Архива за Jadovnik

Сплаварење Лимом – Камена гора – Јабука

Старовлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке.

Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Златар и Побијеник  смо већ обишли, такође смо прошли и кроз кањон реке Милешеве, а и овог пута ћемо имати један продужени викенд испуњен сасвим довољном дозом авантуре, адреналина и задовољства. У плану је сплаварење Лимом, трекинг на Црни врх и уживање у питоминама Камене горе и Јабуке.

Кањон Милешевке 

Лим је река дужине 220 км, извире из Плавског језера и протиче кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину (република Српска) све до свог улива у Дрину између Горажда и Вишеграда. Сама река формира композитну долину у којој се наизменично смењују клисуре и котлине, а област око ње се назива Полимље. Бројни културно историјски споменици уз времена Стефана Немање су веома битни за одржање српског народа и културе у овим крајевима, а најпознатији су манастири Милешева, Ђурђеви Ступови, Давидовица, Куманица и Свети Никола, као и Јеринин град који се уздиже над кањоном реке. Данас је Лим познат као једна од најатрактивнијих локалитета за адреналинске спортове као што је сплаварење, па ћемо и ми овог пута имати прилике да испробамо како све то изгледа.

Лим - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић

Петак, 22. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 06.30 часова ујутро. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Након тога продужавамо нашим превозом према манастиру Куманица – полазишном месту за сплаварење, где нас чека „Сима с’ Лима“.

Задужујемо и облачимо неопходну опрему, па полазимо на рафтинг Лимом у дужини од 13 км све до Бродарева. Само сплаварење траје око 2,5-3 сата а имамо и паузу за одмор и купање у дужини од око 1,5 сат, дакле укупно проводимо на води 4-4,5 сата. Надамо се да ће Лим имати висок водостај и да ћемо доживети лепу авантуру.

Сплаварење - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић

По завршеном рафтингу, идемо у Камену гору код Симе у камп где се смештамо у брвнаре и у аутентичне кућаре.

 Симин камп Кућаре

У сваком случају бићемо у фантастичном природном окружењу, а са домаћином се можемо договорити и да нам се спреми неки оброк или слично.

Субота, 23. јун:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова. Прво обилазимо познати Стари бор (битна знаменитост овог краја), а након тога идемо у трекинг по Каменој гори где ћемо уживати како у питоминама ове планине на самој граници са Црном гором, тако и у столетним шумама којима обилује читаво подручје.

Стари бор - Светибор Јела која расте из старог бора, стара је 50 година! Црни врх 1481 мнв

Предвиђено је пешачење у дужини од 22-23 км са висинском разликом од 800 м како успона, тако и силаска. Највиша кота коју посећујемо је Црни врх (1481 мнв), а пошто имамо цео дан на располагању, ићи ћемо лагано и сигурно ће свим учесницима максимално пријати.

  

Камена гора је планина у близини Пријепоља на југозападу Србије, а на самој граници са Црном Гором. То је такође назив и за планинско село, сачувано од цивилизацијских тековина и урбанизације. У њему се удише чист ваздух, пије ледена планинска вода, људи су бритки и дуговечни, а клима ћудљива и променљива.

Назив Камена Гора скован је на основу пејзажа у ком се место и налази, а то је шума на стеновитој планини, односно „гора на камену“. Простире се на надморској висини од 800 м до 1496 м, где је и највиши врх Равна гора, који је готово у истој равни са Црним врхом са друге стране планине.

Камена Гора располаже богатством флоре и фауне, шумама и бистрим планинским изворима којих има на сваком кораку. Најстарији становник Камене Горе је Стари бор, висок 13 м са пречником крошње од 18 м, обима стабла готово 5,5 м, а његова старост процењена је на отприлике 500 година.

Камена Гора је између два светска рата, званично проглашена за ваздушну бању, а ондашње карактеристике задржала је и до данас. Природа је незагађена, ваздух чист, клима блага, а на срећу, Камена Гора је без великих хотела и мотела, и агресивне урбанизације.

Уколико неко не буде био расположен за целодневно пешачење, може да остане у Каменој гори и да према сопственим жељама проведе време (краће пешачке туре, одмор у природи, итд…).

Како се год ко буде одлучио, на крају дана сви се враћамо у наше кућице где нас очекује договорена укусна вечера, дружење и опуштање.

Недеља 24. јун:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак на лаганији трекинг од Камене горе до Јабуке.

Јабука је позната као превој – граница између Србије и Црне горе, али је такође и туристички центар са ски теренима подобним за рекреацију деце. То је једна таласаста висораван са просечном надморском висином од 1300 м прекривена густим четинарским шумама. На стази од Камене горе до Јабуке (дужина око 11-12 км, успон око 350 м) пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике како према околним, тако и према удаљенијим планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

 Оригинална архитектура Камене горе 

Након 4-5 сати уживања, стижемо до Јабуке где нас чека наше возило. Ако буде било времена отићи ћемо у посету манастиру Милешева, па онда крећемо натраг ка Београду преко Нове Вароши, Златибора и Чачка. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.600 дин + 15 € сплаварење

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

4.500 дин + 15 € сплаварење

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

ДОДАТНE НАПОМЕНE:

Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У кампу где спавамо можемо добити оброке (доручак, вечера), а о томе ћемо се договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију.

