Архива за Lukovo

Ртањ СУПЕР СЕВЕР

Ова акција је наше чедо! Рођена је 2007 године од прве имала одличан пријем код планинара који су редовно понављали учешће. И ако није лака, ова траса је најлепшта од свих које Ртањ има. За тако нешто се каже да је култно. Због тога, ову акцију КАУП негује као своју тековину, одржавајући је сваке године крајем лета или у рану јесен. Најкраће речено: позивамо вас на догађај који представља ултимативан доживљај Ртња! Ко има планинарску књижицу, нека је понесе, јер она има и свој печат, од почетка, а како нам је бивало ранијих година, можете погледати у нашем албуму.

Ртањ

Прича о том доживљају нашла се и на насловној (можете је видети овде), у неколико фотогалерија наших учесника, и наравно на www.freebiking.org, заједно са репортажом.

Лепе су гребенске путање, а са голетне кичме Ртња поглед се пружа далеко, далеко; одатле имате преглед на читав јужни Кучај и горњански крас, западно на Тупижницу и Стару планину, ка југу Озрен, Девица, па Јухор и Јастребац на западу… А када је нешто тако лепо, онда не може да умори већ само супротно и мислим да је то кључно зашто смо се са овог излета вратили тако задовољни.
Погледајте албум, како бисте видели како је то изгледало

Овако то изгледа на Гуглу  печат акције :-)

Субота, 7. октобар:

ПОЛАЗАК: тачно у 7:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Неопходно је да дођете 15 минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Параћина, где се одвајамо на зајечарску магистралу, до Кривог Вира где одлазимо до пећуре из које извире Црни Тимок. У Кривом Виру се прави чувени сир (кривовирски, од млека овце жује). На жалост,  више нема млекаре у којој се правила урда (150 дин/kg), а прави Кривовирски сир можда и нађемо, али пазите, он се не прави од крављег, него овчијег млека; водите о томе рачуна ако будете пазарили!

Пут настављамо ка насељу Ртањ, где се смештамо и након краћег предаха полазимо на успон преко Бабе, јужном стазом и одвајамо се лево ка атару села Мужинац, где је и најчувенији спелеообјекат на Ртњу – Мужиначка леденица. Укупна дужина трасе је 12 km са висинском разликом од 480 m. По повратку у насеље, чека нас вечера у ресторану (салата, хлеб и избор између пљескавице са прилогом, или куваног јела).

 Пећура у Кривом Виру из које извире Тимок јужном стазом ка Мужинцу леденица

Недеља, 8. октобар:

Устајање, доручак, кафа на време, како бисмо пошли тачно у 8.00 h аутобусом ка Лукову, одакле полазимо на успон. Држимо се правила колоне, половина успона је овакав терен
Стаза је широка и јасно дефинисана. Нагиб је солидан, тако да до гребена савлађујемо четвороцифрену висинску разлику, и треба имати уједначен, квалитетан темпо, са паузама које нису дуге. Прелазимо цео Ртањ гребеном, пењемо се на Шиљак и потом враћамо северном страном ка старом руднику крај Мирова. Та стаза је маркирана и веома живописна; на многим стенама расту рамонде (ендемити), а извор ћемо наћи тек при крају стазе.
Укупна дужина трасе је 18 km, са успоном од 1220 m. Од Лукова до почетка гребена има свега 4 km, а на том потезу постижемо успон од 1000 m!
Излазимо на стене и видиковце, следи финале... пред гребеном пред гребеном Импресивно БАШ!

У повратку ћемо уприличити паузу за окрепљење на Грзи. У Београд стижемо најкасније до 22:30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом (лимуни) и храном, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише и наравно – лепо расположење и изванредна кондиција!

НАПОМЕНА:
1) Ова акција захтева одличну кондицију!

2) Друго, Ртањ је планина на којој нема много извора (нема их дуж целе трасе!). Обзиром да га ми целог прелазимо гребеном, понећете доста воде (2 l). Препоручујем обичну (негазирану) воду и да у њу нацедите по лимун (1 на литар), без шећера, јер ће вас то много боље хидрирати од обичне воде.
А сад правац Шиљак! ближимо се врху Ијупиии !!!
ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

 

4.600 дин

 

4.500 за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

 

Смештај у хотелу „Балашевић“, са купањем у „welness“ центру

ПРИЈАВЕ и информације  средом у 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

све смо ово прешли - И УЖИВАЛИ !

