Архива за ispiranje zlata

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ – романтична авантура

Пред вама је врло специфична акција. Видевши први пут прераст – природни камени мост, била сам дубоко импресионирана начином њеног постанка; моћ природе изражена кроз бесконачно време. Убрзо потом сазнајем да их нигде у свету нема толико, колико на маленом парчету Србије између Мораве, Тимока и Дунава – зашто? И тако је почело. Нешто година касније, из сакупљених материјала и искустава стечених обиласцима свих прерасти настала је прва тематска акција којом сам  планинарима представила овај својеврстан феномен, карактеристичан за флувиокрас источне Србије. Албум са протеклих неколико акција можете видети овде.

Али, то због чега ово није обична акција саздано је у чињеници да су путеви до и између прерасти својеврсна експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филиграннтска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале. Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. 

Пре него поставимо детаљан програм пута, препоручујемо да погледате овај филм, после чега ће вам бити потпуно јасно шта желимо да вам покажемо:

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

Кликни и погледај филм

Пешачке трасе су, кратке, тако да је акција приступачна свим узрастима, јер акценат није на кондицији, већ спознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…(погледајте филм!)

Петак 20. јули: пут до Вратне, обилазак Вратњанских капија

ПОЛАЗАК  тачно у 6:00 h ујутро, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 на Коњарнику (недалеко од хотела „Србија“). Због паковања ствари неопходно је да дођете 20-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Јер план је пребогат и ваља га постићи.

Кад је нешто занимљиво и лепо, не осећамо колико времена прође. А  ово ће заиста захтевати време и уверићете се да су овако рани полазак и трећи дан и те како оправдани. Путујемо ка Дунавској магистрали, а после Доњег Милановца се одвајамо ка Неготину. За данас је у плану да посетимо клисуру Вратне и њене три прерасти. Пут је дуг и имаћемо паузу у Лепенском Виру.

прераст Маре (велика вратњанска капија) Мала прераст на Вратни прераст Сек (сува вратњанска капија)

По преласку Поречког залива, скрећемо ка Неготинској крајини и Вратни. Напуштамо возило и подижемо шаторе недалеко од манастира, на обали реке Вратне, а потом полазимо у клисуру. Контактирали смо сестринство и радује нас што су нам дозволили да у миру њиховог поседа бивакујемо крај реке, као некада. У порти манастира је чесма, а испред однедавно и мала продавница.

Полазимо ка манастиру и обележеном стазом одлазимо у кањон са три прерасти, чувеним Вратњанским капијама: Малој, Великој и Сувој (прераст Мика, прераст Маре и прераст Сек). Прве две су врло близу, крај манастира, а до њих воде обележене стазе. По спусту у корито Вратне поћићемо обележеном козјом стазом на други превис (прераст Маре), а после настављамо даље ка трећој капији (прераст Сек). Након силаска са превиса, група се сакупља, и сви полазимо даље до треће капије. Крећемо се у простору резервата муфлона и јелена лопатара, које смо овде иначе увек редовно сусретали. До треће капије ходамо још 3 km кањоном, што подразумева квашење и непостојање маркација. Не враћамо се истим путем, већ се стазом, тј колским путем изнад клисуре натраг до логора. Обавезно понесите воду и чеону (батеријску) лампу! Стаза није обележена и кретаћемо се строго по правилима колоне. Дакле, код треће Вратњанске прерасти се понови сакупљамо сви и заједно полазимо стазом ка логору.

Повратак у логор, ватрица и дружење…

 На превису... наш логор на Вратни

Субота 21. јули: Рајска прераст на Замни, археометалуршки локалитет на Рудној Глави, Ваља Прераст и Рајкова пећина

Након  спремања шатора и  до 8.00 h полазимо ка селу Плавна. Ходамо дуж Медвеђе реке до Рајске прерасти на Замни за шта ће нам бити потребно не мање од 2 сата. Пут до ње је врло живописан, а сама прераст сложене грађе и као таква се издваја од осталих. Посебна је и по веровању да младим паровима, без деце доноси плодност, због чега је и врло посећивана, као обредно место. Наша запажања су да су за то „криве“ морфолошке црте саме прерасти, приказане слици. Мештани такође верују да под сводовима Рајске прерасти већ стотинама година живи Добри дух који види судбину свакога ко му дође и помаже му. Aли не онако како се то малом човековом разуму учини да је најбоље, већ на начин којим се заиста може учинити дугорочни бољитак у животу.

...до ушћа у Замну прераст на Замни сводови Рајске прерасти

Пут настављамо ка Мајданпеку крај места где су остаци некада велике куле Милоша Обилића,  до праисторијског археолокалитета Окно, изнад Рудне главе., са кустосом Музеја у Мајданпеку Бором Крчмаревићем, кога знамо са свих претходних акција када смо вам показивали прерасти. Јер, господин Крчмаревић је археометалург, а Окно је место где је човечанство из неолита искорачило у доба метала!

