Архива за Južni Kučaj

Стазама ресавских рудара

Део КАУП фамилије, из Ресавице, осмислио је серијал акција под насловом „Блага Јужног Кучаја“, са циљем да тако представи све природне, културно-историјске и индустријске споменике Јужног Кучаја. Акције су осмишљене тако да  обухватају баш све поменуте потенцијале које нам пружају ове изузетне планине. Прелепа природа масива Јужног Кучаја, биће само оквир за богату причу.

Јер, данас мало ко зна да су управо у овом малом рударском насељу које је покренуло индустрију у Србији, настали и незаборавни хитови „Звиждук у осам“ и „Девојко мала“ које је Дарко Краљић компоновао баш у Сењском Руднику у чијем се музеју чува клавир на коме су настале. Академик Драгослав Михаиловић, инспирисан догађајима и животима људи у Сењском Руднику, пише своја врхунска дела „Петријин венац“ и „Чизмаши“ која су касније и екранизована. Коначно, у овом малом месту богате историје, године 1980.  отворен је Музеј. Сење је место у коме и даље ради најстарији рудник у Србији, отворен још давне 1853. године.

Видећемо манастире Раваницу и Сисојевац, културну целину Сењски Рудник, меморијални споменик природе Мијајлова јама, прелеп а мало познат водопад Доњи Бигар и све чари Сисевца као туристичко рекреативног места.

ПОЛАЗАК у 6.00 h са паркинга испред дома здравља „Шумице“. Потребно је доћи 15-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо ауто путем до Ћуприје и даље ка Сењу и манастиру Раваница…

„Пошто беше сазидана само неколико година пред Косовске битке, она је после те трегедије могла изгледати као надгробни споменик славе и величине српске, као маузолеум, подигнут над сахрањеном слободом и самосталношћу државе српске.“ – рекао је за Раваницу др Владимир Петковић.

Градња Раванице је започела 1375. године а завршена осликавањем храма 1381. године. Када је саграђена представљала је први српски храм после Хиландара који је био опасан зидинама и кулама са пиргом. Задужбина је кнеза Лазара који је градио да му буде склониште за живота а и после смрти и центар православља и народне културе. У лепоти манастира велики кнез је уживао свега осам година, а онда је изабрао јуначку смрт на Косову 28.6.1389. године у сукобу са турцима. Две године после смрти кнез је проглашен за светитеља, а тело му је пренето из Приштине у Раваницу где је почивало три стотине година. Турци су је неколико пута пљачкали и пустошили, палили конаке и рушили утврђења, али црква посвећена Вазнесењу Господњем ниједном није срушена. Током XIV и XV века преживљавала је тешке дане све док 1690. године када је морала бити потпуно напуштена. Монаси су заједно са четрдесет хиљада породица предвођени патријархом Арсенијем Чарнојевићем кренули у велику сеобу ка Будиму. Са собом су, као највећу светињу носили мошти светог кнеза Лазара, које ће почивати све до 1697. године у малој цркви крај Дунава у Сентандреји, одакле су пренете у тада пуст манастир Врдник. Мошти светог кнеза пренете су у Београд 1942. године, а 1988. мошти крећу ка манастиру Раваница да би се тек после шесто година од погибије кнеза и јубилеја косовске битке 1389. године биле враћене у Раваницу на месту које је Свети кнез и одабрао за свој маузолеј, где се и данас чувају. Но, велелепни комплекс би вероватно скроз био изгубљен да није било Јеромонаха Стефана, који се после сеобе вратио и обновио манастир где је и основао школу у којој су учили свештеници. По својим стилским, архитектонским и ликовним особеностима манастир Раваница је родоначелник новог стила уметности Моравске школе. Због свих карактеристика, овај споменик је кроз векове био и остао духовни источник српског народа. Заштићен је као споменик културе од изузетног значаја.  Треба свакако поменути и Синаите Св. Ромула Раваничког, који је живео у пећини у близини манастира а после упокојења је сахрањен у припрати манастира, и Св. Сисоја који су побегли са синајске горе и свој мир пронашли у кучајским планинама. Они су заслужни за изградњу великог броја цркава и манастира на ободима Кучаја а најпознатији је манастир Сисојевац.

Након посете Раваници, одвозимо се до рударског насеља Сењски рудник – места одакле је почела индустријализација Србије. О његовом настанку, историји рударења и перспективи у будућности, сазнаћете више од водича у Mузеју угљарства.

Сењски Рудник представља најстарији рударски комплекс у Србији, оформљен у периоду између 1853-1860 године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића, по коме је овај рударски коп првобитно и носио назив Александровац. Угаљ је тада представљао најмоћнији енергент. Развој индустрије у Србији креће паралелно са почетком експлоатације угља. У Крагујевцу се исте 1853. године отвара тополивница, као прва индустријска целина у овом делу Европе. Воловским колима допремљен угаљ из Сењског Рудника, покреће производњу топова за развој војне индустрије. Овај пројекат је представљао најважнији национални интерес. Од тада је започело интензивирање индустријализације и логично је било да уследи читав низ успешно реализованих  пројеката. Сењски Рудник је 1892. године спојен пругом уског колосека, са главном железничком артеријом југоисточне Европе, пругом нормалног колосека Београд-Ниш. Железница Србије постаје једна од најважнијих конзумената сировина из овог рудника, поред војне фабрике. Временом је рудник постао изузетно важан центар и стециште бројних рударских породица из разних крајева Балкана, које су на овај узани простор пренели све одлике својих ентитета, што данас представља можда и највећу вредност Сењског Рудника. Његова културна вредност лежи у чињеници да је ово комплетно очуван културни предео ране индустријализације, са остацима раних структура угљенокопа са најстаријом структуром, поткопом из 1853. године, и у свету јединственом парном машином извозног лифта из 1872. године.

У музеју Сењског рудника, чува се клавир на коме је Дарко Краљић створио песме „Звиждук у осам“ и „Девојко мала“. Академик Драгослав Михаиловић, инспирисан догађајима и животима људу у Сењском Руднику , пише своја врхунска дела „Петријин венац“ и „Чизмаши“ која су касније и екранизована. Коначно, 1980. године ово мало место са богатом историјом добија свој Музеј. Ту и даље ради најстарији рудник у Србији који је отворен још давне 1853. године.

Дарко Јовић, председник КАУП-Ресавица, испред локомотиве старе преко 100 година

Права је реткост затећи овако чисте визуелно-естетске изразе ране индустријализације што Сењски Рудник и дефинише културним пределом. Естетска вредност Сењског Рудника је појачана затвореном клисуром и са друге стране величанственим зеленилом букових шума које га окружују, што на одређени начин амортизује рударску свакодневицу, чинећи ову средину хуманијом. За разлику од индустријског наслеђа које је у туризмолошком смислу тек у зачетку, у непосредном окружењу налази се мноштво утврђених туристичких тачака, средњовековних манастира, пећина и водопада.

