Архива за Olimp

Национални парк ОЛИМП (активно лето у Грчкој)

На 90 km југозападно од Солуна, у подножју планине Олимп, на најлепшем делу обале Егејског мора смештена је Лептокарија. Мирно и тихо место, са изузетно гостољубивим људима. Над њом се издиже митски Олимппланина богова, како су нас нучили још у детињству кроз бајке из класичне старине. Али та импресија оживљава како крочите на ову планину. Осећате нешто божанско, да ли због аутосугестије, али сваки направљен корак само потврђује такво осећање. Његова моћна природа нестварне лепоте, импозантне стеновите литице, тако високе и окрутне… изазивају у оку посматрача дивљење и поштовање. Обилује дивљим рекама, које неумољиво траже свој пут ка низинама, правећи невероватне усеке – кањоне у, рекло би се недодирљивим стенама. То су облици чудесни, често сакривени од ока посматрача, у кањонима изузетно високих и несавладивих литица. Мора се одати почаст тим моћним рекама, које својом снагом и упорношћу стотинама хиљада година уназад обликују те стене и теку и живе у тој нераскидивој вези коју само природа може да створи. Реке изузетно атрактивне, што због околне шуме четинара, само корито се састоји од стеновитих громада, камена свих облика и величина, чисте, брзе, бистре воде, препуне слапова, брзака, базенчића, нестварне боје. Речно корито је целим током прозирно да се у њему огледа околина и да се вековима чуди својој несвакидашњој лепоти. Шума је прича за себе, препуна кисеоника и свих микроелемената које чисте наша плућа и крв од свих токсина које доносимо из својих градова у којима боравимо. То је боговски осећај удисати тај ваздух, цело тело пева! Дрвеће је чаробно, има изузетно огромних стабала која су доживела дубоку старост, очувана од људи због неприступачног терена са којим се стопило и ту у тишини живи пуним плућима, чекајући  пролазнике да застану и да се диве осетивши тај склад који опстаје овде и још на неколико места на овој планети. Боравак на овом месту уноси у човека несвакидашњу енергију: испуњености, потпуног мира, спокоја, радости да си ти баш данас имао прилику да си управо овде, осетићеш невероватну срећу што си жив! Ово ћу рећи, да свако ко је једном прошао овом планином увек жели да јој се врати…има ту много, много магије!

Ова акција је осмишљена као активан одмор са трекинг турама у циљу упознавања природних вредности највећег Националног парка у Грчкој.

images (2) 

ПЛАН АКТИВНОСТИ:

 1. дан – Полазак аутобуса у 19:30 h. Ноћна вожња са успутним задржавањима ради одмора. У раним јутарњим сатима стижемо у Лептокарију и смештамо се у апартмане (студије).

Лептокарија своје госте често изненади својом једноставношћу и чистим морем.

Људи је воле због дуге, пешчане плаже, близине историјских и природних знаменитости, наклоњених грчких домаћина и приступачних цена. Због близине Олимпа, упркос летњој врелини, Вечери су пријатно свеже јер пирка ветрић са планине. У овом месту вода из чесме је питка и лепа за пиће.

Продавнице и пијаца (која се одржава уторком) су одлично снабдевене.

Главна улица у Лептокарији је вечерњи корзо! А вечерње шетње крај плаже су неизиставни доживљај, када се нађете поред мора, зар не?

Једном речју – све што пожелите, или вам може затребати, можете наћи у овом градићу.

Ако желите да се упознате и са осталим градовима и местима ове регије, лако то можете урадити, јер кроз само место пролази пруга са екстра брзим возом. На располагању је мноштво понуда за обиласке и организоване излете, па тако из Лептокарије можете отићи до Солуна, Атине, Метеора, Литохора, Олимпа, Скијатоса и многа позната и занимљива места.

