Архива за kanjon Resave

Знамења Горње Ресаве: манастир Манасија, Лисине, Бушан камен

Ресавски крај је готово свима познат по својим природним лепотама, а КАУП још познатији по томе што природне бисере овог краја промовише и представља уживаоцима природе. Са другарима из КАУП-Ресавица настављамо са представљањем великог природног богатства овог краја. У Горњој Ресави, пределу нарочитих природних лепота, постоје званично шест споменика природе: Ресавска пећина, Радошева пећина, Велика Атула, Бушан камен, Јама Вртачеље; Хидрокомплекс лисине са водопадом Велики Бук и Великим Врелом; три строга резервата природе: Винатовача, клисура реке Ресаве, и кањон Суваја; меморијални споменик природе Мијајлова јама; природни простор око непокретног културног добра манастира Манасија; и још пуно природних објеката који немају никакав вид заштите: водопад Прскало, Ивков понор, Речке, понор реке Некудово и Клочанице…

На овај начин желимо да вам покажемо део кањона Ресаве; Хидрокомплекс „Лисине“ са водопадом Велики Бук, извором реке на којој се налази водопад „Велико врело“ и још један мање познати, а ништа мање леп водопад у близини Великог Бука; Бушан камен као и кањона реке Чемернице до места где се види и улаз у пећину  Велика Атула.

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) и тачно у 7.00 h полазимо аутопутем ка Свилајнцу, oдакле натављамо ка нашем првом одредишту – манастиру Манасија.

Константин Филозоф је записао да је Деспот Стефан Лазаревић, тржећи где би подигао обитељ, стан за ћутање, управо овде нашао најприкладније и најбоље место где је требало да буде дом, помоли се, прихвати се посла и постави темељ у име Свете тројице сведржавнога божанства.

Двa килoмeтрa сeвeрoзaпaднo oд Дeспoтoвцa, на десној обали Ресаве, у живoписнoj клисури кojу чинe oбрoнци плaнинe Бeљaницe, нaлaзи сe мaнaстир Maнaсиja, пoзнaт и пoд имeнoм Рeсaвa. Maнaсиja je зaдужбинa дeспoтa Стeфaнa Лaзaрeвићa, пoсвeћeнa Свeтoj Tрojици, пoдигнутa и живoписaнa измeђу 1407. и 1418 гoд. и прeстaвљa мaузoлej дeспoтa Стeфaнa. Toкoм вeкoвa мaнaстир je вишe путa пљaчкaн и пaљeн. Tурцимa je служиo кao утврђeњe, црквa кao кoњушницa aустрoугaрскoj вojсци, a припратa кao бaрутaнa кoja сe jeднoм и зaпaлилa. Oбнoвљeнa je 1845.гoд. Moћнe зидинe сa 11 кулa, мaнaстирскa здaњa и aрхитeктурa црквe сa нaглaшeнoм вeртикaлoм кoja дaje цркви пoсeбну eлeгaнциjу, мaнaстиру Maнaсиja сa мaнaстирoм Висoки Дeчaни дaje eпитeт нajвeћих грaдoвa срeдњoвeкoвнe Србиje. Кao спoмeник културe oд изузeтнoг знaчaja, Maнaсиja je и пoтeнциjaлни кaндидaт Србиje зa листу свeтскe културнe и прирoднe бaштинe. Знaчajнa је и кao вeлики духoвни и културни цeнтaр срeдњoвeкoвнe Србиje.

Сa мaсивних зидoвa тврђaвe дижe сe 11 кулa мeђу кojимa сe висинoм истичe Дeспoтoвa кулa сa сeвeрнe стрaнe. Maнaсиja припaдa aрхитeктури мoрaвскe шкoлe и кao пeтoкупaoнa грaђeвинa нajсличниja je мaнaстиру Рaвaницa. Зидaнa је нaизмeничним рeзaњeм кaмeних тeсaникa вeзaних дeбeлним спojницaмa мaлтeрa бeз oпeкe, сa aркaдним укрaсимa. Пo тoмe Maнaсиja пoдсeћa нa спoмeникe рaшкe шкoлe, jeр су у пoдизaњу хрaмa учeствoвaли мajстoри из примoрja.

