Архива за istraživanje

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ – романтична авантура

Пред вама је врло специфична акција. Видевши први пут прераст – природни камени мост, била сам дубоко импресионирана начином њеног постанка; моћ природе изражена кроз бесконачно време. Убрзо потом сазнајем да их нигде у свету нема толико, колико на маленом парчету Србије између Мораве, Тимока и Дунава – зашто? И тако је почело. Нешто година касније, из сакупљених материјала и искустава стечених обиласцима свих прерасти настала је прва тематска акција којом сам  планинарима представила овај својеврстан феномен, карактеристичан за флувиокрас источне Србије. Албум са протеклих неколико акција можете видети овде.

Али, то због чега ово није обична акција саздано је у чињеници да су путеви до и између прерасти својеврсна експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филиграннтска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале. Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. 

Пре него поставимо детаљан програм пута, препоручујемо да погледате овај филм, после чега ће вам бити потпуно јасно шта желимо да вам покажемо:

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

Кликни и погледај филм

Пешачке трасе су, кратке, тако да је акција приступачна свим узрастима, јер акценат није на кондицији, већ спознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…(погледајте филм!)

Петак 20. јули: пут до Вратне, обилазак Вратњанских капија

ПОЛАЗАК  тачно у 6:00 h ујутро, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 на Коњарнику (недалеко од хотела „Србија“). Због паковања ствари неопходно је да дођете 20-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Јер план је пребогат и ваља га постићи.

Кад је нешто занимљиво и лепо, не осећамо колико времена прође. А  ово ће заиста захтевати време и уверићете се да су овако рани полазак и трећи дан и те како оправдани. Путујемо ка Дунавској магистрали, а после Доњег Милановца се одвајамо ка Неготину. За данас је у плану да посетимо клисуру Вратне и њене три прерасти. Пут је дуг и имаћемо паузу у Лепенском Виру.

прераст Маре (велика вратњанска капија) Мала прераст на Вратни прераст Сек (сува вратњанска капија)

По преласку Поречког залива, скрећемо ка Неготинској крајини и Вратни. Напуштамо возило и подижемо шаторе недалеко од манастира, на обали реке Вратне, а потом полазимо у клисуру. Контактирали смо сестринство и радује нас што су нам дозволили да у миру њиховог поседа бивакујемо крај реке, као некада. У порти манастира је чесма, а испред однедавно и мала продавница.

Полазимо ка манастиру и обележеном стазом одлазимо у кањон са три прерасти, чувеним Вратњанским капијама: Малој, Великој и Сувој (прераст Мика, прераст Маре и прераст Сек). Прве две су врло близу, крај манастира, а до њих воде обележене стазе. По спусту у корито Вратне поћићемо обележеном козјом стазом на други превис (прераст Маре), а после настављамо даље ка трећој капији (прераст Сек). Након силаска са превиса, група се сакупља, и сви полазимо даље до треће капије. Крећемо се у простору резервата муфлона и јелена лопатара, које смо овде иначе увек редовно сусретали. До треће капије ходамо још 3 km кањоном, што подразумева квашење и непостојање маркација. Не враћамо се истим путем, већ се стазом, тј колским путем изнад клисуре натраг до логора. Обавезно понесите воду и чеону (батеријску) лампу! Стаза није обележена и кретаћемо се строго по правилима колоне. Дакле, код треће Вратњанске прерасти се понови сакупљамо сви и заједно полазимо стазом ка логору.

Повратак у логор, ватрица и дружење…

 На превису... наш логор на Вратни

Субота 21. јули: Рајска прераст на Замни, археометалуршки локалитет на Рудној Глави, Ваља Прераст и Рајкова пећина

Након  спремања шатора и  до 8.00 h полазимо ка селу Плавна. Ходамо дуж Медвеђе реке до Рајске прерасти на Замни за шта ће нам бити потребно не мање од 2 сата. Пут до ње је врло живописан, а сама прераст сложене грађе и као таква се издваја од осталих. Посебна је и по веровању да младим паровима, без деце доноси плодност, због чега је и врло посећивана, као обредно место. Наша запажања су да су за то „криве“ морфолошке црте саме прерасти, приказане слици. Мештани такође верују да под сводовима Рајске прерасти већ стотинама година живи Добри дух који види судбину свакога ко му дође и помаже му. Aли не онако како се то малом човековом разуму учини да је најбоље, већ на начин којим се заиста може учинити дугорочни бољитак у животу.