2 – 11. дан – Лептокарија, долазак и смештај у апартмане (студији). У овом интервалу биће организоване следећи факултативни излети као пешачке акције:

Кањон реке Енипее: нови манастир Свети Дионисије – Приони 1100 мнв– стари манастир Свети Дионисије – Литохоро 400 мнв – 14 km, стаза је валовита, са неколико мањих успона и спуста, спада у средње тешке стазе.

Кањон реке Орлиа: Аг.Константинос 300 мнв – обалом реке Орлиа са више водопада – Коромила 1000 мнв – и назад 8 km са висинском разликом око 500 мнв и спада у средње тешке стазе.

 

Стари манастир Свети Дионисије је иначе био 1821. године спаљен и опљачкан од стране Турака, док је 1941. године, био бомбардован од стране немачке авијације, и тада је и потпуно уништен. Тадашњи мештани – монаси који су се ту налазили – успели су да сачувају и склоне доста предмета из тог старог манастира, као и неколицину моштију. То се чувало међу народом, да би се изградњом новог манастира 1950. године, сви предмети и мошти пренели у манастирски музеј.

Манастир Свети Дионисије који је изграђен 1950. године,  у њему су сачувани предмети који су донешени из старог манастира. У дворишту поред цркве се налази музеј, продавница и радионице монаха.

Свети Дионисије се у Грчкој слави 23. јануара, као сећање на самог свеца. Он је сахрањен у тадашњој капели манастира, а остаци гроба и дан-данас постоје.

У подножју планине налази се древни Дион, а у њему археолошки музеј. Ово је било свето место Македонаца, где је Александар Велики приносио жртву пре него што је кренуо да освоји свет. Током августа се у обновљеном античком позоришту одржавају бројне културне манифестације.

Остаци утврђеног македонског светог града откривени су од стране археолога 1928. године а људи су га непрекидно насељавали од VДионI века пре наше ере, па све до V века наше ере. Иначе, име места – Дион, потиче од имена врховног бога Зевса (Dias– бог).

Са унутрашње стране порушених зидина, пронађени су остаци два древна античка театра (грчки и римски – Римски Одеон), стадиона, јавних зграда, продавница и радионица разних заната и јавна купатила са системом за довод воде. Међу осталим рушевинама, утврђено је постојање 14 улица са остацима храмова.

Тврђава Платамон: – Неи Пори – Платамон – Стари Пантелејмон – Неи Пори. Пешачење, успон до утврђења Платамон па до етно села Стари Пантелејмон и силазак до Неи Порија, стаза је дужине15km, са висинском разликом 450м, спада у лакше стазе.

Платамон тврђава је венецијански дворац саграђен између 1204 и 1222 године. Налази се југоисточно од планине Олимп, на стратешком положају који контролише излаз из долине Темпе, кроз који пролази магистрални пут који повезује Македонију са Тесалијом и јужном Грчком. Са својим дижон кулама делије јако инпресивно. 1389 су замак освојили турци где су током своје окупације ојачали заштитне зидове а 1881 се замак враћа грцима. По неким истраживањима сматра се да је на овом месту некада постојао антички град Heraclio или Heraklion. Језгро града Herakliona  још увек није нађено, али се претпоставља да се налази, на северозападној страни брда, где су пронађени новчићи из античког периода приликом последњег ископавања. Поглед са замка је прелеп на околна места Nei Pori и Platamon.

На шумовитим обронцима Олимпа на 450 мнв, лежи ушушкан стари градић Стари Пантелејмон, са предивним погледом на целу подолимпијску ривијеру, заштићен од Грчке државе као споменик културе.

Оно што је држава заштитила је заправо архитектура, односно стара македонска градња, где се све куће морају типски градити, те тако чак и хотел са пет звездица споља изгледа као мала кућица, беле фасаде у комбинацији са природним материјалима каменом и дрветом. У селу има мноштво прелепих, старих и у потпуности реновираних кућа.

