Архива за istočna Srbija – Page 2

Старица – понор Паскове реке – Рајкова пећина

Старица…заштитнички издигнута над Мајданпеком који као да јој се свио под скуте. Митски град уткан у предање о Јасону и Аргонаутима, са најбогатијом рударском историјом на Старом континенту. Са ове атрактивне стене, која над њим доминира  пружа се предиван панорамски видик на околне површинске копове и брдовити хоризонт

  

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 6:00 h (молим вас да дођете 15-ак минута раније. Ово је врло важно, јер је дан кратак, а вожња дужа, па вас молим да то испоштујете како бисмо кренули на време и удахнемо дан!). Путујемо аутопутем до Пожаревца, па преко Кучева до Мајданпека.

Возило напуштамо код полазне тачке успона на Старицу (796 m), једног другог језера – Велики Затон. Рајкова и Паскова река истичу из својих пећина творећи Мали Пек, од кога је, тик низводно, направљена ова вештачка језерска акумулација.

Одатле до врха води широк макадам, јер је горе предајник, али силазимо другачије.  Поглед са врха је диван и надамо се да  видљивост неће бити ограничена разним „зимским завесама“. Са врха се упућујемо стазом ка понору Паскове реке, кога још називају и Римски бунар.

На крају трасе је легендарна Рајкова пећина коју сматрају најлепшом на Балкану, због специфичног накита од белог калцита, који украсима даје предивну светлуцавост. Њеној лепоти парира једино Верњикица, али о њој у једном другом програму… Мештани су и данас сигурни да је благо хајдучког  харамбаше Рајка још увек ту скривено, али пошто није нађено, ово је вероватно најбоље чувана пећина на свету! Иначе је уређена за посетиоце и ко буде желео, моћиће да се увери у ове описе (цена улазнице је 200, оо динара).

 

Ту нас чека наше возило којим одлазимо до Мајданпека ради окрепљења пре поласка за Београд.

Укупна дужина ове заиста живописне трасе износи 12 km са успоном од 520 m  –  идеалне размере за зимску акцију без превише напора! Ево и графичког приказа предвиђене путање:

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (до 40 пријава):

1.750 динара

1.650 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

У случају преко 40 пријава, цена се умањује за 300 динара!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц  (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује

Зоран Буца Вујошевић

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Једно мало подсећање са Старице…беше зима, 13. март 2010. 

А онда је оздравила и следеће 2011. године она нама ово:

Е онда је следеће 2012. УДАДОСМО и то како доликује… Кума Тајчи 🙂

 

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

РЕГИОНАЛНИ ПАРК „ГОРЊА РЕСАВА“: Вита Буква – Остреч – Шиљата Ђула – Вртачеље

Ресавске трасе које вам годинама приређујемо постале су нешто по чему се КАУП препознаје, а све је почело управо Витом Буквом! Календар наших акција је без ње једноставно незамислив. Овај предео нас је сваки пут награђивао, чак и зими, не само лепотом крајолика, већ нам је и време увек, као по договору, било наклоњено. Живописан колорит ране јесени Ресавске пејсаже чини предивним и заиста напаја сва чула и чини да се кући вратите испуњени прелепим доживљајем! Погледајте албум

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 6.00 h (дођите, као и обично 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време).

Са аутопута се одвајамо за Деспотовац, идемо ка Лисинама до ушћа Клочанице у Ресаву, где се налази планинарски дом. Ту напуштамо возило и полазимо на Виту Букву.

Ходамо колским путем, најпре кроз шуму, а при првом избијању на чистину, указаће нам се Капа Бељаничка!

 

Ускоро наилазимо на скретање лево са главног правца ка Витој Букви, и скренућемо, јер се ради о имању деда Крстивоја, једином који има воду – бунар и зато је то једино преостало настањено имање. Али, не посећујемо ми њега због тога, већ зато што се његова земља простире до самих литица кањона Ресаве – Глоп, те је ту и један видиковац звани Клик.

 

Настављамо горе, ка врху, и улазимо у шумски појас. Сам врх је шумовит и да бисмо имали видик, наш циљ је једна истакнута стена изнад Пејкове пећине. Са ње се види први кањон Ресаве – Склоп, а и Вртачеље – наша циљна кота 🙂 У Пејкову пећину се не може спуштати без опреме, али се њен грандиозан отвор изузетно види са друге стране кањона (акција Церјак).

Након тог видиковца, урањамо у шуму и у том почетном делу спуста са Вите Букве, стазе нема, док се не појави, ускоро према Остречу, пратићемо трагове шумских живуљкица, али без бриге, нема гребања кроз густише, шума је горостасна и  прозрачна 🙂

Остреч је Богом дан за предах, ручак, башкарење, уживање у призорима… и то наравно увек користимо. То нам је пошло за руком чак и по једном снежном, сунчаном дану. И ако више личи на плато, него на врх, са Остреча ћете погледом дохватити Стражу, Тресту, Бељаницу, као и оно што ћемо проћи: Шиљату Ђулу (тик испред нас), Вртачеље и високи отвор Витанове Крстате пећине. Па ипак, не треба губити из вида да смо прешли половину трасе и да нас чека још толико, а свакако ћете желети да уживате и на Вртачељу, тако да… биће довољно времена за опуштање 🙂

Преко широког поља и високе траве идемо на Шиљату Ђулу, још један полигон за шкљоцање!

