Архива за Mokra gora

Косовски божури – ферата Берим

Обишли смо већи део Србије, редовно идемо у Црну Гору, Бугарску, Румунију, Босну, Хрватску…, али на Косову и Метохији још увек нисмо били. У жељи да исправимо тај наш „пропуст“, решили смо да одемо до Ибарског Колашина и да се на лицу места упознамо са овим све популарнијим крајем. Последњих година тамо се дешавају неке веома лепе ствари везане за предивну природу којом је овај крај богат. Истина, језеро Газиводе је дело људских руку (настало је преграђивањем реке Ибар), али се оно невероватно добро уклопило са планинама Мокра Гора и Рогозна. Резултат креативности природе и градитељског инжењеринга је да се сада на једном месту могу практиковати многе активности везане за активан одмор и авантуру: кајакарење, планинарење, бициклизам, пливање, камповање, ферата, параглајдинг, лов и риболов, слободно пењање, итд… За овај излет у плану нам је успон фератом Берим и планинарење по Мокрој Гори, а у даљем наставку можете видети шта вас све очекује.

Газиводе и Рогозна. Фото: Outdoor In

Ибарски Колашин је назив за област која се простире уз реку Ибар, на северу Косова и Метохије и на југу Рашке области. Највеће место у Ибарском Колашину је Зубин Поток, а већа села су Угљаре, Зупче, Газиводе, Чечево, Вељи Брег, Брњак, Оклаце и Рибариће. Становништво из Оклаца је махом насељавано из Црне Горе, места Кучи.

 Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In

Језеро Газиводе:

У долини Ибра, на простору Ибарског Колашина, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века изграђена је брана и формирана акумулација Језеро Газиводе у оквиру Система Ибар – Лепенац, који је требало да снабдева косовску котлину водом којом би се наводњавала поља све до Урошевца. Други део Система, језеро Лепенац није реализован, али су канали овог система били изграђени све до Приштине. Водом из Језера Газиводе снабдевају се Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Вучитрн и околна насеља. Његовом изградњом расељена су српска села у долини Ибра, од Рибарића до Зубиног Потока. Од онда је почело интензивније исељавање народа Ибарског Колашина.

Језеро Газиводе. Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In

За Ибарски Колашин раније се употребљавао назив Стари Колашин. Становници Ибарског Колашина зову се Колашинци. Најпознатији Колашинац је писац Григорије Божовић, рођен у селу Придворица, близу Зубиног Потока. Најстарија школа у овоме крају основана је пре 150 година у Манастиру Дубоки Поток.

Петак, 11. мај:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 16:30 часова. Идемо преко Чачка, Краљева и Рашке, па долазимо до Рибарића где прелазимо административни прелаз. Не треба нам још пуно до Зубиног Потока, а тамо нас чекају наши домаћини из организације „Outdooor In“. У зависности од временских прилика и договора са домаћинима, смештамо се или у собе студентског дома у Зубином Потоку, или ако буде топлије време (чему се надамо) у бунгаловима кампа Резале који се налази на самој обали језера Газиводе. Одлазимо на одмор, јер сутрадан нас чека акција.

Субота, 12. мај:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова, идемо на ферату Берим.

Виа ферата је обезбеђена планинска стаза кроз тешко приступачне стеновите терене, опремљена ногоступима, челичним сајлама, гвозденим клиновима и лествицама, које су причвршћене уз стену. На виа ферати планинари користе личне техничке комплете за осигурање приликом кретања. За коришћење виа ферате учесници морају бити физички и психички изузетно припремљени. За оцењивање техничке тежине успона постоји више скала на међународном нивоу.

Ово је дефиниција која постоји на сајту ПСС-а, а много више информација се могу видети на следећем линку:

http://www.regionalnirazvoj.org/upload/Plan/Documents/2017_02/Via_Ferrata_Osnovne_informacije.pdf

Молимо све учеснике да преузму овај фајл и да га првенствено из безбедносних разлога обавезно прочитају.

Организатори нас њиховим возилом превозе до места одакле крећемо на успон на ферату Берим. На почетку имамо упознавање са опремом (шлем, појас, виа ферата сет, рукавице) коју организатори обезбеђују, као и пробу на једној мањој ферати-вежбалишту која служи у те сврхе.

Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In 

Комплетан опис ферате Берим преузимамо са сајта www.ibarski-kolasin.org:

Ферата се налази на стенама Берима на планини Мокра Гора. Удаљена је 25 км од Зубиног Потока, путем који иде преко бране „Газиводе“ до школе у селу Коваче, а онда макадамским путем до Превије и даље ка Бериму.

Виа ферата креће од логистичког кампа планинском стазом која пролази испод стена Берима, а затим се одваја уским успртим прилазом до прве вертикалне деонице. Прва вертикала износи 80 м и води до пећине на чијој је литици постављена клупа, одакле се пружа невероватан поглед. Виа ферата даље иде вертикалом кроз пећину и наставља до првог врха Берима на око 160 м висинске разлике од почетне тачке. Са првог врха постоји излаз до логистичког кампа. За оне храбрије који желе да наставе даље, ферата води до следеће вертикале којом се пење до другог врха Берима. У овом делу ферата има хоризонталну деоницу која даје потпуно другачији угођај од пењања претходних вертикалних делова. Други врх је на 1520 мнв или на око 300 м висинске разлике од почетне тачке. Ту се налази мало одмориште погодно за фотографисање прелепих предела Ибарског Колашина, планине Рогозне и Копаоника, а у мањем делу се види и језеро Газиводе. Овде се и завршава пењање на виа ферату, а стаза даље води низ стрму увалу којом се силази до логистичког кампа.

Укупна дужина стазе је 4 км, дужина вертикала је 500 м, а висинска разлика 300 м. Тежина ферате је 3 PD.

Виа ферата Берим. Фото: Outdoor In

Укључујући време за долазак и повратак до и од ферате, да би се све ово извело потребно је око 8-9 сати тако да нас чека једна целодневна акција пуна авантуре и скока адреналина. Након свега, враћамо се до нашег смештаја на вечеру и остале слободне активности.

Недеља 13. мај:

Рано устајање, доручак и покрет у 07:45 часова. Идемо на успон на планину Мокра Гора и њен највиши врх Берим (1731 мнв). Старт туре је код цркве у селу Чечево докле се превозимо нашим возилом. Преко засеока Продановићи и Превије долазимо до врха Берим.

Мокра Гора. Фото: Outdoor In Поглед на Газиводе. Фото: Outdoor In 

Правимо паузу на врху одакле се кад временски услови то дозвољавају одлично види суседна Рогозна чији је највиши врх Црни врх (1479 мнв), јужни обронци Копаоника, па чак и Панчићев врх. Такође је одличан поглед и на долину Ибра и делове планине Чичавица на истоку која се наслања на Косовску котлину.

Настављамо даље до локалитета Макве где постоји неколико мањих језера, па се враћамо до Превије и крећемо у спуштање ка језеру. Идемо преко Роглића брда одакле је један од најлепших погледа на Газиводе, као и на врх Берим на коме смо били. Пролазимо испод Резалске главе и долазимо до кампа Резала где завршавамо акцију за тај дан.

Фото: Outdoor In Чечевски залив. Фото: Outdoor In Врх Берим. Фото: Outdoor In 

Током читаве акције прелазимо око 20 км са укупним успоном од 1100 м и спустом од 1200 м. Терен по коме се крећемо је мешавина колских, гребенских и шумских путева и стаза.

Наше возило нас чека у кампу и након краћег одмора крећемо натраг ка Београду. Обавезно правимо једну дужу паузу за вечеру, а по потреби можда још једну краћу. Очекивани долазак у Београд је између 23:00 и 24:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.300 дин + 20 € ферата

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

4.200 дин + 20 € ферата

Калкулација је рађена за минимум 17 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

Уколико из било ког разлога ноћење не буде на предвиђеним локацијама, него у хотелу у Зубином потоку, неопходно је повећање динарског дела котизације за 1400 дин. У том случају добијамо и два доручка у хотелу.

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, ферата Берим, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Техничку опрему за виа ферату обезбеђују домаћини-организатори. Ферата се пролази под вођством искусних-лиценцираних водича чија се упутства беспоговорно морају извршавати због безбедности учесника која нам је на првом месту. Такође је неопходно имати планинарске ципеле које дају додатну сигурност, а поготово приликом кретања незгодним тереном преко сипара којим се спуштамо након завршеног успона на други врх ферате Берим.
  2. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У објекту где спавамо (камп Резале или студентски дом у Зубином потоку) можемо у договору са домаћинима да добијемо оброке по популарним ценама. Ако будемо ноћили у студентском дому, онда на располагању имамо још и локалне продавнице, ресторане, пицерије, пекаре и сл. Све то ће се тачно знати непосредно пре акције о чему ће учесници бити благовремено обавештени.
  3. У договору са домаћинима, као и у складу са најављеним временским приликама, могућа је промена дана извођења појединачних акција, тј. да ферата буде у недељу 13. маја а планинарење по Мокрој гори у суботу 12. маја. Одлука о томе се доноси непосредно пре акције, или на лицу места.

