Архива за odmor u prirodi

СТАЗОМ ПЕТРУШКИХ МОНАХА – Мала Света Гора у клисури Црнице

Кањон реке Црнице налази се у атару села Забрега, 18 km од Параћина. У време пре Немањића ту су подигнути бројни манастири и цркве од којих су данас остали само трагови. Сматра се да су их основали хиландарски монаси, због чега овај крај називају и Малом Светом Гором. Над селом је некада доминирао град Петрус, од кога су остале само рушевине као сведоци давно прошлих времена, чијим трагом ћемо ходати, од Сисевца до Забреге.

Петрус

Тзв. „Стаза петрушких монаха почиње у селу Забрега  и даље се прати  маркација која води на узвишење са врло лепим погледом на долину Црнице и остатке манастира Намасија. За  45 минута хода стазицом низ падину силази се у кањон Црнице. Ову необичну долину, вредну поштовања и дивљења, и предивни стазу извезену по њој,  откривало нам је Удружење „Петрус“ из Забреге,  тако да вас и овог лета позивамо да доживите овај јединствен предео, прелепих крајолика.

Црница није много удаљена од главних путева. Ипак, у њеној краткој долини снева десетак манастира над којима бди један древни град. Она извире у снажном млазу испод огромне стене, на јужном делу Кучајских планина, код рударског насеља Сисевац. На извору је потпуно бела од кречњачких стена, по чему се некад звала Белица. Име су јој променили након масакра силног света који се окупио на сабору код Цркве, у доњем току реке. Крв је обојила белу реку, коју од тад зову Црница. Али, за разлику од Турака, старији мештани причају  да Немци током Другог светског рата, нису ниједанпут ушли у село, јер нису знали да постоји.

ПОЛАЗАК:  тачно у 6.00 h са паркинга са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 15-так минута раније, како не бисмо каснили у поласку.

Путујемо аутопутем до Параћина, затим магистралним путем ка Зајечару и након краће вожње скрећемо ка Поповцу и Петрушкој области одакле почиње наше пешачење необично лепим пределом историјски гледано кроз средњовековну Србију…стазом мале Свете Горе у клисури реке Црнице.

Екипа РТС-а, као и многе друге телевизије, је врло заинтересована за културно-историјско наслеће и природне лепоте у сливу реке Црнице (емисија „Од злата јабука“). Удружења граћана „Петрус“ Забрега, КАУП Београд и КАУП Ресавица неуморно раде на промоцији ових бисера. Уз већ постојећу „Стазу петрушких монаха“ ускоро ће бити представљена и нова стаза која ће пролазити кроз ове пределе и спојити Забрегу и Ресавицу. Велику захвалност дугујемо члановима УГ „Петрус“ из Забреге што су нас позвали да учествујемо у овом дивном пројекту. Oвде можете видети како изгледа „Стаза петрушких монаха“ са детаљним описима свих манастира.

То је стаза којом су некада, пре седам векова ходали чувари православља, монаси петрушке области.

Траса стазе полази из Поповца (Холцим копови) колским путем и након 10-так минута долазимо до реке Црнице коју прелазимо онижим гвозденим висећим мостом, улазимо у шумицу, пролазимо остатке мале средњовековне Цркве Краса и након десетак минута долазимо до места где прелазимо реку газећи је до испод колена што је свакој групи до сада био велики ужитак. Ако је водостај низак могуће је и да се не смочимо. Лепом шумском стазом долазимо до манастира Петруша и остатака Цркве Света Огњена Марија, по жељи одлазимо до лековитог извора хладне воде у самој реци. Потом се шумском стазом пењемо до остатака древног града Петруса (наилазимо на остатке керамичких комадића старих више стотина година) и Крстате Стене (кота 345 m) из које расте чудновата вишња из камена. Након паузе на прелепом видиковцу, спуштамо се до манастира Светог Јована Главосека и речице Црнице где правимо одмор за уживање у амбијенту са погледом на пећину испод Крстасте стене на северној падини Чокића брда. У спусту, при крају шуме имамо освештани извор пијаће воде. Пешачење настављамо до села Забрега и Цркве Свете Петке.

Први део стазе је дугачак око 9 km, са малом висинском разликом. Наш превоз нас чека у центру села Забрега, и они који желе да остатак дана проведу на термалном базену (температура воде око 36,6 С) у близини ресторана Поточара пут ће наставити ка насељу Сисевац, уз успутни обилазак манастира Раваница. У селу Забрега можемо купити домаће интегрално брашно млевено на старински начин у воденицама поточарама као и гајену пастрмку из рибњака за понети .

04

Група која жели наставак пешачења и авантуре у прелепој природи и при том поседује солидну кондицију, наставља необележеном стазом до манастира Намасија (успут прелазимо лепи висећи мост), затим шумском стазом до видиковца Камен Ђулине испод пећине Масни Камен, поред цркве Светог Ђорђа, затим Цркве Свете Недеље од које се у непосредној близини поново прелази – гази река и хода блажим успоном до остатака манастира Свети Арханђели и даље стазом према Сисевцу до манасира Светог Сисоја. Овај изванредни наставак је у дужини од 8,5 km. Стижемо на заслужени одмор у Сисевцу где можемо обићи манастир Светог Сисоја, затим извор реке Црнице, купати се у термоминералном базену ресторана Поточара и уживати у посматрању пастмки у рибњацима. У непосредној близини је и језеро са уређеном пешачком стазом, што је лепа опција за оне који евентуално не желе на базен.

За Београд полазимо из Сисевца у 19 h, преко Раванице и Сења, до аутопута, уз успутну паузу на некој од пумпи и стижемо најкасније до 22 h. Понети са собом купаћи костим (опрему за купање уколико желите да се купате на термоминералним базенима) .

Манастир Сисојевац, на самом извору Црнице, подигао је 1380. године духовник кнеза Лазара, Сисоје Синајит. Опустео је крајем XVII века, а обновљен 1978. Поред манастира, на извору Црнице сада су рибњак и мотел.

Низводно од Сисојевца река Црница улази у кањон у коме се налази десетак манастиришта, чије је остатке обрасла вегетација. Код села Забрега река прави велику кривину и излази из кањона крај остатака манастира Намасија или Манасињца. Беше то значајан манастир са одбрамбеним зидинама и јаком кулом. Црква, посвећена светом Николи конзервирана је и обновљена у једном малом делу. Низводно од манастира су воденице, рибњак и мост преко реке.

Село Забрега је подигнуто на десној обали Црнице, са занимљивим старим очуваним кућама и новим које су међусобно повезане правим мостовима.

