Архива за more

ГОРИ МОРЕ, ТОПЕ СЕ ПЛАНИНЕ: Румија, Лисињ, водопади Цијевне!

Почетак октобра може бити и сјајан епилог лета, али и најбољи начин да се оно продужи оваквом медитеранском акцијом 🙂

Румија је најјужнија црногорска планина и највиша (1594 мнв) је у овом делу Црне горе. Представља природну границу између Јадранског мора на југозападу и Скадарског језера на североистоку, и из тог разлога се са њеног врха пружа феноменалан поглед све до Ловћена, Оријена, Дурмитора, Проклетија…. и наравно – Јадранско море и Скадарско језеро. А колико стаза може бити „тешка“, када је море још топло, а ми смештени крај њега? Осим пејсажа који нас очекује на врху, насловна фотографија показује и како се не треба обући за успон! 🙂

фото Немања Манчић

Четвртак, 4. октобар:

ПОЛАЗАК:  У 20 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Потребно је да дођете 20-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо Ибарском магистралом, кроз Кањон Мораче и Подгорицу. Пут је дуг (9 h) и направићемо паузу у Мачкату (Златибор).  У Шушањ стижемо у јутарњим сатима. Смештамо се у комфорне тро- и четворокреветне апартмане са купатилом и коришћењем кухиње виле „Марчић“, на обали мора.

Вила "Марчић" поглед са балкона

Петак, 5. октобар:

Након што се сместимо у собе, и краћег одмора, одлазимо до села Луње које се налази у подножју Лисиња (1353 мнв), које је наша полазна тачка за данашњи успон. Оно што је карактеристично за Лисињ је да се у односу на Румију налази ближе Јадранском мору, па је утолико са овог врха поглед на обалу и море величанственији. Сам успон није превише захтеван, и погодан је и за оне са мање искуства, али никако није за потцењивање. До врха нас дели око 4,5 km са око 600 m успона. Иде се пастирском стазом која у одређеним деловима са доста камења, те су гојзерице неопходне за овај успон. На самом почетку стазе (у селу Луње) постоји извор, и то је једино место на којем је могуће наточити питку воду. Након краћег пешачења кроз ретку шуму, излазимо на простране голети Лисиња, које су углавном изразито камените уз понеку ливаду и удолину. Карактеристично за овај део стазе је да ћемо проћи бројне зидове изграђене од набацаног камена, који ограђују мале травнате површине које су некада биле обрађиване. Не треба да вас изненади ако на путу до врха видимо крда коња који се слободно крећу Лисињем и његовим обронцима.

Поглед са врха Лисиња на Бар и Барску обалу, фото Немања Манчић Немања на Лисињу, показује Румију :-)

Сам врх је доста простран и безбедан, као и сама стаза до њега, нема експонираних и опасних делова. На врху ћемо наравно направити паузу за фотографисање, одмор, освежење и уживање у феноменалном погледу на обалу црногорског приморја од Аде Бојане, прео Улциња, Утјехе, Добрих Вода, Бара, Шушња, Сутомора…..
У повратку ка Шушњу можемо свратити у неки од хипермаркета („Воли“ и „Лаковић“) који су нам успут у набавку, након чега ће нам преостати још једино да се опустимо и уживамо на плажи. На спавање ћемо отићи раније јер нам следи изузетно напоран дан.

Субота, 6. октобар:

Устајемо у цик зоре како бисмо стигли да попијемо кафу, доручкујемо, спремимо се и кренемо што раније ка Старом Бару, који је полазна тачка за успон на Румију. Одатле до врха пешачимо око 11,5 km са преко 1400 m успона (!!!), тако да и ако технички није превише захтеван, за овај успон је неопходна одлична физичка кондиција. Осим тога, Румија је позната и по доста високој температури и влажности ваздуха, те је јако битно понети довољне количине воде са собом (минимум је 2 l, мада се препоручује и више). Успут постоје два извора, али су оба поприлично удаљена од самог врха.

Полазна тачка ка врху Румије од Старог Бара, фото Немања Манчић Од ове низбрдице креће континуиран успон, фото Немања Манчић

Полази се од тврђаве у Старом бару макадамским путем у процеп брда, затим уз поток (у ово доба године је по правилу пресушио) где нам предстоје први већи напори и стрмији успони до села Мали Микулићи. Овде се поново укључујемо на макадамски пут (стари пут за Улцињ) и  стаза постаје доста лаша за савладавање без неких већих успона. Овим путем настављамо до Доброг дола (на неких 9 km од Старог Бара), где правимо краћу паузу да се окупимо и одморимо јер одавде креће „озбиљан“ успон. До врха нам предстоји још свега око 2 km, али са висинском разликом од око 600 m (на табли која обележава скретање за врх пише 2,2 km и 2,5 сата).

 фото Немања Манчић фото Немања Манчић

Стаза је у почетку са блажим успоном, на тренутак улази у шумски појас где постаје стрмија, и на крају излази на веома стрм сипар. По сипару се крећемо опрезно, водећи рачуна да не оборимо неки камен на остале учеснике туре који су иза (тј. испод) нас. Након отприлике два сата излазимо на превој испод самог врха Румија, и одавде ће нам се по први пут указати величанствен поглед на Скадарско језеро и Проклетије иза њега. Ово место уједно означава и крај сипара и најтежег дела успона (мада нам предстоји још изразито стрмог успона).

И пуче! фото Немања Манчић

Ту ћемо се на кратко зауставити да се окупимо и „дођемо до даха“, али не предуго, јер до нашег циља имамо још мање од пола сата. И овај део је доста стрм, али није под сипаром, тако да је доста стабилнији и лакши за кретање. Последњих десетак метара пред излазак на врх су доста стрми и захтевају додатан напор и концентрацију, али чим изађемо на врх све ће бити заборављено – указаће нам се невероватан поглед на све стране!