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 11. маја тачно у 16:30 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 13. маја у вечерњим сатима (претпостављамо између 23:00 и 24:00 h).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Поглед са Резалске главе. Фото: Outdoor In

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Језера и врхови Зеленгоре

Када се помене НП Сутјеска, увек се прво помисли на Маглић као највиши врх БиХ, онда на Волујак, па на јединствену прашуму Перућицу и шире подручје реке Сутјеске, а лепотица Зеленгора обично остане некако са стране. Није да се не посећује, али због тежег прилаза њеним најлепшим деловима, увек некако остаје чежња кад год се обилазе ови крајеви. Зеленгора је реком Сутјеском одвојена од Маглића и Волујака (Волујка), али је она са својом висином од 2014 мнв описана као најлепша и најпитомитија планина са предивним крајоликом и неколико чудесних ледничких језера. Пре две године смо по први пут били тамо и уверили смо се у те тврдње, па смо сада одлучили  да поновимо акцију у целости.

Зеленгора

Маглић (2386 мнв), Волујак (2377 мнв) и Зеленгора (2014 мнв) чине троугао високог горја Босне и Херцеговине, с тиме што је Зеленгора одвојена кањоном реке Сутјеске и долином Тјентишта.

С лева на десно: Маглић - Волујак - Лебршник

На западној страни ове планине извире Неретва – једна од најлепших река овог поднебља. Велики број ледничких језера којима је Зеленгора прошарана (Орловачко језеро, Црно, Бијело, Котланичко, Штиринско, Горње и Доње Баре…) сваком посетиоцу пружају несвакидашњи доживљај нетакнуте природе, а све воде које теку са ове планине сливају се Неретвом, Сутјеском и Дрином према два мора – Јадранском и Црном.

Петак, 28 јул:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 00:00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора и Мокре горе, улазимо у Босну и долазимо до Вишеграда где правимо паузу.

На Дрини ћуприја Каменград у Вишеграду

Наставак пута је преко Горажда и Фоче до Тјентишта, па онда још мало до превоја Чемерно и ту напуштамо наше возило. Прелазимо са свим стварима у камион који нас вози до Орловачког језера (1438 мнв; дужина 350 м, ширина 100 м, дубина 5 м) где кампујемо.

Дочек и добродошлица на Зеленгори Камп изнад Орловачког језера. У позадини - врх Тодор Полазак на Брегоч

По доласку на језеро, правимо паузу коју користимо за постављање кампа, па онда идемо на успон на највиши врх Зеленгоре – Брегоч (2014) мнв. Трекинг је у дужини од око 8 км са успоном до 550 м у трајању од 4-5 сати и сасвим је довољно да се повратимо након ноћне вожње и тумбања у камиону до језера. Повратак у камп, ноћење у шаторима.

Излазак на Брегоч КАУП на Брегочу - највишем врху Зеленгоре

Субота 29. јул:

Устајемо рано ујутро и у 08:00 часова крећемо у обилазак језера Зеленгоре.

Полазак на језерску туру. Тодор је испред нас! Сусрет са домаћинима Врх Стог и огромно стадо оваца у његовом подножју

Полазимо од кампа, идемо прво на најдубље зеленгорско језеро – Котланичко (1514 мнв; дужина 400 м, ширина 200 м, дубина 10 м), па онда на највеће  – Штиринско (1672 мнв; дужина 600 м, ширина 300 м, дубина 4,5 м).