Пoсeбну врeднoст Maнaсиje чини њeн живoпис, кojи пo лeпoти спaдa мeђу нajзнaчajниja oствaрeњa у стaрoм српскoм сликaрству. To je пoслeдњи спoмeник мoрaвскoг стилa. Фрeскe, oстaрeлe и oштeћeнe и дaнaс узбуђуjу рaскoшнoм лeпoтoм.  Сa фрeскaмa пoзнaти пoд нaзивoм „Свeти Рaтници“, рaђeнe у стрoгoм визaнтиjскoм стилу дoдaт je витeшки стaв тaкo дa прeдстaвљajу Свети ратнициуспeшну кoмбинaциjу зaпaднo рeнeсaнснoг стилa и визaнтиjскe трaдициje. Пo сличнoсти сa фрeскaмa у црквaмa у Сoлуну и Свeтoj Гoри, смaтрa сe дa су глaвни мajстoри дoшли из Сoлунa, цeнтрa срeдњoвeкoвнoг сликaрствa нa Бaлкaну. Oд брojних фрeсaкa сe истичу мoнумeнтaлнa ктитoрскa кoмпoзициja (нa зaпaднoм зиду, лeвo oд улaзa) нa кojoj je прикaзaн дeспoт Стeфaн Лaзaрeвић, Успeњe Прeсвeтe Бoгoрoдицe (висoкo нa зaпaднoм зиду), Свeти рaтници у oбe пeвничкe aпсидe, Пaрaбoлa o зaблудeлoм сину (у jужнoj пeвници), причa o цaрскoj свaдби и причa o бoгaтaшу и убoгoм Лaзaру (у сeвeрнoj пeвници), принцeзe aпoстoлa нa oлтaру, пoпрсje свeтитeљa у цeнтрaлнoм кубeту и друге. Maнaсиja je грaђeнa сa нaмeрoм ктитoрa дa прeдстaвљa рeпрeзeнтaтивни oбjeкaт.

Oсим Maнaсиje у Дoњoj Рeсaви пoстojaлa je групa мaњих мaнaстирa, пo игумaну Филaрeту сeдaм, кojи су имaли сличну прeписивaчку дeлaтнoст кao нajвeћи мeђу мaнaстиримa Рeсaвe-Maнaсиja. Зa вeћину мaлих мaнaстирa у Дoњoj Рeсaви смaтрa сe дa je ктитoр бaш дeспoт Стeфaн Лaзaрeвић. И у oвим мaнaстиримa су, пo лeтoпису Mиљкoвoг мaнaстирa „у тишини рaдили књижeвници рeсaвски“. Oд тe мoнaшкe oaзe у Дoњoj Рeсaви дaнaс пoстoje три мaнaстирa: Toмић, Злaтeнaц и Mиљкoв мaнaстир.

Одвозимо се до Лисина где почиње наше пешачење. Обилазимо хидрокомплекс Лисине и водопад Велики Бук.

водопад Велики Бук

Хидро комплекс Лисине са извориштима, водотоковима и водопадом представља  геоморфолошко-хидролошки комплекс живописне лепоте и вредности научног, образовног и културног значаја, те представља природно добро националног ранга. Налази се у подножју планине Бељаница на око 20 km од Деспотовца и око 150 km од Београда. Комплекс Лисине носи име по истоименој котлини у којој се налази. Лисине својим природним лепотама привлачи велики број туриста из земље и иностранства као и бројне организоване школске екскурзије, који прилику за одмор током викенда проналазе баш у овом делу општине Деспотовац. Хидро комплекс Лисине је заштићен уредбом Владе воденицаРепублике Србије 1995. године као споменик природе Лисине на површини од 10 ha, и обухвата два природна објекта извориште Велико Брело и  водопад Велики Бук.

Водопад Велики Бук представља јединствену појаву међу акумулационим биграним водопадима Србије. Непосредно од извора ток Великог Врела има велики пад градећи неколико мањих каскада, а на око 300м од изворишта бигарне наслаге су саградиле један од најлепших водопада Србије. Водопад је висок 25 m и док нису пронађени водопади на Старој планини и Копаонику, сматран је највећим водопадом у Србији. Бистра и хладна вода, најпре преко малих бигарних каскада укупне висине око 5 m, а затим низ вертикални бигарни одсек висок преко 20м, стропоштава се уз велику буку у амфитеатар на чијем се дну налази језеро дубине до 5 m. Количина воде се креће од 120 l/s до 10.000 l/s.