Немањин селфи на врху Румије

Са једне стране поглед „пуца“ у недоглед на пучину Јадранског мора, са друге стране преко Скадарског језера и Проклетија, јужно низ гребен ка Улцињу и Улцињској солани, а северно преко безбројних врхова и гребена све до Ловћена и Оpијена. На врху се такође налази и Црква Свете Тројице, која је подигнута 2005. године.

Постоји легенда да се на врху Румије налазила црква коју су Турци порушили у XVI веку. Верује се да ће се ако Капела на врху, фото Немања Манчићжитељи околине Румије буду сваке године доносили камен, црква са неба сићи на врх.
У Бару постоји обичај да на дан Свете Тројице на Румију излазе припадници православне, католичке и исламске вероисповести носећи по један камен. На почетку колоне носи крст који је припадао Кнезу Владимиру (Свети Јован Владимир).  Кнез Владимир је живео у време неподељене хришћанске цркве, и због тога ужива поштовање и православних и католичких верника, док већина неалбанског становништва исламске вероисповести има хришћанске корене, па и они исказују поштовање према овом свецу.

Након паузе за фотографисање и одмор на врху, опрезно се спуштамо низ овај најопаснији део, водећи рачуна како о својој, тако и о безбедности других учесника акције. По силаску са сипара и овог најстрмијег дела, ако буде времена можемо обићи руски манастир Светог Сергија Радоњешког, који се налази у непосредној близини. Повратак до Старог Бара је истом стазом којом смо и дошли, а по силаску заинтересовани могу да обиђу и тврђаву у Старом Бару, а обавезно ћемо стати и код језерцета (са фотографије) да се расхладимо. Очекивано време повратка у Шушањ је у касним поподневним сатима, тако да ће вероватно бити времена за одмор на плажи уз брчкање у Јадранском мору.

фото Немања Манчић фото Немања Манчић

НАПОМЕНА: Овај успон је физички захтеван, висинска разлика од чак 1.400 m говори колико је тежак. Осим тога, један део стазе иде по терену по којем је кретање теже (сипар, корито реке, стене…), тако да никако није препоручљиво да полази неко ко нема одговарајућу кондицију и искуство.

Панорама са врха: лево је Јадранско море и Бар, а десно Скадарско језеро. У средини су бројни врхови, скоро до Ловћена - фото Немања Манчић

Недеља, 7. октобар:

Устајање, кафа, доручак, паковање за повратак… Али, овде се наше путовање још не завршава. Полазимо до 9:00 h ка Подгорици али скрећемо лево ка водопадима на Цијевни! Ту правимо паузу, довољну да уживамо у несвакидашњој лепоти водопада Цијевне, а ту је и ресторан „Нијагара“ (Ракића куће).

 

У наставку пута следи гранични прелаз, a по уласку у Србију, направићемо још једну паузу у ресторану „Језеро“, на обали Златарског језера.фото Немања Манчић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац за успоне, штапови, камашне, одећа слојевита, прилагођена временским приликама, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; лична документа, купаћи и одећа за посету манастиру. Храна и вода.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

70 € (за групу од 18 учесника) + 1.000 дин (900 дин, за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином)

65 € (за групу од 28 учесника)+ 1.000 дин (900 дин, за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином)

Котизација обухвата: превоз и смештај у апартманима виле „Марчић“ у Шушњу, боравишна такса, путно и здравствено осигурање и трошкове организације.

Котизацијом није обухваћено: храна и индивидуални трошкови.

Број учесника је ограничен и не планира се велика група.

НАПОМЕНА: Путно и здравствено осигурање је обавезно јер смо ван Србије. Уколико поседујете сопствено, донесите на увид и биће вам одбијено од износа котизације (-200 дин).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија). Приликом пријављивања, обавезно је достављање података, неопходних за организацију (име и презиме, контакт телефон, број личне карте, а за полису и ЈМБГ) и измирење аконтације у износу 40 €. По Правилнику, у случају одустајања, аконтација се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања).

Акцију реализују:

  Ненад Царевић              Немања Манчић

064 684 01 37               064 87 87 878

      nesa@serbianoutdoor.com                nemanja@serbianoutdoor.com

Румија у облацима, фото Немања Манчић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Сусрет неба и земље – празнични дани на Медитерану

Сретење је празник сусрета Бога и човека, неба и земље, а уједно и прилика да се празнично време испуни свепрожимајућим утисцима. Ми смо одлучили да вас поведемо на Медитеран, до краљевства мимозе које слави њено цветање, али у епском тону који ће дати прелазак величанствених Црногорских планина и престоним Цетињем, и у духу спокоја какав може да дарује манастир Василија Острошког у коме проводимо једну ноћ.

Зимска пучина Јадрана, нежне, мирисне цвасти; звуци карневала и звона, море, планине, камен и стих и мирис Медитерана, обећавају ведра сећања. Стазе су лагане и кратке, тако да може учествовати свако, без обзира на физичку кондицију.

Цетиње Море и мимозе Манастир Светог Василија Острошког

Сретење је празник сусрета Бога и човека, неба и земље, догађај када се старцу Симеону названом Богопримац испунила жеља и обећање Духа Светога да неће напустити овај свет док не види Бога у телу, обећаног Спаситеља. Тако се и догодило. У четрдесети дан по Рођењу Христовом, Богородица и Јосиф  по обичају јеврејском  донеше  дете у храм. Узевши Христа на руке и препознавши у њему сина Божијег, Симеон је заблгодарио Богу на испуњењу свога обећања.

Кроз историју, наш народ је бројне значајне догађаје из прошлости повезивао са догађајима из Христовог живота, па се тако на Сретење слави Дан државности Србије, у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Уједно, то је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године. Овај датум је најбитнији у политичком, културном и историјском календару Србије.

