Архива за Karpati

Анинска дендротерапија (Румунија)

Јесен је шарена и зато се гледа, а тај ћилим топлих боја најлепши је где су шуме разноврсног састава. Анинске планине у Националном парку Семеник (Западни Карпати) су управо такве и зато је то предео где увек проводим одмор средином октобра, када те дивне, стасите шуме горе у бојама. Ове јесени, поделићу то са вама, а одабрала сам нешто што до сада нисте имали прилику да видите… Ако вам кажем да идемо у Долину воденица, како вам звучи? Питомо, идилично, можда и са Штрумпфовима. Али није, јер се ради о велелепној кањончини, дуж ко води стаза, чији делови представљају некадашњу уску пругу којом је тутњао Ћира. Када сам га прошла, питала сам се, ко ли је ту икада млео житарице, јер воденица заиста има – тридесетак (?!)

Након тог подухвата, следи опуштајућа шетња Анинским шумама, од језера до језера, након чега постаје кристално јасно зашто сам акцију назвала баш овако! Пролазак грандиозног Гарлишта и очаравајућа шетња кроз jeсење Анинско шаренило, дароваће вам утиске за памћење! Анинске планине су богате импресивним садржајима, тако да је ово тек почетак и за ту прилику одабрали смо оне области Националног парка Семеник, које су (званично) у најстрожијем режиму заштите. 

 

Субота, 20. октобар:

ПОЛАЗАК: тачно у 6:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Морате доћи десетак минута раније, како бисмо кренули на време, јер нас чека 4 и по сата вожње и гранични прелаз. Путујемо преко Панчева ка Белој Цркви и граничном прелазу код Калуђерова. Успутну паузу не правимо, кафу понесите. Румунија није у еврозони, тако да ћемо размену евра за леје обавити у Оравици (неће вам требати много, а курс је одприлике 1 : 4,62).

НАПОМЕНА: Молимо вас да током граничне процедуре при уласку у Румунију не излазите из возила и да седите на својим местима, јер је вршљање ван возила чест разлог дужег задржавања на граници.

Улазак у кањонТребало би да пре 12 h стигнемо до Гарлишта – села одакле улазимо у кањон истоимене реке, или Анине (оба назива се једнако употребљавају, a популаран је и као „Долина воденица“). Пролазимо га узводно, до рударског градића Анина, што значи да ћемо у првој етапи проћи онај најживописнији и најдинамичнији део кањона, где су дубоки лонци, пећине и водопади, а после је траса мирнија и равнија. После 2,5 km хода колским путем, улазимо у кањон. Од петог километра, нижу се пећина, водопад, извор и још један водопад (кањон сам прошла у новембру, али водопади нису имали воде). Нешто пре 11-ог километра излазимо из кањона на колски пут кроз Вучју шуму (Tilva lupului), којим ходамо још 2,5 km, до магистрале, где нас чека наше возило. Пролазак овог кањона садржи извесне специфичности на које морате рачунати:

  • маркације су врло ретке и НИКАКО се не смеју испустити из вида, јер има делова који се не могу проћи без да сте тачно на траси;
  • има неколико потеза где је у зиду кањона уклинчен ланац за придржавање. Мимо њих се не може другачије проћи, због чега је НЕОПХОДНО праћење ознака;
  • пролазак овог кањона захтева труд, али пре свега стрпљење, јер ће подухват трајати до мрака. По изласку из кањона, на шумском путу ће нас вероватно затећи вече и потребно је понети чеоне лампе;
  • хода се стазом и гажења воде нема;
  • понети довољно воде за пиће, јер је неизвесно хоће ли је бити на изворима које пролазимо (река је бистра, али није за пиће);
  • као и за друге сличне акције, битно је да ходате пажљиво, како се не бисте повредили.

А што се тиче лепоте кањона, он је заиста особен, моћан и чини да се осећате тако маленим, али и великим, када га прођете. Његов амбијент пружа снажан осећај непосредног споја са природом. Mотива за фотографисање ће бити на претек, јер ћемо га затећи у бакарном издању! Бројне су старе воденице, претежно њихови камени остаци, али и једна коју су рестаурирали. На овом снимку можете видети како изгледа пролазак Долине воденица од Гарлишта до Анине. Екипа са снимка је акцију извела касније, у новембру и пејсаж је знатно сиромашнији, али се зато добро виде детаљи, важни за пролазак и то ће вам бити од користи да се боље спремите. Иначе, овај кањон је под строгом заштитом.

Пред Анином, на путу нас чека комби, којим се одвозимо до комфорног, планинског хотела „Маргитас“, где вечерамо и ноћимо. Цена пансионске вечере је 25 леја (5,5 €). Није обавезно, можете јести и своју храну.

Недеља, 21. октобар:

После јучерашњег подвига, данас је планирано опуштање у виду шетње од језера Маргитас до језера Бухуи, кроз јесење шаренило прелепих Анинских шума! У 8:00 h, после доручка, напуштамо хотел. Цена пансионског доручка је 15 леја (3,5 €). Возило са стварима одлази на место где ће нас сачекати, а ми носимо само оно што нам је потребно за пешачење до 15 h. Иначе, ова област површине 255 ha ужива најстрожију заштиту у оквиру Националног парка.

