Архива за Kaluđerske bare

ТАРА ситно калуђерски

Приликом посете Националном парку Тара, Др Еткин Кларк, тада директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова је изјавио кратко: „Ја овако замишљам Рај“. Овим програмом вас позивамо да одвојите дан и осетите чари тог Раја. Тара није близу, али ово је једина траса за коју је довољан само један дан да се осете чари ове планинске лепотице.

Oва акција је одавно оборила тезу да Тара није за један дан. Јесте далеко, међутим, тако се све лепо уклопи, да не можемо одолети да је не поновимо и ове јесени! Иначе, пешачење почињемо одласком на видиковац за који се верује да доноси срећу у љубави и да двоје који на њему заједно замисле жељу – остају заувек заједно. 🙂

Видиковац Црњесково

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.00 h. Молимо, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Дебелог брда ка Бајиној Башти, и најзад до Калуђерских бара, где напуштамо возило и полазимо ка видиковцу Црњесково.

Јесења таписерија  Калуђерске баре, фото: Владимир Мијаиловић

На путу до прекрасног видиковца Црњесково, пролазимо Манастирске станове са Црквом Свих Светих. Посвећен је Сабору српских светитиља, и занимљив, јер се олтарски део цркве налази на спрату новоподигнутог здања.

Црква Свих светих (тзв, Манастирирски станови) коњички клуб Видиковац Црњесково

Продужавамо даље ка видиковцу Црњесково и уживамо у призору који пружа… Потом настављамо прелепом планинском стазом спуст ка манастиру Рача, и врело Лађевац, тако да се може рећи да ово пешачење одликује перманентан спуст, што га чини знатно мање напорним.

врело Лађевац манастир Рача

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште поред реке Дрине и у подножју планине Таре. Пo предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин (1276-1316). Више пута је уништаван и поново из пепела грађен. Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине, манастир је био значајан центар преписивачке школе. Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).

Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у XVII и првим деценијама XVIII века одређује појмом „Рачанска преписивачка школа“. Турски путописац дервиш Зулих познатији као Евлија Челебија је 1630. године записао да је скрипторија имала 300 калуђера-преписивача, које је опслуживало 400 чобана, ковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара. Рачанска преписивачка школа се налазила на око 40 минута хода уз речицу Рачу, близу врела Лађевац. Рачански калуђери-преписивачи су ово место још у XVII веку називали Бања јер је тепература воде 17°C целе године. У непосредној близини Лађевца, коме се до изградње пешачке стазе врло тешко приступало, се налази испосница посвећена Светом Ђорђу. Остаци средњовековне скрипторије још постоје и предмет су истраживања.

Срби су у рату Аустрије против Турске 1683-1699. учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби почели су да се селе на север под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године. Многи калуђери из манастира Рача су стигли чак до Сент Андреје код Будимпеште. Управо захваљујући њима, тај град је постао културни центар Срба у Мађарској. После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке горе, где су наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу њима су се нарочито истакли: Јеротеј Рачанин, који је написао „Путашаствије граду Јерусалиму“ – један од најстаријих сачуваних путописа у српској књижевности, Кипријан Рачанин, који је у Сент Андреји саставио „Буквар словенских писмен“ и Гаврил Стефановић Венцловић.

Хаџи МилентијеМанастир је 1795. реконструисао игуман Хаџи Милентије Стефановић (1766-1824). Он је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и врло успешан у ослобађању Ужица. Његов барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру. Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага Aјан сребренички. Обновљен је 1818. при чему је значајну помоћ дао кнез Милош Обреновић.

У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље, највећи и најважнији
Мирослављево јеванђељедокумент српске књижевности. Игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве, што га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте. Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941.

Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина, оснивача и ктитора манастира, од скора се могу видети у манастиру.

Код манастира нас чека наше возило. За Београд полазимо у 18 h, правимо паузу у ресторану „Студенац“ крај Дрине. Одатле се види и чувена кућица кајакашког клуба. Планирани повратак у Београд је 22.30 h.

