Архива за Kosovo

Косовски божури – ферата Берим

Обишли смо већи део Србије, редовно идемо у Црну Гору, Бугарску, Румунију, Босну, Хрватску…, али на Косову и Метохији још увек нисмо били. У жељи да исправимо тај наш „пропуст“, решили смо да одемо до Ибарског Колашина и да се на лицу места упознамо са овим све популарнијим крајем. Последњих година тамо се дешавају неке веома лепе ствари везане за предивну природу којом је овај крај богат. Истина, језеро Газиводе је дело људских руку (настало је преграђивањем реке Ибар), али се оно невероватно добро уклопило са планинама Мокра Гора и Рогозна. Резултат креативности природе и градитељског инжењеринга је да се сада на једном месту могу практиковати многе активности везане за активан одмор и авантуру: кајакарење, планинарење, бициклизам, пливање, камповање, ферата, параглајдинг, лов и риболов, слободно пењање, итд… За овај излет у плану нам је успон фератом Берим и планинарење по Мокрој Гори, а у даљем наставку можете видети шта вас све очекује.

Газиводе и Рогозна. Фото: Outdoor In

Ибарски Колашин је назив за област која се простире уз реку Ибар, на северу Косова и Метохије и на југу Рашке области. Највеће место у Ибарском Колашину је Зубин Поток, а већа села су Угљаре, Зупче, Газиводе, Чечево, Вељи Брег, Брњак, Оклаце и Рибариће. Становништво из Оклаца је махом насељавано из Црне Горе, места Кучи.

 Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In

Језеро Газиводе:

У долини Ибра, на простору Ибарског Колашина, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века изграђена је брана и формирана акумулација Језеро Газиводе у оквиру Система Ибар – Лепенац, који је требало да снабдева косовску котлину водом којом би се наводњавала поља све до Урошевца. Други део Система, језеро Лепенац није реализован, али су канали овог система били изграђени све до Приштине. Водом из Језера Газиводе снабдевају се Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Вучитрн и околна насеља. Његовом изградњом расељена су српска села у долини Ибра, од Рибарића до Зубиног Потока. Од онда је почело интензивније исељавање народа Ибарског Колашина.

Језеро Газиводе. Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In

За Ибарски Колашин раније се употребљавао назив Стари Колашин. Становници Ибарског Колашина зову се Колашинци. Најпознатији Колашинац је писац Григорије Божовић, рођен у селу Придворица, близу Зубиног Потока. Најстарија школа у овоме крају основана је пре 150 година у Манастиру Дубоки Поток.

Петак, 11. мај:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 16:30 часова. Идемо преко Чачка, Краљева и Рашке, па долазимо до Рибарића где прелазимо административни прелаз. Не треба нам још пуно до Зубиног Потока, а тамо нас чекају наши домаћини из организације „Outdooor In“. У зависности од временских прилика и договора са домаћинима, смештамо се или у собе студентског дома у Зубином Потоку, или ако буде топлије време (чему се надамо) у бунгаловима кампа Резале који се налази на самој обали језера Газиводе. Одлазимо на одмор, јер сутрадан нас чека акција.

Субота, 12. мај:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова, идемо на ферату Берим.

Виа ферата је обезбеђена планинска стаза кроз тешко приступачне стеновите терене, опремљена ногоступима, челичним сајлама, гвозденим клиновима и лествицама, које су причвршћене уз стену. На виа ферати планинари користе личне техничке комплете за осигурање приликом кретања. За коришћење виа ферате учесници морају бити физички и психички изузетно припремљени. За оцењивање техничке тежине успона постоји више скала на међународном нивоу.

Ово је дефиниција која постоји на сајту ПСС-а, а много више информација се могу видети на следећем линку:

http://www.regionalnirazvoj.org/upload/Plan/Documents/2017_02/Via_Ferrata_Osnovne_informacije.pdf

Молимо све учеснике да преузму овај фајл и да га првенствено из безбедносних разлога обавезно прочитају.

Организатори нас њиховим возилом превозе до места одакле крећемо на успон на ферату Берим. На почетку имамо упознавање са опремом (шлем, појас, виа ферата сет, рукавице) коју организатори обезбеђују, као и пробу на једној мањој ферати-вежбалишту која служи у те сврхе.

Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In 

Комплетан опис ферате Берим преузимамо са сајта www.ibarski-kolasin.org:

Ферата се налази на стенама Берима на планини Мокра Гора. Удаљена је 25 км од Зубиног Потока, путем који иде преко бране „Газиводе“ до школе у селу Коваче, а онда макадамским путем до Превије и даље ка Бериму.