Сењски Рудник свакако има шта да понуди посетиоцима. Поседује огроман едукативни потенцијал за усавршавање знања из области очувања културно-историјског и природњачког наслеђа. Осим тога, богато природно наслеђе и топографија суседних рударских насеља, обликују јединствен културни предео у овом делу Европе. Све наведене вредности сврставају Сењски Рудник  у породицу истородних херитолошко-индустријски највреднијих локалитета Европе. Читава идеја рехабилитације Сењског Рудника и стављање у нову привредну функцију, јесте да ова средина, па и рударски копови постану доступни јавности. Александров поткоп је планиран за својеврсну туристичку атракцију Сењског Рудника. Замишљена је поставка која би  се протезала читавом дужином подземног тунела, око 520 m, а наставила би се изласком на вертикални излаз где би се транспорт до површине вршио лифтом који покреће већ поменута парна машина. Вертикално окно је дугачко око 150 m и вожња лифтом би такође представљала праву атракцију. Поред  парне машине произведене у Грацу 1872. године која је под заштитом, као културни споменик у Сењском Руднику заштићени су и објекти Александров поткоп (1853), зграда бившег магацина (1930.) од 1980. године претворена у музеј и зграда машинске радионице (1922). У оквиру пројекта „Сењски Рудник град музеј“ у плану је реконструкција и санација још десетак објеката и једне улице како би се стекли услови за идентификацију Сењског Рудника као локалитета са огромним потенцијалима за номиновање на UNESCO листу, као вредност светског индустријског наслеђа.

По обиласку знаменитости Сењског Рудника превозом одлазимо до наше полазне тачке и оног најлепшег дела, а то је пешачење кроз Јужни Кучај. Пролазимо кроз још једну од знаменитости  Кучаја а то је војни полигон „Пасуљанске ливаде“, који представља један од највећих полигона за артиљеријску обуку у Европи. Пролазећи кроз чаробне пределе ове планине, на петом километру од почетка пешачења налази се меморијални споменик природе Мијајлова јама. По причи, име је добила по пастиру Мијајлу кога је ован гурнуо док је свирао на ивици јаме. Нестао је у понору, а вода је кажу, изнела његову фрулу доле негде, код Сисевца.

 Пасуљанске ливаде

Јама је заштићена као  меморијални споменик природе 1978. године и једини је спелеолошки објекат са тим видом заштите у Србији. Ревизијом из 2004. и 2005. године потврђен јој је раније додељени степен заштите. Налази се на западном ободу планине Јужни Кучај на надморској висини од 710 m. По типу је прост фосилни вертикални понорски спелеолошки објекат за дужином истражених канала од 192,5 m и укупном дужином канала од 297 m. Вертикални део јаме је дубине од 127 m са просечном ширином вертикалног гротла од 25 m који се при дну сужава. Карактеришу је естетске одлике и приче везана за други светски рат.

Мијајлова јама Мијајлова јама

На око 1 km са око 150 m спуста од Мијајлове јаме крије се још увек неафирмисани водопад Доњи Бигар. Налази се на југозападним ободима Јужног Кучаја. Извор потока који је саградио водопад је на 615 m надморске висине на око 100 m од саме бигрене наслаге високе око 12 m, чија је још карактеристика и то да је врх водопада тачно на коти 550 m надморске висине. Вода има велики проценат калцијум и магнезијумкарбоната, чијим таложењем је настао не само водопад него и цео плато који је формиран између извора потока и водопада. Поток Доњи Бигар се за свој ток од око 1 km спусти до коте од 480 m надморске висине. Велика висинска разлика између извора и ушћа у већ формирану Јабланичку реку узрокује већи број мањих водопада и каскада.

Доњи Бигар

Поток Доњи Бигар са још неколико мањих потока и извора формира Јабланичку реку, која је уз Јеремитски поток и јако крашко врело, које извире из пећине у Сисевцу, твори реку Црницу. Сисевац представља крајњу тачку наше акције и налази се на 6 km од водопада Доњи Бигар стазом која води уз Јаблабничку реку што ће свакако пријати у летњим месецима. Од водопада до Сисевца води више стаза па се у зависности од временских услова и жеља учесника акције може искористити било која варијанта. Е, а тек по доласку у Сисевац ћете схватити какво благо крије Јужни Кучај. Сисевац представља право туристичко место са пуно садржаја као што су: вештачко језеро са пуно цвећа; извор реке Црнице са пећином; старо рударско насеље са старим рударским окнима; базен за термоминералном водом температуре 36,6 степени; уређено излетиште; највећи рибњак у Србији за узгој пастрмке коју можете пробати у ресторану; прелепе природне целине  као и други културно-историјски споменик на нашој акцији Манастир Сисојевац.

Манастир Светог Сисоја  је подигнут на темељима старе светиње у XIV веку, а подигао га је један од „седам синаита“ Св. Сисоје. Налази се у близини реке Црнице са црквом посвећенов Преображењу Господњем. Данас је то територија општине Параћин, а раније је била петрушка област на далеко позната по великом броју цркава и манастира који су настали у XIV и XV веку и по древном утврђење граду Петрусу. За преподобног Сисоја Синаита, који се сматра оснивачем манастира, круже разне приче легенде и предања а знају се и неке историјске чињенице. Био је проигуман манастира Хиландар, близак кнезу Лазару, па многи сматрају да је био и његов духовник. Живео је у селу Сисевац као ученик преподобног Ромула Раваничког. Сахрањен је у цркви манастира, а изнад гроба је фреска у којој у десној руци придржава модел цркве, као ктитор. Треба поменути да се поред Св. Сисоја на ктиторској фресци налази још један лик за који се сматра да је деспот Стефан Лазаревић који је свакако указивао помоћ овом манастиру. Манастир је, заједно са црквом која је неколико векова била без крова, 1993. године обновљен и данас ради као метох манастира Раваница. На Биљани петак, уочи Ђурђевдана, народ долази у цркву да запали свеће и помоли се за душе страдалих мученика и здравље живих и помоли се преподобном Сисоју и свима који су допринели да на овом месту и данас постоји још један духовни центар у овом крају. Исто тако је било и за време ропства под турцима који су једног Ђурђевдана изненада упали у манастирску порту и поубијали велики број људи који су се тог дана окупили на служби божјој. Убијене су бацили у оближњу реку Белицу, коју народ због ове несреће и много жртава које је ова река однела, од тад па све до данас зове Црница. Кружи и легенда о двема сестрама које нису хтеле да дозволе турцима да им укаљају част већ су се дале у бег. Две сестре, тек заручене, покушале су да пређу на другу страну реке, узеле су се за руку и скочиле у реку. Једна девојка је побегла низ реку, изнемогла застала је на једној стени, кад је турчин пришао ближе и ухватио се за њу, она је скочила са стене повлачећи за собом и турчина. Стену са које се девојка бацила у воду данас зовемо девојачка стена. У непосредној близини Сисевца у клисури реке Раванице постоје и два моста који се данас називају две сестре.

Дужина трасе износи око 13 km и није технички/кондиционо захтевна, тако

да је приступачна свим категоријама љубитеља природе. У Београд стижемо до 22:30 h.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење; одећа слојевита, одговарајућа временским приликама. У ранцу увек треба имати заштиту од ветра или евентуалних падавина и пресвлаку. Ко жели касније у базен, нека понесе купаћи и  пешкир.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 19 h у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Царевић
064 684 01 37
nesa@serbianoutdoor.com

Раваница "Петријин венац" врело Црнице

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

ГРЗА – жубор пролећа

С пролећа кaдa су воде најјаче и водопади пенушају пуном снагом, Грза је међу њима КРАЉИЦА! Стога је уврежен обичај да се управо тад иде на њена врела. Међутим, лане смо у ово време ишли на Грзу да бисмо скренули пажњу да Краљици прети атентат од оних за које је она само флуид довољне снаге да покрене пар турбина. У име нашег гласа НЕ за МХЕ, фотографије програма носе амблем борбе Параћинаца за oдбрану Грзе.

И знате шта? ГРЗА ЈЕ ОДБРАЊЕНА! Сада ћемо је походити без терета бриге и борбе, али пазите ви што претите природи – гледамо вас! ћивела Грза, браво Параћинци!