Пошто се село налази на брду, четири километра изнад магистралног пута, што значи да је ван главних токова, Грци нису имали намеру да улажу у обнову кућа. У неком моменту куће су биле потпуно пропале и напуштене. Локалци причају како су туристи, углавном Немци и Енглези, средином 90-тих година XX века, током свог летовања „пронашли“ село, одушевљено покуповали све старе куће и реновирали их, поправили дрвене ограде и плочник на старим улицама. И док су Грци дошли себи, највећи део овог етно села је постао власништво странаца. Село је данас изузетно чисто, препуно разнобојног цвећа и шармантних сеоских старетинарница: стари рамови за слике, фењери, свећњаци, фруле само су неки од предмета које овде можете купити.

У центру Старог Пантелејмона налази се трг на којем су смештени црква, радње са сувенирима, традицонални ресторани чије се баште налазе у хладу стогодишњег платана су печат овог места.

 

12. дан – напуштање објекта, полазак аутобуса у време добијено од стране представника агенције. Дневна и ноћна вожња са успутним задржавањима ради одмора.

13. дан – долазак у Београд у раним јутарњим сатима.

НАПОМЕНЕ:

  • Рок за пријављивање учешћа је до 6. септембра

  • Пешачења са успонима у НП Олимп су средње захтевна, а организујемо их у најатрактивнијим локалитетима планине. 

  • Ситуација одустајања учесника, из било ког разлога, регулише члан 7. став 3 Правилника о извођењу акција

    Учесници акције су чланови Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

 

ОПРЕМА: за све пешачке туре обавезна је летња планинарска опрема (гојзерице и мали ранац са водом и храном за успут), штапови и заштита од сунца и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  од 100 до 150 €, у зависности од смештаја. Приликом пријављивања се измирује аконтација у износу од 50 €, а остатак у ратама (до 01.09.2017.). Учесници са незмиреном чланарином уплаћују још 100 дин.

Вила ДИМИТРИА 

Студио 1/1 150 €

Студио 1/2 125 €

Студио 1/3 100 €

Вила ЈАНИС

Студио 1/2 110 €Грци воле да кажу како је ово Зевсово купатило! :-)

Студио 1/3 100 €

Вила КЕТИ

Студио 1/2 125 €

Студио 1/3 100 €

Котизација обухвата:

–услуге смештаја на бази најма апартмана (студији) на бази 10 ноћења.

–превоз аутобусом високе туристичке класе на релацији Београд – Лептокарија – Београд, са пратиоцем групе.

–сервис представника агенције организатора.

–трошкови организације акције.

Котизацијом није обухваћено:

путно здравствено осигурање је обавезно.  Ко га нема може га обезбедити преко Клуба под најповољним условима.

-факултативне излете, улазнице о остали индивидуално и непоменуте трошкове.

-трошак најма аутобуса или возила рента кар за организацију планинарских излета.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Празнично надахнуће: МЕТЕОРИ, Олимп, Вергина, Солун, Лептокариа, Лутра (Грчка)

За празничне дане смо креирали путовање кроз време и уживање у несвакидашњим даровима природе! Од антике и родног места Александра Великог, до раног хришћанства на Метеорима, кањона Енепее у Националном парку Олимп, клисуре Темпи са Фонтаном младости и рајским призором природних термалних извора у Лутри. Како је све то упаковано у четири дана, видећете у редовима који следе. Биће то празник за памћење, придружите се!

Солун, статуа Александра Великог Метеори Вреле воде у Лутри

петак, 28. април:

ПОЛАЗАК са паркинга крај нашег Клуба у 20 h. Следи ноћна вожња са краћим задржавањима због граничних процедура и успутних пауза.

субота, 29. април:

Стижемо и Солун у јутарњим сатима. Обилазимо српско војничко гробље на Зејтинлику, после чега до поласка за Лептокарију (16 h) где нам је коначиште, имамо слободно време за обилазак града. Кликом на доњe фотографијe отвориће вам се згодан приручник, да се припремите за посету овом старом лучком граду, са богатом историјом.

За Лептокарију полазимо у 16 h, а стижемо у касно поподне и смештамо се у апартмане.