Виа ферата креће од логистичког кампа планинском стазом која пролази испод стена Берима, а затим се одваја уским успртим прилазом до прве вертикалне деонице. Прва вертикала износи 80 м и води до пећине на чијој је литици постављена клупа, одакле се пружа невероватан поглед. Виа ферата даље иде вертикалом кроз пећину и наставља до првог врха Берима на око 160 м висинске разлике од почетне тачке. Са првог врха постоји излаз до логистичког кампа. За оне храбрије који желе да наставе даље, ферата води до следеће вертикале којом се пење до другог врха Берима. У овом делу ферата има хоризонталну деоницу која даје потпуно другачији угођај од пењања претходних вертикалних делова. Други врх је на 1520 мнв или на око 300 м висинске разлике од почетне тачке. Ту се налази мало одмориште погодно за фотографисање прелепих предела Ибарског Колашина, планине Рогозне и Копаоника, а у мањем делу се види и језеро Газиводе. Овде се и завршава пењање на виа ферату, а стаза даље води низ стрму увалу којом се силази до логистичког кампа.

Укупна дужина стазе је 4 км, дужина вертикала је 500 м, а висинска разлика 300 м. Тежина ферате је 3 PD.

Виа ферата Берим. Фото: Outdoor In

Укључујући време за долазак и повратак до и од ферате, да би се све ово извело потребно је око 8-9 сати тако да нас чека једна целодневна акција пуна авантуре и скока адреналина. Након свега, враћамо се до нашег смештаја на вечеру и остале слободне активности.

Недеља 13. мај:

Рано устајање, доручак и покрет у 07:45 часова. Идемо на успон на планину Мокра Гора и њен највиши врх Берим (1731 мнв). Старт туре је код цркве у селу Чечево докле се превозимо нашим возилом. Преко засеока Продановићи и Превије долазимо до врха Берим.

Мокра Гора. Фото: Outdoor In Поглед на Газиводе. Фото: Outdoor In 

Правимо паузу на врху одакле се кад временски услови то дозвољавају одлично види суседна Рогозна чији је највиши врх Црни врх (1479 мнв), јужни обронци Копаоника, па чак и Панчићев врх. Такође је одличан поглед и на долину Ибра и делове планине Чичавица на истоку која се наслања на Косовску котлину.

Настављамо даље до локалитета Макве где постоји неколико мањих језера, па се враћамо до Превије и крећемо у спуштање ка језеру. Идемо преко Роглића брда одакле је један од најлепших погледа на Газиводе, као и на врх Берим на коме смо били. Пролазимо испод Резалске главе и долазимо до кампа Резала где завршавамо акцију за тај дан.

Фото: Outdoor In Чечевски залив. Фото: Outdoor In Врх Берим. Фото: Outdoor In 

Током читаве акције прелазимо око 20 км са укупним успоном од 1100 м и спустом од 1200 м. Терен по коме се крећемо је мешавина колских, гребенских и шумских путева и стаза.

Наше возило нас чека у кампу и након краћег одмора крећемо натраг ка Београду. Обавезно правимо једну дужу паузу за вечеру, а по потреби можда још једну краћу. Очекивани долазак у Београд је између 23:00 и 24:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.300 дин + 20 € ферата

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

4.200 дин + 20 € ферата

Калкулација је рађена за минимум 17 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

Уколико из било ког разлога ноћење не буде на предвиђеним локацијама, него у хотелу у Зубином потоку, неопходно је повећање динарског дела котизације за 1400 дин. У том случају добијамо и два доручка у хотелу.

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, ферата Берим, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Техничку опрему за виа ферату обезбеђују домаћини-организатори. Ферата се пролази под вођством искусних-лиценцираних водича чија се упутства беспоговорно морају извршавати због безбедности учесника која нам је на првом месту. Такође је неопходно имати планинарске ципеле које дају додатну сигурност, а поготово приликом кретања незгодним тереном преко сипара којим се спуштамо након завршеног успона на други врх ферате Берим.
  2. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У објекту где спавамо (камп Резале или студентски дом у Зубином потоку) можемо у договору са домаћинима да добијемо оброке по популарним ценама. Ако будемо ноћили у студентском дому, онда на располагању имамо још и локалне продавнице, ресторане, пицерије, пекаре и сл. Све то ће се тачно знати непосредно пре акције о чему ће учесници бити благовремено обавештени.
  3. У договору са домаћинима, као и у складу са најављеним временским приликама, могућа је промена дана извођења појединачних акција, тј. да ферата буде у недељу 13. маја а планинарење по Мокрој гори у суботу 12. маја. Одлука о томе се доноси непосредно пре акције, или на лицу места.

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 11. маја тачно у 16:30 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 13. маја у вечерњим сатима (претпостављамо између 23:00 и 24:00 h).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Поглед са Резалске главе. Фото: Outdoor In

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

НП Копаоник

Копаоник je највећи планински масив у Србији, a један мањи део, површине 11.810 ha  је 1981. године проглашен за Национални парк. По броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије. Пружа се од северозапада ка југоистоку око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Највиши део је пространа површ под називом Равни Копаоник, а највиши врх је Панчићев врх (2017 мнв), затим Вучак (1936 мнв), Велика Гобеља (1934 мнв), Караман (1904 мнв), Мала Гобеља (1845 мнв), Кукавица (1726 мнв) итд… Иако је Копаоник најпознатији као зимски скијашки центар, његова распрострањеност нам пружа и многа друга задовољства у виду прелепих пешачких траса разних дужина, тежина и занимљивости које се обилазе. Довољно је отићи само мало даље од гужве хотела и самог насеља и осетити се потпуно слободан у прелепој природи која је заиста јединствена на овом месту. Навели смо неколико највиших врхова овог планинског масива, а овог пута ћемо и обићи нешто од тога. Равни Копаоник