Она настаје спајањем Иванштице („Мале Грзе“) и Велике Честобродице, између туристичког насеља Грза и села Извор и тече 23 km до Црнице у коју се  улива. Масив Јужног Кучаја је огроман сплет само њему својствених особености. По много чему посебне, многе његове вредности се и званично представљају у суперлативу. Грза са својом околином је репрезент јужних обронака овог предивног и посебног предела, препознатљива по лепоти природног амбијента. А тај амбијент, људи су уредили стазама, клупама, ознакама и он ће бити полазна тачка за наш провод у природи 🙂

 

ПОЛАЗАК: тачно у 6:00 h, са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Потребно је доћи 10-ак минута раније, како би не бисмо каснили при поласку. До планинарског дома „Ђорђе Живковић на Грзи, где напуштамо возило, предстоји нам двочасовна вожња и пауза за кафу код „Старог храста“.

Ово место је једно од култних за поклонике природе. Шетња узводно, до врела Грзе и видиковаца одвија се стазама, а сам ток Грзе је рај за очи. Све је обележено, а шумске клупе и столови омогућавају предах на отвореном, да се ни за трен не раздвајамо од лепих призора. A ту лепоту чине вредности, захваљујући којима овај предео, у непосредној околини врела Грзе, ужива статус споменика природе.

Полазимо од Дома, где нас на крају пешачења чека возило, према врелима Грзе, и видиковцима. По доброј видљивости, са другог видиковца се, на линији хоризонта, јасно види Копаоник, а језера и Грза су испод, у првом плану. Проћићемо и Извор испод букве за кога тврде да је лековит. За ово је довољно максимално 2 сата.

На горњој фотографији је графички приказ траса на 3Д топо карти, тако да лакше пратите изложен програм. Пошто се вратимо са видиковаца и врела на почетну тачку, када се окупимо, полазимо заједно према Малом Јаворку (756 m НВ). Ако нисмо прекорачили временски оквир за шетњу до врела и видиковаца,  настављамо према Јаворачком врху (927 m НВ) и спуштамо до Дома поред Козјег рога. Ако смо се превише задржали на врелу и видиковцима, скрећемо лево ка врху Мали Јаворак (756 m НВ) и спуштамо се гребенски, до Језера. Ни једна од тих стаза није тешка, а којом ћемо поћи, зависи само од тога колико будете занесени самим врелима и видиковцима. Молимо вас да имате у виду, да и ако је траса кратка, морате имати средњу кондициону способност, како напор, потребан да се она савлада, не би превазишао ваша очекивања!

 фото: DevianArt

Лане смо зебли од питања, је ли је ово последње пролеће за Грзу какву знамо јер су, инвеститори (група алавих предузетника, за које реке представљају флуид за покретање турбина), планирали прошлог пролећа изградњу мини хидроелектране, снаге 499 kW, што би одприлике било довољно за рад једног кућног котла за грејање! А за то је био планирано да се 2,6 km раскошно лепог и животом богатог тока реке Грзе спакује у металне цеви пречника 90 cm – што би потпуно уништило живот у реци, низводно од замишљене хидроелектране! Параћинци се са тиме енергично нису сложили и борили се под слоганом „Одбранимо Грзу“ са амблемом који видите на фотографијама овог програма. Наша акција била је подршка тој борби, да сачувамо Краљицу од атентата, а трасу смо прошли са КАУП-Ресавица и Грађанским покретом „Одбранимо Грзу“.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, пешачки штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h.

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37,  nesa@serbianoutdoor.com

Да бисте учествовали у акцији, морате бити члан Клуба.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Врели лед Кучаја (и бонус – бања Ждрело)

Мало је врхова изнад 1000 мнв који су тако лако доступни, а још је мање оних који тако несразмерно много дају у односу на уложени труд. Пожерак, врх дискретног шарма, пружа невероватан видик у свим правцима. Од источних хомољских врхова преко доминантне Бељанице поглед се пружа на непрегледна пространства шумовитог Јужног Кучаја. На југоисточном хоризонту доминира карактеристичан врх Ртња а на југозападу масив Јастребца. За лепих зимских дана могуће је видети и Копаоник. Довољно је ово разлога да вас поведемо у зимску акцију када можемо очекивати најбољу видљивост. А наслов? Настојали смо да њиме наговестимо контрасте које очекујемо 🙂

У зависности од временских услова дужина стазе ће бити 12 km са 550 метара успона и спуста, односно 10 km са 450 метара успона и спуста.

ПОЛАЗАК: са паркинга поред  просторија Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“) тачно у 7 часова (дођите 10-ак минута раније како не би смо каснили). Путујемо аутопутем до мотела Стари храст где ћемо направити паузу за јутарњу кафу а затим преко Деспотовца и Ресавице до полазне тачке изнад крашког поља Дивљаковац.

Колским путем, лагано, пењемо се према Пожерку. Након уживања у видику и заслуженог одмора, у зависности од временских прилика настављамо према истоку како би смо обишли још један видиковац или краћим путем према изгорелом врху одакле се пружа одличан поглед на кањон Суваје. Са Изгорелог врха пажљиво, преко камените косе, спуштамо се до нашег возила нешто пре 16 h. Комбијем путујемо око 1 час до бање Ждрело у којој се можете купати или време провести у пријатној атмосфери ресторана уз огњиште које ће вас сигурно добро загрејати. Цена улазнице за улазак на базен за колективне посете је 400 дин.

Полазак кући планирамо за 20 h како би смо у Београду били између 22:00 и 22:30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови по жељи, одећа прилагођена зимским условима (слојевита) као и опрема за купање.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ се обавља испуњавањем формулара испод, а детаљније информације можете добити средом у 20 h на састанцима Клуба, или директно од организатора акције.

Приступницу можете преузети ОВДЕ.

   

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

Лисац – Стража – Бељанички бук

Ова најава би могла да стане и у неколико речи: ОВО СЕ НЕ ПРОПУШТА.

Због симболике броја (1111 m надморске висине), зову га „Четири аса“. На неким његовим стенама могу се наћи калцитне друзе (кристали) које мештани називају камењем среће. Међутим, верујте, ипак је он један Велики Лисац! У том маниру нам се представио два пута, и склони смо да не верујемо у случајности. На том врху су пуцали шампањци, изговаране су песме… Лисац је веома посебан и надахњујућ, а како је изгледала ова акција када смо је први пут изводили, можете погледати у овом албуму.

 Овога пута применићемо други план: на Лисац крећемо ДИРЕКТНО! 🙂

Ено га, вири... :-)

ПОЛАЗАК: тачно у 6.00 h са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку, чека нас дуг пут и солидна мисија!

Путујемо ка Жагубици, а због природе пута, овде неће бити могуће формирати велику групу, тако да је број учесника тиме ограничен. Пешачење почињемо са макадамског пута који води према шумском водопаду Бељанички бук који је наша завршна одредница. Стаза је мешавина од готово заборављених стаза до шумских и колских путева. До Лисца ћемо савладати половину успона односно 400 m висински. Очекујемо да ће група бити довољно агилна како би се препустили уживању на врховима.

 Да се разумемо: ово је ШАМПАЊ!

Сам излазак на Лисац карактеристичан је за крашке врхове: од букове шуме кроз макију до каменитог врха. А ту ћемо имати заслужен одмор са погледом од 360 степени.

После спуштања са камене купе Лисца настављамо блажим успоном широким шумским путем до гребена Страже, где нас чека предиван поглед на масив Јужног Кучаја и на кањон Ресаве.