Након Рудне Главе, пут настављамо до монументалне прерасти Шупља стена, односно Ваља Прераст, како је мештани зову од давнина. Ваља Прераст је највећа од свих наших прерасти  – ЕТУАЛ источне Србије! По односу димензија, ово је најизразитији природни камени мост у нас. Висина његовог спољашњег лука износи 42 m, а прићићемо му у време кад сунце зарумени пред сутон, јер тада његови румени зраци обливају унутрашњост лука, што изгледа фасцинантно.

Ваља Прераст ...или Шупља стена ETOIL! :-)

После тога одлазимо ка легендарној Рајковој пећини, надалеко чувене лепоте. Од како сам је у својој ТВ емисији „Оаза“ 2001. године описала као дворац ледене краљице, због искричавог белог калцита који краси њен накит, тај опис можете наћи у готово свим материјалима и причама о Рајковој пећини. Али, да би се та лепота ухватила објективом, потребан је озбиљан фото апарат и умешност фотографа.  На ливади, крај Рајкове пећине биће нам и коначиште. Подижемо наше село, и одлазимо у обилазак пећине. У логору нас чека вечера под звездама… Како описати ноћ крај Рајкове пећине у неколико речи? Густа ноћ, милион звезда и свици. Додајмо томе пуцкетање ватре и можда (ако будемо имали среће) далеки зов вукова…

 Kod Rajka вечерица

Недеља 22. јули: прерасти Самар и Касоње; повратак за Београд

После тога, пакујемо шаторе и настављамо пут ка Борском језеру и одатле десно ка прерасти Самар (сат и по вожње). У Самарклисури речице Пераст је некада постојао велики пећински систем дуг 1800 m, од кога је данас остала ова прераст и остаци два бочна пећинска канала, која ћемо видети на путу до ње (зато треба понети батеријску лампу!).

Преостаје нам још Касоње – најмања прераст у клисури Осаничке реке (сат и по хода). Улаз у клисуру Осанице краси мало вештачко језеро, које уме бити сјајно освежење у летњој врелини. И ако са најнижом таваницом, Касоње осваја доста симпатија и када сам први пут показивала прерасти, она се допала највећем броју учесника. Томе у многоме доприноси изузетно лепа орнаментика клисуре и застор од бршљена на њеном улазном луку.

Након посете Осаници, настављамо ка Горњачкој клисури, где ћемо уприличити предах у Рајковом ресторану крај рибњака (фотографија, доле десно), у самој клисури Млаве. Биће то прилика да бар мало сложимо утиске пре повратка кући.поетска орнаментика Осаничке клисуре

Пешачке трасе су, као што видите кратке, па нема потребе наводити висинске разлике и растојања. Ово je акција у којој заиста свако може учествовати, јер акценат није на кондицији, већ сапознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…

ОПРЕМА: гојзерице, опциона обућа за воду, мали ранац са приручним стварима (вода, храна за успут, пресвлака, купаћи костим, пешкир), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа, хигијенски прибор, порција/посуда и прибор за јело); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.600 динара

3.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Котизација обухвата: превоз, организационе трошкове и све описане обиласке укључујући и улазнице за посету Рајковој пећини.

Котизација не обухвата храну и индивидуалне трошкове.

НАПОМЕНА:  Ова акција има научно-популаран, едукативан и истраживачки карактер. Спаваћемо у шаторима, али је битно да их не носимо док пешачимо. Они ће бити у пртљажнику, вадимо их само за логоровање. Из тог разлога, ствари које су потребне за дневне активности спакујте у мали ранац (вода, храна, батеријска лампа…), а све оно што је за бивак у велики ранац, или путну торбу, јер то нећемо носити са собом. Акција има и свој печат! 🙂

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Рок за пријављивање је до краја јуна, због резервација за смештај возача.

Акцију реализује КАУП тим

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. Пут до и између њих је експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филигрантска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА: Дупеш Чока

Крећући се од Кучева поред Краку Лу Јордана, Нереснице, Волује и Благојевог Камена, ми заправо следимо златну жилу источне Србије, идући у сам њен центар – село Дебели Луг – “Српски Ел Дорадо”. Само што је Дебели луг много старији, а читав крај има место у античким легендама из пребиблијских времена. Књиге кажу да Змај, који чува оно златно руно, за којим су трагали Јасон и древни Аргонаути, још увек баш ту негде спава… И данас, има мештана који живе од овдашњег старог заната – испирања самородног злата. На овом излету, проћићемо парче бујног царства Муме Падури, и стазе којима се ноћу до села спуштају змајеви, осетивши магију о којој смо читали као сасвим мали. Видећемо и како се испира злато, овде то није тешко, а кажу да се то не чини у Пеку, већ баш у његовим малим и бројним шумским притокама, које му хрле одасвуд, носећи собом златна зрнца… Циљ овог излета је да се опустимо, препустимо и вратимо са јаким утисцима и новим искуством. А то у овој акцији никада није изостајало!