Ми смо одлучили да ово прелепо путовање започнемо посетом манастиру Острог и сусрету са Богом и Светитељем у тајновитим острошким врлетима.

  

Среда, 14. фебруар:

ПОЛАЗАК   са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц, тачно у 21:00 h. Ноћно путовање ка Подгорици, са успутним паузама.

Четвртак, 15. фебруар:

И Подгорицу стижемо у рано преподне и поред паузе за доручак, посетићемо предиван Саборни храм Христовог Васкрсења, чија је изградња започета 9. августа 1993. године. Освећен је 7. октобра 2013. године и представља доминантну реперну тачку у простору града  Подгорице, као објекат који тежи ка вечној или ванвременској логосној архитектури.  Изведен је у народној традицији и обрађен природним аутохтоним материјалима црногорског крша. За овај храм кажу да подсећа на Византијску раскош и док се Подгоричани њиме веома поносе, свештеници верују да ће „људе звона дозвати“.

Након посете Саборном Храму, пут настављамо ка Никшићу до, вероватно најпосећенијег манастира на Балкану – Острог. Смештен је у окомитој стени са које се пружа поглед на равницу Бјелопавлића. Основао га је херцеговачки митрополит Василије у XVII веку. Касније је канонизован. Он је Светац Чудотворац. Тело му почива у ћивоту у пећинској цркви, где бројни верници долазе на поклоњење и молитву, тражећи исцељење и спас. Отац Сергије (економ манастира) каже да људе привлачи исцељујућа благодат Божија и да нико ту случајно није дошао. А братство манастира уредно документује чудесна исцељења.

 

Сам манастир је обновљен 1923—1926. године, после пожара, којег су биле поштеђене пећинске црквице. Оне представљају главну споменичку вредност. Манастир Острог састоји се из Горњег и Доњег манастира. У Горњем манастиру, посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице, налази се испосница у којој је последњих пет година свог живота живео Свети Василије Острошки. Та мала испосница, која сада чува његове мошти, делује топло. Породилиште људске среће и Божанске утехе. Ми ћемо ту коначити.

Постоји старо веровање да посету Манастиру не ваља дуго планирати, нити се о томе хвалити около, тј. причати. То је место на које се долази са вером и молитвом, а одлази са миром и срећом. И да, ништа одатле немојте понети – ни цвет, ни камен; чућете зашто…

Петак, 16. фебруар:

После доручка, пут настављамо ка мору и посећујемо духовни и културно уметнички центар Црне Горе, њену вековну престоницу – Цетиње. Смештен је на југу Црне Горе,  између Боке Которске, Скадарског језера и Јадранског мора. у истоименом крашком пољу, подно планине Ловћен, на надморској висини од 670 m са око 13.000 житеља. Име је добило по реци Цетини која је вероватно у XVII веку напустила површински ток и нестала у неком од бројних понора. Насеље се у историјским изворима први пут помиње 1440. године, а око 1450. године, на Цетињу је подигнута црква, позната под именом Влашка црква. Настанак данашњег Цетиња веже се XV век и владара Зете Ивана Црнојевића.

 

Мало је дан да би се виделе све историјске знаменитости овог прелепог града. Због своје аутентичне архитектуре и великог броја историјских грађевина, реликвија, манастира, цркава и музеја, назван је  „град-музеј“. Ми ћемо посетити Цетињски манастир, јер је то најзначајнији споменик града под Ловћеном и место у коме се одвијала и решавала судбина црногорског народа.

Цетињски манастир је посвећен рођењу Богородице. Сазидао га је 1484. године Иван Црнојевић и тада је постао седиште Зетске епархије. После 1493. владике ове епархије звали су се „црногорски и приморски“. Манастир је срушен до темеља 1692. од стране Турака, а обновио га је владика Данило, на месту недалеко од првобитне локације. Том приликом у нови манастир је уграђено камење из старог, а пренета је и плоча са грбом Црнојевића и посветом Ивана Црнојевића. Године 1712. манастир је био спаљен од босанског везира Ахмет паше, а обновио га је око 1743. црногорски митрополит Сава Петровић Његош. Махмуд-паша Бушатлија га је спалио 1785. године а обновио га је Петар I Петровић Његош. Владимир Броневски почетком XIX века манастирску цркву помиње као петокуполну, а данас нема такав изглед. Више пута је дограђиван, а садашњи изглед датира из 1927. године. У манастиру се налази Црква Рођења Богородице у којој се налазе мошти Светог Петра Цетињског.  У манастиру се чувају: рука Светог Јована Крститеља, мошти Светог Петра Цетињског (Петра I Петровића Његоша), честица Часног крста Господњег, епитрахељ Светог Саве (Растка Немањића) из XIII века, оснивача Српске православне цркве, круна српског краља Стефана Дечанског из династије Немањића из XIV века, која је била истоветно и круна црногорског краља Николе I Петровића којом је крунисан 1910. године, штап првог црногорског владара Ивана I Црнојевића из XV века
разноразни стари црквени барјаци (међу њима и сумњиве аутентичности Бошка Југовића) I Цетињски летопис.

Пут настављамо ка Превлаци и Острву цвећа. Уствари, ми ћемо посетити острво Превлака Светог архангела Михаила или Острво цвећа како су га звали у време старе Југославије. То је једно мало острвце недалеко од аеродрома Тиват које је једним краћим мостом повезано са копном. На њему се налази истоимени манастир посвећен Светом архангелу Михаилу у коме се налазе мошти Светих мученика Превлачких. Ту је било седиште Зетске епископије коју је основао Свети Сава, а о богатом историјском  животу сведоче археолошка налазишта на том подручју.