Лептокрија

недеља, 30. април:

Данашњи дан је предвиђен за посету Националном парку Олимп. Већину нас он привлачи својим врхом Митикас и Стефани – митолошкој престоници богова. Али, том приликом прескачемо предивне пејсаже у долини, којима овог пута дајемо предност.

На 90 km југозападно од Солуна, у подножју планине Олимп, на најлепшем делу обале Егејског мора смештена је Лептокарија. Над њом се издиже митски ОлимпМоја маленкост на Олимпу 2004., први национални парк у Грчкој. Његов врх, од 2918 m највиши је у Грчкој и други по висини на Балкану! Али, под „хлад“ његових висина, сакрила се чињеница да је Олимп пре свега Национални парк. И зато овај план томе посвећује пуну пажњу! Јер осим висине, ова планина поседује низ других атрибута, које је чине посебно вредном, а то се спознаје, не само успоном на његове врхове, већ и на друге начине. Успони су само један, мањи сегмент његове приче…

Уздижући се својим врховима са Егејске обале, Олимп пружа импресију необуздане моћи и снаге једног неограниченог естетског савршенства. Велика шареноликост и структура рељефа Олимпа, његове висоравни, водопади, потоци, и висови над њима, близина мора, богатство флоре и фауне, учиниле су да му године 1983. UNESCO званично додели титулу резервата биосфере (MAB area).

Олимп

Полазимо ујутро у 9 h, а замишљене су две пешачке варијанте: активна (тежа) и туристичка (лакша), коме како буде тог тренутка одговарало.

а) активна варијанта: чињеница да ово путовање организује туристичка агенција, значи да тежа варијанта није тешка ни за једног од чланова нашег Клуба, али се мора бити опремљен!. Она предвиђа пролазак кањона реке Енипее, посету новом и старом манастиру Светог Дионисија, као и његову испосницу,  и водопад на реци Енепеас, за кога многи погрешно мисле да је то извор те реке. Полазимо од Прионија на 1100 мнв и спуштамо се у Литохоро. Траса је валовита, са неколико мањих успона и спустова, дуга 14 km, спада у средње захтевне стазе и у извесним деловима захтева опрез.

Енипеа, фото: Крсто Жижић Енипеа, фото: Крсто Жижић стаза, фото: Крсто Жижић

б) туристичка варијанта: обилазак старог манастира Светог Дионисија, обилазак водопада Енипее, Литохоро и шетња ДО кланца Енипее са Афродитиним и  Зевсовим кадама.

манастир Св. Дионисија, фото: Крсто Жижић   

По завршетку својих пешачких тура, обе групе се налазе у Литохору и поподне заједно враћају у Лептокарију.

Понедељак, 1. мај:

Данас посећујемо неземаљске призоре Метеора, што је вероватно већину вас определило за ово путовање. О овом изузетном пределу, на нашем сајту можете прочитати репортажу из које ћете много сазнати и после које ће вам овај доживљај бити потпун. Ујутро, у 9 h полазимо према Каламбаки.

 

Пoсетићемо и радионицу икона Зиндрос, где осим што их можемо купити, на лицу места ћемо видети и цео процес њихове израде!

Дуборез Осликавање Иконе се позлаћују 24-каратном златном фолијом и имају сертификат на полеђини Израђују се у свим величинама, са или без дубореза... Цене су прилагођене за свачије могућности и жеље

При повратку, возимо се прелепом клисуром реке Темпи где застајемо ради посете цркви Свете Петке и извору свете воде.

река Темпи црква Свете Петке иконостас Извор свете воде

Међутим, локалитет чини контраверзним прича о тзв „Фонтани младости„. Ради се наиме о легенди да се у овим изворима купала Афродита, те ко се том водом умије, остаће заувек млад и леп. Свакако не може да нашкоди 🙂

клисура Темпи "Фонтана младости" 

У Лептокарију стижемо до 18 h, слободно време, ноћење.