И заиста је ШИЉАТА! Њен врх посебно обогаћује динамику трасе, као и стаза којом се спуштамо са ње… (слика говори више од 1000 речи)

 

Ево нешто ширег кадра

По силаску са Шиљате Ђуле крећемо се колским путем, претежно шумом, али повремено избијамо и на чистину, тако да ћемо приметити како се приближавамо Вртачељу.

 

УВЕК морамо поштовати правило да се не развлачимо толико да се прекине колона, чак и да нас има мало, АЛИ ОВДЕ ЈЕ ТО ВРЛО ВАЖНО пошто ћемо наилазити на низ раскрсница, и шумски је терен!

Убрзо силазимо у долину Станојевог потока, одакле полази стаза ка Вртачељу. Свесни да смо у финалу, овде су паузе увек опуштене, а сутон уме заиста бити очаравајућ, обзиром да смо окренути ка западу.

До возила које нас чека код Станојевог потока, заокружићемо 18 km са чак 900 m успона.

Пре поласка за Београд, свратићемо у неки од ресторана на Ресави да мало сложимо утиске и по неки можда запишемо у књигу сећања.

У Београд стижемо најкасније до 23 h.

Ево и графичког приказа нашег кретања:

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (комби – минибус):

1.700 динара

1.600 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба средом у 20 h  (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПОЈАНА ТРЕСНИТ

Хомоље и хомољске планине су непресушан извор инспирације за све љубитеље природе без обзира на врсту активности. Непрегледна пространства, многобројни прелепи локалитети, маса више и мање познатих врхова, видиковаца, пећина, јама, стена, столетне шуме, небројене речице и потоци. Хомоље нам несебично пружа све ове ствари и каже нам „Дођите, видите и осетите све лепоте које вам могу дати“.

Прошле године смо направили премијеру са овом акцијом и реаговања учесника су била неподељена – сви су били одушевљени. Оно што је добро, за сада нећемо ни мењати тако да ћемо и ове године ићи истим путевима, а како смо се провели пре годину дана можете да видите на нашем албуму са акције: Појана Треснит.

У непосредној близини познатих пећина Равништарка и Церемошња, или још прецизније, преко пута највишег врха Хомоља – Штубеја и његовог комшије Врања, кад се крене мало на исток, сакрио се још један веома интересантан хомољски локалитет са чудним називом „Појана Треснит“. Назив је наравно на влашком језику, Појана је пољана, а Треснит отприлике значи удар (вероватно грома), дакле „Пољана (ливада) где удара гром“. Но, надам се да тога неће бити и сигуран сам да нас ништа неће спречити да направимо једнодневни излет у овај крај и да се опет лепо проведемо и опустимо у мирноћи и магији Хомоља.

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 06:30. Дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Пожаревца и Кучева где се одвајамо на локални пут који води према Равништарки и Церемошњи. Након још једног одвајања, долазимо до села Буковска одакле креће пешачки део акције.

Крећемо се у правцу југа и прво се спуштамо до Тупоначке реке.

Одатле идемо узбрдо и излазимо на гребенски пут којим ћемо доћи до Појане Треснит. Успут пролазимо локалитете: Велико брдо, Јабуково брдо, Змјеур, Краку Њалта, Краку Грљеј. То су све успутни врхови, али их не обилазимо због дужег пешачења које имамо у плану, тј. због недостатка времена да се све то обиђе.

 

Од полазне тачке до Појане Треснит (877 мнв) прелазимо 12-ак км, са пар успутних краћих пауза. На Појани Треснит или непосредно испод врха правимо нешто дужу паузу.

 

Даље, крећемо назад другим краком преко Ракине пољане и Кулма Маре. Спуштамо се у клисуре речица Ваља Новокоњ и Ваља Мика.

Клисуре су веома живописне са многобројним каскадицама и импровизованим мостићима. Све је у дебелој сенци околног дрвећа тако да ако буде био врућ дан, имаћемо фино природно освежење.

  

Постоје и базенчићи где би у врелим летњим данима могло чак и фино да се окупа. Клисуре пролазимо у дужини од 5 км и излазимо на долину где од Ваља Мика и суседне речице Приод настаје Буковска река.

Буковска река је иначе притока познате златоносне реке Пек. Још мало идемо долином и ту би требало да нас сачека наш превоз за Београд.

У зависности од сатнице, на лицу места ћемо се договорити да ли ћемо на путу до Београда имати и времена за предах и освежење у неком од успутних стајалишта.

Укупна дужина пешачења ће бити око 24 км, а висинска разлика 850 м. у успону и 1000 м. у силаску. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом ћемо се кретати су добри колски путеви, шумске стазе и стаза кроз клисуру (са повременим преласцима реке).

 

 

 

 

 

 

 

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке добре патике), камашне по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска лампа…; одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА:

1500 дин.

1400 дин  за чланове клуба са плаћеном чланарином.

Путујемо минибусом, јер велико возило не може доћи до полазне тачке за пешачење.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа)..

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

 

 

НОВО: ЖАГУБИЧКА ОСМИЦА!