Оно што оставља утисак јесте мирис моштију Светих мученика Превлачких, монаха који су средином XV отровани по налогу  Млечана (Римокатолика) како би се смањио утицај Православне цркве у циљу покатоличења Срба у Боки и приморју. Након Другог светског рата по налогу Комунистичке партије, Превлака постаје ексклузивно летовалиште са хотелом и бунгаловима за војна лица и њихове породице. Мења назив у Острво цвећа и то остаје све до пропасти Југославије, а у новом веку враћа му се изворни назив и долази до обнове манастира и монашког живота. На лицу места ћемо чути врло интересантне приче везане за овај важан манастир.

Након посете острву, стижемо у Котор где ћемо посетити стари град и лаганом шетњом уз обалу од неких 5 km стижемо до Доброте на чијем нас крају чека возило. Одатле настављамо вожњу до Херцег Hовог где ћемо бити смештени у удобне собе са купатилима.

Овај диван приморски град, на улазу у Боку Которску, подно планине Орјен је сваког фебруара врло жив, јер се цветање мимозе слави карневалима, поворкама мажореткиња и бројним концертима, тако да ћемо лепо и са лакоћом испунити мало слободног времена (у време нашег доласка догађа се „Велика фешта на шкверу“ 🙂

Субота, 17. фебруар:

И док за данашњи дан програм домаћина града организује дечји карневал, ми ћемо након доручка и јутарње кафе поћи у лагану шетњу обалом до манастира Савина. Назван је по Светом Сави, а смештен на најлепшем узвишењу Бококоторског залива са кога се пружа прелеп поглед. Он је сведок једног времена јер је Његош ту боравио, порисуствовао службама и написао своје славно дело „Горски вијенац“.  У порти манастира је 2008. године одиграна представа „Горски вијенац“. Овај манастир није само дика и понос сваког Бокеља, већ и значајан историјски споменик. Није задужбина владара и грађен је неколико стотина година, залагањем калуђера и добротвора у хармоничну целину која се састоји од три цркве, конака и гробља где почивају они који су помогли подизање храма.

Након посете манастиру полазимо на пешачку партију до Тајног брда изнад града одакле се пружа прелеп поглед на залив са дужином трасе од 9 km и надморском висином од 490 m. Захваљујући планинарима из ПК „Субра“, овај важан локалитет више није тајна, јер су га очистили и означили Кнефецовим црвено белим круговима.

или ћемо се определити за лакшу туру шетње поред мора и кружном туром шумским путем изнад града одакле се такође пружа леп поглед на залив у дужини око 8 km и мањим успоном. Све у зависности од расположења и договора.

Недеља, 18. фебруар:

Полазак за Београд је предвиђен у јутарњим часовима, након доручка. Путујемо преко Требиња, чиме практично затварамо причу о овом предивном пределу, богате историје и чаробне природе. У Требињу ћемо направити и паузу, ради разгледања града. Ту је рођен Јован Дучић (15. фебруара 1874.), снимана серија „Рањени орао“…

Требиње је град на самом југу Херцеговине у најјужнијем делу Републике Српске, под  планином Леотар, на ободу Требињског поља, у долини некада највеће европске реке понорнице Требишњице, која протиче кроз град. Име града потиче или од латинске ријечи трибунус (tribunus militum је заповедник једне веће или више мањих јединица римске војске) или од словенске ријечи треб, што значи жртва (жртвовати). За Требиње се каже да је „град сунца и платана“ и један је од најлепших градова.

Најстарији становници Требиња били су Илири, а у VII веку п. н. е. се досељавају и Грци. Спомен њиховог присуства остао је у топонимима. Римљани долазе у требињски крај у III веку п. н. е. Од њиховог доласка овај крај је познат под називом Травунија. Долазак Словена се веже за VI век. У раном словенском периоду се зна за више обласних господара који су владали подручјем. Након што је бугарски цар Симеон Велики збацио са власти Захарија Прибислављевића, владар Травуније Михајло Вишевић се окренуо савезу са краљем Хрватске Томиславом. После његове смрти Травунија је опет била дио Чаславове Србије.
Године 1168. Травунију је преузео Стефан Немања. Под влашћу Немањића ће и остати све до краја династије. Касније је Требиње до доласка Турака било и у саставу босанске државе Твртка I, а након њега се смењују многи обласни господари.
Турска владавина трајала је од 1466. па све до 1878, када их смењују Аустроугари. Српска војска је у Требиње ушла 11. новембра 1918. године.
У делу Требиња изнад насеља Полице налазе се остаци поређаног камена у правилно распоређеним линијама за које се верује да имају астрономско значење.

Настављамо ка Београду уз краћу успутну паузу и стижемо у касним вечерњим до 22 h.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац за дневно пешачење, лична докуметна. Остале ствари спакујте у транспортни ранац, како бисте их лакше носили до конака у Острогу.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

6.500 дин + 50 € (чланови Клуба који нису измирили годишњу чланарину, доплаћују 100 дин)

Идемо искључиво у малој групи, комби превозом.

Котизација обухвата: превоз, смештај у манастиру Острог, два ноћења у Херцег Новом и организациони трошкови.