Ходамо шумским путем подно Медвеђег врха (Culmea Ursilor) и пролазимо пећину Pestera Buhui, из које излази истоимена река. Ту су и pestera Cuptоare и трећа, безимена у коју понире река Бухуи, али су оне теже приступачне. За улазак у пећину Бухуи, неопходна је чеона лампа.

После 8 km хода, стижемо до језера Бухуи, чије је окружење идеално за ручак. Дрвене клупе и кућице, мали фудбалски терен, а мало дубље у тим шумама, на 640 m надморске висине извире Караш (област под строгом заштитом). Призор овог језера у јесењем издању је као фото тапет!

Након предаха, настављамо даље према Анини, ка нашем возилу које нас чека код једног ловачког комплекса, Ту је „опасан“ пас чувар, а преко пута, у ограђеном простору и неколико срна.

  

Полазимо. До границе имамо сат вожње, а по уласку у Србију, до Беле Цркве још 20 минута и aко стигнемо до 18:00 h направићемо паузу у ресторану „Клуб“. До 20 h крећемо за Београд.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима и чеоне лампе. Наравно, прво спакујте пасош! У хотелу нам је на располагању вечера и доручак, а за успут – храна из ранца.

НАПОМЕНА: у кањон се улази искључиво у гојзерицама!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  40 €  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, смештај  и организационе трошкове.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија). Пријављивање подразумева достављање података неопходних за пут (име и презиме, број пасоша) и измирење аконтације у износу од 20 €.

                Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић        и        Немања Манчић

                  065 377 14 74                   064 878 78 78

                  gordana@serbianoutdoor.com                    nemanja@serbianoutdoor.com

 

Поглед на кањон Гарлишта и Могила са Височија

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ВИСОКЕ ТАТРЕ – моћ природних лепота, еруптивне снаге, у пуном изражају!

 Татре су планински венац на граници Словачке и Пољске и представљају највиши део Карпата. Највећи део и  највиши врхови овог венца налазе се у Словачкој  међу којима је и највиши, Герлахов врх (Gerlachovský štít) са својих 2.655 m надморске висине. Долина реке Вах дели Татре на Високе и Ниске. Иначе, са преко 24 врха виших од 2.500 m надморске висине, оне су једини алпски предео у целом Kарпатском масиву, дугом 1200 km.Када се има жеља да се такав један простор доживи, намеће се сложена дилема – одакле почети и како их најбоље представити? Због свега наведеног биће то део гранитне раскоши која почива на територији Словачке. Критеријуми за даље сужавање избора били су: амбијентална лепота, географски смисао и историјски значај. Сходно томе, извесно су то сами по себи:  Криван, Бистра Лавка и Копровски штит, јер су идеално распоређени на трасама између главних речних долина: Бели Вах, Белански, Фуркотски и Хинцов поток. Криван је национални симбол, док су остала три врха тек повод да се прођу изузетно лепе и популарне трасе са више ледничких језера.

   

Зашто не Герлах? Једноставно зато што то захтева специфичну техничку опремљеност и одређен степен знања стеченог на алипинстичким курсевима, а то је ван оквира деловања нашег Клуба. Тај врх је спортски изазов за обучене људе, а и такви, за овај успон морају имати тамошњег специјализованог водича. За нас, Високе Татре пружају више него довољно изазова за које нам није потребно више од руку и ногу, да бисмо у њима уживали у потпуности.

Пошто сте већином нестрпљиви, дајемо на почетку табеларни приказ плана. Све после тога биће подробнији опис садржаја прoграма. Инсистирамо да га прочитате, ако сте заинтересовани. Ми од учесника очекујемо да је упознат са програмом, а Високе Татре да има одличну кондицију! Група је формирана и даље пријављивање биће могуће једино путем замена, ако одустане неко од учесника.

четвртак, 5. јули Полазак из Београда у 6 h, преко Хоргоша, посета Будимпешти (2 сата).  Пауза у Банској Бистрици (1 сат). Долазак у Штрбу и смештај. Трајање вожње 9 сати + два гранична прелаза.
петак, 6. јули Успон на Криван. Најјача тура! На врх полазимо од Три Студнички, а спуштамо на Јамске плесо. Повратак у вилу.
субота, 7. јули Успон на Фуркотски штит: Млинићка долина (водопад Скок и Capie pleso), Бистра Лавка, Фуркотски и Храби врх, Фуркотска долина (Горње и Доње Валенбергово језеро). Поподне крај Штрбског језера.
недеља, 8. јули Успон на Копровски штит Менгусовском долином, од Попрадског до Великог Хинцовог језера и даље до Копровског врха.  Ноћно путовање до Београда. Трајање вожње 9 сати + два гранична прелаза. Долазак у раним јутарњим часовима.

Четвртак, 5. јули:Будимпешта - Ланчани мост

ПОЛАЗАК тачно у 6:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Дођите 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку. До Хоргоша нас дели 2 h 15 min вожње, а до Будимпеште још сат и по и ту ћемо имати двочасовну паузу, за посету граду. Уколико задржавање на граничном прелазу са Мађарском пређе оквире процењеног, посете Будимпешти неће бити.