Годинама сам са једног видиковца правила фотке. Призор прелеп, тако да је увек будио жељу да га усликам као подсвесна тежња да га понесем кући и ако већ имам десетине истих фотографија. Истих, али ипак тако различитих. На карти, то је маркантан рељеф и на таквим местима се управо и очекују такви видиковци. Али је прошло време док нисам одлучила да ово јавно покажем. Не постоји разлог, можда је просто требало да сазри… А када сам осмислила трасу, њен облик је дао име овом излету, и то име ћемо исписати својим корацима у суботу, 15. марта 🙂

Тршка црква врело Млаве

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра САВА у 6.30 h, аутопутем према Пожаревцу и Жагубици. Тачност у поласку је неопходна, јер је програм богато осмишљен и ваља стићи све. Најпре посећујемо Тршку цркву, потом настављамо до Жагубице да видимо врело Млаве, а онда се упућујемо ка полазној тачки наше пешачке трасе облика ОСМИЦЕ 🙂

кањон Тиснице

Стаза нас води изнад најстрмијег дела кањона Тиснице, са чијих литица зјапе бројни отвори пећина. Потом се одвајамо јужно ка Ђули и Сувом долу, где ћемо крочити на његове литице оперважене стенама. Одатле, а све низ ивицу ове предивне кањонске долине, спуштамо се на Добре стране, где ће нас чекати наше возило.

Суводолски кањон Суви до

Дужина трасе износи 15 km са успоном од 620 m. Обзиром на близину, одвозимо се до фантастичног водопада – Бељанички бук. Положај му је незгодан за прилаз возила, тако да се ретко посећује. Али његови слапови, који се из шуме сливају као распуштене вилине косе, заиста треба видети!

Бељанички бук (доњи део) Бељанички бук (горњи део)

Одатле продужавамо у правцу Петровца и бање Ждрело, где увек прија после активно проведеног дана. Групна улазница за базен (ко буде желео) је 300,оо динара.

бања Ждрело

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена временским приликама, заштита од ветра и евентуалних падавина; ко буде желео на базен, понеће шта је потребно за то. У Ждрелу постоји ресторан, па ко хоће може ту и ручати.

ЦЕНА:

1.200 дин

1.100 дин (за чланове Клуба)

доплата 250 дин, ако будемо путовали минибусом

ПРИЈАВЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)Жагубичка осмица

Ацију реализује

Гордана Атанасијевић, 065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

A ево како „Осмица“ изгледа на топо карти:

  Иначе, ово је једна од оних акција за коју је неопходно располагати знатижељом и истраживачким духом. Траса којом се крећемо није означена маркацијама, али небитно – само се препустите лепоти дивљине и поштујте правило колоне

 

Суви до

 Погледајте и остале акције које смо спремили за 2014. годину

Празнична акција: КИТА (525 m)-Кулмеа Брњица-Корновски вис-Краку Лунг

Осим спектакуларног кањона Брњице, одредиште овог плана има још питких штрафти, а ова вас је прошле године пријатно изненадила, због чега је и понављамо. Осмишљена је као лагана, опуштајућа и биће то леп дан за сећање, свечарски обојен… Крећемо се претежно гребенски, а такве путање обећавају уживање у видицима 🙂

код Дубочке пећине јутарња кафица пред Дубочком пећином

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „САВА“, тачно у 6.30 h. Молимо Вас да будете тачни, јер до полазне тачке нас дели трочасовно путовање! Зато молим вас дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. 

Путујемо аутопутем до Пожаревца, а даље ка Кучеву, скрећемо ка селу Дубока, где посећујемо Дубочку пећину. Она није туристички уређена, али је вреди видети, и понесите чеоне/батеријске лампе. Пред њом су и клупице, а испод дешто што се не сме пропустити: водоток из пећине усеца фантастичан миникањончић, чијим ћете изгледом бити фасцинирани!

1620434_629182850492210_1898249419_n кањончић слап из профиа

Сликаћемо, попити кафицу, а потом настављамо ка Раденки, односно полазној тачки нашег пешачења: до врха Кита, преко  Кулмеа Брњице до Корновског виса, и даље гребенски до коте 804, одакле се, низ Краку Лунг спуштамо ка долини Кључате, одакле смо и пошли. Описани круг дуг је 12 km, са 200 m успона, тако да на ову акцију могу кренути сви који су за то расположени 🙂

1922518_629183300492165_1557690778_n 1939842_629183263825502_853281912_n 1891083_243054352545933_1931225041_n

Након завршене пешачке партије, настављамо преко Бродице ка Мелници и бањи Ждрело, чије ће благодети пријати, после активно испуњеног дана! Ту се може и јести, а у спа центру постоји и сауна, масаже, тобогани, слана вода, итд. За Београд полазимо у 20 h, како бисмо до 22 h били пред центром САВА.

силазак до водопадаиспод Дубочке пећине КАУПОВЦИ - прошли Осми март :-)

ОПРЕМА:  мали ранац са водом и храном за успут, гојзерице, штапови за пешачење, слојевита одећа која одговара временским условима, заштита од ветра и евентуалних падавина и батеријска (чеона) лампа. Ко буде желео на базен, нека понесе шта је за то потребно. Ако заборавите осмех – вратићемо вам га!