У случају неповољних временских прилика за сплаварење могућа је рокада дана извођења појединих акција.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 22. јуна тачно у 06:30 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 24. јуна у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 часова).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Златар и Тичје поље

У југозападној Србији, у Динарском појасу, уздиже се Златар, својим највишим врхом Голо Брдо (1627 m), а одмах до њега Велика Кршева (1625 m). 

Прекривена  великим, стаситим шумама бора и брезе,  а ишарана пашњацима, Златар по својој морфологији и аутентичној природи представља прави природни трезор, а због погодне климе, висине и нарочите руже ветрова, благотворна је за организам, због чега и располаже рехабилитационим центром.

Поглед на Златар из Вилова

Недалеко је и кањон реке Увац и реликтне птичје врсте, попут колоније белоглавих супова. Ту су и позната и Златарска језера чија лепота не заостаје. У ако су људско дело, савршено се уклапају у постојећи природни рељеф. Све то су места која се углавном посећују и где се праве разне акције у природи, али овог пута ћемо ипак видети нешто друго и обићи ћемо локалитете који су мање познати, али који својом скривеном лепотом остају на жалост помало запостављени.

Петак, 15. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ у петак 15. августа тачно у 15.00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица и Златибора и долазимо до Нове Вароши. Паузе правимо успут по потреби, а на одредишту се смештамо у собе у приватном објекту. Слободне активности до одласка на спавање.

Субота, 16. август:

Рано устајемо, доручкујемо и вршимо последње припреме за акцију тог дана, а то је одлазак на највиши врх Златара Голо Брдо и њему суседну Велику Кршеву. Одлазимо превозом до оближње цркве у Дрмановићима одакле крећемо на успон према највишим врховима Златара. Стаза све време иде кроз дивну четинарску шуму и њоме долазимо до поменутих врхова.

Испод Велике Кршеве

Обилазимо оба и бивамо награђени погледима према клисури Правошевске реке, засеоцима Горње и Доње Правошево, кањонима Међанске и реке Милешевке и коначно Јадовнику.

Према Јадовнику

Са врхова се спуштамо прво на колски пут којим долазимо до цркве Светог Дамјана и Козме на Воденој пољани, а одатле крећемо у даљи спуст стазицама према Новој Вароши. У једном моменту прелазимо пут Нова Варош-Сјеница и даље комбинацијом стаза, колских путева и нешто макадама долазимо до краја акције за овај дан.

Енглеска башта

Дужина пешачења је око 19-20 km са укупним успоном до максимално 800 m.

Недеља, 17. август:

Данас нас очекује права посластица! Устајемо такође рано, пакујемо ствари и идемо нашим превозом до Сјенице. Одатле настављамо према Тријебинском пољу и долазимо до засеока Царичина у подножју Озрена (у непосредној близини се налази један од извора Увца).

Царичина

Напуштамо возило и крећемо на успон у правцу врха Крњи бор (1480 m) одакле се преко Металице спуштамо директно у Тичје поље.

Металица

Правимо дужу паузу за разгледање овог несвакидашњег планинског блага.

Тичје поље

Тичје поље је засеок села Милаковићи и представља један од лепших кутака ове наше земље. Тамо је практично време стало, старе куће су остале онакве какве су биле када су саграђене пре ко зна колико година, а околни крајолик и погледи на пашњаке интензивних боја дају утисак као да се налазите на неком сасвим другом свету. Куће Тичјег поља су саграђене од дрвета и камена и представљају аутентичну српску архитектуру и народно градитељство.

Фото: Александар Вељковић

Небројени водотокови свуда около, пружају посетиоцима додатне утиске који се верујте не заборављају тако лако.

Након паузе и обиласка настављамо љупким колским путем трекинг по планини Озрен.

Одмориште у дебелој хладовини

Све време имамо погледе на суседни Јадовник према западу, а чим добијемо на висини и на Пештер у правцу југоистока. Пролазимо врхове Главица (1405 m) и Камаришта (1641 m) и онда крећемо у спуст натраг према Царичини.

Пут на планини Озрен

Укупно прелазимо 14-15 km током којих имамо око 750 m успона и спуштања. Акцију завршавамо најкасније до 16.00 часова и крећемо за Београд. Враћамо се преко Ивањице и Чачка и правимо успутне паузе по потреби.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне и штапови за ходање по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска лампа.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:     

5.600 рсд

5.500 рсд за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење у приватном објекту, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). Ако у објекту где будемо смештени постоје услови за припремање хране, онда ће се о томе знати непосредно пред акцију. Такође ћемо тада знати и да ли у објекту евентуално постоји ресторан у коме се могу наручити оброци по потреби. О томе се можемо договорити са власником објекта на лицу места или непосредно пред полазак на акцију!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 15. августа тачно у 15:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 17. августа у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 часова).

 Акцију реализује

 Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Погледајте и остале акције за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.