Уторак, 2. мај:

Дан повратка. Напуштамо апартмане и полазимо из Лептокарије у  8 h. За крај смо спремили нешто заиста посебно: Вергину и Лутраки!

Мало место Аигаи (грчки: Αιγαί) су археолози деценијама истраживали знајући да је у близини изгубљени древни град. Све до 8. новембра 1977. У међувремену (1922.), градић је добио име Вергина, а његово име је одјекнуло светом, када је грчки археолог Манолис Андроникос  пронашао краљевску гробницу породице највећег освајача света – Александра Великог. Орнамент са златних артефаката – Сунце Вергине, постао је шором света познат симбол грчке Македоније. Имаћемо прилику да посетимо подземни Музеј са изузетно вредном и занимљивом поставком.

Улаз у подземни музеј Сунце Вергине - симбол грчке Македоније Круна Филипа Македонског и златни ларнакс са посмртним остацима

Пут настављамо према једном заиста фантастичном месту. За море и Енипеу је било прерано да бисмо размишљали о купању, али ту је Лутра Аридеа са својим природним термалним изворима и слаповима! Осим што су топле, ове воде су и лековите. Посетиоцима је на располагању базен и природно купалиште са слаповима, као и могућност да се окрепе.

Лутра Пожар  

Одморни и релаксирани, у 15 h полазимо ка граници. Предстоји нам дневна и ноћна вожња са краћим задржавањима због граничних процедура и успутних пауза. У Београд стижемо око поноћи. 

ОПРЕМА: Из програма ћете лако закључити шта ћете понети, у складу са потребама и временским приликама. Ко жели да прође активну варијанту у НП Олимп, кањоном Енипее, мора бити планинарски опремљен (гојзерице, штапови за пешачење, камашне, мали ранац са водом и храном за успут и заштита од сунца и могућих падавина). Свакако понесите лична документа и путне исправе!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у сали МЗ „Шумице“ у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“).

због бројних туристичких елемената, организација путовања је поверена лиценцираној туристичкој агенцији са којом имамо потписан Протокол о сарадњи.

Приликом пријављивања, закључује се уговор о путовању, измирује аконтација у износу од 40 € и прилажу неопходни лични подаци. На располагању је формулар, кога можете донети/послати попуњеног. Остатак износа се уплаћује најкасније 15 дана пред полазак.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић:

065 377 14 74,  gordana@serbianoutdoor.com

ЦЕНА ПУТОВАЊА: 

110 €  по особи у трокреветном смештају

120 €  по особи у двокреветном смештају

Једнокреветних соба НЕМА.

Деци до 10 година се не наплаћује смештај, уколико спавају са родитељима, што цену аранжмана (за децу до 10 година) умањује за 20 €  у трокреветној, тј. за 30 €  у двокреветној соби.

Плаћање је у динарској противредности по продајном курсу ProCredit банке, а на састанцима Клуба ће због тога увек бити присутно службено лице Агенције организатора.

Цена обухвата:

  • Превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, ДВД) по програму путовања
  • 3 ноћења у Лептокарији у апартманима/студијима
  • Сви излети наведени у програму путовања
  • Услуге агенције и стручно вођење током целог пута и свих излета

Цена НЕобухвата:

  • Индивидуалне трошкове током пута
  • Улазнице: за манастир Велики Метеори (3 €), за музеј у Вергини (8 €), коришћење базена у бањи Лутраки (2 €)
  • Путно и здравствено осигурање 344 динара

Програм је прављен за минимум 40 путника. У случају недовољног броја пријављених путника организатор може отказати путовање  најкасније 10 дана пре почетка програма.

 

Уз овај програм важе општи услови путовања туристичке агенције ТопЛукс као организатора пута.