ЦЕНА: 

1.500 динара

1.400 дин за чланове Клуба са уплаћеном чланарином

(ако путујемо комбијем, доплата 250 дин)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

АКЦИЈУ РЕАЛИЗУЈЕ

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com 

Поштоване даме, ДОБРО НАМ ДОШЛЕ, са пратњом, или без 🙂

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КРАС ДУБАШНИЦЕ, ГОРЊАНА и МАЈДАНПЕКА (др Раденко Лазаревић, 1998.)

ЛАЗАРЕВ КАЊОН – стазом збегова

Шта рећи, а описати га, па вас тиме позвати…Не, не, не иде тако. Лазарев кањон се не нуди; или сте за то, или нисте; или желите да видите, осетите, спознате, и решили сте да то учините, или не. Овде се не нико не позива и нико „не води“. Овде се предајете једном фантастичном и тешко описивом простору, са пуном опремом, неоптерећени конвенционалностима које подразумевају планинарске акције. A награда је неминовна. Још нешто: ову акцију организујемо јер излазимо у сусрет вашим жељама у виду заиста бројних инсистирања многих који су тамо већ били са нама, a за чију заинтригираност се осећам лично одговорном.

Ово није стандардна планинарска акција, нити је Лазарев кањон рутина,  полигон за трке, већ простор кога треба доживети. Поред Гордане ћете имати одговоре на сва питања. За један викенд, можете осетити само део много веће приче, обзиром на комплексност простора и чињеницу да овде имамо четири кањонска коридора. Зато, када се група оформи, имаћемо посебан састанак пред полазак, ради припреме.

 

Да бисте, бар физички, прокрстарили свим крацима кањона (горњи део, дуж литица је сасвим друга ствар), требало би имати 4 дана. Ни тад не бисте видели све. Да потрошите годишњи одмор, будите сигурни, да бисте се поново вратили са извесним планом, већ у повратку. Зато, ово је одлична комбинација коју је реално остварити током једног викенда, а како је овај предео аутентична тековина КАУП-а, неговаћемо је како је најбоље могуће. И најзад, у име неприкосновених осећања према овом пределу, за који сматра да му нема равног, Гордана је члан ПК „Дубашница“ из Злота, брилијантне екипе енузијаста, који заиста имају чиме да се похвале. Они и ми можемо свакако показати баш све што овај изузетан предео поседује.

Џунгле Демижлока су јединствена слика праве дивљине Демижлок Демижлок

Петак, 9. август:  окупљамо се на паркингу испред центра “Сава”, после радног времена, како бисмо тачно у 17.00 h пошли,  стигли у 21 h, подигли шаторе и сутра имали на располагању цео дан, без пута. На месту камповања ради ресторан „Злотске пећине“, а можемо јести и оно што понесемо – ствар избора.

Субота, 10. август: устајање, доручак, кафа, паковање шатора и полазак у кањон (ресторан код пећине ради од јутра) у 9 h. Комплетну опрему носимо собом у транспортном ранцу, јер ће нам требати и . Једна група полази од Злотског врела кањоном до понора Демижлока, и ту могу сви, по избору. Друга екипа се пење на Ковеј и одатле се спушта у кањон, и ту могу ићи само они који су већ били у Лазаревом кањону.

 пред највишом литицом, где је кањон најдубљи

На крају дана, сви спавамо на истом месту. Овај потез је тежи, али и права посластица, видећете зашто.

Недеља, 11. август: доручак, кафа, паковање шатора и полазак преко Стрњака до централног видиковца над раскршћем Лазаревог кањона. Ранчеве остављамо крај једне колибе, носимо воду и идемо на видиковац. До њега нема стазе, терен је обрастао макијама, али зато призор који ћемо видети стоструко награђује уложени труд.  Враћамо се до места где смо оставили ранчеве, и настављамо преко Стобора (појате са одличним сиром, може се купити), поред Корњета (још један видиковац). Скрећемо на уску стазу која води до Верњикице и најзад силазимо пред Лазареву пећину.

ОПРЕМА:  гојзерице, транспортни ранац, шатор, врећа подлошка, батеријска лампа, штапови за ходање, храна, вода, прибор за личну хигијену, примус, качкет, заштита од сунца

НАПОМЕНА:  а) за ову акцију неопходно је стрпљење и добра кондиција, није за почетнике;  б) дуж кањона нема питке воде и потребно је у суботу ујутро понети је довољно, пошто ће бити суво и спарно;  в) број места је ограничен.

ЦЕНА:     2.100 динара

 Учесници добијају поклон, а  акција има и свој печат.

Можете погледати и филм о Лазаревом кањону, сниман пре 15 година, аутор Гордана Атанасијевић.

Код понора Пред понором Демижлока У најдубљем делу

Акцију реализује 

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

КРШ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ (проф. др Јован Петровић, 1974.)

ЛИСАЦ: од прерасти Самар до водопада на ушћу у Тисницу, и њеним кањоном

 Колико због стварне лепоте крајолика и упечатљивим призорима, толико и околности које су је пратиле, тек ову акцију сте волели и у најнеобичнијим ситуацијама. Збуњујуће, али како год, ове године смо за њу брижљиво одабрали термин, а спремам и посебно изненађење (можда и зато да овога пута буде извесно по чему ћемо је памтити!  Да се подсетите како је било, погледајте албум

Прераст Самар Испод прерасти

ПОЛАЗАК:  Окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и тачно у 6.00 h крећемо у правцу  Жагубице, и даље ка Црном врху.