Заштићено је 1995. године као споменик природе у оквиру хидрокомплекса Лисине.

Велико врело припада малобројној групи снажних некаптиранх крашких извора и истиче се као изузетан пример гравитационих врела. Појављује се под вертикалним кречњачким одсецима планине Бељанице, дуж северног обода котлине Лисине. Вода истиче у дну дугачког сипара између великих кречњачких блокова. Некада су воде Великог Врела покретале воденице и ваљаонице за сукно. За време максималне издашности врело даје и преко 10 mводе у секунди док за време суша једва 120 l/s. Предпоставља се да врело храни подземна река која протиче кроз широке пећинске канале чији су излазни отвори покривени каменим блоковима. Као и сва крашка врела богат је растопљеним солима калцијум и магнезијум карбоната. Заштићено је 1995. године као споменик природе у оквиру хидрокомплекса Лисине.

После обиласка првог Споменика природе „Хидрокомплекса Лисине“, пешачимо кањоном  Чемерничке реке до прелепе ливаде са које се пружа величанствен поглед на још један Споменик природе прераст „Бушан камен“, као и високо у стени Бељанице отвор Велике Атуле, једне од највећих пећина Горње Ресаве, која је такође Споменик природе.

Бушан камен Бушан камен

Бушан камен представља природни камени мост звани Пераст. Налази се на средишњем дели јужне стране планине Бељаница, на површи званој Хајдучки ток, изнад тока реке Чемернице која је заслужна за његов настанак. Заштићен је као споменик природе 1978. године.

На ливади правимо паузу, а ту крећемо уз Чемернички поток ка Головршцу (951 m) и спуштамо се ка Хидрокомплексу Лисине добро познатом стазом преко Церјака и видиковца „Мечија леска“ . Како год, доживљај је загарантован! Са поменутих видиковаца посматраћемо кањон Ресаве, Виту букву, улаз у Пејкову пећину, Вртачеље…

Неша :-)  Наша екипа летос на провери стазе

Река Ресава је најдужа десна притока Велике Мораве, дужине око 70 км са сливом од 685 км2. Представља основу хидролошке мреже подручја заједно са својим притокама. Творе је Злотска и Бобовачка река које се спајају на 663 м нв. Извориште јој је на преко 1.150 м нв, а ушће на 95 м нв. У хидрографској мрежи Ресаве заступљене су понорнице, и сама Ресава је понорница. Између ушћа Кулиног и Станојевог потока у Ресаву налази се и први већи кањон на реци, Глоп. Овде се река већ спустила на висину од 517 м нв, а литице глопског крша досежу до 855 м нв. Укупна дужина глопског кањона је 5,5 км. У једном делу глопског кањона, у једној пукотини Ресава понире, да би се поново појавила на излазу из самог кањона. Ушће Дебелог потока у реку Ресаву са десне стране, чини излаз из Глопског кањона, а улаз у Сомицки (склопски) кањон или Склоп са врхом од 890 м нв док река у овом делу свог тока тече на око 403 м нв. Дужина кањона је око 10 km. Име Склоп потиче од тога што су се вертикалне стране кањона толико приближиле једна другој да се гледане одоздо готово склапају. Ресаву од извора до ушћа Суваје чини кањонски део реке дугачак 25 km. Кањони Ресаве са 884.65 ha, су заштиђени као Резерват природе.

Акцију даље настављамо до Лисина, где ћемо сумирати утиске у неком од лепих ресторана са домаћом кухињом. У Београд стижемо до 22.15 h.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита примерена временским условима, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.700 дин

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

   Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

РЕСАВСКА ЕГЗОТИКА: Кула-ГЛОП-Јелов понор

Ова акција је изазов у смислу куриозитета, а не тежине и као таква је претходних година сјајно прихваћена од стране учесника. Траса  је извезена кроз прелеп крајолик и од свих шест, дуж којих смо вам откривали Горњоресавки парк природе, за овај слободно можемо рећи да је вероватно највише будио вашу радозналост. Глопски крш је шеста траса којом смо заокружили причу о овом фантастичном природном трезору дуж тока Ресаве, око њених кањона.  Идемо дуж литица десне стране Глопа (први кањон Ресаве), са два фантастична видиковца, а овај видео запис ће вам приказати како је ова акција изгледала, тј. како нам је било 🙂 

Горњоресавске трасе КАУП-а

Траса о којој је овде реч је плаве боје

ПОЛАЗАК:  У 6.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Морате доћи 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до искључења ка Свилајнцу, а даље магистралним путем према Деспотовцу и кањонима Ресаве.