   

Стража је прича за себе и као таква увек има своје место у нашем годишњем календару. Али треба истаћи да се ради о ТРОНУ Горњоресавског регионалног парка природе. Најзад, под њом и извире сама Ресава, отварајући богат геоморфолошки ареал и ево како то изгледа:

и још мало:

Од Страже траса води наниже предивним крајоликом, са више пропланака.

    мали предах

Готово на самом крају очекује нас технички захтевнији спуст по каменитој косини. У овом делу биће потребна нарочита пажња али убрзо долазимо до прелепог Бељаничког бука, великог широког слапа који се слива из шуме, прелива макадам и наставља да тече шумом са друге стране пута. Веома је леп, тако да ће то захтевати 15-ак минута фоткања и опуштања након пређених 20 km.  Остаје нам само да препешачимо 1 km макадамом до нашег возила.

 Бук нас пресреће, преливајући пут... и наставља да отиче с друге стране пута

Ова акција се не препоручује почетницима, људима са слабијом кондицијом, као и онима који не желе да улажу превише напора. Траса је захтевна, сразмерно основним карактеристикама јер је дуга 21 km са успоном од 800 m . Ово значи да паузе неће бити дуге, већ на против – врло кратке, колико да се не развлачимо и ходамо компактно. Такође је од изузетне важности кретање у колони, јер не постоје ознаке (маркације). На стази нема извора питке воде!

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, штапови, камашне, мали ранац са довољном количином воде за цео дан и храном за успут, слојевита одећа примерена временским условима; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:Лисац је окружен плантажама сремуша!

1.700 динара

Због природе терена, путујемо искључиво комбијем.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба.

Акцију реализују Ненад Царевић и Дарко Цветковић

  064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

пејсаж са повратка (Суви До)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Јужни Кучај: Грза – Пештерац – Сисевац

Нећемо ваљда чекати пролеће да бисмо отишли на слапове Грзе? Добро, легенда каже како су некада пролећа била влажнија од киша и снегова који се топе, те остаде веровање да су потоци, речице и њихови водопади тада раскошнији, са више воде, те да једино с пролећа вреди ићи на врела Грзе. Осим што данас те ствари могу бити и знатно другачије, ови вазда издашни извори увек имају довљно воде да хуче и стварају раскошну слику пенушавих слапова. Чак и да је што „легенда“ каже, тиркизно зелене воде Грзе у контрасту са бакарним шумама око ње, умеју бити чаробан призор, тако да се Грза и ја, готово ритуално дружимо сваке јесени. Уосталом, јесен је време њеног другог хидролошког максимума, што се тиче количине воде!

 

Она настаје спајањем Иванштице („Мале Грзе“) и Велике Честобродице, између туристичког насеља Грза и села Извор и тече 23 km до Црнице у коју се  улива. Масив Јужног Кучаја је огроман сплет само њему својствених особености. По много чему посебне, многе његове вредности се и званично представљају у суперлативу. Грза са својом околином је репрезент јужних обронака овог предивног и посебног предела, препознатљива по лепоти природног амбијента. А тај амбијент, људи су уредили стазама, клупама, ознакама и он ће бити полазна тачка за наш провод у природи 🙂

  

ПОЛАЗАК:  тачно у 6:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Потребно је доћи 10-ак минута раније, како би не бисмо каснили при поласку. Дани су краћи и време је у толико важније – Carpe Diem! Путујемо аутопутем до  Параћина, затим магистралним до Дома на Грзи, где напуштамо возило, које ће нас чекати предвече у Сисевцу.

Ово место је једно од култних за љубитеље природе. Шетња узводно, до врела Грзе, и видиковаца одвија се стазама, а сам ток Грзе је рај за очи. Све је обележено, а шумске клупе и столови омогућавају предах на отвореном, да се ни за трен не раздвајамо од лепих призора. A ту лепоту чине вредности, захваљујући којима овај предео, у непосредној околини врела Грзе, ужива статус споменика природе.

 

Полазимо од језера, према врелима Грзе, и видиковцима, а потом се одвајамо са стазе и урањамо у Кучај… По доброј видљивости, са другог видиковца се, на линији хоризонта, јасно види Копаоник, а језера и Грза су испод, у првом плану. Проћићемо и Извор испод букве за кога тврде да је лековит.

Језерца... одатле смо пошли... На линији хоризонта Коп! Кад се зумира, јасије је - КОПАОНИК :-)

Обележену стазу напуштамо  после другог видиковца, настављајући на горе, кроз шуму ка Пештерцу. Због деонице као што је ова, неко би ову туру назвао „истраживачком“. Али, ништа се не истражује, само ходамо чистом шумом, лепом и мирисном. Док нам лишће шушти под корацима, смењују се граб, буква и јеле, пролазимо крај извора Иванштице (тзв. Мале Грзе) и ловачког дома. Када пређемо Пештерац, следи лаган спуст, колским путем, све до Сисевца.

Предивна шума за ход шуме Кучаја 

У Сисевцу ћемо одморити и освежити се. На располагању нам је ресторан, а и базен са термалном водом; од хладне Грзе до топле терме – заслужили смо! 🙂 С тим што вода није толико топла као у Ждрелу и Богатићу.  Испод, десно, приказана је описана траса, са параметрима, а за Београд полазимо у 19:30 h како бисмо стигли до 22:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, пешачки штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима. И купаћи, ако желите у базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.900 дин

1.700 дин за групу од 40 учесника

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија).

  Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић        и        Немања Манчић

                  065 377 14 74                   064 878 78 78

                   gordana@serbianoutdoor.com                   nemanja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Мала и Велика ТРЕСТА – извор Ресаве – СТРАЖА

Лево највиши врх Јужног Кучаја, десно чак једна Бељаница, а опет, све то као да је подчињено фантастичним одсецима Страже; као да је све около ту само зато да би их Она надгледала, да би се само са њеног гребена могли посмтрати… Иза су Лисац, Црни врх, Крш и Стол, али их она заклања, опет зато да бисмо у том призору само са њених плећа могли уживати… 
Претерујемo?
Ни најмање – видећете и сами.

Погледајте фото албум на нашем сајту о одласцима на Стражу протеклих година.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.00 h (по обичају, доћићете 15-ак минута раније) полазимо ауто путем, до одвајања ка Деспотовцу, а возило напуштамо крај прашуме Винатоваче, одакле полазимо ка Малој и Великој Трести.

Од недавно овде постоје и маркације – АЛИ ПАЗИТЕ: од Тресте НЕ пратимо њих, јер бисмо завршили на Лисцу! Једноставно, следите вођу и не брините.

 

Део између врха Велике Тресте до превоја ка Стражи је деликатан због густе шуме, тако да ћемо се на врху сачекати док се сви не сакупимо и држећи на оку једни друге, избити на чистину гребена.

 

Пролазимо извор Ресаве – Хајдучки кладенац, а потом избијамо на феноменалну чистину почетка гребена Страже.

 

А прелазак гребена се густира, из много разлога, или без и једног. То је још један у низу оних наших КАУПОВСКИХ одредишта, која сама по себи не представљају спортски подухват, већ пре свега спознаја јединствене географске средине високих пејсажних вредности и прелепих амбијенталних карактеристика.

 

Још мало призора…

  

Са гребена се спуштамо преко Малог врха на Краку Урсули, до места где нас чека наше возило. Одлазимо на предах у “Жубор Ресаве”. За Београд полазимо у 19 h, а стижемо најкасније до 22.30 h.