Банска БистрицаOд Пеште до границе са Словачком дели нас сат и по вожње. По уласку у Словачку, за сат и по стижемо у идиличан градић Банска Бистрица, где ћемо се задржати сат времена.

Пут настављамо преко НП Ниске Татре, право до виле „Боба“, где ћемо бити смештени током боравка у Словачкој. Дотле нам треба такође сат и по вожње. Вила Боба је комфорна и пружа пуну удобност. На располагању су нам две собе 2+2 (један дупли лежај + два кауча), две собе 4+1 (један дупли лежај + тросед + кауч), једна соба 3+1 (1 дупли лежај + 1 лежај + 1 кауч) и једна соба 4+0 (1 дупли лежај + два соло лежаја). Све собе имају купатило, тоалет и TV, а располажемо и са опремљеном кухињом где можемо сами спремати своје оброке.

Вила "Боба" Вила "Боба" Вила "Боба"

Из ове долине пред нама се уздижу величанствене Високе Татре – први европски прекогранични национални парк основан 1948. године у Словачкој (Tatranský národný park), а 1954. и у Пољској (Tatrzański Park Narodowy). Оба парка су 1993. уврштена у UNESCO-ву листу резервата биосфера (MAБ подручја, скраћено од „Man and Biosphere“). Поред амбијенталних карактеристика, које „пију из очију“ и врхова који изазивају страхопоштовање, ту су и многе ретке и ендемске биљне и животињске врсте.

Неће бити лако, али бићемо поносни када се будемо враћали! Зато, лепо спавајмо, пут је био дуг, а сутра нас чека солидан напор. Препорука је да на починак увек идемо раније, јер за планиране дневне активности са оваквим степеном тежине, морамо бити одморни!

 

Петак, 6. јули:

У Словачкој кажу да ко се није попео на Криван, тај није Словак! А обзиром да је данашња мисија кондиционо најзахтевнија у 8:00 h крећемо ка полазној тачки успона до које стижемо за пола сата вожње. Успон почињемо од Три Студнички (Tri studničky  Три бунара на словачком) обележеном шумском стазом поред Партизанског бункера и даље ка врху од кога нас дели 5,7 km са чак 1.280 m успона!

Криван (2494,7 m) је  национални симбол Словачке. Зову га и словачки Матерхорн, представља симбол слободе и независности – понос Словачке, а налази се и на Словачком евру. То је најзападнији врх Татри и целог масива Карпата, са кога се пружа величанствен поглед на добоке усеке, провалије и велика горска језера у наставку планинског ланца ка истоку. На основу визуелног процене, Криван се такмичио за статус највишег врха Високих Татри са Ломничким врхом, који доминира погледом са истока, све до 1793. када се шкотски лекар Роберт Таунсон попео на оба врха и дао њихове релативне надморске висине. Међутим, пошто се подиже са дна Копровске долине, Криван има највећу висину од своје базе у читавим Татрама, тако да ћете и данас чути да је он највиши, али се то не заснива на мерењима, већ визуелној импресији.

У својој књизи путовања, објављеној 1693. године, Daniel Georg Speer, наводи легенду  која објашњава како је Криван добио свој облик. Луцифер летео је преко Татра и носио неке људе у пакао. Међутим, дотакавши стопалом Криван, врх се накривио а Ђаво изгуби равнотежу, испустивши грешнике који тако населише округ Липтов. Записи рудара о Кривану датирају из прве половине  XV века. Њихово присуство се повећало током златне грознице у  XVI веку и претпоставља се да су неки од рудара стигли до врха, обзиром да су остаци њихових барака опстали под Прехиба гребеном на висини од око 2.000 m до данашњих дана, а највише, давно напуштено окно, налази се на само 60 m под врхом. Комерцијална експлоатација скромних наслага злата откривених у Кривану показала се једва одрживом и напуштена је у XVIII веку.

Доктор Таунсон је пружио доказе да је Криван био повремено планинарско одредиште већ у другој половини XVIII века. Његов водич из Важеца био је на врху неколико пута раније, а Таунсон га је видео како сакупља мале кованице испод камена на врху, где су их планинари остављали за срећу. Званично, први човек чији је успон на Криван забележен је лутерански пастор Андреас Јонас Цирбес, 4. августа 1773. године.

На YouTube постоји безброј снимака са успона на Криван (претражите под називом Výstup na Kriváň), што веома олакшава представу о томе шта нас чека. Од свега планираног за овај пут, ово је најзахтевнија траса! У нижим партијама (на почетку и на крају) ходамо уређеном шумском стазом по претежно земљаном терену. Са висином, превагнуће каменита подлога. На стени се крећемо полако и пажљиво, без дужих пауза, осим на самом врху.

Са врха се пружају фасцинирајући видици на лепоту суровости ових моћних планина, чему умногоме доприноси и призор неприступачних Терианских језера. Обзиром на свој положај, Криван даје идеалну позицију за панорамски поглед на венац високих Татри. Кад се то види, заиста се не жале уложени напори!

