Архива за kanjon Drine

Пашће и 14 километар… од Кадињаче до Стапара!

Упознавање чланства са природним лепотама села Стапари, које припада Златиборском округу, постало је препознатљив део рада Клуба. До сада смо неколико пута прошли клисуру Ђетиње, која највећим делом припада Стапарима, у пролеће 2016. године смо открили још један бисер овог села, врело Постјеницу са мноштвом бигрених каскада и мањих водопада. Овог пута смо решени да вам показемо горње регије села, на знатно вишим надморским висинама, чија лепота крајолика не заостаје.

Већи део стазе пролази висораван Поникве, која доминира овим пределом. Она се простире као стражар над овим крајем будним оком гледајући на Јелову гору, Кадињачу, Овчар и Каблар, Дрежничку градину, Златобор, Тару, кањон Дрине, Дебело брдо, Повлен, Буковик, највишу тачку Стапара 987 мнв… Траса није тешка и погодна је за све узрасте, тј. оне којима не представљају проблем мање узбрдице,  дужина стазе око 14 km, са незнатном висинском разликом, до 200 m. Пролазак овог заталасаног предела пружа уживања у прелепим видиковцима, а успони на питома узвишења: Шанац, Пепељске стене, Јарчево брдо, створиће љубав на први поглед!

ПОЛАЗАК:  тачно у 6 h, са паркинга крај нашег Клуба. Дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

 тунел Кадињача фото: Неле Мирковић

Полазна тачка је легендарна Кадињача, превој на 795 мнв, недалеко од Ужица, где се у II св. рату одиграла значајна битка, после које је након 67 дана пала Ужичка Република. Сада је ту спомен комплекс, подигнут за сећање на пале борце Радничког батаљона, вредан дивљења. Овде ћемо се задржати око сат времена, како би обишли комплекс, уживали у погледу на околину и посетили две музејске поставке: једну посвећену борбама из II св. рата и другу везану за НАТО агресију 1999. године.

 Спомен комплекс на Кадињачи Ноле у обиласку трасе

Настављамо даље земљаним путем који води кроз омање шумарке, који се наизменично смењују, брезе, четинари и букве, у чије крошње се често уплете ветар па нам шапуће важне приче ових крајева. Након првог пређеног километра, десно се отвара видик са кога се као на длану види спомен комплекс Кадињача, над којим одвајкада стражари лепотица Јелова гора.

јесењи колорит сета...

У сенци две огромне букве се налази извор са водом богатог укуса, не пропустите да допуните своје резерве. Пролазимо поред покошених ливада, уређених малињака, њива на којима се обично сеје надалеко познати по квалитету поникварски кромпир, види се да је село живо и да се ради пуном паром. Пролазећи поред кућа, свако би вас радо дочекао и угостио уз чашицу разговора и неког домаћег пића. На првом узвишењу, окружен прелепом шумом четинара, један вредан домаћин Мирко је почео да гради етно село, по својој мери и укусу, за себе и своје пријатеље. Мирко ће нам ако време и услови буду дозвољавали припремити окрепљење а можда и направи домаћински доручак.

Настављамо на узвишење Шанац на ком су се одигравале разне битке кроз историју за одбрану земље од непријатеља. Са овог узишења се види аеродромска писта и планине на хоризонту од Каблара од Таре.

Настављамо даље утабаним стазама паралелно са пистом према локалитету Пепељске стене, са кога се види Тара, кањон Дрине, део Босне и село подно стена Пепељ.

Благом узбрдицом се пењемо на последње узвишење данас Јарчево брдо, које је на самој граници са атаром села Биоска, на ком се у не тако далекој прошлости у време великих верских празника, одржавао вашар, на који су долазили мештани свих околних места. Одавде се види цео рељеф Поникава (918 мнв) и околне планине.

Стаза пролази поред бившег војног аеродрома Поникве, који је изграђен у дужини од 3 km на најравнијем делу висоравни. Свуда су видљиви трагови НАТО агресије и огромна штета која је десетковала сву пратећу инфрастуктуру и објекте.

Након спуста према крају писте а због краткоће јесењег дана чека нас наше возило да нас превезе неколико километра до насељеног дела села. Одатле настављамо делом асфалтираним путем, макадамским, који води поред многобројних домаћинстава, њива, воћњака, пашњака, дивне букове шуме, према централном делу села до етно домаћинства, где нас чека заслужен одмор, са богатим домаћим послужењем (500 дин). У домаћинству се могу купити и домаћи производи.

Након упознавања природних, историјских, културних и традиционалних вредности овог поднебља верујемо се да ћете нас следити на некој новој акцији где ћемо вам представити још неке од вредности овог краја. Пут је дуг и у Београд стижемо у 23:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, одећа прилагођена временским условима, заштита ос ветра и евентуалних падавина, мали ранац са храном и водом за успут, пробука, подлошка за седење.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800дин.