После Забреге, Црница поново улази у кањон и на њеној левој обали сневају остатци храма светог Јована Главосека. Подаци о овој Цркви су врло оскудни и познато је само да је обновљена 1520. године. У близини је стаза која води десном обалом, навише ка стотинак метара високом узвишењу, до моћне стена на заравњеном платоу и велике пећина испод њега. Призор који се на платоу указује вредан је пешачења. На платоу, ког Црница са три стране окружује дубоким кањоном, почива огроман камени мегалит, о чијем настанку говори легенда. По предању, камен је донела деспотица Јерина у својој кецељи у средиште свог дворца. На самој ивици амбиса се налазе рушевине куле, па се претпоставља да су то остаци града Петруса – највећег утврђеног града у средњем Поморављу, по коме се цео овај крај звао Петрушка област. Од града се стаза стрмо спушта наниже ка реци. А на самој обали, приљубљена уз стену и покривена густом вегетацијом, крије се Црква посвећена Благој Марији Петрушкој. Сабор и кланица у којој су Турци побили народ, кад је рек

а зацрнила своје име, догодио се крај ове светиње.

Господар Петруса, жупан Вукосав, је подигао још једну богомољу ближе Грзи, крај села Лешје на падини планине Баба, где нећемо овог пута ићи. Ова манастирска црква, посвећена Пресветој Богородици грађена је по угледу на руске манастире и као таква се потпуно разликује од свих српских манастира. Поред Цркве се налазе три чувена извора на које је долазила краљица Наталија да пије воду,  и једно необично стабло: врба из које расте дуд крај манастира. Мештани верују да је напитак од тог лишћа добар за нероткиње. Поред Цркве се налази и кула Орловића Павла, која је чувала улаз са Честобродице у Поморавље.

За Крстату стену, мештани воле да кажу да је послужила као инспирација Ђури Јакшићу за песму “Отаџбина“. Међутим, како је у време када је ту песму написао, Ђура живео и радио у Подгорцу и  Сумраковцу, тако да је надахнуће за „Отаџбину“ добио посматрајући Ртањ. Од наших домаћина ћете чути још легенди о овом иначе прелепом крају.

Можда сте скептични у вези базена, али у њему су благотворне термалне воде, а ко жели, може поћи кући са свежим пастрмкама. Цена карте за базен – 300 дин; стандардни мени (пастрмка, помфрит, лепиња) – 550 дин; салата – 100 дин; пиће – 120 до 200 дин; кафа – 80 дин.

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице, вода и храна за успут, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Купаћи костим, пешкир, фактор заштите.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба

Акцију реализује Неша Царевић

  nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Клисура реке Градац – Ваљевски сафир!

Вечито привлачна акција на једној од најчистијих река Европе! Oвога пута траса почиње у Ваљеву, тако да Градац пратимо од ушћа у Колубару до Јаког извора 🙂

Топло, мокро и смарагдно лепо, јер је Градац једна од најчистијих река Европе. Овај кањон са предивним током кристално чисте реке и уређеном стазом је прави рај за све врсте рекреативаца! Траса није кондиционо захтевна и могу је проћи како деца, тако и старији, јер је дуга свега 15 km!

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 8.00 h. Путујемо ка Ваљеву.

Крећемо се наизменично десном и левом страном клисуре, уживајући у необичној лепоти једне од најчистијих река Европе.

Прву паузу правимо код  Вајата и Коњичког клуба у непосредној близини Дегурићке пећине, одакле практично почиње кањон и ту се расхладити уз познати фрапе од малине и купање по жељи. 

  Дегурићка пећина

И на даље правимо успутне паузе за одмор и купање. Кањон Градца је питом, у смислу да нема препрека за које је потребно више од пешачења, осим што ћемо реку десетак пута прегазити. Стаза је означена, времена ће бити довољно и за фоткање и за пливање 🙂 

  

Ова траса је препорука  свакоме ко жели да ужива уз реку.  Они којима одговара мање пешачења и напора,  туру ће завршити код Етно домаћинства близу манастира Ћелије или се одморити на прелепој ливади код Еко бивка. Они који буду расположени за више акције, наставиће све до Јаког  извора.

  

Пре него пођемо ка нашем возилу, посећујемо манастир Ћелије, познатом по једном од највећих православних духовника – архимандрита, богослова и филозофа Јустина Поповића – горостасна фигура интелектуалца и мудраца, који је, у овом манастиру, изолован и одбачен од комунистичких власти, живео и стварао од 1947. до 1979. године.

Рођен је на Благовести у Врању, завршио богословију у Београду код Николаја Велимировића, студирао теологију у Петрограду и Оксфорду, докторирао на Атинском универзитету, службовао је у Призренској и Карловачкој богословији, као и у Чехословачкој. Пред Други светски рат основао је Српско филозофско друштво у Београду. После рата затваран је од власти, а било је планирано и његово стрељање.

Иза овог скромног човека остало је написано 12 књига житија светих, на стотине чланака и мањих списа и све то штампано у 33 тома сабраних дела.

Према његовом личном запису пред Други светски рат је имао визију распетог Христа. У манастир Ћелије, код овог духовника, годинама су долазили духом посустали и болесни да их снагом свог духа посаветује и излечи. И данас на његов гроб затрпан цвећем долазе невољници тражећи помоћ од Аве Јустина.

У књизи „Преподобни Јустин Нови Ћелијски“, коју је по благослову епископа ваљевског Милутина издао манастир Ћелије, записано је низ чудесних исцељења верника док је Аве био жив, али и на његовом гробу. „Крстивоје Антонијевић из Богатића требало је да има тешку операцију. Био је на Авином гробу и без хируршког захвата оздравио“, записано је у књизи.

„Једна жена из Грчке није имала деце, била је на Авином гробу и однела грумен земље са гроба. Ту земљу је ставила у чашу са водом коју је пила. Касније је родила дете. Било је то 1985. године.“ „Године 1996. Ненад, син Миленка из Ваљева, који није могао да хода сам, дошао је на Јустинов гроб да му се чита молитва. Након седам дана је проходао и дошао на Авино вечно почивалиште да заблагодари чудотворцу“, стоји у књизи.

Архимандрит Јустин Поповић умро је на дан свог рођења на велики православни празник Благовести. Кажу да се након срчаног удара десетак дана пре упокојења молио да умре баш на Благовести. Бог му је молитву услишио.

На свечаној литургији у Храму Светог Саве 2010. је канонизован нови светитељ Јустин Ћелијски. Литургијски спомен преподобног Јустина слави се 14. јуна. О животу и делу Јустина Поповића ђакон Ненад Илић снимио је документарно-играни филм „Ава Јустин“. Игуманија Гликерија је одлучила да се приходима од филма у близини старог изгради нови храм.