Са врха се спуштамо према Јамском језеру (Jamske pleso), до излетничке колибе на магистрали, где нас чека комби, а то значи 1.210 m спуста дуж 7,5 km стазе! Након освежења, враћамо се удобности наше виле до које стижемо за 15 минута вожње. Једно је сигурно: одлично ћемо спавати! 🙂

 Доње Терианско језеро, усађено у цирку 

Субота, 7. јули:

Данашња траса је изузетно атрактивна и спада међу најпопуларније међу планинарима који походе Татре: пролазак Млинићке и Фуркотске долине, четири језера, један водопад и два врха! У 8:30 h полазимо ка Штрбском језеру (Štrbske Pleso) и од чате Солишко (крај жичаре) улазимо у Млинићку долину. Стаза прати Млинићки поток који извире на 1.800 m надморске висине. Пролазимо и предиван водопад Скок на 1.740 m надморске висине и настављамо даље до језера Капи (Capie pleso на 2.080 m надморске висине), где почињемо успон уз кулоар до Бистре Лавке (Bystrá Lávka, 2300 m) на седло (Bystré sedlo) са којег се даље пењемо на Фуркотски (2.403 m) и Храби (2.428 m) врх.

На неким деловима ове стазе се сусрећемо са челичним ланцима за које се придржавамо – понесите рукавице како бисте избегли жуљеве! Фуркотски врх је на 260 m, а Храби на 500 m од Седла. Ко не жели до њих, спушта се у Фуркотску долину и чека остатак групе крај Горњег Валенберговог језера. Када се спусте сви, настављамо низ предивну долину ка Доњем Валенберговом језеру и даље, све до места када се стаза сасвим приближава Фуркотском потоку. Ту се одвајамо лево и пењемо (130 m) до колибе под Предњим Солишким врхом одакле се жичаром спуштамо до Штрбског језера где проводимо остатак поподнева.

 Capie pleso Водопад "Скок" Горње Валенбергово језеро

Недеља, 8. јули:

Дан пред повратак је испуњен успоном на Копровски врх (Kôprovský štít, 2.367 m) предивном трасом дуж Менгусовске долине до Великог Хинцовог језера. Она је за нијансу краћа од претходних, због чега смо је и распоредили пред пут, мада на оваквим теренима дужина трасе није показатељ тежине и времена које захтева за савлађивање.

Попрадско језера Попрадско језеро Копровски врх

Ујутро се поздрављамо са нашим домаћинима, напуштамо вилу у 8:30 h, са стварима и одвозимо се до Попрадског језера (Popradské Pleso), одакле почиње стаза. Попрадско језеро је заиста бајковит призор, дивне четинарске шуме око тиркизно зеленог планинског језера, а изнад њега горостасни врхови…  Стаза уз Менгусовску долину прати Хинцов поток и пролази између Малог и Великог Хинцовог језера (Hincove plesá).

Са те стазе се иначе одваја и она која води на врх Риси (Rysy, 2.503 m), али тамо ћемо из Пољске, наредне године. Иначе, Велико Хинцово језеро је највеће у Словачком делу Високих Татри. Одатле, десно се одваја стаза за Менгусовско седло, а ми ћемо лево на Копровски врх.

Овај снимак ће вам одлично дочарати трасу, која се, и ако је краћа од претходне две, никако не сме подценити, јер нам до врха треба добра 4 сата, а враћамо се истом стазом. Сам врх ће тај труд наградити предивним видицима. Махаћемо Рисију за следећу годину и кренути назад надахнути Татранском магијом… На пут полазимо до 18 h.

Небеско огледалце (Велико Хинцово језеро) Велико Хинцово језеро Велико Хинцово језеро

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: обзиром да се ради о високогорству, нема компромиса око опреме, ходамо у гојзерицама, а облачимо се слојевито, рачунајући на чињеницу да са висином пада температура. Капу и рукавице понети обавезно! Даље, потребни су штапови, мали ранац са водом и храном током успона. Такође, обавезно се треба заштитити од сунца, јер се лако и брзо изгори без заштите. Рукавице такође немојте заборавити; осим што су саставни део обавезне опреме у високогорству, биће важне и због придржавања за ланце!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

130 € + 1.500 дин

Због карактера акције и природе терена, број учесника је ограничен на 18.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Описане трасе нису за почетнике. Учесници морају имати одличну физичку кондицију и високогорско искуство.
  2. У овој акцији не могу учествовати они који никада раније нису ишли са КАУП-ом и чије нам искуство и способност на сличним акцијама није познато.
  3. Учесници морају бити осигурани. Осигурање није уобичајено, путно и здравствено, већ обухвата ризичне околности високих планина. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 600 дин.
  4. Све време, од поласка до повратка смо у истој временској зони.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Пријава учешћа подразумева достављање свих неопходних података (име, презиме, број пасоша и јмбг због полисе, контакт телефон и е-адреса) и измиривање аконтације. Подаци се достављају искључиво путем мејла, ради боље прегледности. На тај начин ће ваше пријаве бити уредно евидентиране. По Правилнику, у случају одустајања, новац се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања). За сада на слободно место чека двоје прекобројних.