1.700 дин за чланове са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата превоз и организационе трошкове.

Котизацијом нису обухваћени: оброци у етно домаћинствима, улазнице у музеј.

Цена оброка ће бити накнадно ажурирана.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Дрином од Перућца до Вишеграда

Посветимо један дан њеном величанству Дрини и лирским призорима њеног кањона, пустимо да нам преплави душу само њој својствена чаролија. Опевана у многим песмама, на њеним се обалама исписивала историја и бројне љубавне приче; људе је и спајала и раздвајала. Крај ње су се сневали најлепши снови о љубави и слободи. Сликовити кањон Дрине није ништа друго до РАЈ за очи. Некада, пре него је подигнута хидроцентрала у Перућцу, њоме се могло пловити једино низводно, и та пловидба се звала сплаварење, настала као начин за транспорт дрвене грађе. У старим књигама, описи кањона су фасцинирајући већ из самих редова. Јер је тада ниво воде био нижи, а он самим тим дубљи. Данас можемо пловити Дрином и узводно, бродом уместо на сплаву, а невиђена лепота зелене воде између огромних вертикалних литица остали су једнако задивљујући.

Име јој потиче од римског назива Дринос, које су Римљани преузели од староседелаца. Сматра се да је то било име митолошког паганског божанства коме су приносили и људске жртве. Срби су прихватили то старо име Дрине, али су је дуго звали и Зеленика – по зеленој боји воде. Путујући након завршених студија по Балкану, Роберт Де Ниро је остао опчињен овом реком, толико да је својој кћери дао име Дрина!

Била је граница између Западног и Источног Римског царства, а њен вијугави ток у народном предању описан је изреком “ко ће криву да исправи Дрину”, која се односи на бескористан посао. И како не би била тако заносно лепа, када настаје спајањем Пиве и Таре код Шћепан Поља у Црној Гори. Одатле тече 346 km до Саве, чија је највећа притока.

Водимо вас на једнодневно дружење са овом лепотицом у најлепшем делу њеног тока, пловрћи бродом од Перућца до Вишеграда дуж 52 km , између литица три горске лепотице. Jer, Дрину je са једне стране пригрлила Тара а са друге Звијезда, обе су је обујмиле са високим кречњачким литицама.

   

ПОЛАЗАК  у 6.00 h са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). У зависности од једне или две паузе (по потреби), стижемо на Перућац до 11.30 h након чега се одмах укрцавамо у брод који ће нам улепшати дан предивном пловидбом по нестварно лепом кањону Дрине, где нас иза сваког завијутка чекају фасцинирајући призори.

Пловећи око четири сата, уживаћемо у несвакидашњим призорима овог импресивног дела природе који никог неће Брод "Соња" и камп "Стари брод"оставити равнодушним.

Капетан брода, Неша Радовић, ће нас провести целом дужином кањона, с тим што ћемо паузу за ручак (најмање 1.30 h) имати у ушушканој ували кампа „Стари брод“.
У самом кампу ћемо ручати и уживати у домаћим ђаконијама (јагњетинa или дринска риба).

Брижљиво одабрано место на сред кањона пружа диван поглед на саму Дрину, где ће они најхрабрији имати прилике и да се окупају у хладњикавој лепотици. Камп пружа могућност и бављења спортом, а за оне вештије биће омогућено да се опробају и завеслају у кајаку. Могу се видети и стећци, којих има неколико у склопу кампа.Улаз у Андрићград
Након ручка пловимо још један сат ка а нашем крајњем одредишту Вишеграду. Оставићемо времена да прошетамо преко најлепшег украса Вишеграда – чувени мост који памти догађаје на овој реци већ више од четири века и Андрић града.

У повратку ћемо направити још једну краћу паузу на бензинској пумпи пре уласка на ауто-пут. Повратак се очекује у каснијим вечерњим сатима (око 23 h).

ОПРЕМА:  од опреме довољан је мали ранац за све што нам треба током дана за наведене активности, заштита од сунца, купаћи костим, пешкир, папуче, преобука.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.000 дин

3.900 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз аутобусом, вожња туристичким бродом „Соња“ по кањону Дрине, и трошкове организације.

Котизација не обухвата: ручак у кампу 10 €, улазнице у Андрић град, остали индувидуални трошкови.

НАПОМЕНА:  износ котизације је базиран за групу од 40 и више учесника. У случају мање пријављених, благовремено ћемо вас обавестити о изменама.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Приликом пријављивања доставити: контакт телефон, број пасоша, јмбг и аконтацију у износу  2.000 динара. По Правилнику након уплате прве рате, одустајање могуће једино уз замену.

Основно путно и здравствено осигурање за овај излет кошта око 1 € за све оне који желе да се обезбеде.
За вађење полисе потребно је да осим имена и презимена, доставите и датум рођења, као и број пасоша.

Акцију реализује Новица Радојичић:

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Ја овако замишљам рај

У кањону Дрине