Архива за jugozapadna Srbija

Сплаварење Лимом – Камена гора – Јабука

Старовлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке.

Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Златар и Побијеник  смо већ обишли, такође смо прошли и кроз кањон реке Милешеве, а и овог пута ћемо имати један продужени викенд испуњен сасвим довољном дозом авантуре, адреналина и задовољства. У плану је сплаварење Лимом, трекинг на Црни врх и уживање у питоминама Камене горе и Јабуке.

Кањон Милешевке 

Лим је река дужине 220 км, извире из Плавског језера и протиче кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину (република Српска) све до свог улива у Дрину између Горажда и Вишеграда. Сама река формира композитну долину у којој се наизменично смењују клисуре и котлине, а област око ње се назива Полимље. Бројни културно историјски споменици уз времена Стефана Немање су веома битни за одржање српског народа и културе у овим крајевима, а најпознатији су манастири Милешева, Ђурђеви Ступови, Давидовица, Куманица и Свети Никола, као и Јеринин град који се уздиже над кањоном реке. Данас је Лим познат као једна од најатрактивнијих локалитета за адреналинске спортове као што је сплаварење, па ћемо и ми овог пута имати прилике да испробамо како све то изгледа.

Лим - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић

Петак, 22. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 06.30 часова ујутро. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Након тога продужавамо нашим превозом према манастиру Куманица – полазишном месту за сплаварење, где нас чека „Сима с’ Лима“.

Задужујемо и облачимо неопходну опрему, па полазимо на рафтинг Лимом у дужини од 13 км све до Бродарева. Само сплаварење траје око 2,5-3 сата а имамо и паузу за одмор и купање у дужини од око 1,5 сат, дакле укупно проводимо на води 4-4,5 сата. Надамо се да ће Лим имати висок водостај и да ћемо доживети лепу авантуру.

Сплаварење - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић

По завршеном рафтингу, идемо у Камену гору код Симе у камп где се смештамо у брвнаре и у аутентичне кућаре.

 Симин камп Кућаре

У сваком случају бићемо у фантастичном природном окружењу, а са домаћином се можемо договорити и да нам се спреми неки оброк или слично.

Субота, 23. јун:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова. Прво обилазимо познати Стари бор (битна знаменитост овог краја), а након тога идемо у трекинг по Каменој гори где ћемо уживати како у питоминама ове планине на самој граници са Црном гором, тако и у столетним шумама којима обилује читаво подручје.

Стари бор - Светибор Јела која расте из старог бора, стара је 50 година! Црни врх 1481 мнв

Предвиђено је пешачење у дужини од 22-23 км са висинском разликом од 800 м како успона, тако и силаска. Највиша кота коју посећујемо је Црни врх (1481 мнв), а пошто имамо цео дан на располагању, ићи ћемо лагано и сигурно ће свим учесницима максимално пријати.

  

Камена гора је планина у близини Пријепоља на југозападу Србије, а на самој граници са Црном Гором. То је такође назив и за планинско село, сачувано од цивилизацијских тековина и урбанизације. У њему се удише чист ваздух, пије ледена планинска вода, људи су бритки и дуговечни, а клима ћудљива и променљива.

Назив Камена Гора скован је на основу пејзажа у ком се место и налази, а то је шума на стеновитој планини, односно „гора на камену“. Простире се на надморској висини од 800 м до 1496 м, где је и највиши врх Равна гора, који је готово у истој равни са Црним врхом са друге стране планине.

Камена Гора располаже богатством флоре и фауне, шумама и бистрим планинским изворима којих има на сваком кораку. Најстарији становник Камене Горе је Стари бор, висок 13 м са пречником крошње од 18 м, обима стабла готово 5,5 м, а његова старост процењена је на отприлике 500 година.

Камена Гора је између два светска рата, званично проглашена за ваздушну бању, а ондашње карактеристике задржала је и до данас. Природа је незагађена, ваздух чист, клима блага, а на срећу, Камена Гора је без великих хотела и мотела, и агресивне урбанизације.