Пењање уз степенице од манастира је вероватно и најтежи део ове туре 🙂  А ту нас чека превоз који ће нас одвести до ресторана на заслужен одмор и закуску по жељи.

Након свега тога полазимо до 20 h за Београд. 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.500 дин

ОПРЕМА:  имајте у виду да ћемо газити реку и не препоручујем да то чините босоноги, боље обујте оно што ће таквом кретању највише одговарати (понесите обућу подесну за кретање водом), а стазом наравно у гојзерицама.

  

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

   Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Кањон Пањице, Водена пећина и плаже Великог Рзава

Услед оштећења пута који се догодио непосредно пре скретања за Добраче, вожња од Ариља до одредишта биће измењена, док посета манастиру неће бити могућа.

Од разних природних лепота које имамо у Србији, ариљски крај се посебно истиче раскошним током Пањице, и њеним 5 km дугим кањоном између Брекова и Добраче. Атрактивни слапови, бигрена корита, каскаде и водопад пружају заиста рајске призоре, а наша траса од Добраче до Водене пећине, пружа се несвакидашње лепим крајоликом, при том лагана, готово без успона, није кондиционо захтевна и као таква, приступачна свим категоријама пешака.

Пешачење почињемо у селу чије име потиче од калуђера Добраче из оближњег манастира Клисуре. По предању, он је био познат по томе што је имао огромно стадо оваца и што су код њега долазили верници из десетак других села на богослужење и исповест.

Јер, кроз атар села Добраче, смештеног међ врхове Вучјак, Велики и Мали Остреш, Гајеви, Седлац и Малићи, протиче геоморфолошки веома интересантна река Пањица, чије корито красе бројни водопади и слапови са бигреним баријерама и каскадама, а између села Добраче и Брекова усекла је кањон, дугачак 5 km кога сматрају драгуљем природе ариљског краја.

 фото: Дуле Опачић фото: владимир Мијаиловић

Највеће атракције кањона су Пањички водопад и Водена пећина. Пањички водопад висок је 10 m, а са њега се вода слива у многобројним млазевима низ бигрену каскаду која је обрасла маховином. Узводно од водопада налази се Водена пећина односно врело из којег извире вода која пуни корито реке Пањице. Досадашња истраживања показала су да водена маса која избија на површину потиче од понорнице која настаје од више различитих подземних извора лоцираних око Кукутнице и Бјелуше. Рониоци и истраживачи који су је испитивали са сигурношћу тврде да се дубоко у пећини налази језеро, а врло могуће и неколико. Бигрене баријере у кориту Пањице представљају кречњачке каскаде преко којих се, поготово у периоду високог водостаја, формирају слапови.

фото: Дуле Опачић

Треба знати и да су крајем 1958. године ту откривена три праисторијска насеља из доба неолита (око 2600 година пне), док је из периода бронзаног доба, у долини Великог Рзава пронађено више локалитета. Такође, у овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од стотинак примерака.

Наша свега 7 km дуга траса пролази најатрактивнијим током Пањице, у њеном кањону. Не захтева кондициону спремност и приступачна је свима, без обзира на старост или кондициону спремност. А како за ову акцију увек влада велико интересовање, потребно је да се пријавите на време, да бисте обезбедили учешће. Овде можете погледати репортажу са jeдне од ранијих акција.

 фото: Дуле Опачић

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код Дома здравља „Шумице“) у 6.00 h. Потребно је да, дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време.

ВАЖНА НАПОМЕНА: Путовање није кратко и захтеваће обилазак места где је пут оштећен, те ћемо настојати да га до одредишта прођемо што агилније, тако да успутну паузу нећемо правити. Кафу и доручак понесите, јер ћемо током вожње имати довољно времена за оба. Пауза ће бити уприличена искључиво зарад физиолошких потреба.

У Добрачу би требало да стигнемо до 10:00 h, напуштамо возило и пролазимо селом, до задњих кућа одакле почињемо узводно да пратимо реку Пањицу и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине. Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара.

На 10-ак минута од водопада ходамо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо како би разгледали, сликали, али не даље од 10-ак метара, јер пећина није уређена за посетиоце, а ми нисмо спелеолози.

фото: Дуле Опачић фото: Владимир Мијаиловић фото: Дуле Опачић

Од Водене пећине враћамо се истом стазом и одвозимо се најпре до манастира Клисура, а потом до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа. Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, пружајући све лепоте којима река може одушевити посетиоце: и рафтинг и плаже и водопаде, бигрене каскаде и кањоне, а сва кристално бистра, питка, зелена… МА ПРОСТО ЛЕПА!

Пањица Maнастир Клисура фото: Лазар Јошанов

Ту остајемо до поласка за Београд. У 19:30 h смо сви у аутобусу и полазимо, да бисмо до 23 h стигли у Београд, а успутну паузу правимо на бензинској пумпи.

фото: Вера Буквић

ОПРЕМА: мали ранац са водом и храном, удобна трекинг обућа (прескакаћемо више пута реку), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир и пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  2.000 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 19 h, или директно:

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

НП Кањон НЕРЕ 1: кањон Беу (Румунија)

Драги пријатељи, због актуелне ситуације узроковане корона ирусом, од синоћ у 20:30 h, затворен је и Ватин – једини гранични прелаз са Румунијом, који је радио, тако да се извођење ове акције одлаже за суботу, 9. мај.

Сви пријављени учесници могу се, за детаљније информације јавити на телефон 065 377 14 74.

РАВНОМ ГОРОМ РАВНЕ МИСЛИ: од Равне Горе преко Сувобора до Рајца

Равна Гора се простире на западним и југозападним обронцима Сувобора. Висораван, оивичена густим шумама и сувим долинама, прекривена је бујним ливадама и пашњацима, због чега је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до 1941. на њој било око 120 колиба. До 1984. године остало их је свега 5.

Скоро пола века се Равна Гора није смела спомињати, а камоли посећивати. Тешко се и могло планином без пута, струје, воде и коначишта. Повремено су долазили само планинари, али су и они морали да објасне зашто овим стазама пролазе. Зар лепоте није било и другде? Али, данас је овај предео омиљен љубитељима природе, јер је питом, лаган за ход, а уредно обележене стазе пружају бројне могућности како искористити дан. Читава Гора је прошарана пашњацима, боровим шумама и ћувицима, а близу нама Београђанима, те као таква омиљен простор да себи дамо одушка, чим нам се укаже време.