      Акцију реализују:

Гордана Атанасијевић       и       Ненад Царевић

             065 377 14 74                   064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

НП Домоглед, долина реке Черне (Румунија)

Јужни Карпати се протежу кроз Румунију и Источну Србију. У Румунији се још називају Трансилванијски Алпи и чине границу покрајина Влашке и Трансилваније. Њихов највиши врх је Молдовеану. Черна је река која извире у Средњим Карпатима и улива се у Дунав, који се пробија између Румуније и Србије, чинећи Ђердапску клисуру. Масив Карпата се завршава у источној Србији и на њих се наставља Стара Планина. Река Черна пролази кроз Национални парк Домоглед, где је усекла своју долину између планина Годеану и Черне са једне и Валканулуи и Мехединци са друге стране.

  

Петак, 19. мај:

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125, тачно у 16:00 h. Путоваћемо Ђердапском магистралом и уз краће успутне паузе, на нашем одредишту ћемо бити око 23 h. Сместићемо се у пансиону Думбрава. Постоји могућност спавања и у сопственим шаторима.

Субота, 20. мај:

Шетња овог дана ће започети у 7.30 h. Непосредно крај пансиона крећемо да пратимо кањон реке Тасне, а потом излазимо на стеновити гребен дужине 3 km који доминира овим делом долине. На том делу се налази и један од значајнијих врхова планине Мехединци, а то је Пиетреле Албе 1335 m или Бела Стена. Дужина стазе незнатно прелази 20 km, а висинска разлика у пењању 1100 m и силаску 1100 m.

Недеља, 21. мај:

И овог јутра у исто време крећемо из пансиона, али овога пута на другу страну, на планину Черну. Лаганом стазом od 2,5 km сa 400 мнв. ћемо доћи до предивног водопада Вантуратоареа. Један је од највиших у Румунији и сигурно најлепших са 45 метара висине слободног пада налази се на речици Огашул Слачини. Даље ћемо наставити ка једном видиковцу са којег се пружа поглед на читаву долину и језеро које се формирало подизањем бране на реци Черни.

За Београд ћемо кренути око 15 h, где би требали стићи до 23 h.

ОПРЕМА:  гојзерице, штапови за ходање, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа прилагођена временским приликама, батеријска лампа.

Не заборавите пасош, прво њега спакујте!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.100 дин + 20 €

3.000 дин + 20 € за чланове са измиреном годишњом чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Алцију реализује Ненад царевић:

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Карпатски висови – Царку (2190 m)

Јужни Карпати, са својих десетак гребена чији врхови прелазе 2000 метара, сигурно су најпопуларнија дестинација за планинске авантуристе у Румунији. Ове монументалне планине огромном површином коју заузимају пружају прилику и за праве, вишедневне пешачке пустоловине под пуном опремом, а ми вас овога пута водимо на Царку, најзападнији врх Јужних Карпата виши од 2000 метара, и уједно најближи такав Београду. Биће то сјајан, лагани увод у карпатско високо горје за све оне који са њиме немају довољно искуства, и прилика да са озбиљне висине обухватите погледом бескрајне гребене који се пружају даље ка истоку, распаљујући машту новим идејама и пустоловним жељама.

Царку је пред нама - ово је успон који треба савладати од језера Кунту

Царку је пред нама – ово је успон који треба савладати од језера Кунту

Иако висок нимало наивних 2190 метара, Царку је један од лакших високогорских успона у Карпатима. Близина асфалтног пута, односно чињеница да се налази на периферији огромног пространства дивљине које се наставља ка истоку преко венца Годеану и Ретезат планина, чине га доступним чак и за једнодневне излете, без потребе ношења опреме за вишедневну пешачку експедицију са собом.

Језеро Кунту - ту ће нам бити камп

Језеро Кунту – ту ће нам бити камп (ту кунтамо – лако за памћење 🙂 )

На његовом североисточном прилазу налази се лепа тачка са које се може кретати у завршни поход – језеро Кунту, где постоји и истоимени планинарски дом (у којем смо успели да обезбедимо одређени број лежајева за учеснике акције по цени од 15 леја, која није урачуната у котизацију, односно плаћа се на лицу места). Ово језеро, смештено на око 1600 м надморске висине, уједно је и граница између шумског и појаса пашњака, а простор око језера пружа и добре услове за камповање. Раскошне, доминантно четинарске шуме на путу до језера, пуне су гљива и разноврсног планинског цвећа, а кажу да је ово и једно од највећих станишта медведа у Карпатима (без бриге, још није забележено да су на овој стази меде узнемиравале планинаре). Ево како ће изгледати наш опуштен високогорски викенд

DSC_9968 DSC_7873
DSC_7857 DSC_7777

Сатница пута
13.08.2016.