Уколико неко не буде био расположен за целодневно пешачење, може да остане у Каменој гори и да према сопственим жељама проведе време (краће пешачке туре, одмор у природи, итд…).

Како се год ко буде одлучио, на крају дана сви се враћамо у наше кућице где нас очекује договорена укусна вечера, дружење и опуштање.

Недеља 24. јун:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак на лаганији трекинг од Камене горе до Јабуке.

Јабука је позната као превој – граница између Србије и Црне горе, али је такође и туристички центар са ски теренима подобним за рекреацију деце. То је једна таласаста висораван са просечном надморском висином од 1300 м прекривена густим четинарским шумама. На стази од Камене горе до Јабуке (дужина око 11-12 км, успон око 350 м) пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике како према околним, тако и према удаљенијим планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

 Оригинална архитектура Камене горе 

Након 4-5 сати уживања, стижемо до Јабуке где нас чека наше возило. Ако буде било времена отићи ћемо у посету манастиру Милешева, па онда крећемо натраг ка Београду преко Нове Вароши, Златибора и Чачка. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.600 дин + 15 € сплаварење

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

4.500 дин + 15 € сплаварење

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

ДОДАТНE НАПОМЕНE:

Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У кампу где спавамо можемо добити оброке (доручак, вечера), а о томе ћемо се договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију.

У случају неповољних временских прилика за сплаварење могућа је рокада дана извођења појединих акција.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 22. јуна тачно у 06:30 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 24. јуна у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 часова).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Кањон Милешевске реке – рафтинг Лимом – Камена гора – Јабука

Старовлашка висијаСтаровлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке.

Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Златар и Побијеник  смо већ обишли, а овај пут ћемо имати један продужени викенд испуњен сасвим довољном дозом авантуре и адреналина. У плану је пролаз кањоном Милешевке, сплаварење Лимом и уживање у питоминама Камене горе и Јабуке.

Кањон Милешевке 

Лим је река дужине 220 км, извире из Плавског језера и протиче кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину (република Српска) све до свог улива у Дрину између Горажда и Вишеграда. Сама река формира композитну долину у којој се наизменично смењују клисуре и котлине, а област око ње се назива Полимље. Бројни културно историјски споменици уз времена Стефана Немање су веома битни за одржање српског народа и културе у овим крајевима, а најпознатији су манастири Милешева, Ђурђеви Ступови, Давидовица, Куманица и Свети Никола, као и Јеринин град који се уздиже над кањоном реке. Данас је Лим познат као једна од најатрактивнијих локалитета за адреналинске спортове као што је сплаварење, па ћемо и ми овог пута имати прилике да испробамо како све то изгледа.

Лим; Фото: wikipedia Рафтинг; Фото: www.serbiarafting.com

Петак, 22. јул:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 00.00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Прво свраћамо до манастира Милешева где правимо паузу за обилазак, као и за јутарњу кафу.

Маснастир Милешева Река Милешевка 

Након тога продужавамо нашим превозом према манастиру Куманица – полазишном месту за сплаварење. Задужујемо и облачимо неопходну опрему, па полазимо на рафтинг Лимом у дужини од 13 км све до Бродарева. Само сплаварење траје око 2,5-3 сата а имамо и паузу за одмор и купање у дужини од око 1,5 сат. Укупно дакле проводимо на води 4-4,5 сата и обећавамо лепу авантуру.

По завршеном рафтингу, идемо у Гувниште (један од засеока Камене горе) где нас очекује смештај у прелепом етно конаку нашег домаћина Милојка Глушчевића. Претпостављамо да ће до краја дана бити још довољно времена да направимо једну опуштајућу шетњу у дужини од 4-5 км по питоминама Камене горе која ће свима сигурно пријати.

Етно село Етно кућа домаћина Музејска поставка

Нећемо ништа описивати, фотографије говоре саме за себе.

Све је веома лепо сачувано Ушушкана собица

У сваком случају добијамо пун комфор, а са домаћином се можемо договорити и да нам се спреми неки оброк или слично.