НАПОМЕНА: пут до тачке поласка је врло дуг (на граници за једнодневни излет), тако да је неопходно поћи рано. Нема успутних пауза, понесите кафу и доручак, али знајте да вас чека прелепо испуњен дан!

Аутобус нас оставља на 12-ом километру од Борског језера, на путу који се пружа севером Дубашнице, одакле крећемо дуж тока Равне реке ка Перасту и њеног ушћа у Тисницу. Пролазимо поред кањона Тиснице, идући ка долини још једне понорнице – Дубашнице, одакле се одвајамо узбрдо и лево ка врху Велики Лисац (1111 m – „Четири аса“!). Спуштамо се ка Равној реци и путу са кога смо и кренули, али не истом путањом, већ затварамо кружну шетњу, као што је и приказано на карти:

Путања која буду машту приказ трасе на топо карти

На путу до ушћа Пераста у Тисницу, пролазе се две пећине и једна прераст – Самар. Само ушће ове две речице је изузетно живописног изгледа. Речица Пераст тече динамично, дивним крајоликом, повремено правећи слапове. Коначно, када дођу до Тиснице, њене воде се водопадом обрушавају у њу и то је идеално место где ћемо приуштити паузу за ручак и уживанцију.

Буђење... Слапови речице Пераст затећићемо планину у буђењу...

Кањонско корито Тиснице поседује такође лепе пејсажне карактеристике, и овом приликом можемо слободно рећи да пролазимо његов најлепши део.

Ушће Перасти у Тисницу Водопад Гурка за добар поглед :-)

Ево како изгледа цела композиција ушћа Перасти у Тисницу:

Ушће Перасти у Тисницу

Даље пратимо ток Тиснице њеним живописним кањоном:

Притока која извире из пећине кањон Тиснице Понегде је морамо прегазити

Обзиром да се са Лисца поглед пружа ка Црном врху и Великом Кршу на западу, јужно Стобори, источно Ресава и Бељаница, а северно, кањон Тиснице и Жагубица, могло би се рећи да је ово шетња за све који не жале труда да виде нешто лепо. А ко то није…?

Пут до Лисца под тепихом сремуша Ено га!

Ево како је на врху – прелеп поглед, а истини за вољу, лепо га је видети и одоздо, док му прилазимо

На врху ЛИСЦА Велики Лисац 1111m

 Укупна дужина трасе износи 13 km, висинска разлика 495 m, што значи да  на ову акцију може поћи свако, јер није кондиционо захтевна. Пре поласка натраг за Београд, паузу правимо на врелу Млаве. Пред САВА центром бисмо трбали да будемо до 23 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена времену, пресвлака.

ЦЕНА:

1.300 дин

1.200 дин  –  за чланове Клуба

доплата 300 дин ако путујемо минибусом)

ПРИЈАВЕ  и информације   на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује

Гордана Атанасијевић

office@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Велики Крш и Борски Стол

Од бројних љубитеља природе, овде су увек ишли само сладокусци, јер су ове планине и читав предео око њих МЕРАК. Знам много њих који се тамо упуте у сопственој режији, али ништа мање оних који јетко упуте питање – Кад се иде? Па ево – ИДЕ СЕ 🙂

Превој Цепе, између Крша и Стола (фото: Зоран Стејић)

 Ок, рецимо да незнате о чему причам, погледајте овај албум, па да наставимо даље…

Сада, по албуму, видите да смо тамо срели једно врело лето и једно, као нигде и никада, цветно пролеће. План је био да бар погледом пребројимо милионе висибаба почетком једног марта док снег копни, а ове године, понављамо јесењу варијанту, када пурпурни руј опточи беле стене Стола. Јер ТАМО је лепо УВЕК (ризикујем да звучи прозаично, али је тако). На чудноват начин, тамо природне чари достижу неке крајности због чега се том месту увек морате враћати. Знају то добро они који су били, а ко још није, схватиће лако. 

Поглед на Стол са Крша

Одатле су отворене многе стазе, због чега је ово место као створено за базу из које се сваки дан може отперјати на неку страну. Наш план је да се попнемо на импозантну кичму Великог Крша – најлепшег гребена Србије са ког поглед досеже и Штрбац и Дунав и много  тога још. У недељу ћемо се прошетати до врха Борског Стола, а по силаску следи повратак за Београд. Ево детаљног плана, по данима:

језеро крај Дома, подно Стола (фото: Александар Вељковић)

Петак, 16. октобар:

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на великом паркингу испред центра Сава и тачно у 17 h полазимо аутопутем ка Пожаревцу, и даље ка истоку преко Дебелог Луга, Јасикова, до Горњана и Стола. Најкасније до 23 h напуштамо возило, тј. стижемо до оне магичне шуме, чији део пролазимо пешице до коначишта. Ствари спакујте у ранчеве, јер када изађемо из буса, све собом носимо стазом до дома (20-ак минута хода) и ОБАВЕЗНО понесите чеоне лампе, јер ће бити ноћ!