Котизација НЕобухвата: индивидуални трошкови, храна

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Јовановић:

065 99 22 782,  nenad@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Национални парк ОЛИМП (активно лето у Грчкој)

На 90 km југозападно од Солуна, у подножју планине Олимп, на најлепшем делу обале Егејског мора смештена је Лептокарија. Мирно и тихо место, са изузетно гостољубивим људима. Над њом се издиже митски Олимппланина богова, како су нас нучили још у детињству кроз бајке из класичне старине. Али та импресија оживљава како крочите на ову планину. Осећате нешто божанско, да ли због аутосугестије, али сваки направљен корак само потврђује такво осећање. Његова моћна природа нестварне лепоте, импозантне стеновите литице, тако високе и окрутне… изазивају у оку посматрача дивљење и поштовање. Обилује дивљим рекама, које неумољиво траже свој пут ка низинама, правећи невероватне усеке – кањоне у, рекло би се недодирљивим стенама. То су облици чудесни, често сакривени од ока посматрача, у кањонима изузетно високих и несавладивих литица. Мора се одати почаст тим моћним рекама, које својом снагом и упорношћу стотинама хиљада година уназад обликују те стене и теку и живе у тој нераскидивој вези коју само природа може да створи. Реке изузетно атрактивне, што због околне шуме четинара, само корито се састоји од стеновитих громада, камена свих облика и величина, чисте, брзе, бистре воде, препуне слапова, брзака, базенчића, нестварне боје. Речно корито је целим током прозирно да се у њему огледа околина и да се вековима чуди својој несвакидашњој лепоти. Шума је прича за себе, препуна кисеоника и свих микроелемената које чисте наша плућа и крв од свих токсина које доносимо из својих градова у којима боравимо. То је боговски осећај удисати тај ваздух, цело тело пева! Дрвеће је чаробно, има изузетно огромних стабала која су доживела дубоку старост, очувана од људи због неприступачног терена са којим се стопило и ту у тишини живи пуним плућима, чекајући  пролазнике да застану и да се диве осетивши тај склад који опстаје овде и још на неколико места на овој планети. Боравак на овом месту уноси у човека несвакидашњу енергију: испуњености, потпуног мира, спокоја, радости да си ти баш данас имао прилику да си управо овде, осетићеш невероватну срећу што си жив! Ово ћу рећи, да свако ко је једном прошао овом планином увек жели да јој се врати…има ту много, много магије!

Ова акција је осмишљена као активан одмор са трекинг турама у циљу упознавања природних вредности највећег Националног парка у Грчкој.

images (2) 

ПЛАН АКТИВНОСТИ:

 1. дан – Полазак аутобуса у 19:30 h. Ноћна вожња са успутним задржавањима ради одмора. У раним јутарњим сатима стижемо у Лептокарију и смештамо се у апартмане (студије).

Лептокарија своје госте често изненади својом једноставношћу и чистим морем.

Људи је воле због дуге, пешчане плаже, близине историјских и природних знаменитости, наклоњених грчких домаћина и приступачних цена. Због близине Олимпа, упркос летњој врелини, Вечери су пријатно свеже јер пирка ветрић са планине. У овом месту вода из чесме је питка и лепа за пиће.

Продавнице и пијаца (која се одржава уторком) су одлично снабдевене.

Главна улица у Лептокарији је вечерњи корзо! А вечерње шетње крај плаже су неизиставни доживљај, када се нађете поред мора, зар не?

Једном речју – све што пожелите, или вам може затребати, можете наћи у овом градићу.

Ако желите да се упознате и са осталим градовима и местима ове регије, лако то можете урадити, јер кроз само место пролази пруга са екстра брзим возом. На располагању је мноштво понуда за обиласке и организоване излете, па тако из Лептокарије можете отићи до Солуна, Атине, Метеора, Литохора, Олимпа, Скијатоса и многа позната и занимљива места.

2 – 11. дан – Лептокарија, долазак и смештај у апартмане (студији). У овом интервалу биће организоване следећи факултативни излети као пешачке акције:

Кањон реке Енипее: нови манастир Свети Дионисије – Приони 1100 мнв– стари манастир Свети Дионисије – Литохоро 400 мнв – 14 km, стаза је валовита, са неколико мањих успона и спуста, спада у средње тешке стазе.

Кањон реке Орлиа: Аг.Константинос 300 мнв – обалом реке Орлиа са више водопада – Коромила 1000 мнв – и назад 8 km са висинском разликом око 500 мнв и спада у средње тешке стазе.

 

Стари манастир Свети Дионисије је иначе био 1821. године спаљен и опљачкан од стране Турака, док је 1941. године, био бомбардован од стране немачке авијације, и тада је и потпуно уништен. Тадашњи мештани – монаси који су се ту налазили – успели су да сачувају и склоне доста предмета из тог старог манастира, као и неколицину моштију. То се чувало међу народом, да би се изградњом новог манастира 1950. године, сви предмети и мошти пренели у манастирски музеј.

Манастир Свети Дионисије који је изграђен 1950. године,  у њему су сачувани предмети који су донешени из старог манастира. У дворишту поред цркве се налази музеј, продавница и радионице монаха.

Свети Дионисије се у Грчкој слави 23. јануара, као сећање на самог свеца. Он је сахрањен у тадашњој капели манастира, а остаци гроба и дан-данас постоје.

У подножју планине налази се древни Дион, а у њему археолошки музеј. Ово је било свето место Македонаца, где је Александар Велики приносио жртву пре него што је кренуо да освоји свет. Током августа се у обновљеном античком позоришту одржавају бројне културне манифестације.

Остаци утврђеног македонског светог града откривени су од стране археолога 1928. године а људи су га непрекидно насељавали од VДионI века пре наше ере, па све до V века наше ере. Иначе, име места – Дион, потиче од имена врховног бога Зевса (Dias– бог).

Са унутрашње стране порушених зидина, пронађени су остаци два древна античка театра (грчки и римски – Римски Одеон), стадиона, јавних зграда, продавница и радионица разних заната и јавна купатила са системом за довод воде. Међу осталим рушевинама, утврђено је постојање 14 улица са остацима храмова.

Тврђава Платамон: – Неи Пори – Платамон – Стари Пантелејмон – Неи Пори. Пешачење, успон до утврђења Платамон па до етно села Стари Пантелејмон и силазак до Неи Порија, стаза је дужине15km, са висинском разликом 450м, спада у лакше стазе.