НА ЗЕВСОВОМ ДВОРУ

Ђорђе Михаиловић, унук солунског добровољца из Првог св. рата, Саве Михаиловића, чувар Зејтинлика

Ђорђе Михаиловић, унук солунског добровољца из Првог св. рата, Саве Михаиловића, чувар Зејтинлика

Крај године је време када се своде рачуни. У прилог томе, незаобилазна вест је свакако да смо у преступној, али и олимпијској 2004-ој посетили земљу домаћина XXVIII Олимпијских игара – Грчку. Повода је било више, а разлог ипак један – природа једне земље, нарочито ако је за тај део природе везана најчувенија од свих светских митологија. Наш циљ су дакле били Зевсови двори, али смо свакако желели да га објединимо са тамошњим доминирајућим овогодишњим спортским догађањима. А да би доживљај био потпун, ваља одабрати и право друштво. Овога пута су то били планинари  на челу са господином  Крстом Жижићем, који их већ традиционално води на једну дивну маршруту богатог и разноликог садржаја, кроз пределе где је некада било средиште моћне Македонске империје, али и поприште најславније битке у којој је учествовала Српска војска. Посети Олимпу и освајању његовог највишег врха Митикас (2917 m) посебну драж даје митолошка подлога, јер неизбежно Вам кроз мисли пролазе ти чудновати, свима познати ликови, који су на известан начин осликавали тадашњу стварну историју ове земље. Али, они су ипак измишљени. На Кајмакчалану, прескачући трагове дугих ровова, дубоких и после 86 година, и гледајући заклоне и склоништа од камења које још увек стоји сложено, осваја Вас једна сасвим другачија импресија. Дубока и стварна. Све изгледа као да је битка завршена недавно. А они, чијим је херојством извојевана, за разлику од Зевсове свите, заиста су постојали.  Стварајући најславнији део историје за поколења, постали су стваран мит. Ту, на врху Кајмакчалана, у капели посвећеној Дивјунацима, потом на Зејтинлику у Солуну, и најзад у Поликастрону, где је свечано обележен пробој Солунског фронта, положили смо венце, и тиме је наша мисија била завршена.

грудобран на Кајмакчалану капела урна Арчибалда Рајса Зејтинлик Поликастро

НЕ ДИРАЈТЕ МОЈЕ КРУГОВЕ !

Помало је изненађујућа чињеница да сами Грци, од којих сам очекивала у најмању руку да буду поносни на то што су били домаћини Олимпијских игара, једва да за то у себи имају простора колико су им власти због датог догађаја подигли порезе. Тако су темпераментни грађани колевке Олимпијских игара често гунђали када их питате било шта у вези Олимпијаде, исказујући незадовољство чак и поводом изгледа маскоте Игара. Не дирајте моје кругове, што рече Архимед! Али им је зато играло срце на помен фудбала! Па ипак, шта год им медитерански темперамент давао на вољу, Грчка је пред и за Олимпијаду била дословно умивена, што је свакако било лепо видети, а то што су изненадили остатак света поневши титулу европског фудбалског шампиона, имало је за последицу да су радње биле преплављене свим могућим реквизитима што за играње фудбала, што за навијање и то наравно у плаво-белој комбинацији боја. Могао би се стећи утисак да је исписано ново поглавље грчке митологије, и да су њени актери играчи националног фудбалског тима. Свако питање о томе изазивало би најпомпезније речи добродошлице, знајући како се на Тргу Републике у Београду славила њихова победа, али и како се ту, по кафићима и ресторанима пратио директан пренос са туристима из других земаља, и како су после финалне утакмице звонила црквена звона, а на улицама играло као у Риу! Ако свему овоме додамо и доминирајући тандем у дискотекама: Ремоса и Деспину Ванди, можете имати јасну представу шта је обележило Грчку ове сезоне.