Полазимо из Београда са паркинга испред клуба (Устаничка 125 ц) у 6:00. Границу прелазимо код Беле Цркве (прелаз Калуђерово) и на путу према Царкуу правимо краћу паузу на прелепом водопаду Бигар, који се налази на северном ободу националног парка Нера-Беушница:

Одатле продужавамо преко Борлове према превоју између Царкуа и врха Мунтеле Мик, где напуштамо аутобус и крећемо лепом шумском стазом по гребену ка језеру Кунту. Очекивано време пристизања до ове, полазне тачке пешачења, је око 14:00. До кампа поред језера Кунту имамо пар сати лаганог хода. Када стигнемо постављамо логор, спремамо чорбицу и дружимо се у природи док нас не сустигне сан. Ходаћемо лагани, јер ће камп опрема (шатори и вреће за спавање) до логора бити пребачени теренским возилом.

14.08.2016.

Будимо се у 7:00, доручкујемо, и до 8:00 са минимумом терета крећемо на успон (главнина ствари може остати поред језера, јер се ту враћамо, а наши људи који не иду на врх ће чувати ствари). Када се око 15:00 вратимо са врха таман ће нас сачекати топао ручак, а затим пакујемо опрему и продужавамо до нашег превоза, који ће нас вратити у Београд до поноћи.

DSC_7805

Потребна опрема

За овај излет потребна вам је опрема за високогорске успоне, што значи пре свега квалитетна, издржљива обућа погодна и за кретање по каменитом терену (добре гојзерице или јаке трекинг патике, не неке патикице за одлазак на плажу). Препоручљиво је и да имате штапове за ходање, а кишна кабаница и заштита против ветра је чак и у летњим условима пожељна мера предострожности на вишим планинама.

Уколико сте се определили за камповање, подразумева се и да ћете имати сопствени шатор (или договорено место у нечијем шатору), подлошку и врећу за спавање. Иако храну у логору (вечеру у суботу и ручак у недењу) ми припремамо, потребно је да имате сопствени прибор за јело (посуду, кашику, виљушку и нож). Ако бисте радије да преспавате у планинарском дому него у шатору, није лоша идеја да, због скромних услова смештаја, ипак понесете сопствену врећу за спавање.

DSC_7889 DSC_9996

Техничка и кондициона тежина успона

Ово свакако не спада у теже успоне у Карпатима (ни кондиционо ни технички), али један успон на којем треба савладати чак неких 900 м висине свакако не треба потценити. Додуше, ми смо излет тако конципирали да ће се трећина овог успона превалити првог, а две трећине другог дана, чиме ће овај излет постати доступан и за људе просечне кондиције и нешто слабијег темпа. Стаза до језера Кунту је већим делом солидан шумски пут, местимично помало нераван и каменит, али свакако из песпективе пешака лак (и успон је веома постепен). Друга половина стазе, од језера Кунту до врха, осетно је стрмија од прве, и представља комбинацију кретања преко пашњака и каменитим колским путем ка метеоролошкој станици на врху. Иако тежи од првог, ни за овај део не сматрамо да је особито тежак нити да тражи ишта више од просечне физичке кондиције и планинарског искуства. Ниједан сегмент успона на Царку не подразумева коришћење ужарије или било каквих техничких помагала, тако да ризичних делова, у летњим условима, нема.

Котизација (урачунати су чорба у суботу и ручак у недељу)

4.100 динара
(100 динара мање за оне који су измирили чланарину)
Резервација је валидна уз уплаћену аконтацију од 2000 динара

Акцију реализују:

Александар Вељковић
sale@serbianoutdoor.com

Гордана Атанасијевић
gordana@serbianoutdoor.com

Напомена: Молимо да пријављивање вршите искључиво путем пријавног формулара испод. Током јула и прве половине августа организатори ће бити готово све време на терену ван Београда (један део тог времена и ван Србије), тако да су изгледи да их можете добити телефоном минимални (притом и ако успете да их добијете неће бити у могућности да телефонским путем евидентирају вашу пријаву). Након послате пријаве, неко од организатора ће вам се благовремено јавити са даљим инструкцијама.

водопад Бигар је посебна посластица на путу до Царкуа :-)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

КАПИЈА КАРПАТА – Мехединци планине и бања Херкулане

Када од бање Херкулане кренемо узводно прелепом, 80 km дугом долином реке Cernei (Црне реке), раскошна природа која нас окружује оставља без даха – атрактивне кањонске литице са којих се обрушавају водопади, безброј поточића који се кроз минијатурне кланце сливају са шумовитих падина Мехединци планина с десне и Годеану планина и неколико језера стварају утисак да смо ушли у једно чаробно царство дивљине, које нам лагано разоткрива своје тајне. Ова долина на неки начин представља капију Јужних Карпата, предворје огромног простора високих планина величанствене лепоте. На овом излету ми вас водимо у обилазак њених најлепших делова.

Шта ћемо све обићи за два дана?

  • водопад Вантуратоареа, један од најатрактивнијих и највиших у јужним Карпатима
  • кланце Коркоајеи и Теснеи
  • термалне базене бање Херкулане
  • Варфул Стан, 1.466 м високи, највиши и најатрактивнији врх Мехединци планина
Водопад Вантуратоареа Кланац Коркоајеи
Бања Херкулане Варфул Стан

За смештај су нам на располагању две опције – удобне собе мотела Думбрава (доплата 12 евра) или камповање у оближњем кампу поред реке (цена 5 леја, односно 1.1 евра по шатору, плаћа се на лицу места).