Према Котланичком језеру

Након тога идемо и на једино вештачко језеро на Зеленгори – Југово тј. Бориловачко (1450 мнв, дужина 250 м, ширина 100 м, дубина 5 м), које се, иако није природно, савршено уклапа у комплетан крајолик. Тура је кружна, дужине око 19 км са успоном до 750 м и трајањем од 9-10 сати.Котланичко језеро

Претпостављамо да ћемо имати лепо и сунчано време и у том случају имамо обавезне паузе за купање у бар два језера од ова три која обилазимо, тако да су купаћи костими и пешкири део обавезне опреме коју треба понети на ову туру. Повратак у камп је у вечерњим часовима, а тамо нас наравно чека одмор, вечера, дружење, итд…

 

 Уживање и освежење Штиринско језеро

Недеља 30. јул:

У зависности од ситуације (а то ћемо знати тек на лицу места) постоје две опције.

Панорама Котланичког језера

Прва је да останемо на Орловачком језеру до 13:00 часова и да се то време искористи за слободне активности: лешкарење у кампу, купање у језеру, успон на оближњи врх Стог (1821 мнв), или шетње по околини.

Орловачко језеро Између Штиринског и Југовог језера Десант на боровнице

Друга опција је да камион дође раније по нас, да нас превезе натраг до Чемерна и нашег комбија, па да сви комплетно одемо до језера Клиње близу Гацка где постоји одлично уређено купалиште. Клиње је такође вештачког порекла, али нестварно модра боја воде и планинско окружење у коме се налази гарантују један незабораван и веома освежавајући доживљај.

Језеро Клиње

Како год одлучимо, битно је да све активности завршимо најкасније до 15 часова кад је крајњи термин за полазак за Београд. Враћамо се истим путем којим смо дошли и правимо паузе по потреби. Повратак се очекује до 24 часа увече.

Југово (Бориловачко) језеро Олимпијске дисциплине!

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима. Опрема за камповање: шатор, врећа, подлошка, примус, посуђе и остале неопходне ствари.

Велика Лелија

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 45 €

Учесници који још нису пуноправни чланови Клуба плаћају још по 100 дин.

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализатора. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), такса за НП Сутјеска, превоз камионом људи и ствари, организацијски и остали трошкови.

У цену није урачунато: ноћење у шатору поред језера. Цена ноћења је 10 КМ по шатору за ноћ (око 5 €, дакле 10 € за две ноћи). Пожељно је ради смањена трошкова да се направи договор за спавање бар по два учесника у једном шатору.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи, кување на примусу…). Пошто идемо на камповање у нетакнуту природу, то значи да све што нам је потребно морамо понети са собом. Крај самог језера постоји извор са одличном водом.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 28. јула тачно у 00:00 часова, скупљамо се 30-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 30. јула у касним вечерњим сатима (до 24.00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Панорама са Брегоча према масивима Маглића и Волујака

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Шаргански вез: Мокра Гора и Тара

Парк природе „Шарган – Мокра гора“ налази се између Таре и Златибора. Док није постала туристичка атракција  било је ту сеоце са неких хиљаду становника. Дуго је Мокра Гора била неоткривена, јер ми често нисмо ни свесни шта би све с поносом могли показати. А онда је Куста на брду Мећавник направио Дрвенград и име Мокре Горе прочуло се на далеко.

 mokra-gora1

Полигон за овај викенд биће НП ТАРА И Парк природе „Шарган – Мокра гора“! Попећемо се на два врха, корачати путевима старина, на развођу старих и нових времена и видети два грађевинска подвига из различитих периода! На врху кречњачке стене скривене су многе тајне средњовековног утврђења: ко је ту живео и у ком периоду, како се долази до његових зидина, због чега је саграђен на тако тешко приступачном терену… су само нека од питања која до данас немају поуздан одговор.

Субота, 20. мај

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу крај нашег Клуба у Устаничкој 125 и тачно у 6.00 h крећемо пут планинске лепотице Таре. Успут правимо паузу од 30 минута, за јутарњу кафу и доручак.

У селу Солотуша, код цркве напуштамо наше возило одакле креће пешачка тура и успон на Солотник.

До утврђења се може доћи из два правца, зависно од тога да ли желите да осетите мало адреналина или не.

Код цркве је и воденица од које креће пешачка стаза, постоје и маркације. Краћа стаза, уз саму стену је прилично стрма и захтевна. Али зато је награда врхунска, поглед ка обронцима Таре, Соколским стенама, Повлену и Дебелом брду просто је фантастичан…Они којима пењање преко стена не причињава задовољство, кренуће другим правцем, налево кроз село и блажом узбрдицом се попети до утврђења. Тако да ће једна група ући на северни а друга на јужни улаз у утврђење. Утврђење уопште није велико, то није неки утврђени град већ прави средњовековни замак, дом ко зна кога племића. Смештен на стени, а ми можемо само замислити како је изграђен и како је некада изгледао.