  на Крову Грчке по силаску, испред планинарског дома егејски галеб

ФОНТАНА  МЛАДОСТИ

Међутим, до митских врхова Олимпа не допире ништа од тога за шта рекосмо да је обележило једнуОлимп сезону. Ту сте сами са својим импресијама које пружа игра сунчевих зрака са маглом над висоравнима, уски и дубоки процепи у кречњачким масивима под којим се простире огроман цирк; опрезан, колико и радознао поглед дивокоза којим Вас прате док походите њихов терен. Али, то је горе, далеко од насеља, планинарског дома и звука меденица, на висинама преко 1500 m. А да бисте дошли дотле и наставили до коначног циља, морате кренути најмање дан раније, зависно од тога шта желите. За сам Дом на Прионима, фото: Крсто Жижићуспон до највишег врха, или још неколико суседних, довољно је да кренете дан раније, како бисте до вечере стигли до прелепог планинарског дома Приони, обавијеног густом боровом шумом, на висини од 1100 m, а та шетња траје нека четири сата лаганог хода ком и те како пркоси гравитација, јер рачунајте да на себи морате носити ранац са стварима неопходним за 24 часа боравка на планини, укључујући и само ноћење. Наравно, храна и не мора бити обавезна, јер у Прионима имате диван комфор, трпезарију и у њој камин. Оно што ми је остало нејасно и на шта нисам добила одговор, јесте забрана истакнута
на зиду трпезарије да је играње карата и шаха забрањено!на Афродитиним изворима

Али, ако желите више од пуког пењања и силажења, онда одвојте свакако више времена пре него се упутите у Прионе и наставите даље ка свом циљу. Бар један цклисура Темпиео дан, како бисте видели оне важније ствари у околини највише планине Грчке: антички град Дион, тврђаву Платамон, клисуру Темпи и у њој Афродитине изворе који су по предању „фонтана младости“, и ко се умије у њима задржаће заувек лепоту и младост, баш као и прелепа богиња Афродита, која се ту купала, али и састајала са својим љубавницима…

У СУСРЕТ СВИТАЊУ И БОГОВИМА

Шетња од подножја Олимпа, докле смо се довезли аутобусом, до планинарског дома Приони, је прави ужитак, јер да подсетим, ова највиша планина Грчке је уједно Национални парк и резерват биосфере (MAB подручје, под заштитом UNESCO-а). Узгред, до Приона се може и предивном пешачком стазом дуж кањона реке Енипее, коју краси изузетна амбијентална лепота, те је препоручујемо као својеврстан фотосафари. Шта год да Вас је привукло да ту дођете, морате знати да, од преко 1700 врста кањон Енипеас, фото: Крсто Жижићбиљака које ту имају своје станиште, 23 су ендемске, што значи да расту једино ту и нигде више, а Ви сте у јединственој прилици да то видите. Митологија каже да су се богови са Олимпа хранили амброзијом, а пили нектар. Једна од ендемита је и Achillea ambrosiaca, и још неке чије нам само име указује да су ендемити (Erysimum olympicum, Festuca olympica, Veronica tessalica, Siene dionysii, и Мост преко Енипее, фото: Крсто Жижићдр.). Поред ових, наравно најзначајнијих биљака, ту су и бројне друге врсте које и ако не тако ретке красе планину прекривајући је својим раскошним бојама. Пажња научника ипак је фокусирана на Jankaea heldreichii – врсту дрвета коју сматрају живим фосилом, јер потиче из леденог доба.

На жалост, у групи од 40-ак планинара тешко да ћете моћи да видите и представнике фауне, али када изађете из шумског појаса ка врху, сусрет са по којом дивокозом сасвим је реално очекивати. Осим њих, Олимп насељавају и јелени, дивље довокозасвиње, дивље мачке, ласице, лисице, веверице и друге врсте сисара, од укупно 32 врсте. Небом над Олимпом царују и ретке врсте птица које су у овом Националном парку под најстрожијим режимом заштите (до сада је регистровано укупно 108 птичјих врста). Верује се да су у античко доба ове просторе насељавали и лавови, а поуздано се зна да је у XVI веку ту живео и медвед.