Због положаја на коме се налази, овај Дом ужива репутацију најбољег места од свих сличних, као Оаза сочног мира. Смештамо се, а пре спавања – топла чорбица 🙂

ка Великом Кршу вече уз ватру крај Дома

Субота, 17. октобар:

Након буђења, кафе, доручка, тачно у 9 h полазимо према превоју Цепе, ка стази за Велики Крш. Стаза је маркирана до гребена, даље није ни потребно, водиће вас очи, а натраг се враћамо истим правцем. Ако неко буде желео још пешачења, може прошетати до Поноришта (стаза је такође означена и полази од Дома). По повратку нас чека топао ручак и дружење уз ватру. Посебан ужитак ће нам пружити и пројекција коју је припремио Немања Потребић!

Укупна дужина трасе износи 12 km са успоном од 450 m.

Цепе увек диктира паузу и бацакање по ливади :-) даље, путем ка Кршу део стазе до гребена види кроз шумски појас И најзад - ВРХ! :-)

Недеља, 18. октобар:

Дан предвиђен за успон на врх Стола и повратак уз неколико занимљивих пауза. Након кафе полазимо у 7.30 h на врх Стола (можемо и тамо доручковати, пошто до врха имамо сат лаганог хода :-). Спуштамо се натраг, стављамо ранчеве на леђа и полазимо шумском стазом којом смо и стигли ка месту где нам је возило. Укупна дужина трасе износи 2 km са успоном од 305 m.

пред полазак на Стол, крај Дома језерце подно Стола

На путу до Београда свраћамо најпре на Врело Млаве, затим посећујемо Тршку цркву (где нас чекају зреле дуње) и најзад, пошто прођемо Горњачку клисуру, свраћамо на купање у термалне воде бање Ждрело (улазница 300 дин за најављену групу). Ручаћемо у ресторану крај врела Млаве, или у Ждрелу. У Београд стижемо до 23 h.

Поглед на Велики Крш са Срола 

Средњовековни манастир Тршка црква се налази у Хомољу, на путу Жагубица – Петровац на Млави, код села Рибари, 4 km западно од Жагубице. Некада се ту налазило средњевековно насеље или село Трг, по коме је Тршка црква и добила име. Тршка црква је најстарији црквени споменик у источној Србији. Према предању,  изграђена је још у IX веку, али се на основу сачуваних материјалних остатака (грифона, прозора на апсиди и керамичких судова уграђених у западну фасаду храма), датира на крај XIII века, негде око 1274. године. Првобитно је био црква била посвећена Св. Николи. Тршка Црква је срушена и прва велика обнова била је 1430. године у време владавине деспота Ђурђа Бранковића, када је црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице, што је остало до данашњих дана. О томе сведочи камена плоча са натписом и друга из 1483. године.

Оскудни су подаци о Тршкој цркви из времена турског ропства. У турским пописима из 1572. године се манастир Тршка црква помиње као активан. Манастир је са имањем припадао султанском хасу и давао приход султановој благајни од 130 акчи. Деценију касније, пописом се констатује смањење манастирског задужења на 120 акчи. Није познато због чега се то догодило – да ли је манастир стекао неке привилегије или му је смањен земљишни посед. Није познато када је Тршка црква страдала, али је записана обнова из 1796. године, из ког време потиче данашњи изглед.

После II светског рата манастир Тршка црква је био опљачкан. 1953. године вршена је реконструкција манастира и подигнут је конак. Новији конак подигнут је 1973. год и у њему капела Светог Николе. Тршка црква је једнобродни храм рашке архитектонске школе и један је од репрезентативнијих рашких сакралних грађевина, насталих области веома удаљеној од српских средњовековних крајева Старог Раса. Зидана је сигом, равних масовних зидова дебљине 1 m. Укупна дужина Тршке цркве је 24 m, а ширина 7 m. Темељи Тршке цркве су урађени од камених блокова пешчара. Над централним делом налази се округли тамбур кубета на квадратном постољу, покривен оловом. На Тршкој
цркви су постављена само три прозора (два у наосу и један олтару). Главни и једини улаз у Тршку цркву је са запада, а портал је начињен од три масивна камена блока. Камена пластика Тршке цркве је рустична и чине је орнаменти у виду плетенице, флорални мотиви и представе митолошких бића. На западној фасади Тршке цркве се налазе склуптуре уклесане у камену, од чега се издвајају крилати грифони. Скулптуре грифона се данас још могу видети у Студеници, Бањи и Дечанима, најлепшим споменицима рашке школе. Грифони, од којих северни држи у предњим канџама главу овна, а у задњим главу лоза плодностичовека, док јужни држи главу анђела, представљају јеванђелисте Луку и Матеју. Простор Тршке цркве подељен је на унутрашњу припрату, наос и олтар. Између припрате и средишњег дела цркве је лепо обликован портал. Под у припрати, као и у средишњем делу цркве је од камена. Куполу носе 4 пиластра, а тамбур куполе је елипсастог облика -као у манастиру Ђурђеви Ступови – са уздужном осом у смеру север – југ. Пиластри су међусобно повезани преломљеним готским луком. Источне пиластре повезује метална шина, маскирана храстовом облогом, да личи на греду, на којој су рефлектори који осветљавају унутрашњост куполе. На источном зиду припрате су иконе Господа Христа и Мајке Божије, са старог иконостаса од храстовине, релативно значајне историјске вредности. Тршка црква је увршћена у значајне историјске споменике Србије. Манастир је активан, женски и о њему, уз молитву и богослужење, брину монахиње. У народу постоји веровање да винова лоза која се пружа уз сам зид цркве доноси плодност.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: транспортни (велики) ранац, мали ранац за дневне активности, гојзерице, штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина (акција ће бити одложена ако време буде лоше!); пешкир за купатило и за базен у Ждрелу, купаћи.