Са рушевина се пружа поглед који одузима дах, на околину и стену под њим.

035 Tara_5

Од подножја до врха ћемо савладати 200 m висинске разлике.

Након паузе на врху, крећемо сви заједно сеоским путем који води преко ливада и четинарских шума. Ако нам се посрећи, можда видимо крдо срна и јелена, чији дом су ова пространства. Стаза дуга око 9,5 километара са незнатном висинском разликом, нас води до центра Калуђерских Бара, где нас чека наше возило.

После оваквог дана утиске ћемо сабирати у мирису и шуму ветрића у боровим гранама  на Тари. Смештај у апартманима у близини центра.

Следи окрепљење, вечера, дружење и слободно време.

mokra111

Недеља, 21. мај

У 8.00 h, након јутарње кафе и паковања, опраштамо се од својих домаћина и настављамо у још чудесније пределе непресушне лепоте и инспирације Моктре Горе. На путу нећемо заобићи и чесму у Шаргану, одакле ћемо понети своје залихе воде.

Откривање чаролије ових предела почиње од Шаргана на око 1.000 мнв, па преко доста превоја до до највишег врха Таре (Збориште 1544 m). Пут нас води кроз дивне четинарске шуме са столетним боровима карактеристичног изгледа, сведока каквим се ветровима одупиру у свом опстајању. Поглед на Мећавник, Шарганску осмицу и захукталу локомотиву се не заборавља. Пролазећи засеоке, може се осетити тај несаломиви дух овдашњих горштака  у вечитој борби са овoм прелепом али исто тако суровом природом. Изнад засеока Турудићи, налази се импозантан кречњачки масив Подстење који скрива неколико пећина и прераст. На његовим негостољубивим литицама живот проводе  не тако бројни столетни борови. Слике мешавина четинарских, листопадних шума и мириса расцветалих пропланака ће се урезати дубоко унутар наших бића.

Настављамо ка највишем врху Мокре Горе Иверу 1478 мнв.

Са врха Ивер се пружа величанствен поглед на суседне врхове, врх Златибора…

Спуштајући се ка нижим тачкама парка проћићемо поред филмског села где се снимао филм Емира Кустурице „Завет“, где нас чека наше возило.

Иза нас је остало 12 километара са висинском разликом око 500 мнв. Освежење и окрепљење у најпознатијем етно селу на овим просторима а вероватно и шире – „Дрвенграду“.

drven

За Београд полазимо у 17.30 h. Уз једну краћу успутну паузу стижемо до 22.00 h.

ОПРЕМА: гојзерице, одећа адекватна временским условима, штапови, мали ранац за храну и воду, преобука, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.500 дин

3.400 дин   за чланове клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, смештај (у комфорним четворокреветним апартманима, недалеко од Калуђерских Бара), боравишна такса и огранизациони трошкови.

Акцију реализује Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

 mokra-gora drvengrad

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Дочек Нове 2017-те – три испуњена празнична дана!

Замишљено је да за сваки дочек Нове одаберемо посебно место; предео чији ће нас садржај испунити током празничних дана. Тако смо ове године требали планирати дочек негде на југу Србије. АЛИ… захваљујући томе што је Вишеградска Нова у свих учесника оставила невероватно снажан утисак, мимо свих очекивања, одлучили смо да овај догађај поновимо! Кликом на фотографију испод, можете видети како је изгледао прошлогодишњи дочек у Вишеграду:

Овако је било прошле године

А ко зна колико бисмо знали о Вишеграду да живот касабе и старог моста као његове душе, Иво Андрић није сажео у дело за сва времена. Беше то разлог што смо лане ту боравили и вратисмо се надахнути и пуних срца. Шетње обалама Дрине, крај легендарне ћуприје као да нас изместише у временске димензије које памти стара Ћуприја оживљавајући, на махове, ликове из романа „На Дрини Ћуприја“…

Поучени претходним искуством, ове године смо у програму начинили извесне измене, заједно са нашим домаћинима, у складу са вашим запажањима, како би и овога пута доживљај остао незабораван!