Како јесен уме бити дивна, позивамо вас овог пута да у њеним бојама уживамо дуж једне краће путање од Равне Горе, преко Сувобора до Рајца. А можда нађемо и неку печурку за вечеру…

фото: Игор Бардић

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо Ибарском магистралом а после Лазаревца ка Мионици, где ћемо имати получасовну паузу за јутарњу кафу и доручак. Потом одлазимо у Струганик и обилазимо меморијални комплекс – родну кућу војводе Живојина Мишића.

Мионица Родна кућа војводе Живојина Мишића у Струганику детаљ са једног (много) ранијег одласка на ову трасу :-)

Овако надахнути, одвозимо се до полазне тачке наше пешачке партије – Цркви Светог Ђорђа на Равној Гори. Одатле се крећемо ка Сувобору…

Равна Гора Траса 

Читав овај предео, веома је наклоњен пешацима. Та благо заталасана брда Богом су дана за опуштајућу шетњу и то баш за свакога, јер не поставља посебне захтеве, нити посебно добру кондицију. Ту предивну благост ових терена дивно приказују и фотографије Игора Бардића:

фото: Игор Бардић фото: Игор Бардић

Са врха Сувобора спуштамо се према планинарској кући ПК „Победа“  –  „Добра вода“ и даље до планинарског дома „Душко Јовановић“ на Рајцу, где нас чека комби. У дому ћемо се окрепити пред повратак.

"Добра Вода"

Наведена траса је дуга 12,5 km са успоном од 280 m. Обзиром на такве параметре, као и врсту терена – акција је приступачна свим категоријама уживалаца природе.

ОПРЕМА: гојзерице (или трекинг патике ако је време суво), мали ранац са водом и храном за успут, слојевита одећа примерена временским условима, заштита од ветра и евентуалних падавина, пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

фото: Дуле Опачић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Кањон реке БРЊИЦЕ

Рекоше једном да је ова акција „Чудо које стане у један дан!“ 🙂 Али за то ЧУДО се мора бити спреман.

Брњица је изузетно узбудљива и забавна, само ако се не подцене захтеви које поставља посетиоцима! Ова река је најдужи водоток у НП „Ђердап“, настаје спајањем Кључате и Раденке, недалеко од села Доња Раденка, управо на граници Националног парка. На километар даље, она усеца прелеп кањон у масиву Северног Кучаја, са два предивно извајана теснаца, због којих је и пролазимо, а приликом чега смо стекли бројне успомене… Пажљиво прочитајте овај програм, погледајте све линкове и наравно фото албум  како бисте добро проценили захтеве акције и сопствених могућности и пошли спремни. Приликом проласка кањона Брњице, учеснике чека скакање са једног мањег и другог, нешто већег водопада. Надамо се да ни ове године неће бити оних који се дуго размишљају да скачу са водопада, јер од водопада нам предстоји више од половине трасе.

 Наравно! :-)

До пре пет година Брњицу је под нашим вођством прошло преко 1000 људи. Онда смо престали да бројимо. Пре два лета смо прославили 10-годишњицу акције. Ради се о једној од најпопуларнијих акција у природи за коју постоји несмањено интересовање током свих протеклих година, тако да је важно да се пријавите на време! То је авантура у којој су учествовали људи са свих континената, а наша траса је имала више варијанти. Од пре четири године, путања проласка кањона Брњице је условљена чињеницом да је стаза између два теснаца затрпана поломљеним деблима, која су већ увелико обрасла купином, тако да се цео кањон мора проћи коритом!

Субота, 27. јули:

ПОЛАЗАК: тачно у 6.00 h са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник). Неопходно је да дођете бар 15 минута раније, како не бисмо каснили са поласком. Пут траје тачно 3 сата, тако да успутне паузе правимо само по потреби (кафу понесите).  Не заборавите ВОДУ!  У кањону нема извора, а она из корита свакако није за пиће!

Пре напуштања возила треба да се пресвучемо и препакујемо тако да возило напустимо спремни за улазак у кањон. Собом носимо само оно што је потребно током проласка кањона и то у водоотпорној врећи.  Све остало, чекаће нас у бусу по изласку из кањона.

Пролазак кањона Брњице подразумева пролазак речним коритом којим тече вода, тако да морате бити спремни за то: обучени за такве услове. Јер СВЕ што је на нама биће мокро, укључујући и ранац. Ствари које носимо морају бити спаковане у водонрепропусним врећама, а не у ранчевима! Има мало пливања и скок са једног водопада.  Ко има страх од воде било које врсте, не треба да се пријављује за учешће у овој акцији.

Траса би се грубо могла поделити у четири етапе: 1) долазак до кањона и пролазак првог теснаца, до водопада; 2) ход коритом до другог теснаца (најтежи део, јер се отегне због корачања са камена на камен), 3) хватање стазе „са водоводним цревом“ и пролазак другог теснаца и 4) излазак из кањона и макадамом до Дунава. Кретање било каквом стазом није ни приближно споро као брзина проласка неког кањона – ово друго је увек битно спорије.

Наша траса има укупну дужину од 14 km, али ће нам за њен прелазак требати цео дан, тако да очекујемо да у село (Брњица) цела група стигне до 19 h. У бусу нам је остатак ствари, пресвлака (сува одећа) и „нормална“ обућа. По изласку из кањона, људи се обично упуте у ресторан „Тома“, на обали Дунава.  Да бисмо у Београд стигли до 22:30 h, у бус улазимо у 20:15 h.

Ево детаљнијег описа проласка кањона:

почетак...

Ова фотографија приказује Брњицу на почетку тока, пре уласка у кањонски теснац. Након 20-ак минута хода, пред нама ће се указати кањон, односно његов први теснац, који се завршава водопадом. Ту пролазимо врло лепо сужење – место где је кањон најужи. То место многи оцењују и као најлепши део кањона. Ту наилазимо и на први, мањи, 1 метар висок водопад, са кога скачемо (крај овог слапа је начињена насловна фотографија акције). Пошто је вода под њим плитка, скачемо како је приказано десно испод – у „чуч“ позу:

најужи део кањона мали водопад правилан скок

Око 300 m даље наилазимо на 4 m висок водопад водопад – Брњичку лиру и скачемо! Потпуно је безбедно и довољно дубоко, тако да многи скок понављају и више пута! Ко нема ту амбицију, наставља даље, коритом Брњице до другог теснаца.

