и примус

ЦЕНА :      4.000,оо динара за чланове Клуба

               4.200,оо динара за остале који нису чланови Клуба

Цена обухвата: превоз, два ноћења, вечера првог дана и доручак другог дана, организационе трошкове (путарина, смештај возача)

Детаљне информације и пријављивање код организатора (телефоном, маилом, а ускоро и на састанцима).

ВОДИ ВАС:

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

atanaca@gmail.com