...до ушћа у Замну прераст на Замни сводови Рајске прерасти

Пут настављамо ка Мајданпеку крај места где су остаци некада велике куле Милоша Обилића,  до праисторијског археолокалитета Окно, изнад Рудне главе., са кустосом Музеја у Мајданпеку Бором Крчмаревићем, кога знамо са свих претходних акција када смо вам показивали прерасти. Јер, господин Крчмаревић је археометалург, а Окно је место где је човечанство из неолита искорачило у доба метала!

Након Рудне Главе, пут настављамо до монументалне прерасти Шупља стена, односно Ваља Прераст, како је мештани зову од давнина. Ваља Прераст је највећа од свих наших прерасти  – ЕТУАЛ источне Србије! По односу димензија, ово је најизразитији природни камени мост у нас. Висина његовог спољашњег лука износи 42 m, а прићићемо му у време кад сунце зарумени пред сутон, јер тада његови румени зраци обливају унутрашњост лука, што изгледа фасцинантно.

Ваља Прераст ...или Шупља стена ETOIL! :-)

После тога одлазимо ка легендарној Рајковој пећини, надалеко чувене лепоте. Од како сам је у својој ТВ емисији „Оаза“ 2001. године описала као дворац ледене краљице, због искричавог белог калцита који краси њен накит, тај опис можете наћи у готово свим материјалима и причама о Рајковој пећини. Али, да би се та лепота ухватила објективом, потребан је озбиљан фото апарат и умешност фотографа.  На ливади, крај Рајкове пећине биће нам и коначиште. Подижемо наше село, и одлазимо у обилазак пећине. У логору нас чека вечера под звездама… Како описати ноћ крај Рајкове пећине у неколико речи? Густа ноћ, милион звезда и свици. Додајмо томе пуцкетање ватре и можда (ако будемо имали среће) далеки зов вукова…

 Kod Rajka вечерица

Недеља 22. јули: прерасти Самар и Касоње; повратак за Београд

После тога, пакујемо шаторе и настављамо пут ка Борском језеру и одатле десно ка прерасти Самар (сат и по вожње). У Самарклисури речице Пераст је некада постојао велики пећински систем дуг 1800 m, од кога је данас остала ова прераст и остаци два бочна пећинска канала, која ћемо видети на путу до ње (зато треба понети батеријску лампу!).

Преостаје нам још Касоње – најмања прераст у клисури Осаничке реке (сат и по хода). Улаз у клисуру Осанице краси мало вештачко језеро, које уме бити сјајно освежење у летњој врелини. И ако са најнижом таваницом, Касоње осваја доста симпатија и када сам први пут показивала прерасти, она се допала највећем броју учесника. Томе у многоме доприноси изузетно лепа орнаментика клисуре и застор од бршљена на њеном улазном луку.

Након посете Осаници, настављамо ка Горњачкој клисури, где ћемо уприличити предах у Рајковом ресторану крај рибњака (фотографија, доле десно), у самој клисури Млаве. Биће то прилика да бар мало сложимо утиске пре повратка кући.поетска орнаментика Осаничке клисуре

Пешачке трасе су, као што видите кратке, па нема потребе наводити висинске разлике и растојања. Ово je акција у којој заиста свако може учествовати, јер акценат није на кондицији, већ сапознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…

ОПРЕМА: гојзерице, опциона обућа за воду, мали ранац са приручним стварима (вода, храна за успут, пресвлака, купаћи костим, пешкир), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа, хигијенски прибор, порција/посуда и прибор за јело); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.600 динара

3.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Котизација обухвата: превоз, организационе трошкове и све описане обиласке укључујући и улазнице за посету Рајковој пећини.