Ево Брњичке лире! (нема тога на карти, јер смо га МИ тако назвали) Полако се спуштамо до водопада мала демонстрација

Овим водопадом  се завршава први теснац и до следећег, корито Брњице има картактеристике клисуре, због чега смо га увек премошћавали шумском стазом, што више на жалост није могуће. До другог теснаца крећемо се коритом, а због спорог кретања, тај део ће вам се чинити дужим него што заиста јесте и одредиће трајање проласка кањона. Али, други теснац биће, као и увек права посластица:

  0079

Километар после другог теснаца, са десне стране ћемо запазити лепу ливаду, воћњак и брвнару и ту излазимо из корита и настављамо равним макадамом до Дунава (45 минута хода). Обзиром да се крећемо коритом кањона рачунајте да ће цела група изаћи из кањона и бити у селу до 19 h. И ако сте бржи, не заборавите да сте део групе!

пре три године на овој истој акцији... Голубачки кеј

ОПРЕМА:  обућа и одећа за воду, водонепропусне вреће за ношење ствари кроз кањон (могу се купити у продавницама спортске/планинарске опреме, или наручити преко интернета), пресвлака, храна и вода за успут. Згодно је имати неопренско одело (кратких рукава и ногавица, 3 mm дебљине), ако сте осетљиви на хладноћу!

НАПОМЕНЕ:

  1.  У акцији не могу учествовати деца испод 12 година, односно испод 45 kg  тежине и 150 cm висине. У случају лошег времена (а треба нам идводонептопусна врећа за ствариеално сунчан, сув, врео дан), акција ће бити померена за следећи викенд.
  2. Пролазак овог кањона може бити забаван само за спремне људе. Од учесника се очекује да се не изненађују препрекама на стази или у кориту, јер ће их бити.
  3. Водите рачуна о стварима које не трпе квашење (телефони, фотоапарати, наочаре), Брњица уме да одузме неке предмете, ако их не чувате прописно, како налаже природно окружење!
  4. Обзиром да на ток ове акције битан утицај може имати синоптичка ситуација, у случају лошег времена (кише), акција се одлаже за наредну суботу.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

Котизација обухвата и улазнице за НП Ђердап и пратњу службених лица.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

фото: Гордана Атанасијевић

водопад „Брњичка лира“

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Космај

На 40 km од Београда налази се друга по висини планина у Србији – Космај. Од позади, наравно, јер само је Авала нижа од његових 628 m 🙂  Да ли што је близу, па као да заборавимо заиста прелепу природу Космаја, кога краси пријатна клима благог поднебља, пространи пропланци, бујни пашњаци и чак 95 извора! Изнад њих протежу се густе листопадне и четинарске шуме. Главни гребен Космаја је полумесечастог облика и пружа се у правцу југозапад-североисток а на њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Када се по чистом дану са оног најсевернијег баци поглед ка Београду могу се видети први солитери на Бањици. Видећемо каквом ће нас видљивошћу дочекати Космај 15. децембра, али смо тај дан планирали овако:

манастир Кастељан Споменик

ПОЛАЗАК:  у 8 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Дођите 15 минута раније, како не бисмо каснили у  поласку. Возимо се аутопутем преко Малог Пожаревца до етно села Амерић где ћемо направити паузу за кафу.

Након паузе возимо се до Космаја где на Змајевцу напуштамо возило и крећемо на нашу туру која је дугачка око 10 km са неколико успона и спуштања. На почетку нас  чека успон од неких 160 m ка видиковцу Кошутица који се налази на надморској висини од 460 m одакле се пружа леп поглед. Одатле се спуштамо ка виноградима Карвел и настављамо према манастиру Кастељан, заправо његовим остацима. Од манастира Кастељан се пењемо до Спомен костурнице и споменика Незнаном  Космајском јунаку из 1914.

 фото: Дуле Опачић

Након успона од неких 200 m следи нам спуштање до манастира Тресије. Ова траса нам је дугацка 6,5 km и ко жели може овде завршити туру где ће га возило након обиласка манастира пребацити до ресторана где ће сачекати остатак групе. Остали настављају пешачење од манастира Тресије ка врху Космаја и споменику Борцима Космајског одреда из 1945. Та траса је дугачка око 2,5-3 km са успоном око 200 m. Ту се завршава наша пешачeње, после чега следи заслужени ручак или кафа у ресторану.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена враменским условима заштита од евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.000 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Ненад Јовановић

 065 99 22 782
nenad@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Национални парк Плитвичка језера

Зашто октобар? Још увек je топло, а јесења палета фасцинира 🙂

У вези Плитвичких језера, једног од најлепших националних паркова у Европи, члана UNESCO породице светске баштине, не постоји дилема како, већ само питање – када. Уређене стазе прилагођене посетиоцима између двадесетак језера међусобно су спојених небројеним каскадама и слаповима кристално зелене боје, биће доживљај о коме ћете још дуго мислити. За сам обилазак потребно је 4-6 сати, а знајући какве апетите за фотографисањем, или тек пуким гледањем буде ови призори, одвојили смо довољно времена!

јесен на Плитвицама јесен на Плитвицама јесен на Плитвицама

Ова, по свему, најинтересантнија крашка целина Динарског подручја, проглашена је за национални парк 8. априла 1949., а 30 година касније, због јединствених вредности и амбијенталне лепоте, увршћена је и на листу светске природне баштине (UNESCO).

Познат је по величанственим бигреним слаповима која стварају бистра језера у Као последица сталног биодинамичког процеса стварања и раста бигра, настали су величанствени слапови између 16 степенасто поређаних језера, подељених на горња (Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и језеро Козјак) и доња (Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод). Горња су језера већа и дубља, док су доња мања и плића.

панорама: ¾ парка је прекривено шумом провидност јесен на Плитвицама

Велики слап је висок 78 m и настаје обрушавањем потока низ стрму литицу, док остале слапове стварају језера. Тако сједињени, бројни потоци а међу њима Плитвица, речице и језерске воде, чине почетак тока крашке реке Коране. Кад се од Великог слапа настави према горњим језерима, нижу се филмски призори. Највеће и најдубље од Плитвичких језера је Козјак (дубина износи 47 m), где је и  средиште туристичких активности.

Велики слап пастрмке јесен на Плитвицама

 Географски положај у залеђу Велебита (60 km ваздушне удаљености од мора), на надморској висини од 418-1279 m, те крашка геолошка подлога, омогућили су развој богатог и разноликог биљног света. На подручју регистровано је 72 ендемске и 22 заштићене врсте. Богатство флоре броји 1267, а фауне 50 врста сисара, 20 врста слепих мишева, 157 врста птица, 321 врста лептира…

Кастел Млинови у Крупи

Субота, 13. октобар:
ПОЛАЗАК тачно у 6:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Дођите 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем преко Хрватске до Градишке, одакле скрећемо ка граничном прелазу за Републику Српску. Након доласка у Бања Луку обилазимо манастир траписта. Овај монашки ред је најпознатији по производњи чувеног сира.

