Архива за Lajkovac

Стазама Колубарске битке

Колубарска битка, једна од најзначајнијих битака из Првог светског рата. Ове године када славимо стогодишњицу  завршетка Првог светског рата, ми планинари из КАУП-а обележићемо је на нама својствен начин: проћи ћемо стазама, пределима и најзначајнијим тачкама где се одвијала ова славна битка и велика победа српске војске. На лицу места чућемо приче и детаље о тој легендарној борби која се изучава у војним академијама широм света.

кликни и погледај филм

Од 16. новембра до 15. децембра 1914. године вођена је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату. На фронту широком око 200 km од Београда до Гуче, српска војска је после 30 дана тешких борби до ногу потукла Пету и Шесту аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека.
Пошто су аустроугарске трупе окупирале Београд, Шабац, Ваљево, Ужице и целу северозападну Србију, починивши масовне злочине над цивилима, на Колубари се, за војне експерте, догодило чудо. Три српске армије, које су се нашле у наизглед безизлазном положају, у силовитом контраудару током вишедневних жестоких окршаја потпуно су разбиле непријатеља.
Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен пример да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. Тактика генерала Живојина Мишића данас се изучава у свим војним школама.
Позивамо вас да прођемо стазом сећања на овај легендарни део наше историје.

ПОЛАЗАК: тачно у 8:00 h испред просторија клуба у улици Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“).

Ова иначе лагана шетња је, осим уживања у лепотама природе овог дела Шумадије и Србије и едукација и подсећање на славну епоху наше историје. Дужина трасе је 11 km и није физички и технички захтевна, тако да могу учествовати сви.

Код места Ћелије, близу Лајковца напуштамо возило и полазимо на пешачење. Идемо на Враче брдо до споменика Димитрија Туцовића. Ово узвишење на 237 м.н.в. доминира делом терена према Колубари и Лајковцу и омиљено је излетиште због прелепог погледа према колубарској долини. У народу постоји веровање да су овде део живота провели, у манастиру подно брда, Свети врачи Козма и Дамјан и да брдо по њима носи име. На том месту је за време Првог светског рата у Колубарској битци погинуо официр војске Краљевине Србије и првак Социјалдемократске странке Димитрије Туцовић. На Враче брду погинуло је 20.000 српских и 30.000 војника аустругарске царевине. После рата њихове кости су скупљене и похрањене у цркви Светог Ђорђа, одакле је део пренешен у спомен-костурницу цркве у Лазаревцу. На том месту је подигнуто спомен-облежје у облику каменог обелиска са опсегом.

Настављамо ка манастиру Ћелије, односно  Спомен цркви Светог Ђорђа  и костурници српских и аустроугарских војника. Саграђена јефото: Дуле Опачић 1923 -1924. године као костурница српских и аустроугарских ратника изгинулих у Колубарској бици, на темељима средњовековне цркве из XIV века, да би 29. јула 2006. године, на дан освећења обновљеног храма, и новоподигнутог конака, васпостављен манастир Св. великомученика Георгија. Најжешће борбе вођене су баш на брдима у Ћелијама – Човци и Враче брду. И данас се у овом крају прича о немачком официру, који је у Другом светском рату одустао од стрељања талаца у Лазаревцу, сазнавши да је овај народ у истој цркви сахранио и своје и аустругарске војнике.

Даље настављамо ка брду Човка, значајној борбеној тачки везаној за Колубарску битку.

„Аустроугари су имали велику надмоћност у артиљерији, која је дејствовала са полукружне основе на фото: Душко Опачићистакнуте српске положаје на Човки, што је Моравску дивизију I позива доводило у неповољан положај. Генерал Илија Гојковић, командант Моравске дивизије I позива, предложио је Врховној команди да се његова јединица повуче са Човке на Кременицу. Војвода Путник се није сложио са овим предлогом, већ је 18. новембра наредио да се „Човка мора држати по сваку цену“. – Потпуковник др Слободан Ђукић, професор Војне историје на Војној академији

Са Човке се се спуштамо ка магистрали где завршавамо туру и где нас чека возило.