Возило напуштамо  у Глопу – првом кањону Ресаве, под Стевином косом. Настављамо полако ка лепом пропланку (имању) и видиковцу Кула (828 m), са насловне фотографије.

  КАКАВ ПОГЛЕД!!!

Потом се спуштамо ка истоименом потоку и почињемо да се пењемо на Глопски крш, који оивичава десне литице кањона Ресаве (над левом страном кањона издиже се Вртачеље). Са највише тачке Глопа заслужено ћемо уживати у феноменалном видику и ходајући даље у правцу Јеловог потока, биће још лепих призора.

Ту ће бити лепо место за доручак…јер нам видици неће дозволити да тако лако одемо даље.

Поглед на Глопски крш са Куле

Лево гледамо ка Стражи, погледом ка десној страни швенкујемо Боту, Вртачеље, Виту букву, па преко Ресаве на…ГЛОПСКИ КРШ!

Поглед на Кули са Глопа

Са Глопа се, шумским путем спуштамо у Јелов поток, колским путем до места где понире. Осим што је занимљим с геогеафског аспекта, Јелов понор је лепа стена и атрактиван мотив за фотографисање.

Поглед на Стражу са Глопа

Крај Јеловог понора нас чека и возило, којим се одвозимо до Лисина, у ресторан „Жубор врела“, да се освежимо и сложимо утиске.За Београд полазимо у 19.30 h и стижемо до 22 h.

Јелов понор Велики Бук ноћу, фото Александар Вељковић

Укупна дужина трасе је 12 km, са успоном од 490 m, и као таква је препорука за почетнике, јер није кондиционо захтевна. Важно је да пођете спремни са жељом да ово доживите. Ако група буде била уобичајено агилна, пред крај дан, по доласку у ресторан, моћићемо да видимо и водопад Велики бук.

Кликни и погледај како је било на овој акцији

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише и наравно – лепо расположење.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин – за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Убог природе терена, тј. квалитета прилазног пута, ограничени смо искључиво на комби превоз.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Дарко Цветковић

darko@serbianoutdoor.com

066 613 39 35

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

РЕГИОНАЛНИ ПАРК „ГОРЊА РЕСАВА“: Вита Буква – Остреч – Шиљата Ђула – Вртачеље

Ресавске трасе које вам годинама приређујемо постале су нешто по чему се КАУП препознаје, а све је почело управо Витом Буквом! Календар наших акција је без ње једноставно незамислив. Овај предео нас је сваки пут награђивао, чак и зими, не само лепотом крајолика, већ нам је и време увек, као по договору, било наклоњено. Живописан колорит ране јесени Ресавске пејсаже чини предивним и заиста напаја сва чула и чини да се кући вратите испуњени прелепим доживљајем! Погледајте албум

Стеновита тераса на Вртачељу - јединствени видиковац

ПОЛАЗАК:  . Полазимо тачно у 6.00 h (дођите, као и обично 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време).

Са аутопута се одвајамо за Деспотовац, идемо ка Лисинама до ушћа Клочанице у Ресаву, где се налази планинарски дом. Ту напуштамо возило и полазимо на Виту Букву.

Ходамо колским путем, најпре кроз шуму, а при првом избијању на чистину, указаће нам се Капа Бељаничка!

 

Ускоро наилазимо на скретање лево са главног правца ка Витој Букви, и скренућемо, јер се ради о имању деда Крстивоја, једином који има воду – бунар и зато је то једино преостало настањено имање. Али, не посећујемо ми њега због тога, већ зато што се његова земља простире до самих литица кањона Ресаве – Глоп, те је ту и један видиковац звани Клик.