Укупна дужина ове планиране трасе износи 14 km са успоном од 430 m; ево и приказа на карти:

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут; штапови за пешачење, заштита од ветра и евентуалних падавина, камашне

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.800 дин

1.700 дин

Због карактера прилазног пута, путујемо искључиво комбијем

 Акцију реализују:

            Зоран Стејић       и        Дарко Цветковић

   064 453  83 04                  066 613 39 35

zokimen@serbianoutdoor.com                  darko@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ – романтична авантура

Пред вама је врло специфична акција. Видевши први пут прераст – природни камени мост, била сам дубоко импресионирана начином њеног постанка; моћ природе изражена кроз бесконачно време. Убрзо потом сазнајем да их нигде у свету нема толико, колико на маленом парчету Србије између Мораве, Тимока и Дунава – зашто? И тако је почело. Нешто година касније, из сакупљених материјала и искустава стечених обиласцима свих прерасти настала је прва тематска акција којом сам  планинарима представила овај својеврстан феномен, карактеристичан за флувиокрас источне Србије. Албум са протеклих неколико акција можете видети овде.

Али, то због чега ово није обична акција саздано је у чињеници да су путеви до и између прерасти својеврсна експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филиграннтска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале. Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. 

Пре него поставимо детаљан програм пута, препоручујемо да погледате овај филм, после чега ће вам бити потпуно јасно шта желимо да вам покажемо:

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

Кликни и погледај филм

Пешачке трасе су, кратке, тако да је акција приступачна свим узрастима, јер акценат није на кондицији, већ спознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…(погледајте филм!)

Петак 20. јули: пут до Вратне, обилазак Вратњанских капија

ПОЛАЗАК  тачно у 6:00 h ујутро, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 на Коњарнику (недалеко од хотела „Србија“). Због паковања ствари неопходно је да дођете 20-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Јер план је пребогат и ваља га постићи.

Кад је нешто занимљиво и лепо, не осећамо колико времена прође. А  ово ће заиста захтевати време и уверићете се да су овако рани полазак и трећи дан и те како оправдани. Путујемо ка Дунавској магистрали, а после Доњег Милановца се одвајамо ка Неготину. За данас је у плану да посетимо клисуру Вратне и њене три прерасти. Пут је дуг и имаћемо паузу у Лепенском Виру.

прераст Маре (велика вратњанска капија) Мала прераст на Вратни прераст Сек (сува вратњанска капија)

По преласку Поречког залива, скрећемо ка Неготинској крајини и Вратни. Напуштамо возило и подижемо шаторе недалеко од манастира, на обали реке Вратне, а потом полазимо у клисуру. Контактирали смо сестринство и радује нас што су нам дозволили да у миру њиховог поседа бивакујемо крај реке, као некада. У порти манастира је чесма, а испред однедавно и мала продавница.

Полазимо ка манастиру и обележеном стазом одлазимо у кањон са три прерасти, чувеним Вратњанским капијама: Малој, Великој и Сувој (прераст Мика, прераст Маре и прераст Сек). Прве две су врло близу, крај манастира, а до њих воде обележене стазе. По спусту у корито Вратне поћићемо обележеном козјом стазом на други превис (прераст Маре), а после настављамо даље ка трећој капији (прераст Сек). Након силаска са превиса, група се сакупља, и сви полазимо даље до треће капије. Крећемо се у простору резервата муфлона и јелена лопатара, које смо овде иначе увек редовно сусретали. До треће капије ходамо још 3 km кањоном, што подразумева квашење и непостојање маркација. Не враћамо се истим путем, већ се стазом, тј колским путем изнад клисуре натраг до логора. Обавезно понесите воду и чеону (батеријску) лампу! Стаза није обележена и кретаћемо се строго по правилима колоне. Дакле, код треће Вратњанске прерасти се понови сакупљамо сви и заједно полазимо стазом ка логору.

Повратак у логор, ватрица и дружење…

 На превису... наш логор на Вратни

Субота 21. јули: Рајска прераст на Замни, археометалуршки локалитет на Рудној Глави, Ваља Прераст и Рајкова пећина

Након  спремања шатора и  до 8.00 h полазимо ка селу Плавна. Ходамо дуж Медвеђе реке до Рајске прерасти на Замни за шта ће нам бити потребно не мање од 2 сата. Пут до ње је врло живописан, а сама прераст сложене грађе и као таква се издваја од осталих. Посебна је и по веровању да младим паровима, без деце доноси плодност, због чега је и врло посећивана, као обредно место. Наша запажања су да су за то „криве“ морфолошке црте саме прерасти, приказане слици. Мештани такође верују да под сводовима Рајске прерасти већ стотинама година живи Добри дух који види судбину свакога ко му дође и помаже му. Aли не онако како се то малом човековом разуму учини да је најбоље, већ на начин којим се заиста може учинити дугорочни бољитак у животу.

...до ушћа у Замну прераст на Замни сводови Рајске прерасти

Пут настављамо ка Мајданпеку крај места где су остаци некада велике куле Милоша Обилића,  до праисторијског археолокалитета Окно, изнад Рудне главе., са кустосом Музеја у Мајданпеку Бором Крчмаревићем, кога знамо са свих претходних акција када смо вам показивали прерасти. Јер, господин Крчмаревић је археометалург, а Окно је место где је човечанство из неолита искорачило у доба метала!

Након Рудне Главе, пут настављамо до монументалне прерасти Шупља стена, односно Ваља Прераст, како је мештани зову од давнина. Ваља Прераст је највећа од свих наших прерасти  – ЕТУАЛ источне Србије! По односу димензија, ово је најизразитији природни камени мост у нас. Висина његовог спољашњег лука износи 42 m, а прићићемо му у време кад сунце зарумени пред сутон, јер тада његови румени зраци обливају унутрашњост лука, што изгледа фасцинантно.

Ваља Прераст ...или Шупља стена ETOIL! :-)

После тога одлазимо ка легендарној Рајковој пећини, надалеко чувене лепоте. Од како сам је у својој ТВ емисији „Оаза“ 2001. године описала као дворац ледене краљице, због искричавог белог калцита који краси њен накит, тај опис можете наћи у готово свим материјалима и причама о Рајковој пећини. Али, да би се та лепота ухватила објективом, потребан је озбиљан фото апарат и умешност фотографа.  На ливади, крај Рајкове пећине биће нам и коначиште. Подижемо наше село, и одлазимо у обилазак пећине. У логору нас чека вечера под звездама… Како описати ноћ крај Рајкове пећине у неколико речи? Густа ноћ, милион звезда и свици. Додајмо томе пуцкетање ватре и можда (ако будемо имали среће) далеки зов вукова…

 Kod Rajka вечерица

Недеља 22. јули: прерасти Самар и Касоње; повратак за Београд

После тога, пакујемо шаторе и настављамо пут ка Борском језеру и одатле десно ка прерасти Самар (сат и по вожње). У Самарклисури речице Пераст је некада постојао велики пећински систем дуг 1800 m, од кога је данас остала ова прераст и остаци два бочна пећинска канала, која ћемо видети на путу до ње (зато треба понети батеријску лампу!).

Преостаје нам још Касоње – најмања прераст у клисури Осаничке реке (сат и по хода). Улаз у клисуру Осанице краси мало вештачко језеро, које уме бити сјајно освежење у летњој врелини. И ако са најнижом таваницом, Касоње осваја доста симпатија и када сам први пут показивала прерасти, она се допала највећем броју учесника. Томе у многоме доприноси изузетно лепа орнаментика клисуре и застор од бршљена на њеном улазном луку.