Осим живог света, лепоту чини потпуном и крајолик са Стари манастир Светог Дионисија Олимпскогпоточићима и воденим каскадама, прелепим клисурама, мирис смоле и терпентина столетних четинара; тајновити, кривудави шумски путељци испресецани корењем стабала; мали дрвени мостови који премошћавају брзе и бистре планинске водотокове, а зашто не и понегде нека стена на којој је неко у тренутку инспирације, надахнут свом том лепотом исписао стихове…

Дал’ због свих тих утисака, или умора, или свежине планинског ваздуха која се спустила пре ноћи и почела да стеже као да није лето, тек вечера поред топлог камина после 4 и по сатВисови Олимпаа хода, учинила је своје. Журило нам се у снове, јер нас је сутрадан чекало финале – највиши врх Грчке, Митикас, висок 2917 m. Некада давно овај врх се звао Пантеон. Било је то место окупљања митске дванаесторице, а сам трон врховног бога Зевса налазио се на оближњем врху Стефани (2905 m), одакле је Он свој гнев исказивао у виду муња и громова, те Вам и данас домаћини умеју упутити савет да се никада не зна када над Олимпом може да загрми, без обзира колико је дан ведар. Али, ми ипак знамо да је то својство свих високих планина током лета.

свитањеА  ГДЕ  ЈЕ  ЗЕВС ?

Кренули смо у сусрет свитању, предухитривши прве сунчеве зраке. Неко ко је знао какав нас призор очекује, рекао је – Спремите фотоапарате – Хоризонт боје индига почели су да пресецају праменови танких, облака пурпурног сјаја. Од одблеска излазећег сунца изгледало је као да они емитују светлост. На неки начин, тако и јесте. Као претходница Сунца, они су попут небеских, ноћних фењера умивене Сунцем...лагано будили планину пред прве сунчеве зраке. Сад ја кажем, баталите фотоапарате, ово треба доживети!

На изласку из борове шуме затекли смо кречњачке масиве врхова Олимпа у јутарњој – наранџастој одори. УЈутро, фото: Крсто Жижићмивена руменилом јутарњег сунца, планина је дисала испуштајући из својих недара велове магле који су лагано следили сунчеве зраке и увијали се даље око стрмих литица ка божанским врховима. Каква игра светлости!

Дан је постајао све топлији, и када смо дошли до места Скала, ослободили смо се вишка одеће. Они, мање амбициозни, упутили су се на леву страну ка врху Сколио (2911 m), а остали су наставили пут право на највишу коту изнад застрашујуће стрме Зонарие. Овде је заиста потребна концентрацпроцепија, и пожељно је оставити ранац, јер до самог врха нагиб је тако немилосрдан, да све ваља подредити доброј равнотежи. Али, ако сте то у стању, бићете поносни; осетићете како је то када једним кораком прелазите најужу кречњачку пукотину, провалију чије су
литице високе пар стотина метара, а испод се простире огроман цирк; пробијаћете се кроз прамење прозирних облака, да бисте најзад изашли из њих и гледали их са митског Митикаса, како хрле ка Вама. А ту, на врху поред стуба са грчком заставом је и књига утисака, па када се бар мало саберете од истих, можете то и записати, рецимо – а где је Зевс? Понекад је нешто могуће онолико колико нас машта понесе, мада се то не односи на чињеницу да је планина Олимп и важан археолошки и историјски предео. Ту су се за време Турске окупације крили чувени арматоли. Било је то много пре 1913-те године, када су Христос Какалос  и швајцарски планинари Frederic Boissonass и Daniel Baud-Bovy освојили Митикас први пут. За време немачке инвазије 1941., грци су заједно са аустралијским и новозеландским јединицама овде формирали борбену линију са окупатором. Касније, грчки покрет отпора у недрима Олимпа имао је сигурно склониште… Једноставно сам пустила мисли. Ту су Уран и Геа  изродили своју децу – титане, а од њих, Крона и Реу, митске владаре света на челу са Зевсом.

Нападамо врх! Фото: Крсто Жижић Ваља туда и сићи... Фото: Крсто Жижић неко је био инспирисан...

Гордана Атанасијевић, 2004. године