Платамон тврђава је венецијански дворац саграђен између 1204 и 1222 године. Налази се југоисточно од планине Олимп, на стратешком положају који контролише излаз из долине Темпе, кроз који пролази магистрални пут који повезује Македонију са Тесалијом и јужном Грчком. Са својим дижон кулама делије јако инпресивно. 1389 су замак освојили турци где су током своје окупације ојачали заштитне зидове а 1881 се замак враћа грцима. По неким истраживањима сматра се да је на овом месту некада постојао антички град Heraclio или Heraklion. Језгро града Herakliona  још увек није нађено, али се претпоставља да се налази, на северозападној страни брда, где су пронађени новчићи из античког периода приликом последњег ископавања. Поглед са замка је прелеп на околна места Nei Pori и Platamon.

На шумовитим обронцима Олимпа на 450 мнв, лежи ушушкан стари градић Стари Пантелејмон, са предивним погледом на целу подолимпијску ривијеру, заштићен од Грчке државе као споменик културе.

Оно што је држава заштитила је заправо архитектура, односно стара македонска градња, где се све куће морају типски градити, те тако чак и хотел са пет звездица споља изгледа као мала кућица, беле фасаде у комбинацији са природним материјалима каменом и дрветом. У селу има мноштво прелепих, старих и у потпуности реновираних кућа.

Пошто се село налази на брду, четири километра изнад магистралног пута, што значи да је ван главних токова, Грци нису имали намеру да улажу у обнову кућа. У неком моменту куће су биле потпуно пропале и напуштене. Локалци причају како су туристи, углавном Немци и Енглези, средином 90-тих година XX века, током свог летовања „пронашли“ село, одушевљено покуповали све старе куће и реновирали их, поправили дрвене ограде и плочник на старим улицама. И док су Грци дошли себи, највећи део овог етно села је постао власништво странаца. Село је данас изузетно чисто, препуно разнобојног цвећа и шармантних сеоских старетинарница: стари рамови за слике, фењери, свећњаци, фруле само су неки од предмета које овде можете купити.

У центру Старог Пантелејмона налази се трг на којем су смештени црква, радње са сувенирима, традицонални ресторани чије се баште налазе у хладу стогодишњег платана су печат овог места.

 

12. дан – напуштање објекта, полазак аутобуса у време добијено од стране представника агенције. Дневна и ноћна вожња са успутним задржавањима ради одмора.

13. дан – долазак у Београд у раним јутарњим сатима.

НАПОМЕНЕ:

  • Рок за пријављивање учешћа је до 6. септембра

  • Пешачења са успонима у НП Олимп су средње захтевна, а организујемо их у најатрактивнијим локалитетима планине. 

  • Ситуација одустајања учесника, из било ког разлога, регулише члан 7. став 3 Правилника о извођењу акција

    Учесници акције су чланови Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

 

ОПРЕМА: за све пешачке туре обавезна је летња планинарска опрема (гојзерице и мали ранац са водом и храном за успут), штапови и заштита од сунца и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  од 100 до 150 €, у зависности од смештаја. Приликом пријављивања се измирује аконтација у износу од 50 €, а остатак у ратама (до 01.09.2017.). Учесници са незмиреном чланарином уплаћују још 100 дин.

Вила ДИМИТРИА 

Студио 1/1 150 €

Студио 1/2 125 €

Студио 1/3 100 €

Вила ЈАНИС

Студио 1/2 110 €Грци воле да кажу како је ово Зевсово купатило! :-)

Студио 1/3 100 €

Вила КЕТИ

Студио 1/2 125 €

Студио 1/3 100 €

Котизација обухвата:

–услуге смештаја на бази најма апартмана (студији) на бази 10 ноћења.

–превоз аутобусом високе туристичке класе на релацији Београд – Лептокарија – Београд, са пратиоцем групе.

–сервис представника агенције организатора.

–трошкови организације акције.

Котизацијом није обухваћено:

путно здравствено осигурање је обавезно.  Ко га нема може га обезбедити преко Клуба под најповољним условима.

-факултативне излете, улазнице о остали индивидуално и непоменуте трошкове.

-трошак најма аутобуса или возила рента кар за организацију планинарских излета.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Празнично надахнуће: МЕТЕОРИ, Олимп, Вергина, Солун, Лептокариа, Лутра (Грчка)

За празничне дане смо креирали путовање кроз време и уживање у несвакидашњим даровима природе! Од антике и родног места Александра Великог, до раног хришћанства на Метеорима, кањона Енепее у Националном парку Олимп, клисуре Темпи са Фонтаном младости и рајским призором природних термалних извора у Лутри. Како је све то упаковано у четири дана, видећете у редовима који следе. Биће то празник за памћење, придружите се!

Солун, статуа Александра Великог Метеори Вреле воде у Лутри

петак, 28. април:

ПОЛАЗАК са паркинга крај нашег Клуба у 20 h. Следи ноћна вожња са краћим задржавањима због граничних процедура и успутних пауза.

субота, 29. април:

Стижемо и Солун у јутарњим сатима. Обилазимо српско војничко гробље на Зејтинлику, после чега до поласка за Лептокарију (16 h) где нам је коначиште, имамо слободно време за обилазак града. Кликом на доњe фотографијe отвориће вам се згодан приручник, да се припремите за посету овом старом лучком граду, са богатом историјом.

За Лептокарију полазимо у 16 h, а стижемо у касно поподне и смештамо се у апартмане.

Лептокрија

недеља, 30. април:

Данашњи дан је предвиђен за посету Националном парку Олимп. Већину нас он привлачи својим врхом Митикас и Стефани – митолошкој престоници богова. Али, том приликом прескачемо предивне пејсаже у долини, којима овог пута дајемо предност.