Котизација не обухвата храну и индивидуалне трошкове.

НАПОМЕНА:  Ова акција има научно-популаран, едукативан и истраживачки карактер. Спаваћемо у шаторима, али је битно да их не носимо док пешачимо. Они ће бити у пртљажнику, вадимо их само за логоровање. Из тог разлога, ствари које су потребне за дневне активности спакујте у мали ранац (вода, храна, батеријска лампа…), а све оно што је за бивак у велики ранац, или путну торбу, јер то нећемо носити са собом. Акција има и свој печат! 🙂

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Рок за пријављивање је до краја јуна, због резервација за смештај возача.

Акцију реализује КАУП тим

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. Пут до и између њих је експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филигрантска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Тајне језера Восток

Уколико би вас неко запитао, знате ли где се налази језеро Восток, вероватно бисте у први мах помислили негде у европском делу Русије, можда у Сибиру или у једној од бивших совјетских република. И све то не би било тачно, јер се језеро налази на сасвим другом крају света – на Антарктику!

Наравно, вашем изненађењу не би било краја, јер је познато да је Антарктик континент под ледом и на њему нема воде у течном стању. Ово је тачно, али шта је под ледом? Да ли је тамо има?

Одговор је потврдан. Језеро је откривено 1977. године у близини руске истраживачке станице „Восток“, по којој је и добило име, а утврђено је помоћу авионског 60 MHz радио-ехо истраживања. Налази се скоро у централном делу континента на дубини од 3 700 метара! Откуд  вода на толикој дубини? Како је могуће да се одржи у течном стању под толиком количином залеђене масе? Била је то мистерија број 1, али језеро је крило и друге тајне.

Скоро 20 година ништа није предузимано да би се продрло до истине која се крила на тако великој дубини. Тек 1996. године кренуло се са даљим истраживања овог феномена, јер је упорно изазивало знатижељу стручњака најразличитијих профила.

У периоду за кога бисмо могли рећи да је време „узимања даха“ откривено је још 70 сличних језера, али је Восток и даље било највеће, најизазовније и најтајанственије. Те 1996. године руско-британска експедиција решила је да детаљније истражи ову јединствену подледничку појаву, па су због тога предузета различита геофизичка истраживања као што су: мерење гравитационог и магнетног поља, радарска очитавања, сеизмичко моделирање итд.

Тако се дошло до првих вредних резултата. Сазнало се да је језеро дугачко 280 km, широко 55 km, да има максималну дубину 510 m, средњу дубину 125 m, укупну запремину 1800 km3 и да се налази око 710 m испод нивоа мора. По својим физичким карактеристикама упоређивано је са језером Онтарио које се налази у Канади и САД-у. Уз све то вода је стара од 500 000 до милион година, а по својој густини и квалитету у питању је свежа вода!

Испод леда нађена је велика магнетна аномалија на основу које се претпостављало да је Земљина кора у овом делу света веома истањена. Ипак, била је то и остала само претпоставка, јер стварни узрок још није нађен, па се све мирно могло подвести под мистерију број 2.

Нешто раније или 1989. године једна интернационална екипа започела је са бушењем и узорковањем леда изнад језера Восток у намери да се упозна развој климе на планети у последњих пола милиона година. То је била основна идеја, а истраживање језера представљало је, да тако кажемо, успутни посао.  Избушживотено је око 3623 m, до површине језера је недостајало још безначајних 80-ак метара, али се ту изненадно стало. Зашто? Проблем са бушењем и технологијом рада у суровим климатским условима? Недостатак новца за даља бушења или смена екипе? Шта је био стварни разлог престанка рада тако скупоценог пројекта?