Након пешачења ћемо посетити и манастир Боговађу, а у Београд стижемо најкасније до 22:00 h.Манастир Боговађа

ОПРЕМА:  гојзерице (није обавезно) и мали ранац за пешачење, вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба сa плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, котизација се умањује за 200 дин.

Акцију реализује Ненад Јовановић:

065 99 22 782,  nenad@serbianoutdoor.com

фото: Душко Опачић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Маљен: преко три реке и три брда…

Маљен и Дивчибаре су тако близу Београда и често се посећују, али без обзира на то овај предивни природни драгуљ увек може да нас изненади нечим другачијим и да нам открије неке нове стазе, врхове, речице и остале лепоте које ће нас оставити у предивним утисцима након једног дивно проведеног дана на овом простору. Ово је већ други пут да идемо управо са том намером, заборавићемо на познате маљенске врхове и идемо у један фини „трекинг“ његовим централним и западним делом.

Ljuti_Krs

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 07:00 часова. Скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Лајковца и Мионице одакле се стандардним путем пењемо на Маљен. Долазимо до платоа Дивчибара где напуштамо возило и крећемо у акцију.

На самом старту идемо у обилазак гребена Љутог Крша где нас очекује јутарњи поглед на кањон Црне реке, као и на остале ближе и даље врхове.

Стаза ка Љутом кршу Поглед према Маглешу и осталим Ваљевским планинама

Одатле се враћамо кратко истом стазом и скрећемо према Стражари (1061 мнв). Са Стражаре се прво спуштамо на другу страну, па онда колским путем преко Пољане идемо узбрдо ка Великом брду (1036 мнв) где правимо паузу.

  Велико брдо

Даљи наставак ове акције нас води низбрдо према прелепој Крчмарској реци, а затим опет узбрдо на Пејар.

Крчмарска река 

Даље се преко Вуковића ливаде и Лазове косе спуштамо у кањон Црне реке до малог слапа где правимо још једну паузу.

Стаза којом се спуштамо ка Црној реци Црна река Црна река - слап

Одавде наступа и најзанимљивији део трекинга. Улазимо у стазу која води испод Љутог крша поред једног од потока који пуне водом Црну реку и долазимо до места са пар водопада и каскада.

 

Кратко се задржавамо и идемо у последњи предвиђени успон за тај дан према Никшића градини (1048 мнв). Настављамо према Малом Голупцу (985 мнв), а одатле нам следи само уживање у виду спуста једном од најлепших стаза у Србији. Идемо низ гребен Црвеног брега који води левом страном кањона Црне реке.

Гребен Црвеног брега - зимска фотка Црна река близу састава са Буковском - зимска фотка

Стаза иде кроз прелепу четинарску шуму и на неколико места постоје видиковци како према кањону, тако и према врховима Ваљевских планина западно од Маљена. На крају се спуштамо на састав Црне и Буковске реке у Подбуковима и завршавамо туру у прелепом природном амбијенту.

Одмах ту у  близини је и домаћинство Обрадовића, где ћемо ако све буде по плану добити неопходно окрепљење у виду ручка и осталог. Уколико Обрадовићи не буду били у могућности да нас приме, отићи ћемо превозом натраг до Дивчибара до неког од ресторана, али то ће се тачно знати неколико дана пред акцију.

Укупна дужина пешачења је око 19 км, а висинска разлика 700 м. успона и 1.100 метара силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су добри колски путеви, шумске, гребенске и ливадске стазе.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА (путујемо минибусом): 

1.350 дин.

1.250 дин. за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

У случају да се иде великим аутобусом, цена се умањује за 250 дин!

У цену је урачунат превоз, трошкови возача, као и трошкови вођења и организације. Ручак код Обрадовића се посебно плаћа (до сада је увек било око 450 динара + пиће), а ако се буде ишло на неко друго место онда према важећем ценовнику ресторана.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Вуковића ливаде

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.