Одлазимо до центра да ручамо – у изворно место где се спрема прави Бањалучки ћевап!

Ћевабџиница Пријало је и Нолету! Млинови на Крупи

 Након обеда, одлазимо до реке ради вожње ДАЈАК чамцем. Вожња овим чамцима кошта 15 €, односно 5 € по особи, обзиром да један чамац прима три особе.

Крупа на Врбасу град Бочац

 У попдневним сатима одвозимо се до Kрупе на Врбасу и слапова где је неколико воденица, а кад смо већ ту, нећемо заобићи ни истоимени манастир. Обзиром да је ово изузетно леп кутак, нећемо журити са повратком у Бања Луку, него ћемо повечерје овде дочекати.

Бања Лука, Брбас Дајак

Коначимо у Бања Луци, хостел „Хавана“ (шесто-, пето-, четворо-, тро- и двокреветне собе са купатилом).

Недеља, 14. октобар:
Устајемо рано, како бисмо тачно у 6 h пошли ка НП Плитвице преко Бихаћа. Стижемо за три сата вожње и све време до поласка за Београд користимо за уживање у лепотама Плитвичких језера (тачније, од 10.30 до 16.00 h разгледамо језера). Парк ћемо већим делом обићи пешке, возити се бродом и разгледати га са панорамског воза.

 

Полазак у 16 h за Београд од кога нас дели 6 сати вожње, очекивано време доласка око 24 h (дужина путовања зависи и од преласка границе!).

ОПРЕМА: обзиром да су сва одредишта уређена, није неопходна планинарска опрема. Понећете ствари које су вам потребне у односу на садржај програма и временске прилике. Храну можете понети, или је купити тамо, на лицу места.

јесен на Плитвицама

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

75 € + 800 дин

75 € + 700 дин  за чланове Клуба

Цена обухвата: превоз, смештај, путно и здравствено осигурање, организационе трошкове

Цена НЕ обухвата: улазнице за Национални парк, храну и вожњу чамцима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Пријава учешћа подразумева достављање свих неопходних података (име, презиме, број пасоша и јмбг због полисе, контакт телефон и е-адреса) и измиривање аконтације од 50 €. Подаци се достављају на мејл, ради боље прегледности. По Правилнику, у случају одустајања, новац се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања).

Акцију реализујe Стоја Богојевић

061 170 29 55

stoja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ПЛАНИНСКИ ОДМОР: Камена гора, Сопотница и рафтинг Лимом

Да ли је ово уопште акција? Не. Ово је одмор на планини, препуштање амбијенту чисте природе, удаљене од свих „благодети“ урбане свакодневнице, у времену дужем од оног који је карактеристчан за АКЦИЈЕ.  Где ћемо? Кад ћемо? Колико ћемо? Полако…дошли смо пре свега да ослушнемо и удахнемо. О, да, пешачићемо, свакако, можда одемо и на рафтинг Лимом ако пожелимо, али ћемо и упознати једног пастира, што ће вам сигурно оплеменити искуство и остати у сећању. Успони дакле, нису у плану, нити дуже трасе – све је подређено само једном циљу: одморити се на планини, осетити исконски додир природе у архаичном маниру, и аутентичним старим брвнарама. 

У летњим  месецима планине се отварају, богатство флоре и фауне тада долази до свог пуног  изражаја, а Камена гора је по много чему врло посебна и као таква можда и ултимативан избор за прави планински одмор, далеко од паклених јулских врућина. Безброј планинских извора, четинарских шума и надморска висина од 1300 m чине идеалан амбијент. И да знате, тамо где вас водимо не постоје продавнице! Па опет, све оно за чим чезне отуђен градски човек и што му је потребно има Камена гора: чист ваздух, бистре изворе планинске воде, хармоничне звукове природе, мир, спокој,  звездано небо. Ту ћете осетити давно заборављене мирисе и укусе,  упознаћете добре, срдачне и гостољубиве  горштаке, који цео живот проводе на овој планини и тек по некад сиђу до града. На овом одмору ћемо шетати планином, брати  лековито биље и чајеве, упознати пастирски начин живота, пробаћемо традиционалну храну овог краја, чувену хељдопиту, домаће кисело млеко, брати шумске јагоде и боровнице, а увече се дружити уз ватру и приче које оживљавају некадашњи начин живота.

 

Недеља 15. јул:

ПОЛАЗАК:  Oбзиром на дужину боравка, до одредишта ћемо се превести редовном линијом до Пријепоља, тако да полазимо тачно у 9:30 h, са аутобуске станице Београд. Потребно је да дођете 20-ак минута раније, јер на перону немају разумевања за кашњење.

До Пријепоља путујемо преко Ужица и Златибора, што траје пет сати, наравно са паузом. По доласку у Пријепоље чека нас такси превоз, који нас вози до манастира Милешева.

манастир Милешева Бели Анђео

Након посете манастиру крећемо ка Каменој гори, где стижемо после сат времена вожње, око 17 h. На тридесетак километара од Пријепоља на путу према Пљевљима лежи Камена Гора, а на њеном најлепшем месту,  етно село Гувниште породице Глушчевић, где се смештамо. Архаичне брвнаре налазе се на једном брежуљку одакле се пружа прелеп поглед на  живописне крајолике овог чаробног места. Собе су двокреветне, трокреветне и четворокреветне са заједничким купатилом. Куће су нове, лепо уређене, са кухињом и купатилом и великим, зеленим простором испред кућа.

Етно село Гувниште 

Понедељак 16. јул:

Пошто доручкујемо, почећемо са упознавањем околине, лаганом шетњом ка ловачкој чеки. Стаза је дуга око 3 km, са висинском разликом од око 200 m). Обилазимо камп Ковчица, у којем се налази мини базен, језерце и извор чисте планинске воде. Ту ћемо се одморити и освежити у чаробној природи. Потом се враћамо на вечеру и дружење поред ватре, ноћење.

 

Уторак 17. јул:

После доручка полазимо у шетњу до симбола Камене Горе – Светог бора. Ово импресивно стабло је дрво запис, који се сматра најстаријим бором у Србији. Кажу, да он чува историју Камене Горе…Стаза је дуга око 10 km, а успут ћемо проћи поред више извора чисте планинске воде, којих на Каменој гори има доста, брати дивље малине и боровнице. По повратку вечера и ноћење.