 

Настављамо горе, ка врху, и улазимо у шумски појас. Сам врх је шумовит и да бисмо имали видик, наш циљ је једна истакнута стена изнад Пејкове пећине. Са ње се види први кањон Ресаве – Склоп, а и Вртачеље – наша циљна кота 🙂 У Пејкову пећину се не може спуштати без опреме, али се њен грандиозан отвор изузетно види са друге стране кањона (акција Церјак).

Након тог видиковца, урањамо у шуму и у том почетном делу спуста са Вите Букве, стазе нема, док се не појави, ускоро према Остречу, пратићемо трагове шумских живуљкица, али без бриге, нема гребања кроз густише, шума је горостасна и  прозрачна 🙂

Остреч је Богом дан за предах, ручак, башкарење, уживање у призорима… и то наравно увек користимо. То нам је пошло за руком чак и по једном снежном, сунчаном дану. И ако више личи на плато, него на врх, са Остреча ћете погледом дохватити Стражу, Тресту, Бељаницу, као и оно што ћемо проћи: Шиљату Ђулу (тик испред нас), Вртачеље и високи отвор Витанове Крстате пећине. Па ипак, не треба губити из вида да смо прешли половину трасе и да нас чека још толико, а свакако ћете желети да уживате и на Вртачељу, тако да… биће довољно времена за опуштање 🙂

Преко широког поља и високе траве идемо на Шиљату Ђулу, још један полигон за шкљоцање!

И заиста је ШИЉАТА! Њен врх посебно обогаћује динамику трасе, као и стаза којом се спуштамо са ње… (слика говори више од 1000 речи)

 

Ево нешто ширег кадра

По силаску са Шиљате Ђуле крећемо се колским путем, претежно шумом, али повремено избијамо и на чистину, тако да ћемо приметити како се приближавамо Вртачељу.

 

УВЕК морамо поштовати правило да се не развлачимо толико да се прекине колона, чак и да нас има мало, АЛИ ОВДЕ ЈЕ ТО ВРЛО ВАЖНО пошто ћемо наилазити на низ раскрсница, и шумски је терен!

Убрзо силазимо у долину Станојевог потока, одакле полази стаза ка Вртачељу. Свесни да смо у финалу, овде су паузе увек опуштене, а сутон уме заиста бити очаравајућ, обзиром да смо окренути ка западу.

До возила које нас чека код Станојевог потока, заокружићемо 18 km са чак 900 m успона.

Пре поласка за Београд, свратићемо у неки од ресторана на Ресави да мало сложимо утиске и по неки можда запишемо у књигу сећања.

У Београд стижемо најкасније до 23 h.

Ево и графичког приказа нашег кретања:

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (комби – минибус):

1.600 динара

1.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

РЕГИОНАЛНИ ПАРК „ГОРЊА РЕСАВА“: Вита Буква – Остреч – Шиљата Ђула – Вртачеље

Ресавске трасе које вам годинама приређујемо постале су нешто по чему се КАУП препознаје, а све је почело управо Витом Буквом! Календар наших акција је без ње једноставно незамислив. Овај предео нас је сваки пут награђивао, чак и зими, не само лепотом крајолика, већ нам је и време увек, као по договору, било наклоњено. Живописан колорит ране јесени Ресавске пејсаже чини предивним и заиста напаја сва чула и чини да се кући вратите испуњени прелепим доживљајем! Погледајте албум

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 6.00 h (дођите, као и обично 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време).

Са аутопута се одвајамо за Деспотовац, идемо ка Лисинама до ушћа Клочанице у Ресаву, где се налази планинарски дом. Ту напуштамо возило и полазимо на Виту Букву.

Ходамо колским путем, најпре кроз шуму, а при првом избијању на чистину, указаће нам се Капа Бељаничка!

 

Ускоро наилазимо на скретање лево са главног правца ка Витој Букви, и скренућемо, јер се ради о имању деда Крстивоја, једином који има воду – бунар и зато је то једино преостало настањено имање. Али, не посећујемо ми њега због тога, већ зато што се његова земља простире до самих литица кањона Ресаве – Глоп, те је ту и један видиковац звани Клик.