Мотел Думбрава

Мотел Думбрава

ПЛАН ПУТА

Субота, 7.5.2016.
Полазимо са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6:00. До бање Херкулане, са краћом паузом на Лепенском Виру, уз прелазак Румунске границе на Ђердапу, путујемо око 6 сати. Уз краће задржавање у центру бање Херкулане ради размене новца до мотела Думбрава стижемо између 12 и 13 h. Након распоређивања по собама (они који су се определили за хотелски смештај) ручамо (било храна из ранца, или ручак у ресторану хотела Думбрава), а затим крећемо у шетњу до водопада Вантуратоареа.

Cascada VanturatoareaCascada vanturatoareaCascada Vanturatoarea

Tesnac TesneiИако је траса дуга тек око 2,5 км (у једном смеру), с обзиром на чињеницу да се савлађује чак неких 400 метара успона, треба је озбиљно схватити. Очекивани повратак са водопада је до 17 h. До краја дана можете изабрати једну од две опције – купање на термалним базенима 7 Izvoare (седам километара удаљеним у смеру бање, превоз нашим минибусом), или пролазак теснаца Теснеи (до краја теснаца има 4,5 км, мада се не мора ићи до краја – повратак је истим путем). По повратку организујемо дружење у кампу уз вечеру уз логорску ватру, а ко жели може да вечера и у ресторану мотела Думбрава.

Недеља, 8.5.2016.
Будимо се око 7 h, доручкујемо, пакујемо и спремамо за полазак у 8:30 h. Возимо се неких 30 км узводно долином реке Чернејдо полазне тачке за обилазак чувеног минијатурног кањона Коркоајеи. Шетња уређеном стазом кроз овај кањон је кратка, свеукупно са повратком не прелази 2,5 км, али је изузетно атрактивна. Очекујемо да ћемо обилазак кањона завршити до 10:30 h, а затим се враћамо у минибус и упућујемо ка полазној тачки успона на Варфул Стан.

Cheile CorcoaieiCheile CorcoaieiCheile Corcoaiei

Cheile Corcoaiei

Укупна дужина трасе успона на Варфул Стан је 11 км, и не враћамо се истим путем, већ нас превоз дочекује на крајњој тачки силаска, у долини реке Чернеј. Иако смо се определили за лакши смер, ово ипак није траса за почетнике. Кренућемо са надморске висине од око 900 м, што значи да нас чека неких 550 м успона, након чега следи 1.050 м лепог, веома атрактивног спуста.

Varful StanVarful Stan

Varful Stan11781628_854089094698441_8080410322906210599_n

Као што и са фотографија можете видети, ова траса са својим крашким тереном у многим елементима подсећа на успоне на планине попут Ртња или Бељанице, пружајући обиље лепих видика и експонираних гребенских деоница, а погледи само пуцају на атрактивне гребене виших Годеану и Ретезат планина. Све у свему празник за очи и душу сваког правог љубитеља природе 🙂

Varful StanVarful Stan

Varful Stan

Очекивано време завршетка успона на Варфул Стан је 18 h, након чега нас дочекује наш превоз и враћа за Београд, где ћемо стићи око поноћи.

ОПРЕМА:  гојзерице, штапови за ходање, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа прилагођена временским приликама, батеријска лампа, опрема за базен.

НАПОМЕНE: Због природе акције и терена ићи ће мања група – обезбедите место на време!

С обзиром да путујемо у иностранство, неопходно је да поседујете важећи пасош (приликом слања пријава молимо да нам пошаљете број пасоша).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.400 дин + 12 € (за ноћење у мотелу)
или
4.400 дин + 1,1 € (за ноћење у кампу)

за чланове клуба износ котизације је нижи за 100 дин

DSC_2031Молимо да ПРИЈАВЉИВАЊЕ извршите путем формулара на крају ове најаве, а додатне информације можете добити путем доле наведених бројева телефона или електронске поште, као и средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“ – ако користите Google мапе, довољно је да у претрагу укуцате КАУП или Клуб Активних Уживалаца Природе )

Акцију реализује
Александар Вељковић

064 441 6329 (у случају недоступности пробајте +40 73 778 1669, али је најсигурнија комуникација путем електронске поште)

sale@serbianoutdoor.com

Varful Stan

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПРОЈЕКЦИЈА: Карпати

Карпатски венац одликују невероватне лепоте, пространства и висине, а ове године део тога нам је на располагању у овогодишњем календару активности. Прича о Карпатским авантурама пасионираног заљубљеника Карпата, Саше Вељковића биће прилика да сазнате и видите неке од куриозитета које красе ове предивне планине, као и да се детаљније упознате шта је од свега тога ове године спремљено за нас!

Улаз је слободан, добро нам дошли! 🙂

ПРОЈЕКЦИЈА: Карпати

Карпатски венац одликују невероватне лепоте, пространства и висине, а ове године део тога нам је на располагању у овогодишњем календару активности. Прича о Карпатским авантурама пасионираног заљубљеника Карпата, Саше Вељковића биће прилика да сазнате и видите неке од куриозитета које красе ове предивне планине, као и да се детаљније упознате шта је од свега тога ове године спремљено за нас!