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125, тачно у 6:00 h. Молимо вас да десетак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Пут није кратак, и зато нећемо правити успутну кафе-паузу, чека нас леп дан, ваља га искористити на отвореном. Путујемо преко Пожаревца и Кучева до села Дебели Луг.

макадамом уз Грабову реку притоке биће и овога

Пред Дебелим Лугом, или тачније код самог ушћа Грабове реке у Велики Пек, напуштамо аутобус, спремни за пешачење. Кретаћемо се најпре макадамом до старих рудника. Ту ћемо направити паузу. А ту је, између осталог људима занимљива гомила кварцног шљунка са лискуном који сија; у кварцу се и налази самородно злато, а у Грабовој реци нађен је и највећи грумен – 40 gr!

урушено старо окно улаз наши пешаци - трагачи

Обично ту и доручкујемо, понекад и уз музику 🙂 Паузираћемо и зато што је потребно да се сакупимо пред почетак успона на Дупеш Чоку. У ово доба године, она је најлепша јер су јој шуме прозрачне и сва је у жуборима својих бројних златоносних поточића. У стара окна се свакако нећемо завлачити, јер су урушена и као таква опасна.

унутрашњост старог окна Јасна и друштво... Идемо! VIA Дупеш Чока!

Крећемо се колским путем који вијуга стаситим буковим шумама, и на пар места ћемо их пречити. Како год, путања није дуга и сав напор који је потребно уложити да би се траса савладала, представља заправо овај део од окна до Дупеш Чоке. После врха преостаје гребенски и спуст. Путања дакле одговара свима.

колски пут ка Дупеш Чоки мали предах након успона И ВРХ!

Сам врх је заравањен и згодан за предах, пред спуст који је врло живописан. Овај предео на жалост нема много становника, а ретко се ко овуда креће, тако да ћемо ходати обрисима некадашњих стаза – довољно.

шумски пут низ Ваља Маре

За разлику од ранијих акција, овога пута се не спуштамо низ Ваља Маре, већ после Дупеш Чоке настављамо гребеном до коте 663 m и одатле се низ Краку Феризан спуштамо до Тодорове реке. Ускоро наилазимо до ушћа Ваља Маре, односно широке ливаде, од које почиње макадам, и по којој се сви разбацају док се не свирне за покрет 🙂

021_resize

Одатле пратимо Тодорову реку све до села, али, негде на пола нас чека Перица, испирач злата, чију причу вреди чути, а и научићете нешто о испирању злата, моћићете и да опробате срећу.

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају и ми на часу - ЗЛАТНОМ часу! Штребера има увек и свуда! ;-)

Од села нас дели 15-ак минута хода, а увек љубазни домаћини, за које сте вероватно и чули од планинара који су овде већ били, сачекаће нас, као и обично са  старим влашким специјалитетима: плашинтама и чорбицом од коприве. Наравно, ко буде желео.
Дужина описане трасе износи 15 km, са успоном од 470 m и спустом од 420 m. Терен је питом, крећемо се колским путем, стазом и макадамом. Ево и приказа на карти:Приказ трасе на топо карти

Али, оно што се никада не може измерити у источној Србији, јесу посве необични утисци, које ћете памтити. Ова акција носи управо тај печат. Интересантно је чути од Перице која је река боља за испирање – Грабова или Тодорова, и зашто…Чућете 🙂 Крај села је и сада већ позната Паунова стена над кањоном Великог Пека. За Београд полазимо до 19 h, и стижемо до 22:15 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице и камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, заштита од ветра, сунца и евентуалне кише.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, износ котизације се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић:

065 377 14 74,   gordana@serbianoutdoor.com

Ваља Маре

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА: Дупеш Чока

Крећући се од Кучева Поред Краку Лу Јордана, Нереснице, Волује и Благојевог Камена, ми заправо следимо златну жилу источне Србије, идући у сам њен центар – село Дебели Луг – “Српски Ел Дорадо”. Само што је Дебели луг много старији, а читав крај има место у античким легендама из пребиблијских времена. Књиге кажу да Змај, који чува оно златно руно, за којим су трагали Јасон и древни Аргонаути, још увек баш ту негде спава… И данас, има мештана који живе од овдашњег старог заната – испирања самородног злата. На овом излету, проћићемо парче бујног царства Муме Падури, и стазе којима се ноћу до села спуштају змајеви, осетивши магију о којој смо читали као сасвим мали. Видећемо и како се испира злато, овде то није тешко, а кажу да се то не чини у Пеку, већ баш у његовим малим и бројним шумским притокама, које му хрле одасвуд, носећи собом златна зрнца… Циљ овог излета је да се опустимо, препустимо и вратимо са јаким утисцима и новим искуством. А то у овој акцији никада није изостало!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 6:00 h. Молимо вас да дођете неки минут раније, како не бисмо каснили у поласку. Пут није кратак, и зато нећемо правити успутне кафе-паузе, чека нас леп дан, ваља га искористити. Путујемо преко Пожаревца и Кучева до села Дебели Луг.