Петак, 18. септембар:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 16.00 h. Идемо ибарском магистралом преко Чачка и Краљева, па уз Ибар до Јошаничке бање и пењемо се на Копаоник. Успут правимо једну до две паузе по потреби. На шест километaра од центра се налази одличан објекат у коме ћемо бити смештени, а очекујемо да ћемо тамо стићи око 22.00 часова. У „Вили Луна“ (www.vilaluna.net) нас очекују дво, тро и четворо креветни апартмани са кухињом и купатилом, па до одласка на спавање имамо слободне активности по вољи.

Невероватно пространство

Субота, 19. септембар:

Рано устајемо, доручкујемо и вршимо последње припреме за тај дан. Нашим возилом идемо до центра Копаоника и почињемо акцију. Од хотела Гранд идемо на Пајино пресло, па скрећемо на гребен Карамана.

Детаљ са гребена Карамана Поглед на Оштри крш са Мале Гобеље

Пролазимо врх (1904 мнв) и настављамо даље до врха Вучак (1936 мнв) одакле се спуштамо до Јарма. Од Јарма идемо даље поред хотела Сребрнац, долазимо до Зановети и пењемо се на Оштри крш (1741 мнв). Одатле имамо одличан поглед на суседну Велику и Малу Гобељу.

Идемо даље ободом Сувог јелка и подножјем Велике Гобеље долазимо до Мале Гобеље (1845 мнв).  Одатле се спуштамо преко Ћурчићке равни и стижемо до Лисичјих стена (1686 мнв).

Ћурчићка раван Лисичје стене

Даље идемо шумским путићем натраг до Јарма, а у повратку до центра Копаоникa нас очекује једна посластица коју нећемо да откривамо све док не будемо тамо. Дужина овог пешачења је око 19-20 км са укупним успоном и силаском од 750 m.

Кад дођемо до хотела (ако буде времена и ко буде желео), можемо да још мало уживамо у природи и да одемо до Маркове стене (1721 мнв). То је у оба правца још додатних 2,5 km са 100-ак метара успона. Минибус нас чека код хотела и враћа нас натраг у „Вилу Луна“ на вечеру и слободне активности до одласка на одмор.

Посластица У близини Јарма

Недеља, 20. септембар:

Устајемо такође рано, доручкујемо, пакујемо ствари и смештамо их у наш превоз. Идемо возилом опет до центра Копаоника и од Пајиног пресла преко Крчмар воде настављамо подножјем Панчићевог врха. Долазимо веома близу Небеске столице (1913 мнв) али се не пењемо на врх већ правимо паузу код археолошког налазишта Црквине (1793 мнв). Даље, крећемо у спуст преко Војетина, па поред рудника олова и цинка на Запланинама стижемо до водопада Јеловарник.

Водопад је званично релативно скоро откривен (1998-е године) од стране групе геолога, а до тада је за њега знало само локално становништво. Висок је 71 м, чине га три каскаде и представља други по висини водопад у Србији. Од подножја водопада се пењемо до врха па настављамо стазом преко Петрове равни. Долазимо до споменика НОБ-у на крају Брзећа (смер према Косову) где нас чека наше возило. Дужина пешачења овог дана је око 13-14 км са укупним успоном од 450 и спустом од 1050 метара. Дакле, доста лака тура с обзиром да се углавном спуштамо.

Водопад Јеловарник Археолошки локалитет "Црквине"

Ко не буде желео да прође целу трасу, има опцију да крене са групом и да дође само до Црквина, одакле се без проблема може истим путем вратити до центра Копаоника (стаза је маркирана тако да нема никаквих проблема) где ће га наше возило пребацити доле до Брзећа. Акцију завршавамо најкасније до 15.00 h, мало се одмарамо и крећемо за Београд. Враћамо се такође преко Краљева и Чачка, а паузу за ручак правимо у ресторану „Јеринин град“ код старе тврђаве Маглич.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА (минимум 14, максимум 20 пријава):

4.400 рсд

4.300 рсд за чланове Клуба са плаћеном чланарином

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, путарина, трошкови возача (спавање и храна), најам апартмана, боравишна такса, организацијски и остали трошкови.

У цену није урачунато: цена уласка у НП Копаоник коју је могуће да ћемо морати да платимо у случају да је почела примена одлуке коју је прописао ЈП „НП Копаоник“. Такса би требало да износи око 100 рсд по особи уколико није дефинисано другачије.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). Апартмани су опремљени кухињом, тако да је могуће самостална припрема оброка. У близини „Вила Луне“ је продавница, као и ресторан са добром храном. Такође се можемо договорити са власником да нам се спреми вечера (највероватније неки роштиљ или слично), а о томе се можемо договорити или на лицу места или непосредно пред полазак на акцију!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 18. септембра тачно у 16:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 20. септембра у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 h).

Акцију реализује

 Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.