Улаз је слободан, добро нам дошли! 🙂

ПРОЈЕКЦИЈА: румунски Карпати

Пространства Карпатског масива у суседној Румунији предмет су изузетног интересовања активних уживалаца природе разних жанрова. Та непрегледна пространства нам нису далеко, а у својим недрима скривају бројне природне вредности. Постоји и понуда смештаја за овакву врсту путника, а може се коначити и под ведрим небом, што је за овакав предео, рекло би се – ултимативно. Постоји можда један технички проблем: све је то превелико за пешака. Али у комбинацији са теренским возилом, Карпатске експедиције пружају врхунски доживљај!

PROJEKCIJA_Kaarpati

 

Последњих година, Александар Вељковић, наш вечерашњи предавач, сваког лета изводи ову експедицију, а последњи пут, водио је и саме Румуне, тако да  ћете имати прилику да од пасионираног и посвећеног познаваоца овог дела Карпатског масива, добити најквалитетнији приказ овог предела, филмске лепоте.

Пројекција ће се одржати у сали Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“), са почетком у 20.15 h. Улаз је слободан, добро нам дошли!

Загајичка брда

У Делиблатској пешчари смо већ били зимус и дивно смо се провели по лепом фебруарском дану. Сада идемо опет у те крајеве, али овај пут на нестварно лепа Загајичка брда. Када их човек први пут види, помисли да је одједанпут ушао у неку књигу пуну бајки и тајанствених прича. Брдашца која се преливају као таласи неког великог зеленог мора, ливаде препуне пролећног цвећа, поглед са врха на Вршачке планине и даље на Румунске Карпате, тајанствене стазице кроз атрактивну шуму Думаче и много тога другог су нешто што ћемо видети и засигурно памтити. Такође се надамо да ће цвет Гороцвета да нам се покаже у свој својој лепоти. Али запамтите, њега смемо само да гледамо и да сликамо, никако да беремо пошто је то законом најстрожије забрањено.

Загајичка брда Загајичка брда Гороцвет (Adonis)

И ако по свом изгледу подсећају на пешчане дине прекривене вегетацијом, Загајичка брда у ствари немају исто геолошко порекло са Делиблатском пешчаром. Она, заједно са Думачом представљају најрепрезентативнију геоморфолошку формацију банатског лесног платоа и панонске низије. Лес је иначе еолски седимент прашинастог облика и жућкасте боје састављен углавном од кварца и фелдспата. Делиблатска пешчара је настала од силикатно-карбонатног песка, плавина банатских река и наноса Дунава, које су ветрови леденог доба са њихових обала разнели у правцу северозапада и засули баш тај претходно формирани лесни плато.

Загајичка брда Загајичка брда

План за ову акцију је следећи:

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 7.00 h. Идемо преко Панчева и Ковина и долазимо до села Гребенац које је иначе родно место нашег познатог песника Васка Попе. Од Гребенца крећемо на трекинг, улазимо у пешчару и идемо јужним ободима Загајичких брда. Пролазимо један од противпожарних торњева, идемо још неко време пешчарским путем и онда долазимо до самих брежуљака Загајичких брда. Пролазимо између њих и пењемо се на врх најпогоднијом путањом.

Загајичка брда Загајичка брда

Највиши врх је на висини од 256 mnv и ту је постављен споменик-пирамида, као и табла са основним информацијама о овим крајевима.

Загајичка брда Загајичка брда

Настављамо даље према југу, па скрећемо на исток и улазимо у шуму Думача.

Врх

Крећемо се шумским стазама и спуштамо се натраг у правцу Гребенца.

Загајичка брда Поглед на Вршачке планине

По силаску и изласку из Думаче пролазимо још један интересантан део са називом Јаруга и долазимо до Гребенца тј. до тачке одакле смо кренули. Овај круг ће бити дужине око 16,5 км са укупном висинском разликом од 270 m у успону и силаску. Извора воде успут нема, тако да је потребно понети довољне количине.

чека врх Загајичка брда

Али то није све. Пошто је овај круг по Загајичким брдима доста лаган и може га проћи свако са просечном кондицијом, за оне којима то није доста имамо и додатак. Доћи ћемо превозом од Гребенца до места одакле ћемо да препешачимо додатних 7 km (3,5 km у одласку и 3,5 km у повратку) стазом паралелном са каналом ДТД. Идемо да видимо филмско село које је изграђено за потребе снимања филма „Свети Георгије убија аждаху“ а које се налази на самој обали Дунава. Преко пута се одлично види Рам и његово утврђење, а такође и непосредни додир са прелепим Дунавом и поглед на суседну Румунију ће да употпуни читав доживљај. Они који не буду желели да иду на овај додатни део, сачекаће нас на пешчарским ливадама и уживаће у слободном времену за одмор. На крају свега при повратку за Београд, свратићемо до неког успутног ресторана (или у Кајтасову или у Старој паланци) на окрепљење и опуштање.

приказ трасе на Гуглу

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

1.250 дин.

1.150 дин за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

У случају преко 40 пријава, цена се смањује за 200 динара.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима између 21 и 22 h.

 Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Загајичка брда На врху Загајичка брда

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.