Траса је дуга 10 km са 695 m спуста (успона нема!).

стаза до видиковца са видиковца Црњесково

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра, или евентуалних падавина. Храна из ранца.

НАПОМЕНА: због карактера стазе, за ову акцију је неопходно суво време. У случају евентуалних падавина, биће померена за наредну суботу!мост на Рачи, код Лађевца

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.000 дин

1.900 дин за чланове Клуба

За групу од 40 учесника, котизација се умањује за 200 динара

 Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

јесен на Тари

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ТАРА ситно калуђерски

Приликом посете Националном парку Тара, Др Еткин Кларк, тада директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова је изјавио кратко:

„Ја овако замишљам Рај“.

Ми вас позивамо да одвојите дан и осетите чари тог Раја  🙂

Видиковац Црњесково

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 6.00 h. Молимо, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Дебелог брда ка Бајиној Башти, и најзад до Калуђерских бара, где напуштамо возило и полазимо ка видиковцу Црњесково.

Јесења таписерија  Калуђерске баре, фото: Владимир Мијаиловић

На путу до прекрасног видиковца Црњесково, пролазимо Манастирске станове са Црквом Свих Светих. Посвећен је Сабору српских светитиља, и занимљив, јер се олтарски део цркве налази на спрату новоподигнутог здања.

Црква Свих светих (тзв, Манастирирски станови) коњички клуб Видиковац Црњесково

Продужавамо даље ка видиковцу Црњесково и уживамо у призору који пружа… Потом настављамо прелепом планинском стазом спуст ка манастиру Рача, и врело Лађевац, тако да се може рећи да ово пешачење одликује перманентан спуст, што га чини знатно мање напорним.

врело Лађевац манастир Рача

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште поред реке Дрине и у подножју планине Таре. Пo предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин (1276-1316). Више пута је уништаван и поново из пепела грађен. Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине, манастир је био значајан центар преписивачке школе. Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).

Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у XVII и првим деценијама XVIII века одређује појмом „Рачанска преписивачка школа“. Турски путописац дервиш Зулих познатији као Евлија Челебија је 1630. године записао да је скрипторија имала 300 калуђера-преписивача, које је опслуживало 400 чобана, ковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара. Рачанска преписивачка школа се налазила на око 40 минута хода уз речицу Рачу, близу врела Лађевац. Рачански калуђери-преписивачи су ово место још у XVII веку називали Бања јер је тепература воде 17°C целе године. У непосредној близини Лађевца, коме се до изградње пешачке стазе врло тешко приступало, се налази испосница посвећена Светом Ђорђу. Остаци средњовековне скрипторије још постоје и предмет су истраживања.

Срби су у рату Аустрије против Турске 1683-1699. учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби почели су да се селе на север под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године. Многи калуђери из манастира Рача су стигли чак до Сент Андреје код Будимпеште. Управо захваљујући њима, тај град је постао културни центар Срба у Мађарској. После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке горе, где су наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу њима су се нарочито истакли: Јеротеј Рачанин, који је написао „Путашаствије граду Јерусалиму“ – један од најстаријих сачуваних путописа у српској књижевности, Кипријан Рачанин, који је у Сент Андреји саставио „Буквар словенских писмен“ и Гаврил Стефановић Венцловић.

Хаџи МилентијеМанастир је 1795. реконструисао игуман Хаџи Милентије Стефановић (1766-1824). Он је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и врло успешан у ослобађању Ужица. Његов барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру. Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага Aјан сребренички. Обновљен је 1818. при чему је значајну помоћ дао кнез Милош Обреновић.

У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље, највећи и најважнији
Мирослављево јеванђељедокумент српске књижевности. Игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве, што га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте. Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941.

Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина, оснивача и ктитора манастира, од скора се могу видети у манастиру.