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Ртањ: Ситна стена – крупан залогај

О Ртњу практично нема шта пуно да се прича. Сви знамо да је то планина на истоку Србије између Сокобање и Бољевца, да припада карпатским планинама, а највиши врх је Шиљак (1565 м). Такође знамо да је повезан са разним мистичним веровањима, легендама и бајкама, као и разним шпекулацијама о ванземаљцима и осталим необјашњивим и неразјашњеним стварима. Позната је скорија историја Ртња повезана са чувеним рудником породице Минх, као и жалосна прича о капели на Шиљку коју је Грета, удовица покојног Јулиуса дала да се сагради њему у спомен.

Са планинарске тачке гледишта, познате су све акције које се изводе по овој планини, као и сви правци одакле се може доћи до врха: северна страна, јужна страна, мужиначка страна, супер-север… Међутим, постоји још једна стаза којом се веома ретко иде и која је резервисана само за оне који су спремни на разне муке и тешкоће које их могу очекивати, али када се све то прође – награда која се добије је непроцењива. У питању је успон на Шиљак преко Ситне стене, а зашто је крупан залогај – видећете у даљем плану акције!

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем са кога се одвајамо код Параћина, настављамо преко Честобродице према Бољевцу и Зајечару и долазимо до Мирова у самом подножју Ртња. Успут, наравно правимо једну кратку кафе-паузу.

Од рудника у Мирову крећемо одмах падинама Ртња, али не идемо оном „стандардном“ северном стазом већ једном паралелном путањом којом одмах улазимо у густу шуму.

Правац тамо горе Ово није ништа, има и гаднијих делова! Први поглед на рудник. Малиник и Лазарев кањон у позадини

Ту имамо прву тешкоћу и сви учесници морају бити спремни на доста проблематично кретање тим тереном. Наиме, ледене кише које су 2014-е године задесиле овај крај су као што је познато направиле праву пустош. Огромни шумски појасеви су девастирани и питање је када ће се све то вратити у неко нормално стање. Стабла су попадала једно преко другог и закрчила све могуће и немогуће стазе које постоје. Вредни људи из околних планинарских клубова су колико је било у њиховој моћи успели да раскрче оне стазе којима се чешће иде (јужна, северна, супер-север), али овај правац нису, тако да је ситуација на терену доста да кажемо „трновита“. Првих 400 м успона је шумски појас који је у веома хаотичном стању тако да нас ту очекује пробијање, провлачење, пузање, крчење, пентрање и све остале „лепе “ствари које човек само може да замисли. Сви пријављени учесници морају бити свесни да то није нимало лако и да ова стаза никако није за почетнике. Дакле, овај део је наравно могуће проћи, али стварно је потребно добро запети.

Мало и преко стена А на даље, само пуца поглед Четинари

Кад прођемо тај први шумски појас, ситуација постаје тотално другачија. Долазимо до Ситне стене где растиња више нема, све се отвара испред нас, али нас очекује веома стрм и константан гребен све до самог врха Ртња. Постоји чак и један мањи појас стена уз које се ваља узверати и то све даје додатну чар овом успону. Са сваким метром узбрдо који прелазимо, околни видици су све лепши, али стаза нам не допушта нимало опуштања. Правимо неопходне паузе по потреби, али очекујте да све буде „под ручном“. Са ове стазе се као на длану виде Малиник и Лазарев кањон, Борски сто, Дели Јован и остале планине источне Србије.

Већ се види и Пресло Ситна стена Гребен Ртња

Након 4,5 км успона долазимо до Шиљка где имамо дужу паузу. Спуштање је стандардном јужном страном до насеља Ртањ где нас чека наш превоз за натраг и где наравно остајемо неко време да се освежимо и „вратимо у нормалу“. Ако не буде радио неки од ресторана у насељу, идемо до познатог мотела „Балашевић“. После окрепљења, крећемо ка Београду а повратак до платоа у Устаничкој се очекује у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

До врха има још веома мало Плаво: стандардни северни успон; Црвено: преко Ситне стене. Разлика је очигледна!

(Плаво: стандардни северни успон; Црвено: преко Ситне стене. Разлика је очигледна!)

Укупна дужина пешачења је 11 км. Од тога је првих 4,5 км само успон током кога савлађујемо 1230 м висине. На осталих 6,5 км имамо 1000 м спуста. То само по себи говори о тежини ове акције, па још једном напомињемо да ова стаза није за почетнике већ само за људе са одговарајућом кондицијом и искуством. Траса којом се крећемо су шумске и гребенске стазе (на неким деловима и без стаза), прелаз преко стене. Извора воде успут нема, потребно је да сви понесу довољне количине.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.950 динара

1.850 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

 Са акције коју смо извели у мају 2016-е!

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

И овај камен земље Србије…

Шиљак виђен с Куска