Апартман Смештај за парове Занимација за децу

Субота, 23. јул:

Рано устајање, доручак и покрет у 07:30 h. Идемо нашим превозом до чувене Сопотнице и још чувенијих водопада. Имамо кратак обилазак најлепших делова овог природног драгуља, па онда полазимо у нову авантуру која никога неће оставити равнодушним.

Сопотница; Фото: Александар Вељковић Сопотница; Фото: Александар Вељковић

Крећемо у трекинг према кањону Милешевске реке и у плану је пролазак његовим најатрактивнијим делом. Идемо узбрдо према Кумријиној чесми где правимо прву дужу паузу. Даље настављамо низбрдо према реци све док не дођемо до самог срца кањона – састава Међанске реке и Седреничког потока са Милешевком.

Седренички поток Алекса у кањону Милешевке Четинари расту не немогућим местима

Кањон реке Милешевке заједно са клисуром Лима представља уточиште за многе старе и ретке врсте флоре и фауне које су овде живеле милионима година. Милешевка је природна граница између планина Златар и Јадовник. Две саставнице ове реке извиру на Јадовнику испод највишег врха Катунић (1734 мнв), обилазе суседни врх Козомор и састају се код Милошевог дола. Река је дугачка 24 km и улива се у Лим у близини манастира Милешева и средњовековног утврђења Милошевац.

Посебно обележје и природну одлику кањона чине дивљина, суровост, врлетност, неприступачност, дубина понора местимично и преко 300 метара, јер се стране готово вертикално спуштају према речном дну. Над стеновитим и врлетним коритом Милешевке уздиже се стасита и вижљаста реликтна биљка – Панчићева оморика, која заједно са тисом, питомим кестеном, орахом, црним грабом и јелом чини мали део од 317 биљних врста још увек недовољно истраженог кањона. Клисура је склониште за многе врсте животиња: дивокозу, срну, видру, медведа, белоглавог супа, сурог и орла змијара, сивог сокола и осталих заштићених врста. На улазу у клисуру налази се манастир Милешева који је гробна црква Цветог Саве чије су мошти ту почивале све до 1594-е године. Манастир је познат по чувеној фресци Белог анђела, а у близини  је и средњевековни град Милешевац (Хисарџик) из XIII века.

Стаза кроз кањон  Доста је уско на неким деловима

Настављамо стазом кроз кањон, а морамо и да пређемо са једне обале на другу (могуће изување гојзерица 😛 ). Око 60-70 % пута кроз кањон иде се козјом стазом ширине од 50-100 cm коју константно прати ивица стене, а са друге стране је кањонски амбис-стрма провалија и потребан је додатни опрез. На неким деловима је могуће постојање одрона, па учесници морају бити спремни и на могуће потешкоће при преласку ових деоница стазе. Завршетак стазе је код манастира Милешева, а пре самог краја пролазимо кроз чувене тунеле.

Брза Милешевска река  Стари град Милешевац - Хисарџик

Акција је целодневна и сигурно да нико од учесника неће остати без гомиле утисака које ће скупити боравком у овом јединственом прелепом природном драгуљу. Укупна дужина пешачења (без додатних – опционих обилазака) је око 17 км са 900 m успона и 1300 m спуштања и неопходна је добра кондиција. На крају дана, повратак у Гувниште, вечера, дружење, опуштање…

Важна напомена: Ко не буде желео да иде кроз кањон Милешевке, слободно може остати у питоминама Сопотнице и детаљнијем обиласку према сопственим жељама. На крају дана се код манастира Милешева комплетира цела група и сви заједно се враћамо у Гувниште.

Недеља 24. јул:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак на лаганији трекинг од Камене горе до Јабуке, уз обавезни обилазак Старог бора – битне знаменитости овог краја.