 

Настављамо горе, ка врху, и улазимо у шумски појас. Сам врх је шумовит и да бисмо имали видик, наш циљ је једна истакнута стена изнад Пејкове пећине. Са ње се види први кањон Ресаве – Склоп, а и Вртачеље – наша циљна кота 🙂 У Пејкову пећину се не може спуштати без опреме, али се њен грандиозан отвор изузетно види са друге стране кањона (акција Церјак).

Након тог видиковца, урањамо у шуму и у том почетном делу спуста са Вите Букве, стазе нема, док се не појави, ускоро према Остречу, пратићемо трагове шумских живуљкица, али без бриге, нема гребања кроз густише, шума је горостасна и  прозрачна 🙂

Остреч је Богом дан за предах, ручак, башкарење, уживање у призорима… и то наравно увек користимо. То нам је пошло за руком чак и по једном снежном, сунчаном дану. И ако више личи на плато, него на врх, са Остреча ћете погледом дохватити Стражу, Тресту, Бељаницу, као и оно што ћемо проћи: Шиљату Ђулу (тик испред нас), Вртачеље и високи отвор Витанове Крстате пећине. Па ипак, не треба губити из вида да смо прешли половину трасе и да нас чека још толико, а свакако ћете желети да уживате и на Вртачељу, тако да… биће довољно времена за опуштање 🙂

Преко широког поља и високе траве идемо на Шиљату Ђулу, још један полигон за шкљоцање!

И заиста је ШИЉАТА! Њен врх посебно обогаћује динамику трасе, као и стаза којом се спуштамо са ње… (слика говори више од 1000 речи)

 

Ево нешто ширег кадра

По силаску са Шиљате Ђуле крећемо се колским путем, претежно шумом, али повремено избијамо и на чистину, тако да ћемо приметити како се приближавамо Вртачељу.

 

УВЕК морамо поштовати правило да се не развлачимо толико да се прекине колона, чак и да нас има мало, АЛИ ОВДЕ ЈЕ ТО ВРЛО ВАЖНО пошто ћемо наилазити на низ раскрсница, и шумски је терен!

Убрзо силазимо у долину Станојевог потока, одакле полази стаза ка Вртачељу. Свесни да смо у финалу, овде су паузе увек опуштене, а сутон уме заиста бити очаравајућ, обзиром да смо окренути ка западу.

До возила које нас чека код Станојевог потока, заокружићемо 18 km са чак 900 m успона.

Пре поласка за Београд, свратићемо у неки од ресторана на Ресави да мало сложимо утиске и по неки можда запишемо у књигу сећања.

У Београд стижемо најкасније до 23 h.

Ево и графичког приказа нашег кретања:

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (комби – минибус):

1.700 динара

1.600 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба средом у 20 h  (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

РЕСАВСКА ЕГЗОТИКА: Кула-ГЛОП-Велики Пат-Бурдељски поток

Ова акција је зазов у смислу куриозитета, а не тежине и као таква је претходних година сјајно прихваћена од стране учесника. Траса  је извезена кроз прелеп крајолико и од свих шест, дуж којих смо вам откривали Горњоресавки парк природе, за овај слободно можемо рећи да је вероватно највише будио вашу радозналост. То је предео где сам увек проводила слободне дане када су краћи, јер је лако сместити се, а терени около вапе да зађете у њих. Глопски крш је шеста траса којом смо заокружили причу о овом фантастичном природном трезору дуж тока Ресаве, око њених кањона.  Идемо диж литица десне стране Глопа (први кањон Ресаве), са три фантастична видиковца. 

Горњоресавске трасе КАУП-а

Траса о којој је овде реч је плаве боје

ПОЛАЗАК:  У 6.00 h са паркинга испред „САВА“. Морате доћи 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до искључења ка Свилајнцу, а даље магистралним путем према Деспотовцу и кањонима Ресаве.

Возило напуштамо  у Глопу – првом кањону Ресаве, под Стевином косом. Настављамо полако ка лепом пропланку (имању) и видиковцу Кула (828 m), са насловне фотографије.

ка Глопу и полазној тачки наше пешачке партије Хајмо полако...најпре на Кулу

Потом се спуштамо ка истоименом потоку и почињемо да се пењемо на Глопски крш, који оивичава десне литице кањона Ресаве (над левом страном кањона издиже се Вртачеље). Са највише тачке Глопа заслужено ћемо уживати у феноменалном видику и ходајући даље у правцу Јеловог потока, биће још лепих призора.