При самом дну бушотине нађени су докази о постојању живота – микробиолошким анализама откривене су четири врсте бактерија чији су латински називи: Brachybacteria, Methylobacterium, Paenibacillus и Sphingomonas lineages! Исто тако, декодиран је молекул ДНК који је означен као 16 Sr ДНК  директно из течне воде чије је порекло из алфа и бета протеобактерија. Била је ово највећа, неочекивана и за све мистерија над мистеријама. Несумњиво, откривен је живот тамо где га нико није очекивао, а потпуно нови екосистем као да је изникао из бездана овог света…

Ово откриће, међутим, отворило је многа питања, али и оно најважније: како настаје живот и како из тог сировог искона успева да се одржи? Бактерије из језера Восток као да су решиле да сруше све наше укороњене представе о одржању и успешном развоју живота, јер је њима била потребна минимална количина кисеоника, чиста вода, а за светлошћу и храном као да нису мариле. И зато су се неминовно наметала питања као што су: како опстају у тоталном мраку, како живе без хране или ако се хране, који су то нови извори исхране и како се ти нови извори стварају и регенеришу, како се штите од ниске температуре, како су настале, какво им је порекло?

Много, много питања, а одговор ни један…

Знамо да је живот свуда око нас, само га треба открити.

Већ смо рекли да је поменута бушотина скоро доспела до површине језера. По открићу живота све што је планирано у пСателитски снимакретходном периоду морало је бити подвргнуто ревизији.

Познато је да је Антарктик ничија територија или, бољеречено, научно подручје без граница, под контролом и заштитом међународних стручњака. Они одлучују о свим истраживачким пројектима, научним и ненаучним активностима итд. Тако је у скорије време и потекла иницијатива групе стручњака који раде на овом континенту да се број туриста који у антарктичко лето посећују овај континент ради скијања, планинарења и шетњи строго ограничи. Без икаквог увијања јасно су дали свету на знање да је очување природе испред сваког бизниса и да никакав новац не може да надокнади оно што је човек у стању да упропасти.

Ту, дакле, постоје основни разлози зашто је бушење прекинуто. Превагнуло је логично мишљење да уколико се вода која се користи за бушење или тзв. исплака помеша са апсолутно стерилном водом језера Восток може доћи до уништeња живог света у овој девичанској ниши. Микробиолози, еколози и сви они који брину о последње откривеном континенту, али правом еколошком рају одлучили су да немају ни грама права на угрожавање нечега што је природа створила у делу за који би могао да се каже да је „граница живог и неживог“. Дефинитивно је решено да се бушење прекине, али не и даље трагање за откривањем тајни језера Восток.

Одлучено је да се у воде језера могу спустити само стерилне камере које ће пратити организацију живота новооткривених организама, али и начин њиховог размножавања, храњења и уопште опстанка у немогућим условима живота. Какве све тајне можемо да извучемо из живота ових микроорганизама?

Космобиолози су се међу првима јавили. Саопштили су да су практично идентични услови за развој живота на Јупитеровом сателиту Европи. Он је сав под ледом, али зашто и на њему као на Антарктику не би могла постојати језера течне воде и животи у њима?

Јавили су се и мање озбиљни, али довољно милитантни са тврдњама да језеро Восток крије најсавршеније биолошко оружје! Они предлажу безобзирну трку за освајањем таквог средства, јер „супротна“ страна може бити бржа. Према овим „брижницима“ не би било добро да се неко пре њих домогне тако опасног средства.

Језеро Восток је, међутим, и даље језеро тајни. И даље не знамо како се вода одржава у течном стању под ледом дебелим 4 километра, одакле велика магнетна аномалија потиче и шта је њен основни узрок, а још мање како микроорганизми опстају у тако суровим условима живота. Међутим, без обзира на све непознанице наведена питања су и даље довољно изазовна и довољно оригинална да о њима треба размишљати и истраживати их. Човек, наравно, никада неће стати, јер његова мисија и постојање на планети Земљи није да одржава голи егзинстенцијализам, већ да развија и себе и околину, али и да штити околину око себе и од себе.

Тек тада ће сам чин постојања бити оправдан, па и ако нас једног дана као врсте и не буде на лицу планете остаће наши вечни трагови у виду фосила да преносе какву смо ролу као водећа врста одиграли на овој планети.

др Владо Милићевић, 2004. 

 А испод снега и леда...