Стари бор - Светибор Јела која расте из старог бора, стара је 50 година! Црни врх 1481 мнв

Јабука је позната као превој – граница између Србије и Црне горе, али је такође и туристички центар са ски теренима подобним за рекреацију деце. То је једна таласаста висораван са просечном надморском висином од 1300 м прекривена густим четинарским шумама. На стази од Камене горе до Јабуке (дужина око 15-16 km, успон 400-450 m) пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике како према околним, тако и према удаљенијим планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

Питомина Уживање

Након 5-6 сати уживања, стижемо до Јабуке где нас чека наше возило. Крећемо натраг ка Београду преко Нове Вароши, Златибора и Чачка и правимо успутне паузе по потреби. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

5.550 дин + 15 € сплаварење

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

5.450 дин + 15 € сплаварење

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, рафтинг Лимом са најмом опреме, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У објекту где спавамо можемо добити оброке (доручак, вечера), а о томе ћемо се договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију. У апартману постоји кухиња у којој се може спремити неки брзи оброк, али собе су без те могућности.
  2. У зависности од временске прогнозе која је битна како за рафтинг, тако и за пролазак кањоном Милешевке, могућа је промена редоследа извођења акција сходно ситуацији.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 22. јула тачно у 00:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 24. јула у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Камена гора-Побијеник; Старовлашко-Рашка висија

У нашем програму је већ била предвиђена акција по планини Побијеник и кањону Милешевске реке, која је на жалост због слабог интересовања морала бити отказана. Али, ови крајеви су толико живописни и разноврсни тако да не би било довољно ни много више времена како би се обишло све што постоји и виделе све лепоте које нам се тамо нуде. У ствари, овуда се углавном пројури на путу према црногорском приморју или планинама, а ретко се иде циљно да се посети и обиђе бар мало ових прелепих крајева.

Старовлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке. Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Старовлашка висија (мапа са сајта: http://upoznajsrbiju.weebly.com)Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Нешто од овога смо већ обишли, а овај пут ћемо видети и друге атракције које нам се пружају.

Петак, 14. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 16.00 h. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Правимо кратку паузу и онда продужавамо пут према Каменој гори где нам је база за следећа два дана боравка у овом крају.

 Стари бор

Субота, 15. август:

Одређена је за детаљнији обилазак планине Побијеник него што је то било предвиђено у претходном плану за јунску акцију. Побијеник је голет, богата пашњацима и изворима, а цео крај обилује изворима и потоцима.

Ђурђево брдо 

Налази се на левој обали реке Лим, а приступ је могућ са више страна (од Прибоја, Бистрице на Лиму, Пријепоља, Јабуке или долине Поблаћнице). Овај пут полазимо из правца Јабуке тј. од села Горње Бабине и засеока Врбово. Крећемо се југозападним обронцима Побијеника и преко Осовља и Забрдњих Тоца идемо према Бораку – највишем врху Побијеника (1423 m). Након тога се спуштамо јужном страном преко Шербетовца и Карауле и долазимо до места где нас чека наш превоз до објекта где нам је смештај.

Укупно ће бити око 20-ак km пешачења са 900 m у успону и исто толико у силаску. Акција је целодневна, крећемо се прелепим крајевима Побијеника и гарантујемо уживање у сваком тренутку.

Побијеник

Недеља, 16. август:

Овај дан је резервисан за лагани трекинг по Каменој гори. Имаћемо један освежавајући и одмарајући слободни боравак у природи. Посетићемо познати Стари бор, а у зависности од расположења ћемо направити и трекинг или према Црном Врху (1481 мнв) или на вис Камена Гора на тзв. Равној Гори (1483 мнв). Пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике према околним а такође и удаљеним планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

Туру завршавамо најкасније до 16 часова и онда крећемо натраг за Београд. Враћамо се преко Златибора и Чачка и правимо успутне паузе по потреби.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h на у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

4.900 дин

4.800 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализаторе. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). Ако у објекту где будемо смештени постоје услови за припремање хране, онда ће се о томе знати непосредно пред акцију. Такође ћемо тада знати и да ли у објекту евентуално постоји ресторан у коме се могу наручити оброци по потреби. О томе се можемо договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 14. августа тачно у 16:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 16. августа у вечерњим сатима (претпостављамо око 23.00 часа).

Акцију реализују

Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

и

Алекса Попадић

063 616 750

Камена Гора

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.