На 90 km југозападно од Солуна, у подножју планине Олимп, на најлепшем делу обале Егејског мора смештена је Лептокарија. Над њом се издиже митски ОлимпМоја маленкост на Олимпу 2004., први национални парк у Грчкој. Његов врх, од 2918 m највиши је у Грчкој и други по висини на Балкану! Али, под „хлад“ његових висина, сакрила се чињеница да је Олимп пре свега Национални парк. И зато овај план томе посвећује пуну пажњу! Јер осим висине, ова планина поседује низ других атрибута, које је чине посебно вредном, а то се спознаје, не само успоном на његове врхове, већ и на друге начине. Успони су само један, мањи сегмент његове приче…

Уздижући се својим врховима са Егејске обале, Олимп пружа импресију необуздане моћи и снаге једног неограниченог естетског савршенства. Велика шареноликост и структура рељефа Олимпа, његове висоравни, водопади, потоци, и висови над њима, близина мора, богатство флоре и фауне, учиниле су да му године 1983. UNESCO званично додели титулу резервата биосфере (MAB area).

Олимп

Полазимо ујутро у 9 h, а замишљене су две пешачке варијанте: активна (тежа) и туристичка (лакша), коме како буде тог тренутка одговарало.

а) активна варијанта: чињеница да ово путовање организује туристичка агенција, значи да тежа варијанта није тешка ни за једног од чланова нашег Клуба, али се мора бити опремљен!. Она предвиђа пролазак кањона реке Енипее, посету новом и старом манастиру Светог Дионисија, као и његову испосницу,  и водопад на реци Енепеас, за кога многи погрешно мисле да је то извор те реке. Полазимо од Прионија на 1100 мнв и спуштамо се у Литохоро. Траса је валовита, са неколико мањих успона и спустова, дуга 14 km, спада у средње захтевне стазе и у извесним деловима захтева опрез.

Енипеа, фото: Крсто Жижић Енипеа, фото: Крсто Жижић стаза, фото: Крсто Жижић

б) туристичка варијанта: обилазак старог манастира Светог Дионисија, обилазак водопада Енипее, Литохоро и шетња ДО кланца Енипее са Афродитиним и  Зевсовим кадама.

манастир Св. Дионисија, фото: Крсто Жижић   

По завршетку својих пешачких тура, обе групе се налазе у Литохору и поподне заједно враћају у Лептокарију.

Понедељак, 1. мај:

Данас посећујемо неземаљске призоре Метеора, што је вероватно већину вас определило за ово путовање. О овом изузетном пределу, на нашем сајту можете прочитати репортажу из које ћете много сазнати и после које ће вам овај доживљај бити потпун. Ујутро, у 9 h полазимо према Каламбаки.

 

Пoсетићемо и радионицу икона Зиндрос, где осим што их можемо купити, на лицу места ћемо видети и цео процес њихове израде!

Дуборез Осликавање Иконе се позлаћују 24-каратном златном фолијом и имају сертификат на полеђини Израђују се у свим величинама, са или без дубореза... Цене су прилагођене за свачије могућности и жеље

При повратку, возимо се прелепом клисуром реке Темпи где застајемо ради посете цркви Свете Петке и извору свете воде.

река Темпи црква Свете Петке иконостас Извор свете воде

Међутим, локалитет чини контраверзним прича о тзв „Фонтани младости„. Ради се наиме о легенди да се у овим изворима купала Афродита, те ко се том водом умије, остаће заувек млад и леп. Свакако не може да нашкоди 🙂

клисура Темпи "Фонтана младости" 

У Лептокарију стижемо до 18 h, слободно време, ноћење.

Уторак, 2. мај:

Дан повратка. Напуштамо апартмане и полазимо из Лептокарије у  8 h. За крај смо спремили нешто заиста посебно: Вергину и Лутраки!

Мало место Аигаи (грчки: Αιγαί) су археолози деценијама истраживали знајући да је у близини изгубљени древни град. Све до 8. новембра 1977. У међувремену (1922.), градић је добио име Вергина, а његово име је одјекнуло светом, када је грчки археолог Манолис Андроникос  пронашао краљевску гробницу породице највећег освајача света – Александра Великог. Орнамент са златних артефаката – Сунце Вергине, постао је шором света познат симбол грчке Македоније. Имаћемо прилику да посетимо подземни Музеј са изузетно вредном и занимљивом поставком.

Улаз у подземни музеј Сунце Вергине - симбол грчке Македоније Круна Филипа Македонског и златни ларнакс са посмртним остацима

Пут настављамо према једном заиста фантастичном месту. За море и Енипеу је било прерано да бисмо размишљали о купању, али ту је Лутра Аридеа са својим природним термалним изворима и слаповима! Осим што су топле, ове воде су и лековите. Посетиоцима је на располагању базен и природно купалиште са слаповима, као и могућност да се окрепе.

Лутра Пожар  

Одморни и релаксирани, у 15 h полазимо ка граници. Предстоји нам дневна и ноћна вожња са краћим задржавањима због граничних процедура и успутних пауза. У Београд стижемо око поноћи. 

ОПРЕМА: Из програма ћете лако закључити шта ћете понети, у складу са потребама и временским приликама. Ко жели да прође активну варијанту у НП Олимп, кањоном Енипее, мора бити планинарски опремљен (гојзерице, штапови за пешачење, камашне, мали ранац са водом и храном за успут и заштита од сунца и могућих падавина). Свакако понесите лична документа и путне исправе!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у сали МЗ „Шумице“ у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“).

због бројних туристичких елемената, организација путовања је поверена лиценцираној туристичкој агенцији са којом имамо потписан Протокол о сарадњи.

Приликом пријављивања, закључује се уговор о путовању, измирује аконтација у износу од 40 € и прилажу неопходни лични подаци. На располагању је формулар, кога можете донети/послати попуњеног. Остатак износа се уплаћује најкасније 15 дана пред полазак.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић:

065 377 14 74,  gordana@serbianoutdoor.com

ЦЕНА ПУТОВАЊА: 

110 €  по особи у трокреветном смештају

120 €  по особи у двокреветном смештају

Једнокреветних соба НЕМА.