Субота, 31. децембар:

ПОЛАЗАК: окупљамо се ујутро у 7.30 h на паркингу код нашег Клуба (Устаничка 125 ц)  и тачно у 8.00 h полазимо према Ваљеву и Дебелом брду. Јутарњу кафу пијемо у аутентичном рустичном амбијенту крчме „Вајат“ у Јовањи, код крчмарице Снежане, а потом настављамо пут ка Бајиној Башти. Опраштамо се на кратко са Дрином и прелазимо планину Тару, где ћемо застати ради једне кратке али лепе пешачке партије до предивног видиковца који по легенди посетиоцима доноси љубавну срећу!

Видиковац среће Кремна 

Даље, пут настављамо ка Кремни, где посећујемо кућу пророка Тарабића, а потом путујемо према граничном прелазу код Вардишта.

Одатле нас до Вишеграда дели још 18 km. Непосредно иза границе Црни и Бели Рзав се спајају у Рзав. Пратећи његов ток до ушћа у Дрину, стижемо до Вишеграда пред хотел „Андрићев конак“ (три звездице), крај саме ћуприје на Дрини, где нам је на располагању пун комфор и необична срдачност домаћина. Сместићемо се брзо, пошто знамо бројеве својих соба, те почињемо са припремама за „најлуђу ноћ“!

Јеловник предвиђа време поста, као и госте који су вегетаријанци и приликом пријављивања ћете се изјаснити који од четири понуђена менија бирате за свечану вечеру.

Наш хотел је на самој обали Дрине, скроз десно  

Недеља, 1. јануар:

Дан када је тешко претпоставити када ће ко да се пробуди и разбуди, тако да је време после доручка до 15 h слободно да га искористите како вам највише одговара.

Андрићград, или Каменград је врло близу и сигурно га нећете прескочити, а препоручујемо и шетње: до куће Иве Андрића, те видиковаца и то с’друге стране ћуприје (стаза је кратка и обележена), затим оног где живеше „лијепа и мудра Фата Атлагина“ што је живот предала Дрини, бацивши се са Ћуприје на дан свог несуђеног венчања; затим до стене на Бикавцу (у близини хотела) и Маркове куле. Ни једна од нанедених шетњи није кондиционо захтевна, а наградиће ваша сећања трајном успоменом 🙂  Да бисте се боље снашли, на располагању Вам је ова карта, али и трекови које за предложене шетње можете употребити помоћу својих GPS уређаја, или андриод телефона 🙂

 На једном од видиковаца...(поглед на Бикавац) Маркова кула 

У 15 h смо у холу хотела, спремни за одлазак у Вишеградску бању. Базен је намењен искључиво за госте бање, али у овом случају и нас. Благотворне термалне воде биће прави третман пред још једну журку 🙂 На овом линку можете видети избор менија за ово вече.

Понедељак, 2. јануар:

Напуштамо хотел и заједно посећујемо спомен учионицу Иве Андрића.  По силаску у град полазимо на пут пратећи Рзав узводно, до манастира Добрун. Ту застајемо ради посете манастиру.

Спомен учионица Иве Андрића Манастир Добрун Дрвенград

Пред нама је гранични прелаз, после кога идемо ка Мокрој Гори, у Дрвенград на Мећавнику.

Након обиласка Мећавника, а по силаску у Бајину Башту, уприличићемо ручак у ресторану „Студенац“, где такође имамо одговарајући избор менија (посно/мрсно, салата и једно пиће по избору). После ручка настављамо ка Гвоздачким стенама, Дебелом брду, Ваљеву и стижемо у Београд до 21.30 h.Кућица на Дрини

ОПРЕМА:  лепо расположење, лепе жеље, све што треба да увече будете свечани и лепи, гојзерице и мали ранац за пешачење, прибор за базен. Не заборавите личну карту, неопходну за гранични прелаз!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба средом у 20 h. Без обзира на који начин ћете се пријавити (путем мејла, телефоном, или доласком на састанак), попуњавање овог формулара је неопходно за сваког учесника.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  90 € + 3.500 дин (подразумева се да су сви учесници чланови Клуба)

  • Котизација обухвата: превоз, смештај у хотелу са доручком у петак и суботу, две свечане вечере, улаз у базен Вишеградске бање и Дрвенград, улазница за Спомен учионицу, боравишну таксу, ручак у „Студенцу“ при повратку и путно и здравствено осигурање.
  • Приликом пријављивања је обавезно дати попуњен формулар за учешће и измирење аконтације у износу од 70 €

НАПОМЕНА:  последњи рок за пријаве је 15. децембар! Препоручујемо да  то учините на време, како бисте обезбедили жељени смештај.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Одштампајте програм, или га преузмите у pdf. формату

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

У сусрет Новој, бољој и лепшој – дочекајмо заједно 2016-ту!