Код манастира нас чека наше возило. За Београд полазимо у 18 h, правимо паузу у ресторану „Студенац“ крај Дрине. Одатле се види и чувена кућица кајакашког клуба. Планирани повратак у Београд је 22.30 h.

стаза до видиковца са видиковца Црњесково

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра, или евентуалних падавина. Храна из ранца.мост на Рачи, код Лађевца

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

1.900 дин

1.800 дин за чланове Клуба

 Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

јесен на Тари

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ТАРА ситно калуђерски

Приликом посете Националном парку Тара, Др Еткин Кларк, тада директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова је изјавио кратко:

„Ја овако замишљам Рај“.

Ми вас позивамо да одвојите дан и осетите чари тог Раја  🙂

Видиковац Црњесково

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 6.00 h. Молимо, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Дебелог брда ка Бајиној Башти, и најзад до Калуђерских бара, где напуштамо возило и полазимо ка видиковцу Црњесково.

Јесења таписерија  Калуђерске баре, фото: Владимир Мијаиловић

На путу до прекрасног видиковца Црњесково, пролазимо Манастирске станове са Црквом Свих Светих. Посвећен је Сабору српских светитиља, и занимљив, јер се олтарски део цркве налази на спрату новоподигнутог здања.

Црква Свих светих (тзв, Манастирирски станови) коњички клуб Видиковац Црњесково

Продужавамо даље ка видиковцу Црњесково и уживамо у призору који пружа… Потом настављамо прелепом планинском стазом спуст ка манастиру Рача, и врело Лађевац, тако да се може рећи да ово пешачење одликује перманентан спуст, што га чини знатно мање напорним.

врело Лађевац манастир Рача

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште поред реке Дрине и у подножју планине Таре. Пo предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин (1276-1316). Више пута је уништаван и поново из пепела грађен. Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине, манастир је био значајан центар преписивачке школе. Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).

Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у XVII и првим деценијама XVIII века одређује појмом „Рачанска преписивачка школа“. Турски путописац дервиш Зулих познатији као Евлија Челебија је 1630. године записао да је скрипторија имала 300 калуђера-преписивача, које је опслуживало 400 чобана, ковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара. Рачанска преписивачка школа се налазила на око 40 минута хода уз речицу Рачу, близу врела Лађевац. Рачански калуђери-преписивачи су ово место још у XVII веку називали Бања јер је тепература воде 17°C целе године. У непосредној близини Лађевца, коме се до изградње пешачке стазе врло тешко приступало, се налази испосница посвећена Светом Ђорђу. Остаци средњовековне скрипторије још постоје и предмет су истраживања.

Срби су у рату Аустрије против Турске 1683-1699. учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби почели су да се селе на север под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године. Многи калуђери из манастира Рача су стигли чак до Сент Андреје код Будимпеште. Управо захваљујући њима, тај град је постао културни центар Срба у Мађарској. После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке горе, где су наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу њима су се нарочито истакли: Јеротеј Рачанин, који је написао „Путашаствије граду Јерусалиму“ – један од најстаријих сачуваних путописа у српској књижевности, Кипријан Рачанин, који је у Сент Андреји саставио „Буквар словенских писмен“ и Гаврил Стефановић Венцловић.

Хаџи МилентијеМанастир је 1795. реконструисао игуман Хаџи Милентије Стефановић (1766-1824). Он је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и врло успешан у ослобађању Ужица. Његов барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру. Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага Aјан сребренички. Обновљен је 1818. при чему је значајну помоћ дао кнез Милош Обреновић.

У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље, највећи и најважнији
Мирослављево јеванђељедокумент српске књижевности. Игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве, што га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте. Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941.

Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина, оснивача и ктитора манастира, од скора се могу видети у манастиру.

Код манастира нас чека наше возило. За Београд полазимо у 18 h, правимо паузу у ресторану „Студенац“ крај Дрине. Одатле се види и чувена кућица кајакашког клуба. Планирани повратак у Београд је 22.30 h.