Након посете Осаници, настављамо ка Горњачкој клисури, где ћемо уприличити предах у Рајковом ресторану крај рибњака (фотографија, доле десно), у самој клисури Млаве. Биће то прилика да бар мало сложимо утиске пре повратка кући.поетска орнаментика Осаничке клисуре

Пешачке трасе су, као што видите кратке, па нема потребе наводити висинске разлике и растојања. Ово je акција у којој заиста свако може учествовати, јер акценат није на кондицији, већ сапознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…

ОПРЕМА: гојзерице, опциона обућа за воду, мали ранац са приручним стварима (вода, храна за успут, пресвлака, купаћи костим, пешкир), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа, хигијенски прибор, порција/посуда и прибор за јело); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.600 динара

3.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Котизација обухвата: превоз, организационе трошкове и све описане обиласке укључујући и улазнице за посету Рајковој пећини.

Котизација не обухвата храну и индивидуалне трошкове.

НАПОМЕНА:  Ова акција има научно-популаран, едукативан и истраживачки карактер. Спаваћемо у шаторима, али је битно да их не носимо док пешачимо. Они ће бити у пртљажнику, вадимо их само за логоровање. Из тог разлога, ствари које су потребне за дневне активности спакујте у мали ранац (вода, храна, батеријска лампа…), а све оно што је за бивак у велики ранац, или путну торбу, јер то нећемо носити са собом. Акција има и свој печат! 🙂

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Рок за пријављивање је до краја јуна, због резервација за смештај возача.

Акцију реализује КАУП тим

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. Пут до и између њих је експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филигрантска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Парк природе Горња Ресава: Мала и Велика БОТА-прашума Винатовача

Бота је узвишење које раздваја Тресту и Вртачеље и красе је прелепе, стасите шуме столетних букви, и пропланци који не памте пастире. Њихова сећања, убили су звуци моторних тестера, који је девастирају последњих пар година, али се не да! Бота живи у сећањима старијих мештана као омиљено место где су некада давно изгонили своја стада, а својим шумама она нуди једну посебну димензију угођаја у природи коју бих назвала – медитација ходањем. Те горостасне крошње вас тихо, скровито ушушкавају, док се истовремено осећате као у широкој палати међу столетним стаблима! Управо зато, повешћемо вас од Винатоваче, крај ловачког дома, а спустити крај исте реке, низ истоимену прашуму, крај познатог нам „Крста“. И то је она  ружичаста штрафта на нашој карти Ресавских траса:

Горњоресавске трасе КАУП-а

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), у 6.00 h. Путујемо аутопутем до  Деспотовца, где се одвајамо за Стрмостен. Пут је дуг и нећемо правити кафе паузу, а возило напуштамо код ловачког дома на Винатовачи, одакле почињемо пешачење. Са нама су и наши другари из КАУП Ресавица! 🙂

шумски пут једна од бројних

У почетку се крећемо широким шумским путем, а потом, на једној оштрој кривини напуштамо пут, и хватамо гребен Боте, препуштајући се грандиозности шуме, за коју се надамо да ће нам пружити раскошан јесењи угођај и поред чињенице да је јесен већ зрела.

Поглед на Стражу са пута за Боту

Поглед на Стражу са пута за Боту

Шуме Боте су старе, високе и прозрачне, ходати кроз њих, заиста је посебан шумски доживљај… Убрзо након напуштања пута доспевамо на коту 898 m, одакле се крећемо према врху Мала Бота (1039 m). Са њега, превојем настављамо до врха Велика Бота (1148 m). Е ту ћемо се окрепити куваном ракијом! 🙂

Превој између Мале и Велике Боте

Превој између Мале и Велике Боте

Обзиром на сезону, печурке нас не би требале изненадити, тако да понесете мрежице, или платнене зембиле за могућ улов!

Финале представља силазак са Велике Боте, кроз прашуму Винатоваче до истоимене реке! Ево како изгледа та путања у правом шумском царству:

почетак путање спуста ка Винатовачи

почетак путање спуста ка Винатовачи

Када дођемо до тока реке, пратимо Винатовачу до „Крста“, где нас чека комби којим се сад одвозимо до Лисина на окрепљење. Полазимо у 19.30 h, како бисмо у Београду били најкасније до 22.30 h.

Бота Ено Винатоваче и пута! Крст

Дужина трасе износи 10 km са 550 m успона што је чини приступачном за све категорије љубитеља природе, јер није кондиционо захтевна. Овде се није организовано ишло и велика ми је жеља да поделим са вама јединствен шумски доживљај, што можда унеколико дочара мој псеудоним Мума Падури.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење, одећа прилагођена временским приликама, заштита од ветра и евентуалних падавина, пресвлака. Понесите и мрежице за печурке, можда затреба 🙂

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1. 750 дин

1.650 дин за чланове Клуба са уплаћеном чланарином

Због квалитета прилазног пута, путује се искључиво комбијем.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

одраз

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Водопад Бељанички Бук-Стража-Лисац

Због симболике броја (1111 m надморске висине), зову га „Четири аса“. На неким његовим стенама могу се наћи калцитне друзе (кристали) које мештани називају камењем среће. Међутим, верујте, ипак је он један Велики Лисац! У том маниру нам се представио последња два пута, а склона сам да не верујем у случајности.

Али, овога пута применићемо други план: у причу до Лисца не улазимо кроз Капију тајни, већ од фантастичног водопада – Бељанички бук. Лишче, долијаћемо ти! Не, није ово никаква „објава рата“, већ игра речи којом бисмо да дочарамо једноставну чињеницу како се до овог дивног врха, ушушканог са свих страна, може доћи на неколико атрактивних начина. Како је изгледала ова акција када смо је последњи пут изводили, можете погледати у овом албуму.

ПОЛАЗАК:  тачно у 6.00 h са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку, чека нас дуг пут и солидна мисија!

Путујемо ка Жагубици, а због природе пута, овде неће бити могуће формирати велику групу, тако да је број учесника тиме ограничен. Пешачење почињемо у близини раскошног шумског водопада Бељанички бук; пролеће је право време да га затекнемо у пуним слаповима.

ходамо ка водопаду Бук нас пресреће, преливајући пут... и наставља да отиче с друге стране пута

Већи, шири слап се слива из шуме, прелива макадам и наставља да тече шумом са друге стране пута. Веома је леп, тако да ће то захтевати 15-ак минута фоткања. Иначе, овом водом можемо употпунити своје залихе за пиће. Наша траса одатле води уз водопад ка гребену Страже. Напомињемо да је цела траса необележена, те да ћемо се ревносно држати правила колоне. Доње фотографије приказују управо почетак трасе, од водопада:

Ах! фоткање слапова и полазак ка Стражи старт

До Страже траса води предивним крајоликом, са више пропланака. Ова траса је захтевна и неопходно је поседовати добру пешачку кондицију за њено савлађивање, али на овом потезу човек може за тренутак да заборави да је кренуо на некакав успон, јер су пејсажи заносни и опуштајући. Али, не треба губити из вида да је то тек почетак.

опојни пропланци мали предах

Оно што је пред нама, свакако ће будити апетите за даље: прекрасни гребен Страже. И ево, качимо га са севера!

 Сви смо ту? Идемо даље! Крочисмо на Стражу

Стража је прича за себе и као таква увек има своје место у нашем годишњем календару. Али бих указала да се ради о ТРОНУ Горњоресавског регионалног парка природе. Најзад, под њом и извире сама Ресава, отварајући богат геоморфолошки ареал и ево како то изгледа:

Њено величанство - гребен Страже

Ту можемо ужинати. Иначе, са брисаног простора Страже, види се и наш циљ – врх Велики Лисац! Наиме, са гребена одлазимо окренувши му леђа, и тада ћемо угледати стену Лисца окренуту ка нама.  Када смо последњи пут туда пролазили, зима је за собом оставила доста снега, тако да смо до Лисца уживали у правом зимском амбијенту, под пролећним сунцем.