врело Млаве Тршка црква

ЦЕНА (не планира се велика група):

3.700 дин (превоз, смештај, вечера у петак и ручак у суботу)

3.600 дин  за  чланове КлубаДом

Ко жели да спава у сопственом шатору, цена се умањује за 1.000 дин (износ преноћишта).

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:  

1) где год да одлучите да спавате, понесите своју врећу и прибор за јело;

2) не рачунајте на купатило. Оно постоји, а да ли ће бити у употреби, остаје да се види;

3) Обавезно понесите оно што ћете доручковати, као и храну за успут – Дом не нуди исхрану!

гребен је иделна ложа за посматрање лепоте напајање...

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализују:

Гордана Атанасијевић        и       Немања Потребић

       065 377 14 74                    065 99 88 777

             office@serbianoutdoor.com                      nemanja@serbianoutdoor.com

  На врху Великог Крша

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Ђердап: БУКОВА ГЛАВА – круна Лишковца

Ако до сад нисте чули за Букову Главу, како Вам се чини ово:

Видик (180 степени) са Букове главе на југВидик (180 степени) са Букове главе на југ

Онда се oкренете ка северу:

Видик (180 степени) са Букове Главе ка северу

Букову Главу сигурно нећете запамтити као врх, јер је као такав дискретног шарма, али када крочите на његов плато са кога се поглед пружа у пуном кругу око Вас, као на горњим фотографијама – ЊЕГОВИ сте заувек! И све је јасно, осим, како је могуће да за Букову главу још нисте чули!

ПОЛАЗАК:  обзиром на дужину трајања путовања од Београда до Близне, као и дужину планиране трасе, полазак мора бити тачно у 6 ујутро, без успутних пауза; кафицу и доручак носимо за пут 🙂

Пред Мајданпеком застајемо на 5 минута ради сликања језера у кругу рудника, и настављамо даље ка селу Близна, одакле почиње наше пешачење.

Језеро РБМ Близна и добро нам знано место :-)

Са самог развођа Хомољских и планина Северног Кучаја, полазимо из Близне и пењемо се на Рудноглавско брдо, па гребенски све до врха Букова Глава. Овај део стазе износи 9,5 km и може се рећи да смо доласком на врх прешли половину планиране трасе (до Решковице нам преостаје још 8 km).

Почетак трасе (уз Рудноглавско брдо) садржи наравно постепен успон, затим се крећемо гребеном и најзад спуст, све до Старе Решковице. Све време ходамо колским путем.

са успона из Близне

 Од Букове Главе,  настављамо Рудноглавским путем ка Старој Решковици,  где нас чека наше возило и њиме одлазимо на једно предивно место, сјајан видиковац, као што ће бити круна целом доживљају!

 10473065_479689028801396_5563051080466281684_o

 

Укупна дужина трасе износи 17,5 km са успоном од 670 m.

У зависности од агилности учесник, односно темпа хода, видећемо, хоћемо ли имати времена за посету Капетан Мишином брегу. Пре поласка за Београд, уприличићемо предах у ресторану крај Лепенског Вира.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, адекватна одећа за време какво нас чека, заштита од ветра и евентуалних падавина.

поглед из парка на Капетан Мишином брегу

ЦЕНА:

1.300 дин

1.200 дин – за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ако путујемо минибусом доплата 300 дин

ако путујемо комбијем, доплата 500 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и остале информације на састанцима Клуба, средом у 20 h

 Акцију реализују

Александар Радовановић и Милан Велић

aleksa.r@hotmail.com

063 555 966

   

  Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

 

научно-популарна експедиција: П Р Е Р А С Т И источне Србије

Ни за једну акцију (осим „Ртањ-супер север“)  нисте ме толико пута питали кад ће бити и зашто је нема колико за ову. А разлога за паузу је било, што шта се и крчкало… Тако да ће ове године бити право време да се ова експедиција (може се слободно тако назвати), врати на позорницу у новом светлу, али са старим, непревазиђеним сјајем. Не претерујем, само сам поносна на прву тематску акцију где су учесници сазнали и видели много тога новог и зашта ће бити неопходно да одвојите слободан петак, јер се толико чудеса не може спаковати у два дана, а планирана три, видећете, биће крцата догађајима и утисцима 🙂

Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша и праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечере уз ватру под звездама.

Ова акција се изводи у организацији КАУП-а, има научно-популаран, едукативан и истраживачки карактер. Сваки учесник, приликом уплате добија ЦД са мултимедијалном презентацијом свега што ћемо у наредна три дана проћи и видети. Ова експедиција подразумева ноћење у шаторима, али је битно да их не носимо док пешачимо. Они ће бити у пртљажнику, вадимо их само за логоровање. Из тог разлога, препоручујем да ствари које су потребне за дан спакујете у мали ранац (вода, храна…), а све оно што је за бивак у велики ранац, или чак путну торбу, јер то нећемо носити са собом. Истовремено, са нама ће се дружити и друштво из џип каравана, који ће такође обилазити ПРЕРАСТИ. Ако неко ко ово чита располаже теренцем, може учествовати и на тај начин. Хајдемо редом:

Петак, 13. јули:

За случај да „петак 13.“ можда функционише, бићемо близу манастира (за сваки случај:-). 