Дочек Нове и боље године, свесно или не буди жељу за свечаним тренутком.  У то име, бирамо историјско место, лепу природу и надахнуће. До Вишеграда, пре него се сместимо на самој обали Дрине, крај легендарне ћуприје и обучемо тоалету, као и при повратку, посетићемо занимљива места, а сам град, изместиће нас у временске димензије које памти стари мост и подсетити на ликове из романа „На Дрини Ћуприја“.

Оно на шта морамо да Вам скренемо пажњу је да за пријављивање постоји ограничен временски рок. Наиме, до краја новембра, наше резервације морају бити уплаћене хотелу „Андрићев конак“, али верујемо да ћете после ових редова лако одлучити.

continue reading…

НП ТАРА – првомајски празници

„ЈА ОВАКО ЗАМИШЉАМ РАЈ“ – изјавио је Др Еткин Кларк, директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова, када је 1996. године посетио Тару. У ма којој сезони, боравак на Тари је увек пун доживљај и љубитељи природе, свих жанрова, тамо увек радо проводе слободно време, тако да смо се ове године с лакоћом одлучили да вас позовемо да управо ту проведемо празничне дане

  манастир Рача

ПОЛАЗАК:   у четвртак, 1. маја, са паркинга Сава центра полазимо тачно у 7.00 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, да не каснимо у поласку, јер смо време богто осмислили. Путујемо ка Ваљеву, а паузу за кафу и доручак правимо по изласку из града, у ресторану „Храст“.

Пут настављамо ка превоју Дебело брдо, где напуштамо аутобус и припремамо се за пешачење, тј. успон на Велики Повлен. То је пешачка партија дуга 8 km у оба правца. Ходамо макадамским путем преко предивних ливада, и а  2 km представља успон каменитом шумском стазом пред сам врх. Врх је каменит а поглед са њега допире далеко у даљину.

Повлен Повленска кугла

По силаску, пут настављамо ка Перућцу, где проводимо наредних сат и по времена разгледајући живописан ток реке Врело (или Година, како је зову, због дужине од 365 метара). Врело се улива у Друну предивним водопадима, изнад којих је ресторан.

Ушће Врела у Дрину

Напуштамо Перућац и одвозимо се горе, на Тару и  у 20 h стижемо у село Јасиковица, где се смештамо у домаћој радиности. Вечера и дружење у дневном боравку до починка.

Петак, 2. мај

После кафе и доручка, у 10 h крећемо из нашег засеока Пашићи ка  Солотнику. Након краћег успона идемо гптово равно 2-3 km,  пратећи изохипсу, а онда се спуштамо ка воденици у селу Солотуша, где ћемо обићи и цркву, па се пењемо ка старој тврђави Солотник. Као и сва утврђења и он се налази на врху одакле је поглед на све стране овог предивног краја!

Солотник

Наше пешачење настављамо малим успоном до изласка на косу, a потом маркираном стазом до Калуђерских бара, где стижемо око
15 h. Остатак времена проводимо по слободном избору:  базен  хотела „Оморика“, сауна, куглана, ресторан, тениски терени, а коме није довољно пешачења  трим-стазу у боровој шуми, дужине 1.600 метара са справама за спорт и рекреацију, или уређене стазе за шетњу у дужини од 10 km. А морамо имати у виду да нас од хотела до смештаја дели 2 km шумском стазом!

 

Субота, 3. мај:

Из нашег села Јасиковица, у 8.00 h спуштамо се ка манастиру Рача.

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште поред реке Дрине и у подножју планине Таре. Пo предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин (12761316). Више пута је уништаван и поново из пепела грађен. Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине, манастир је био значајан центар преписивачке школе. Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).

Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у XVII и првим деценијама XVIII века одређује појмом „Рачанска преписивачка школа“. Турски путописац дервиш Зулих познатији као Евлија Челебија је 1630. године записао да је скрипторија имала 300 калуђера-преписивача, које је опслуживало 400 чобанаковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара. Рачанска преписивачка школа се налазила на око 40 минута хода уз речицу Рачу, близу врела Лађевац. Рачански калуђери-преписивачи су ово место још у XVII веку називали Бања јер је тепература воде 17°C целе године. У непосредној близини Лађевца, коме се до изградње пешачке стазе врло тешко приступало, се налази испосница посвећена Светом Ђорђу. Остаци средњовековне скрипторије још постоје и предмет су истраживања.