Деци до 10 година се не наплаћује смештај, уколико спавају са родитељима, што цену аранжмана (за децу до 10 година) умањује за 20 €  у трокреветној, тј. за 30 €  у двокреветној соби.

Плаћање је у динарској противредности по продајном курсу ProCredit банке, а на састанцима Клуба ће због тога увек бити присутно службено лице Агенције организатора.

Цена обухвата:

  • Превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, ДВД) по програму путовања
  • 3 ноћења у Лептокарији у апартманима/студијима
  • Сви излети наведени у програму путовања
  • Услуге агенције и стручно вођење током целог пута и свих излета

Цена НЕобухвата:

  • Индивидуалне трошкове током пута
  • Улазнице: за манастир Велики Метеори (3 €), за музеј у Вергини (8 €), коришћење базена у бањи Лутраки (2 €)
  • Путно и здравствено осигурање 344 динара

Програм је прављен за минимум 40 путника. У случају недовољног броја пријављених путника организатор може отказати путовање  најкасније 10 дана пре почетка програма.

 

Уз овај програм важе општи услови путовања туристичке агенције ТопЛукс као организатора пута.

Пројекција: ФИЛИПИНИ

Вечерас се спремите за путовање у егзотичан острвски предео, познат по пејсажима који сваком буде жељу да их види и доживи. Један од наших кауповаца, ће свој свеже доживљено путовање вечерас поделити са нама. Пројекција ће се одржато у среду, 22. марта у 20:00 h, у сали нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“), никако немојте пропустити! Добро нам дошли 🙂

Република Филипини је острвска је држава у југоисточној Азији. Име су добили по шпанском краљу Филипу II. Шпански истраживач Руј Лопез де Виљалобос је 1542. острва Лејте и Самар назвао Felipinas по ондашњем Принцу од Астурије, да би касније израз Las Islas Filipinas почео да се користи за целокупни архипелаг. Пре тога је називан и Islas del Poniente (Острва запада), а коришћен је и Магеланов назив San Lázaro. Током историје овај архипелаг је неколико пута мењао име, а садашњи назив је озваничен после Другог светског рата.

Филипине обухвата архипелаг са 7.107 острва смештених између 116° 40′, и 126° 34′ ИГД и 4° 40′ и 21° 10′ СГШ. Према истоку се граничи са Филипинским, према западу са Јужнокинеским а према југу са Селебеским морем. Острво Борнео је смештено неколико стотина километара југозападно, док се Тајван налази северно од филипинског архипелага. Молучка и острва Сулавеси налазе се јужно и југозападно, док се Палау налази источно од Филипина. Острва су сврстана и три целине: Лузон, Висаја и Минданао. Главни град је Манила, док је највећи град Кезон Сити; оба града заједно чине метрополитанско подручје Маниле.

Оно што сви прво помислимо када се спомену Филипини су фотографије предивних обала и тиркизног мора. Северно од Филипина преко Лузонског мореуза налази се Тајван; Вијетнам је са западне стране Јужнокинеског мора; према југозападу Сулуско море одваја Филипине од острва Борнео, а Целебеско море одваја га од других индонежанских острва; према истоку излази на Филипинско море. Острва филипинског архипелага су вулканског порекла, брдовита и покривена тропским кишним шумама. Највиша планина је Маунт Апо, са висином од 2954 метра, најдужа река  Кагајан, а највеће језеро Лагуна де Бај, већи заливи Субик, Давао, и Моро.

С обзиром да се налазе у Ватреном појасу Пацифика на Филипинима је честа сеизмичка и вулканска активност. Архипелаг дневно погоди око двадесет углавном слабијих земљотреса. Ту је и више активних вулкана као што су Мајон, Маунт Пинатубо, и Тал. Ерупција Маунт Пинатуба у јуну 1991. била је друга највећа ерупција на свету у двадесетом веку.

А вулканско порекло значи и обиље руда, па су тако Филипини, други у свету по резервама злата. Из истог разлога, земља обилује и геотермалном енергијом по чему су такође други у свету.

Филипини имају умерено тропску климу коју карактерише велика влажност и врућина. Присутна су три годишња доба,  монсуни Хабагат и  Амихан, а како се налазе у средишту тајфунског појаса, филипински архипелаг годишње погоди око деветнаест тајфуна.

Ова острва насељавају бројне етничке групе. Први становници Филипина су били Негрити који су се настанили још у преисторијско доба. Након њих, у таласима су пристизали аустронезијски народи. Током векова овде су се настанили припадници разних нација чему је допринела и трговина са Кинезима, Малајцима, Индусима и исламским државама. Данас, од 100 милиона становника, око 12 милиона живи ван матице, тако да је Филипинска дијаспора је једна од најбројнијих у свету.

Долазак Фернанда Магелана 1521. означио је почетак шпанске колонизације. Шпански истраживач Руј Лопез де Виљалобос назвао је архипелаг Las Islas Filipinas у част шпанског краља Филипа II од Шпаније. Доласком Мигела Лопеза де Легазпија 1565. из Мексико Ситија основана је прва стална шпанска насеобина на филипинском архипелагу. Филипини су више од триста година били део Шпанске империје. Током овог раздобља католичка религија постала је преовлађујућа а Манила је служила као главно чвориште за шпанску трговачку флоту у Азији.

Крајем XIX и почетком XX века су се одиграле Филипинска револуција и Филипинско-амерички рат. САД су, изузев за време јапанске окупације, имале власт над архипелагом све до 1947. године. Након Другог светског рата Филипинима је призната независност. Од тада ова земља има прилично бурна политичка искуства. Филипини су учествовали у оснивању Уједињених нација, Светске трговинске организације, АСЕАН-а, и Самита Источне Азије. Више о историји Филипина можете видети ако кликнете овде.