Данас треба да стигнемо до манастира на Вратни, улогоримо се, обиђемо све три капије и вечерамо. Кад је нешто лепо, понекад не осећамо колико времена прође. А  ово ће заиста захтевати време, тако да морамо поћи из Београда тачно у 6.00 h. Паузу правимо у Доњем Милановцу. Ту су продавнице, за случај да је неко нешто заборавио, плажа, кафић… Али не задржавамо се дуже од 45 минута – чека нас много тога!

По преласку Поречког залива, скрећемо ка Неготинској крајини и Вратни. у последњих неколико година, ту су се ствари мало измениле: монаштво манастира није више радо да нам дозволи да бивакујемо крај реке и ако смо тихи и романтични, тако да ћемо своје село подићи испред Дома, што и није тако лоше. Полазимо ка манастиру и обележеном стазом одлазимо у кањон са три прерасти, тзв. Вратњанским капијама. Прве две су врло близу, а до треће ходамо још 3 km кањоном, дакле, биће квашења! Враћамо се сувоземно – стазом, тј колским путем изнад клисуре натраг до логора. Обавезно понесите воду! Вечера из котлића, дакле, понесите порције!

 Ноћи крај Вратне су нешто што се памти; иначе је то резерват муфлона и јелена лопатара…

 

Субота, 14. јули:

Како год да се у овој тури осмисли распоред активности, други дан је напросто накрцан садржајем и то је неизбежно, обзиром куда се пролази. Након  спремања шатора, полазимо  до 8.00 h ка селу Плавна, и дуж Медвеђе реке до Рајске прерасти на Замни. Пошто на ЦД-у имате све о местима која посећујемо, овде ћу рећи само да нам за обилазак прерасти на Замни треба 2 сата.

Пут настављамо ка Мајданпеку, и при том пролазимо остатке куле Милоша Обилића, а потом идемо у Рудну главу, па пешице на архео-локалитет Окно, место где је човечанство пре 6000 година искорачило из каменог у доба метала. Ту нас чека инг. Бора Крчмаревић, кустос Музеја у Мајданпеку, а за све то (пешачи се 5 km), требаће такође око 2 сата.

Пут настављамо ка највећој од свих прерасти источне Србије – Шупља стена (Ваља Прераст). Али, према њеном величанству полазимо са одговарајућом увертиром: од слапова Белог Изворца (заштићен споменик природе),  стазом преко врха Стража, па низ шуму, право пред ЕТУАЛ источне Србије!

Та пешачка партија траје 2 и по сата. После тога одлазимо ка легендарној Рајковој пећини пећини, надалеко чувене лепоте.

Подижемо наше село, и одлазимо у обилазак пећине. У логору нас чека вечера под звездама, а када ватра утихне, оставићемо кромпир у врелом пепелу за сутрашњи доручак!

 

Недеља, 15. јули:

Започиње авантуристички: буди нас испирач злата и одводи на Паскову реку не би ли нас научио како се то ради! Може нам рећи и о скривеном благу за којим се много више трага, него што се испира злато.

После тога, пакујемо шаторе и настављамо пут ка Борском језеру (без задржавања), и десно ка прерасти Самар (сат и по). Преостаје нам још Касоње – најмања прераст у клисури Осаничке реке (сат и по), после чега настављамо ка Жагубици, посећујемо на кратко Врело Млаве (15 минута), и настављамо ка Горњачкој клисури, где ћемо уприличити предах у Рајковом ресторану крај рибњака, и самој клисури. Биће то прилика да мало сложимо утиске пре повратка кући.

Пешачке трасе су, као што видите кратке, па нећу наводити висинске разлике и растојања, јер је ово акција у којој заиста свако може учествовати. И није акценат на кондицији, већ на сазнању у авантуристичком духу.

Поред ЦД-а, који ће учесници добити, на сајту вам је на располагању и албум са фотографијама са раније изведених ПРЕРАСТИ 🙂

ОПРЕМА: гојзерице, опциона обућа за воду, мали ранац са приручним стварима (вода, храна за успут, пресвлака, купаћи костим, пешкир), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор (шатор, врећа, подлошка, хигијенски прибор, порција/посуда и прибор за јело). На оваква путовања се УВЕК носи заштита од ветра и евентуалне кише, мада је ово доба године увек врело (принцип је принцип).

ЦЕНА :  3.700,oo   динара     за чланове Клуба и студенте Географског факултета

3.900,оо  динара      за остале (који нису чланови Клуба)

(урачунато: превоз, три вечере, обилазак Рудне Главе и Рајкове пећине, испирање злата и организациони трошкови)

На дан поласка, у петак ујутро, окупљамо се на паркингу испред центра Сава и тачно у 6.00 h полазимо на пут – уверићете се зашто нам је потребан цео дан, а са ове акције су се сви вратили задовољни, пуни утисака и ишли поново.

За даље информације нас контактирајте, или се обратите директно:

ВОДИ ВАС:

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

atanaca@gmail.com