На лево круг - правац Велики Лисац! Ено га! Још увек бело пролеће

Али, када смо му се приближили, илузија о зими распршила се пред плантажом сремуша, што је још једна особеност Лисца – он као да је изникао са поља ове здраве пролећне биљке!

Здраво Лишче! а сремуш одвлачи пажњу... а како и не би!

Без превише застајкивања ради бербе, идемо на врх са очаравајућим погледом, а то значи да ћемо наградити себе одговарајућом паузом да на њему уживамо.

ВРХ! :-)

Сабирамо се по силаску и крећемо ка тачки где нас чека комби. Морам да нагласим да је описана траса захтевна, јер је дуга 20 km са успоном од 550 m и води преко каменитог терена и колских путева. Ово значи да паузе неће бити дуге, већ на против – врло кратке, колико да се не развлачимо и ходамо компактно. Такође је од изузетне важности кретање у колони, јер не постоје ознаке (маркације)! Ова акција се не препоручује почетницима, људима са слабијом кондицијом, као и онима који не желе да улажу превише напора.  Током повратка, свратићемо у Рајков ресторан у Горњачкој клисури, ради вечера или освежења.

Сви ту? Да није неко остао у сремушу? Довиђења Лишче :-)

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице, штапови, камашне,  мали ранац са водом и храном за успут, слојевита одећа графички приказ трасепримерена временским условима; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.650 динара

1.550 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Због природе терена, путујемо искључиво комбијем.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују 

Гордана Атанасијевић           и         Александар Радовановић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

пејсаж са повратка (Суви До)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Јужни Кучај на длану (и бонус – бања Ждрело)

Мало је врхова изнад 1000 мнв који су тако лако доступни, а још је мање оних који просто несразмерно много дају у односу на уложени труд. Пожерак, врх дискретног шарма, пружа невероватан видик у свим правцима. Од источних хомољских врхова преко доминантне Бељанице поглед се пружа на непрегледна пространства шумовитог Јужног Кучаја. На јужном хоризонту доминира карактеристичан врх Ртња а на југоистоку масив Јастребца. За лепих зимских дана могуће је видети и Копаоник. Довољно је ово разлога да вас поведемо у зимску акцију када можемо очекивати најбољу видљивост.

У зависности од временских услова дужина стазе ће бити 12 km са 550 метара успона и спуста, односно 10 km са 450 метара успона и спуста.

ПОЛАЗАК:  испред Сава центра тачно у 7 часова (дођите 10-ак минута раније како не би смо каснили). Путујемо аутопутем до мотела Стари храст где ћемо направити паузу за јутарњу кафу а затим преко Деспотовца и Ресавице до полазне тачке изнад крашког поља Дивљаковац.

Колским путем, лагано, пењемо се према Пожерку. Након уживања у видику и заслуженог одмора, у зависности од временских прилика настављамо према истоку како би смо обишли још један видиковац или краћим путем према изгорелом врху одакле се пружа одличан поглед на кањон Суваје. Са Изгорелог врха пажљиво, преко камените косе, спуштамо се до нашег возила нешто пре 16 h. Комбијем путујемо око 1 час до бање Ждрело у којој се можете купати или време провести у пријатној атмосфери ресторана уз огњиште које ће вас сигурно добро загрејати. Цена улазнице за улазак на базен за колективне посете је 300 дин.

Полазак кући планирамо за 20 h како би смо у Београду били између 22:30 и 23 h.

ОПРЕМА: Одећа прилагођена зимским условима, гојзерице, камашне, штапови по жељи као и опрема за купање.

НАПОМЕНА: У случају временскик неприлика извешћемо акцију Рам –Велико брдо- Бања Ждрело (биће ускоро постављено)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дина за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

СРЦЕ КУЧАЈА: Валкалуци-Микуљ-Оштри камен-Винатовача

До скоро су поштоваоци природе у пределе Кучаја вирили, као кроз кључаоницу, јер се вазда заобилазио. А онда смо вам показали у више наврата ту чаролију и спознали сте високе вредности „забрањеног“ Кучаја. Ова акција је представљала највећи куриозитет, јер продире у средиште овог фантастичног масива, који још увек није довољно познат, с 0бзиром каквим лепотама располаже. Јесте ли чули загонетнији географски назив од имена речице Некудово? А баш ту, на Некудову, природа се поиграла и  извајала можда најчудноватији водопад, са кога се слап воде обрушава са шпица стене готово правилног облика. Невероватан призор који је зато и узет за симбол предела, чије је он знамење.Одлазак на врх Микуља само је повод да се доживе још нека чудеса, скривена у простору између Ресавских кањона и Дубашничке висоравни, далеко од свих домета, које намеће урбана свакодневница. Овим идиличним излетом, срце се у миру препушта дивљини, ушушкано у мир и лепоте тајновитог Кучаја…

DSC_1431p

А како је било ранијих година, можете видети у албуму на нашем сајту 🙂

Иначе, прилаз терену је такав, да можемо путовати искључиво комбијем, тако да је број учесника ограничен.

Субота, 4. октобар:водопад Прскало

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ у 5.30 h. Важно је да пођемо раније, без кашњења у поласку, јер ћемо коначити у манастиру, где ваља доћи у пристојно време. Путујемо аутопутем до Деспотовца, потом ка Ресавици, где нам се придружују тамошњи КАУПОВЦИ, и заједно продужавамо даље према речици Некудово. Обилазимо водопад Прскало, и Увирало – понор Некудова. Узгред, у непосредној близини водопада Прскало је и ГЕОКЕШ са координатама које можете погледати овде, па можете окушати срећу да га нађете 🙂

Увирало

 

 

 

 

 

 

Ово су призори које захтевају 20-минутну паузу. Потом настављамо пут ка Валкалуцију, где коначно напуштамо возило и полазимо на пешачење. Од изузетне важности је да се држимо колоне, јер се налазимо на необележеном терену, где је лако изгубити се, ако се одвојите! Полако… Пред нама је 11,5 km трасе са 670 m успона, што значи да ћемо имати времена за све и то опуштено. Све време ходамо колским путем, осим преко Тилве Палчин.

Валкалуци

Убрзо ћемо видети и прве маркације ка манастиру, до ког стижемо преко Тилве Палчин и Слатине.

монаштво је уредно означило прилазе манастиру Нови Стјеник  Ево Микуља!

 У Манастиру Нови Стјеник ћемо вечерати и коначити, при чему ће група бити подељена на мушки и женски део – спавамо одвојено, не у истој просторији. Такође, по доласку у манастир, монахиње ће девојкама дати сукње и мараме, како бисмо испоштовали кућни ред. Вечерња Служба почиње у 19 h и требало би да стигнемо и раније, тако да ћемо присуствовати 🙂 

вечера

Ранијих година смо увек по доласку одлазили на врх Микуљ који је тик изнад самог манастира, тако да ћемо тиме завршити планиране активности за тај дан.

IMG_7655

 Недеља, 5. октобар:

Устајемо рано и  можемо пре поласка и поново отићи на врх Микуља, који је врло близу манастира и уживати у јутарњој светлости. Поглед са овог врха је просто фантастичан!

IMG_7682pp IMG_7709

Након јутарње Службе која почиње у 7.00 h, доручкујемо и спакованих ствари полазимо ка Оштром Камену у 9.00 h.