КАКАВ ПОГЛЕД!!! 

Ту ће бити лепо место за доручак…јер нам видици неће дозволити да тако лако одемо даље.

Оне стене лево, на линији хоризонта су Стража

Лево гледамо ка Стражи, погледом ка десној страни швенкујемо Боту, Вртачеље, Виту букву, па преко Ресаве на…ГЛОПСКИ КРШ!

Са Глопа се, шумским путем спуштамо у Јелов поток, колским путем до места где понире. Настављамо даље, колским путем, да кога се у једном тренутку одвајамо да бисмо се попели на Велики Пат.

поглед са Великог Пата поглед са Великог Пата

По силаску са Великог Пата, настављамо ка Бурдељском потоку, на чујем ушћу у Ресаву нас чека наше возило.  Одвозимо се до Лисина да се окрепимо и сложимо утиске. За Београд полазимо у 19.30 h и стижемо до 22 h.

Спуштамо се...  па од потока опет на горе, на Глоп!

Укупна дужина трасе је 12 km, са успоном од 490 m, и као таква је препорука за почетнике, јер није кондиционо захтевна. Важно је да пођете спремни са жељом да ово доживите.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише и наравно – лепо расположење.

са кршевитих плећа Глопских литица, видици су предивни и са једне...

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.600 дин – за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

за групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

office@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

...и са друге стране Јелов понор

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ЛИТИЦАМА КАЊОНА РЕСАВЕ: Лисине-Церјак-Склопови-Мали Пат

Некада давно, док „није било горе без вука и ‘ајдука“, како вели пастир Пера из Стрмостена, и док кањонима Ресаве – Склоп и Глоп, није пролазио пут, ОВУДА се ишло. Али, пут је сада ту, а стаза преко Церјака, остала је тек архаична успомена. Е да не би било тако, видећете шта је све ту стару путању красило. И ако ондашњим путницима то вероватно није много значило, не сумњам да ће данашњим намерницима врло да прија

После шест година, колико смо вам показивали Горњоресавски крај, као један изузетан предео, на карти то изгледа овако:

Горњоресавске трасе КАУП-а

 Траса о којој овде говоримо је наранџасте боје

поглед са Малог Пата

ПОЛАЗАК:  у 6.30 h (јер дани су све краћи) са паркинга испред центра „САВА“, с’ тим што ћете доћи 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку.

видиковац Церјак

Возило напуштамо у Лисинама, одакле почињемо пешачење старим путем преко Церјака, којим се раније  пролазио потез Склопа Извор и његов чувар...(другог кањона Ресаве). Обзиром на састав шума, овај крај је пароверено најлепши у јесен, када се та разноликост манифестује у фантастичном, ватреном спектру јесењих боја. На Церјаку свраћамо на једно необично имање, које радо прима нас планинце, а недалеко је и леп видиковац на Склопове. Даље настављамо према Гувну (890 m, још један леп видиковац, са кога поглед допире до Глопа – првог кањона Ресаве, а Вита Буква и двери Пејкове пећине биће нам, као на длану, преко пута, тј. с’ друге стране кањона!).

на путу ка видиковцу на Церјаку, је једно симпатично мало здање... уз стазу ка видиковцу

Најзад, трећа атрктивна тачка је Мали Пат (676 m), сјајан видиковац, после чега следи спуст ка Дебелом потоку до његовог ушћа са Ресавом, где нас чека возило, којим одлазимо до Лисина где ћемо се окрепити и сложити утиске пред полазак кући.

Дужина ове трасе је 13 km, са упоном од 850 m. Планирани повратак у Београд је до 22.30 h

Вита буква са отвором Пејкове пећине, тик преко пута нас

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише и наравно – лепо расположење.

ЦЕНА:     

1.750 дин (1.650 дин за чланове Клуба)

Ако будемо путовали аутобусом, цена се умањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба

АКЦИЈУ РЕАЛИЗУЈЕ

 Гордана Атанасијевић

 065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

на путу ка Малом Пату

Погледајте и остале акције за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.