Срби су у рату Аустрије против Турске 16831699. учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби почели су да се селе на север под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године. Многи калуђери из манастира Рача су стигли чак до Сент Андреје код Будимпеште. Управо захваљујући њима, тај град је постао културни центар Срба у Мађарској. После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке горе, где су наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу њима су се нарочито истакли: Јеротеј Рачанин, који је написао „Путашаствије граду Јерусалиму“ – један од најстаријих сачуваних путописа у српској књижевности, Кипријан Рачанин, који је у Сент Андреји саставио „Буквар словенских писмен“ и Гаврил Стефановић Венцловић.

Хаџи МилентијеМанастир је 1795. реконструисао игуман Хаџи Милентије Стефановић (17661824). Он је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и врло успешан у ослобађању Ужица. Његов барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру. Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага Aјан сребренички. Обновљен је 1818. при чему је значајну помоћ дао кнез Милош Обреновић.

У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље, највећи и најважнији
Мирослављево јеванђељедокумент српске књижевности. Игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве, што га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте. Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941.

Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина, оснивача и ктитора манастира, од скора се могу видети у манастиру.

У посети се задржавамо колико се договоримо на лицу места, а пешачење настављамо уређеном излетничком стазом покрај реке Раче до извора Лађевац који се низ стену од пар метара спушта у Рачу. То ће нам угрејати мишиће за 450 m успона до Соколине и стени Соколарици, која је изванредан видиковац, смештен изнад самог кањона реке Раче!

Лађевац на Соколарици

Даље нас пут води равно до спуштања ка малом вештачком језеру на Јаревцу. Прелазимо дрвени мост преко бране на другу обалу Раче и успоном од непуног километара кроз шуму излазимо на Борову Главу. 

црква Свих Светих (или Манастирски станови) стаза ка видиковцу Црњесково

Одатле макадамским путем стижемо до Калуђерских бара (5 km хода). Пролазимо крај  манастира  Свих Светих, видиковац Црњесково, ергелу коња, дивних пашњака. Цела стаза дугачка је 19 km, за шта ће нам требати цео дан, и до нашег села стижемо у поподневним сатима.

видиковац Црњесково оснивач ергеле и некадашњи директор Националног парка, Бошко Миловановић на делу!

Недеља, 4. мај:

Напуштамо наше домаћине у Јасиковици и 12.30 h полазимо са спакованим стварима ка Мокрој гори, где ћемо се возити старим возом Ћира чувеном Шарганском осмицом. Уговорен термин за вожњу је 13.30 h. Цена вожње је 600 дин и није укључена у цену овог излета.

Ћира једна од станица

Након вожње Ћиром, одлазимо за Дрвеград (Кустин Мећавник) и тиме завршавамо наше празновање. Враћамо се за Београд где стижемо око 22 h.

Дрвенград Дрвенград Дрвенград

ОПРЕМА: осим ствари које за сво време боравка носите у великом ранцу или путној торби, за свакодневно пешачење вам је потребан мали ранац са водом и храном за успут, гојзерице, штапови за пешачење, одећа прилагођена очекиваном времену (пролеће на планини уме бити променљиво!), заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина.

ЦрњесковоБићемо смештени у етно домаћинству Пашић у селу Јасиковица (засеок Пашић), непунa 2 km од центра Калуђерских бара, у двокреветним и трокреветним (по потреби и четворокреветним) собама са два купатила на двадесет људи. Ентеријер сасвим нов, и веома чист. Можемо се хранити у кући код наших домаћина, или у сопственој режији, јер имамо кухињу и фрижидер – ко како буде желео.

ЦЕНА:  путујемо минибусом

6.300 дин   (превоз, смештај, организациони трошкови),   тј.

6.200 дин  за чланове Клуба

8.200 дин  (са исхраном – доручак и вечера),   тј.

8.100 дин  за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује

Новица Радојичић – Ноле

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

Соколарица, изнад кањона Раче Соколарица, изнад кањона Раче

 Лађевац Лађевац

 Погледајте све шта смо спремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.