Среда 18. јул:Горњи слап Сопотнице

Данас, после доручка идемо на планину Јадовник да уживамо у легендарним призорима Сопотнице и њених слапова! По повратку слободне активности, вечера, дружење. Раније на спавање, јер…сутра је посебан дан 🙂

Четвртак 19. јул:

Данашњи дан је предвиђен за упознавање пастирског живота на планини. Поранићемо ујутро у зору, а наш водич тога дана биће пастир Ивко – професор историје у пензији који се вратио родном дому и дечачким данима пастирског живота.  Он ће нас повести њему знаним стазама и упознати са изворним начином живота на овој планини.

Петак 20. јул:

Овај дан је предвиђен за кружну туру обиласка засеока на Каменој гори, која је богата различитим изворима воде. Тура је лагана око 4-5 km. Увече је планирано опроштајно дружење уз ватру и вино и сумирање утисака. Ноћење.

Субота 21. jул:

Обзиром да овде летујем годинама, верујем да ће данас бити тежак дан, јер одлазимо. Након доручка се пакујемо, чека нас такси превоз и крећемо ка Пријепољу. Полазимо у 10 h са аутобуске станице, редовном линијом за Београд гдестижемо до 16:30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац за дневно пешачење, одећа слојевита, за летњи боравак на висини, што значи обавезно понесите и топлије ствари (дукс, полар, џемпер); лична документа (здравствена књижица!),купаћи, као и заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

60 € + 6.000 дин

60 € + 5.900 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухата: 6 ноћења са боравишном таксом на Каменој Гори, повратну аутобуску карту Београд-Пријепоље, трошкове локалног превоза за посете манастиру Милешеви, излет на Сопотницу, и организационе трошкове акције.

Котизација НЕ обухвата: Трошкове исхране, рафтинг Лимом и остале индивидуалне трошкове.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: 

  • На Каменој гори не постоји продавница, и то имајте на уму приликом паковања. Можемо једино свратити у маркет у Пријепољу, приликом одласка на слапове Сопотнице. На 4 km од нашег смештаја, постоји и један ресторан.
  • У смештају постоји и могућност исхране, за минимум 10 оброка, по цени од 300 дин за доручак (сир, јаја, пршута, салата…) и 600 дин за ручак (роштиљ и салата).
  • Такође постоји могућност организовања сплаварења Лимом за заинтересоване, а минимум за учешће је шесторо људи.

Да би ово заиста био одмор, планирана је мала група (од 15 до највише 18 људи).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, кодхотела „Србија“)

Приликом пријављивања се измирује аконтација у износу од 6.000 дин, односно 5.900 дин. По Правилнику, одустајање је могуће једино уз замену. Рок за пријављивање је до 1. јула.

Акцију реализује Ненад Јовановић:

065 99 22 782,  nenad@serbianoutdoor.com

 

Пријавомзаучешће у акцијамаКлуба, у обавезистедатокомакције поштујете Статут и Правилник о извођењуактивности КАУП-а, безобзирадалистечлан КАУП-а, илинекогдругог  удружења.

ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ – БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА

Лепи видиковци и положај, учинили су их омиљеним излетничким местом.  Ту је и Вршачка кула симбол града, а поред  ње писта за параглајдеристе.  Али, оно чиме овај део Баната највише привлачи током врелих летњих месеци су БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА –као  идеално освежење после пешачења!  

 језеро Врачев гај, где идемо

Назив Вршац је словенског порекла. Први пут се спомиње у документима из 1439. , али и раније као Подвршац, или Подвршан, у значењу насеља под врхом. Тај лепи „карпатски паж“ у Банату – Вршачке планине, чувено је виногорје, а због својих јединствених природних вредности  и пејсажне лепоте, заштићене су као Парк природе и као предео изузетних одлика.

ПОЛАЗАК:  у 7.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Возило напуштамо у Вршцу, где пре почетка пешачења правимо паузу за кафу у предивном амбијенту баште ресторана који се налази у једном од најстаријих паркова у Србији .

 Вршачка кула planine-mapa

Пешачење почињемо на стази ка Вршачкој кули (399 m), после чега се спуштамо до видиковца Обла стена након чега се крећемо делом уређене „Стазе здравља“. Након затвореног мањег круга наше вршачке осмице, преко Турске главе и демо до одмаралишта „Црвени крст“ где правимо паузу како би смо обновили залихе воде. Настављамо  макадамским путем а затим кратким оштрим успоном до Ђаковог врха 449 m до од кога се спуштамо, шумском стазом до викенд насеља Широко било где правимо дужу паузу у башти истоименог планинарског дома где се можемо освежити.

    

Након одмора, враћамо се до полазне тачке подно Вршачке куле. Стаза је лака, кружна, дужине око 12 km и занемарљиве висинске разлике погодна за почетнике

  

Након завршеног пешачког дела акције следи уживанција и опуштање на једном од белоцркванских језера. Вожња до Беле Цркве траје нешто мање од сат времена.

На 5 km од Беле Цркве је насеље Врачев Гај , чије име објашњава легенда по којој је у околини насеља постојао гај чији је власник био врач. Али је много познатије по језеру које носи његово име, а где ћемо провести други део дана . Плажа нам је на располагању до поласка за Београд, што значи готово три часа. Белоцркванска језера па и Врачевгајско језеро настала су  копањем шљунка из дна Панонског мора. Шљунковита подлога и пешчане обале водама језера дају прозирно зелену боју.

 

На језеру ради неколико ресторана где се може окрепити и понешто појести.

16973005205210cd14e49a5046804117_orig Vracev_Gaj_lake_place_to_relax 

Повратак за Београд преко Ковина и Панчева, стижемо до 22.00 h.

 

ОПРЕМА:  мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, све што вам треба за плажу и наравно пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦУЈЕ:

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином за 2018. годину

за 40 и више пријава, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  средом у 20 h на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“) односно код реализатора акције.

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966  

aca@serbianoutdoor.com  

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

КОСМАЈ

На 40 km од Београда налази се друга по висини планина у Србији – Космај. Од позади, наравно, јер само је Авала нижа од његових 628 m 🙂  Да ли што је близу, па као да заборавимо заиста прелепу природу Космаја, кога краси пријатна клима благог поднебља, пространи пропланци, бујни пашњаци и чак 95 извора! Изнад њих протежу се густе листопадне и четинарске шуме. Главни гребен Космаја је полумесечастог облика и пружа се у правцу југозапад-североисток а на њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Када се по чистом дану са оног најсевернијег баци поглед ка Београду могу се видети први солитери на Бањици. Видећемо каквом ће нас видљивошћу дочекати Космај 4. децембра, али смо тај дан планирали овако:

манастир Кастељан Споменик

ПОЛАЗАК:  у 8 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Дођите 15 минута раније, како не бисмо каснили у  поласку.