стаза до видиковца са видиковца Црњесково

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра, или евентуалних падавина. Храна из ранца.мост на Рачи, код Лађевца

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

1.900 дин

1.800 дин за чланове Клуба

 Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

јесен на Тари

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП ТАРА – првомајски празници

„ЈА ОВАКО ЗАМИШЉАМ РАЈ“ – изјавио је Др Еткин Кларк, директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова, када је 1996. године посетио Тару. У ма којој сезони, боравак на Тари је увек пун доживљај и љубитељи природе, свих жанрова, тамо увек радо проводе слободно време, тако да смо се ове године с лакоћом одлучили да вас позовемо да управо ту проведемо празничне дане

  манастир Рача

ПОЛАЗАК:   у четвртак, 1. маја, са паркинга Сава центра полазимо тачно у 7.00 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, да не каснимо у поласку, јер смо време богто осмислили. Путујемо ка Ваљеву, а паузу за кафу и доручак правимо по изласку из града, у ресторану „Храст“.

Пут настављамо ка превоју Дебело брдо, где напуштамо аутобус и припремамо се за пешачење, тј. успон на Велики Повлен. То је пешачка партија дуга 8 km у оба правца. Ходамо макадамским путем преко предивних ливада, и а  2 km представља успон каменитом шумском стазом пред сам врх. Врх је каменит а поглед са њега допире далеко у даљину.

Повлен Повленска кугла

По силаску, пут настављамо ка Перућцу, где проводимо наредних сат и по времена разгледајући живописан ток реке Врело (или Година, како је зову, због дужине од 365 метара). Врело се улива у Друну предивним водопадима, изнад којих је ресторан.

Ушће Врела у Дрину

Напуштамо Перућац и одвозимо се горе, на Тару и  у 20 h стижемо у село Јасиковица, где се смештамо у домаћој радиности. Вечера и дружење у дневном боравку до починка.

Петак, 2. мај

После кафе и доручка, у 10 h крећемо из нашег засеока Пашићи ка  Солотнику. Након краћег успона идемо гптово равно 2-3 km,  пратећи изохипсу, а онда се спуштамо ка воденици у селу Солотуша, где ћемо обићи и цркву, па се пењемо ка старој тврђави Солотник. Као и сва утврђења и он се налази на врху одакле је поглед на све стране овог предивног краја!

Солотник

Наше пешачење настављамо малим успоном до изласка на косу, a потом маркираном стазом до Калуђерских бара, где стижемо око
15 h. Остатак времена проводимо по слободном избору:  базен  хотела „Оморика“, сауна, куглана, ресторан, тениски терени, а коме није довољно пешачења  трим-стазу у боровој шуми, дужине 1.600 метара са справама за спорт и рекреацију, или уређене стазе за шетњу у дужини од 10 km. А морамо имати у виду да нас од хотела до смештаја дели 2 km шумском стазом!

 

Субота, 3. мај:

Из нашег села Јасиковица, у 8.00 h спуштамо се ка манастиру Рача.

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште поред реке Дрине и у подножју планине Таре. Пo предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин (12761316). Више пута је уништаван и поново из пепела грађен. Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине, манастир је био значајан центар преписивачке школе. Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).

Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у XVII и првим деценијама XVIII века одређује појмом „Рачанска преписивачка школа“. Турски путописац дервиш Зулих познатији као Евлија Челебија је 1630. године записао да је скрипторија имала 300 калуђера-преписивача, које је опслуживало 400 чобанаковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара. Рачанска преписивачка школа се налазила на око 40 минута хода уз речицу Рачу, близу врела Лађевац. Рачански калуђери-преписивачи су ово место још у XVII веку називали Бања јер је тепература воде 17°C целе године. У непосредној близини Лађевца, коме се до изградње пешачке стазе врло тешко приступало, се налази испосница посвећена Светом Ђорђу. Остаци средњовековне скрипторије још постоје и предмет су истраживања.