доручак Микуљски камен црква Св. Јована Претече

Све време, као и претходног дана ходамо колским, шумским путем. До Винатоваче нам предстоји 12 km хода са 300 m успона.

Скретање ка врху Оштри Камен 

На врху ћемо се мало задржати, јер се са њега пружају предивни видици на врхове Јужног Кучаја, у ширем кругу, јужно:

IMG_7796

и северно:

IMG_7806

Осим успона на Оштри Камен, све остало је претежно спуст ка прашуми Винатоваче:

Винатовача Винатовача

У долини Винатоваче, која је врло вредно и законом заштићено природно добро –  једна од иначе ретких прашума Балкана, чека нас наше возило. Одатле се одвозимо до Лисина, где ћемо се освежити у ресторану и посетити водопад Велики Бук.

водопад Велики Бук 330

За Београд бисмо требало да пођемо у 19 h, како бисмо пред центром „Сава“ били најкасније до 22.30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, ранац, штапови за пешачење, вода и храна из ранца, врећа за спавање, заштита од ветра и евентулних падавина, као и пресвлака, односно одећа за оба дана, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама. 

НАПОМЕНА: спавамо у манастирским конацима, одвојено жене и мушкарци. У начелу, носимо храну, мада нас сестринство увек дочека вечером, а испрати доручком. У поласку ћемо стати и купити им дарове (уље, брашно, шећер…).

ОБАВЕЗНО понети врећу за спавање, јер су ноћи на Кучају врло свеже, без обзира што спавамо у затвореном простору.

Ова акција је средње тежине, дакле захтева извесну кондицију, и ако су трасе кратке, без већих успона; али носимо ранчеве који нису мали због свега у њима што нам је потребно за два дана. Комби нам не превози ствари, већ их носимо. Монаштво нас је увек дочекивало вечером, а испраћало доручком, али смо увек носили своју храну, јер не идемо у ресторан, где се тако нешто нормално очекује. 

ЦЕНА: 

2.600 дин

2.500 дин за чланове Клуба

путујемо комбијем

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују:

Гордана Атанасијевић     и     Зоран Вујошевић

     065 377 14 74           063 283 558

        office@serbianoutdoor.com           buca@serbianoutdoor.com

поглед са Оштрог Камена према Стражи на врху Микуља

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

МАЛИНИК, Крши Сатули, видиковци Лазаревог кањона, Злотске пећине

Колико год било тешко рећи, због огромне величине простора, шта представља Малиник, одважићу се да тврдим да источни део масива Јужног Кучаја садржи главни адут својих укупних вредности: планину Малиник и спектакуларни Лазарев кањон. Ова акција је својеврсна мисија која ће вас уверити у то!

Малиник

Субота, 7. јуни:

ПОЛАЗАК:   са паркинга испред центра САВА у 8.00 h. Путујемо аутопутем и код Параћина се одвајамо на магистрални пут, са кога скрећемо ка Подгорцу, Боговини и најзад селу ЗЛОТ.

Крши Сатули Стари храст у Злоту

Пред Злотом напуштамо возило како бисмо скокнули до Крши Сатули, који је висок свега 434 m. Пешачење почињемо од прелепог великог храста, старог 400 година, за који многи и не знају да га Злот има. Одушевиће вас призор!

Крши Сатули

Сам врх Крши сатули (Сеоски крш на влашком) је врло необичног облика који неодољиво подсећа на тврђаву. То је својевремено запазио и Felix Kanitz и написао: „Меланхолични карактер ове типичне крашке области престаје близу Злота с појавом дивне храстове шуме. Одмах потом, кречњачка стена, живописно се уздиже са кршевитог дна долине врхом који подсећа на тврђаву с порушеним зидовима, са ког се пружа диван поглед ка југоистоку на клисуру Злотске реке све до Сумраковца. Власи ту стену зову Крши Сатулуј, а на српским картама је убележена као Селски камен“.

Крши Сатули

Ходамо колским путем, потом стазом, прилаз врху није тежак и мештани га често посећују да би запалили свеће под иконама које су тамо, на стенама врха.

Крши Сатули

Дужина трасе износи 4 km, са свега 160 m успона. По повратку, пролазимо село Злот, где можете купити нешто што сте евентуално заборавили да понесете, и настављамо до Лазареве пећине. Ко жели, може да посети пећину, а оно што ми планирамо је да вас одведемо на видиковце над Лазаревим кањоном: Совину главу и Велики видиковац под Корњетом, који је и најпознатији широј јавности.

на Великом видиковцу на Великом видиковцу, али по каквом времену! Велики видиковац

Спуштамо се до пећине,  и одвозимо се до планинарског дома у Бељевини, где ме можете сматрати домаћином, јер је то моје друштво, које ме је освојило предивним ентузијазмом, поред лепог предела који им припада, а који ја толико волим. Дом има купатило, кухињу и трпезарију, а соба је групна. Ако буде постојало интересовање, може нам бити спремљена и вечера. Дужина трасе до видиковца и назад износи 6 km са 330 m успона.

видиковац Совина глава

Недеља, 8. јуни:

Доручак, кафица, а у 9.00 h полазимо ка Злоту, одакле почиње пешачки поход на Његово Планинско Величанство Малиник!

са гребена Малиника

Макадамским путем долазимо најпре на Ковеј – престона кота Лазаревог кањона. Прилазимо јој са ове ливаде. Она је врло посебна, а видећете и зашто…

IMG_0888

Ковеј гради највише литице Лазаревом кањону (375 m) и ту је низ фасцинирајућих видиковаца. Заправо би се сво време којим располажемо могло утрошити на прекрасне литице Ковеја, али ми овога пута посећујемо ова три видиковца:

 Ова фотка је обишла свет! Ту престају речи...

 Ковејске литице Ковејски шпиц (Дунга лу Драгон) Ливаде Малиника

Након обиласка видиковаца, пењемо се на гребен Малиника. Ходамо преко ливада, стазом, која није сталног карактера, крз шуму и по стенама и обзиром на нагиб брзо добијамо у висини, тако да ће нам се иза леђа отварати поглед на све краке Лазаревог кањона.

  Призор ће нам израњати с леђа... овакав призор зкаује да смо се закачили гребена 

Сам гребен Малиника пружа најлепше што има и он сам, и околне планине у ареалу Лазаревог кањона. Одатле се наиме његов феномен најбоље види и у тим призорима, са неколико тачака, уистину вреди потрошити време.

са гребена

Силазимо у Злот и крећемо за Београд преко Црног врха, из два разлога: први да видите ово, што приказује фотка лево, а други, да бисмо свратили овде где показује фотка десно (ту ће бити заиста пријатан предах, ако дан буде довољно топао)

фото: Борис Мрђа Борско језеро

Иначе, дужина трасе износи 20 km са успоном од 880 m.

За Београд полазимо до 19 h како бисмо најкасније до 22.30 h били пред САВА центром. Што се кондиције тиче, акција је средње захтевна.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Нису вам потребне вреће за спавање, у Дому вас чека чиста постеља.

ЦЕНА:   (обухвата превоз, смештај и трошкове организације)

за 40 учесника: 2.200 дин (2.100 дин за чланове Клуба)

за 30 учесника 2.500 дин  (2.400 дин  за чланове Клуба)

за 16 учесника 2.800 дин  (2.700 дин  за чланове Клуба)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

                     Акцију реализују;

Гордана Атанасијевић                 Борис Братић

                     065 377 14 74                 064 992 48 11

                       office@serbianoutdoor.com                 boris@serbianoutdoor.com 

МАЛИНИК

 Погледајте све шта смо спремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.