На путу према Авали свратићемо у музеј опанчарства у селу Раковица (удружење „Наше руке“), где се у пријатном амбијенту може окрепити уз праву домаћу кафу, припремљену на традиционални начин,  чијем мирису и укусу мало ко може одолети.
Цена улазнице је 300,00 динара (уз улазницу се добија и сувенир).

Пут настављамо   ка селу Кораћица, где посећујемо манастир Павловац. Идемо стазом 2 km без неког драстичног успона до остатка зидина манастира Кастељан . Одатле још 2,5 km ка цркви  Светих апостола Петра и Павла у селу Неменикуће. У Порти цркве се налази чесма са лековитом водом и дрво запис.  Сада је тело већ загрејано и припремљено за успон и од цркве започињемо успон на Космај, од 1,5 km са 219 мнв на 546 мнв колико је висок најнижи врх Космаја Бели камен одакле се по чистом дану гледајући ка Београду могу видети први солитери на Бањици. На њему је спомен костурница која је постављена у част борцима из првог светског рата погинулим у биткама за одбрану Београда. Неколико десетина метара одатле је пре неколико година израђен од дрвета, на одличном месту видиковац, то је прави потез обзиром да је планина шумовита.

 фото: Дуле Опачић

Настављамо пут  посут белим макадам камењем, како и одговара имену врха, благо се спуштајући, а онда и још блажим успоном ка централном делу планине, пролазећи кроз парк, уређеним стазама, са клупама и столовима, до великог споменика палим борцима другог великог рата. Споменик је на другом врху по висини (576 мнв). На највиши врх (626 мнв), не идемо јер га је војска Србије резервисала за своје активности.

Одавде се спуштамо мало стрмијом стазом до подножја Космаја на 492 мнв, где ћемо обићи манастир Светих Архангела (Тресије) из 1309 г. који је подигао краљ Драгутин, а камен темељац  је донешен са Свете Горе.

Дужина описане трасе износи око 10 km.

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена враменским условима заштита од евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.000 дин

900 дин  за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Стоја Богојевић

 061 170 29 55
stoja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Са Овчара и Каблара…

Ову акцију смо изводили у време Ускршњих празника а сада желимо да вам ову клисуру представимо у прелепом јесењем руху успоном на врх Каблара и прелепи видиковац на меандре Западне Мораве.

Овчарско-кабларска клисура се налази у централном делу Србије, 8 km западно од Чачка, у Западном Поморављу, и раздваја високу Шумадију, на северу, од Драгачева и Старовлашко-рашке висије на југу. Једно од оних подручја у Србији чије су природне лепоте и споменичке вредности познате широј јавности, којој вековима привлачи пажњу. Огрнута у лепе и тајанствене шуме, са незаборавним видиковцем на Каблару, још је лепша кад њено небо запара кликтај сивог сокола, или када звук звона одјекне у смирај дана међу њеним литицама и доловима. Заиста, ниједна клисура у нас не крије у себи толики број углавном очуваних средњевековних манастира, по чему је, као и по уметничкој вредности, ова група манастира одмах иза Фрушкогорске.

  

Њено основно обележје чини рељеф, упечатљиви масиви Овчара и Каблара, по којима је и добила име и Западна Морава која између њих твори изразите, тзв. укљештене меандре. Мало је која клисура тако украшена, и још приде обогаћена лековитим, термалним изворима као ова.

Овчарско-кабларска клисура је дуго остала изван животних токова. Тек оснивањем монашких заједница овај простор почиње да се користи, а доцнијим ретким истраживањима, то је постао примарни мотив посете.

Међу најстарије, свакако и најзанимљивије материјале, спадају путописи Евлије Челебије из 1662-ге године, где се између осталог наводи:

“… У близини овог насеља у планинама богатим дрвећем, налазе се купке села Бање. Још у доба хришћанских краљева на овој лековитој води подигнуте су величанствене високе куполе, велики басен, многобројни хладњаци, халвати и свлачионице. Ту се годишње у доба лубеница сакупи 40-50 хиљада душа, одржавају панођури, тргује. То је величанствено излетиште и место за уживање. Како је вода тих бања јако топла, то се води купке додаје нешто хладне воде.”

А Каниц Феликс бележи следеће:

“… И Србија има свој Монферато и свој Атлас. Само он није ни као први који је из земље изникао попут високе купе окружене брежуљцима, ни као други, који је “планинска катедрала анатолског хришћанства” господари валовима Стримонског залива; у дубокој клисури између Овчара и Каблара леже на обале реке по четири манастира, са својим причама о некадашњим чудима, тако скривени од погледа пролазника да ретко кад странац залута до њих.”

   Манастир Никоље

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник),  у 6.30 h.

 

Полазна тачка пешачења је код чувеног висећег моста. Након преласка моста започињемо благи успон кроз шуму и застајемо на видиковцу са кога се види Овчар бања. Настављамо шумском стазом до изласка на Седло (такође леп видиковац) и после краћег предаха продужавамо до ливаде подно летње бачије Митровића. Пролазимо Бачију и настављамо колским путем до подно врха Каблара на коме је путоказни стуб са мапом планинских врхова који се са те тачке виде (дело планинара Ратка Рабреновића). На педесетак метара од стуба налази се прелепи видиковац на меандре Западне Мораве и суседни Овчар, односно целокупну Овчарско Кабларску клисуру.

Успон траје око 4 сата са паузама и висинском разликом од око 600 m. Са врха Каблара се спуштамо колским путем, шумском стазом поред засеока Чвркићи и даље до манастира Никоље у трајању од око два сата умереног хода. Обилазимо манастир Никоље и потом лагано обалом Мораве  крећемо се према центру Овчар бање Они који то желе одлазе на купање и уживање у термалним водама „Wellness“ центра Каблар (температура воде 32 °C). Остали могу самостално обићи манастир Благовештење и провести нешто дуже времена у ресторану.

Укупна дужина стазе око 13 km односно седам сати активног боравка у природи.  По завршетку пешачког дела акције, одлазимо у „Wellness“ центра Каблар (улазница за базен је 300 дин). За Београд полазимо у 19.30 h а пред просторијама Клуба  ћемо бити до 22.30 h

Овчар спрам Каблара

Ову акцију краси предивна путања, неколико антологијских видиковаца и лепе знаменитости, а чињеница да није кондиционо захтевна, чини је приступачном и за почетнике.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена времену, слојевита, заштита од ветра и евентуалних падавина, а ко жели и неопходан прибор за базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин за чланове Клуба са уплаћеном чланарином

За велику групу (бус) котизација се умањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог удружења.