Срби су у рату Аустрије против Турске 16831699. учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби почели су да се селе на север под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године. Многи калуђери из манастира Рача су стигли чак до Сент Андреје код Будимпеште. Управо захваљујући њима, тај град је постао културни центар Срба у Мађарској. После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке горе, где су наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу њима су се нарочито истакли: Јеротеј Рачанин, који је написао „Путашаствије граду Јерусалиму“ – један од најстаријих сачуваних путописа у српској књижевности, Кипријан Рачанин, који је у Сент Андреји саставио „Буквар словенских писмен“ и Гаврил Стефановић Венцловић.

Хаџи МилентијеМанастир је 1795. реконструисао игуман Хаџи Милентије Стефановић (17661824). Он је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и врло успешан у ослобађању Ужица. Његов барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру. Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага Aјан сребренички. Обновљен је 1818. при чему је значајну помоћ дао кнез Милош Обреновић.

У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље, највећи и најважнији
Мирослављево јеванђељедокумент српске књижевности. Игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве, што га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте. Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941.

Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина, оснивача и ктитора манастира, од скора се могу видети у манастиру.

У посети се задржавамо колико се договоримо на лицу места, а пешачење настављамо уређеном излетничком стазом покрај реке Раче до извора Лађевац који се низ стену од пар метара спушта у Рачу. То ће нам угрејати мишиће за 450 m успона до Соколине и стени Соколарици, која је изванредан видиковац, смештен изнад самог кањона реке Раче!

Лађевац на Соколарици

Даље нас пут води равно до спуштања ка малом вештачком језеру на Јаревцу. Прелазимо дрвени мост преко бране на другу обалу Раче и успоном од непуног километара кроз шуму излазимо на Борову Главу. 

црква Свих Светих (или Манастирски станови) стаза ка видиковцу Црњесково

Одатле макадамским путем стижемо до Калуђерских бара (5 km хода). Пролазимо крај  манастира  Свих Светих, видиковац Црњесково, ергелу коња, дивних пашњака. Цела стаза дугачка је 19 km, за шта ће нам требати цео дан, и до нашег села стижемо у поподневним сатима.

видиковац Црњесково оснивач ергеле и некадашњи директор Националног парка, Бошко Миловановић на делу!

Недеља, 4. мај:

Напуштамо наше домаћине у Јасиковици и 12.30 h полазимо са спакованим стварима ка Мокрој гори, где ћемо се возити старим возом Ћира чувеном Шарганском осмицом. Уговорен термин за вожњу је 13.30 h. Цена вожње је 600 дин и није укључена у цену овог излета.

Ћира једна од станица

Након вожње Ћиром, одлазимо за Дрвеград (Кустин Мећавник) и тиме завршавамо наше празновање. Враћамо се за Београд где стижемо око 22 h.

Дрвенград Дрвенград Дрвенград

ОПРЕМА: осим ствари које за сво време боравка носите у великом ранцу или путној торби, за свакодневно пешачење вам је потребан мали ранац са водом и храном за успут, гојзерице, штапови за пешачење, одећа прилагођена очекиваном времену (пролеће на планини уме бити променљиво!), заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина.

ЦрњесковоБићемо смештени у етно домаћинству Пашић у селу Јасиковица (засеок Пашић), непунa 2 km од центра Калуђерских бара, у двокреветним и трокреветним (по потреби и четворокреветним) собама са два купатила на двадесет људи. Ентеријер сасвим нов, и веома чист. Можемо се хранити у кући код наших домаћина, или у сопственој режији, јер имамо кухињу и фрижидер – ко како буде желео.

ЦЕНА:  путујемо минибусом

6.300 дин   (превоз, смештај, организациони трошкови),   тј.

6.200 дин  за чланове Клуба

8.200 дин  (са исхраном – доручак и вечера),   тј.

8.100 дин  за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује

Новица Радојичић – Ноле

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

Соколарица, изнад кањона Раче Соколарица, изнад кањона Раче

 Лађевац Лађевац

 Погледајте све шта смо спремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.