макадамом уз Грабову реку притоке биће и овога

Пред Дебелим Лугом, или тачније код самог ушћа Грабове реке у Велики Пек, напуштамо аутобус, спремни за пешачење. Кретаћемо се најпре макадамом до старих рудника. Ту ћемо направити паузу. А ту је, између осталог људима занимљива гомила кварцног шљунка са лискуном који сија; у кварцу се и налази самородно злато, а у Грабовој реци нађен је и највећи грумен – 40 gr!

урушено старо окно улаз наши пешаци - трагачи

Обично ту и доручкујемо, понекад и уз музику 🙂 Пауираћемо и зато што је потребно да се сакупимо пред почетак успона на Дупеш Чоку. У ово доба године, она је најлепша јер су јој шуме прозрачне и сва је у жуборима својих бројних златоносних поточића. У стара окна се свакако нећемо завлачити, јер су урушена и као таква опасна.

унутрашњост старог окна Јасна и друштво... Идемо! VIA Дупеш Чока!

Крећемо се колским путем који вијуга стаситим шумама, и на пар места ћемо их пречити. Како год, путања није дуга и сав напор који је потребно уложити да би се траса савлаала, представља заправо овај део од окна до Дупеш Чоке. Све остало је или равно, или спуст. Путања дакле одговара свима.

колски пут ка Дупеш Чоки мали предах након успона И ВРХ!

Сам врх је раван и згодан за предах, пред спуст који је врло живописан. Овај предео на жалост нема много становника, а ретко се ко овуда креће, тако да ћемо ходати обрисима некадашњих стаза – довољно.

шумски пут низ Ваља Маре

Крећемо се ка речици Ваља Маре и пратимо је до њеног ушћа у Тодорову реку, односно широке ливаде, од које почиње макадам, и по којој се сви разбацају док се не свирне за покрет 🙂

021_resize

Тодорову реку пратимо до села, али, негде на пола нас чека Перица, испирач злата, чију причу вреди чути, а и научићете нешто о испирању злата, моћићете и да опробате срећу.

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају и ми на часу - ЗЛАТНОМ часу! Штребера има увек и свуда! ;-)

Од села нас дели 15-ак минута хода, а увек љубазни домаћини, за које сте вероватно и чули од планинара који су овде већ били, Викторина и Славица, сачекаће нас, као и обично са  старим влашким специјалитетима: плашинтама и чорбицом од коприве. Наравно, ко буде желео. 
Дужина описане трасе износи 16 km, а висинска разлика свега 320 m. Ево и приказа на карти:приказ трасе на карти

Али, оно што се никада не може измерити у источној Србији, јесу посве необични утисци, које ћете памтити. Ова акција носи управо тај печат. Интересантно је чути од Перице која је река боља за испирање – Грабова или Тодорова, и зашто…Чућете 🙂 А ако будете били расположени, одшетаћемо и до сада већ познате Паунове стене над кањоном Великог Пека. За Београд полазимо до 19 h, како бисмо пред центром „Сава“ били до 22 h. 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице и камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, заштита од ветра, сунца и евентуалне кише.

ЦЕНА:   путујемо комбијем

1.700 дин

1.600 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује:

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Ваља Маре

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Прашума ФЕЉЕШАНА, Данилова врела, нова прераст Гаура Урсули, Бреза и кањон Црне реке

Првомајски празник 2012. године испратила је и дневна штампа! Провели смо га управо ту, и то 4 дана, и открили велику природну вредност, која је научној јавности била непозната до тад: нову прераст – Гаура Урсули.  Овај предео смо систематски проучавали и акције у изведене по њему су аутентична тековина КАУП-а. Зато вас и ове године позивамо у овај несвакидашње леп крај! Наредне године (Боже здравља), ова акција имаће другачију шему 🙂

Вест у "Политици"

ПОЛАЗАК: обзиром да је ова акција богато осмишљена, полазак у 6.00 h је неопходност да бисмо квалитетно искористили дан пред нама. Дођите пред центар САВА (паркинг) 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Успутне паузе нећемо правити (осим ако је по среди „виша сила“), јер пут није кратак. Зато понесите кафу да палимо што пре из града. До 10 h стижемо до полазне тачке, подно Брезе и полазимо ка Фељешани – строгом резервату природе. Пратимо узводно њен ток, и пењемо се ка Брези. 

Строги природни резервати су заштићени и намењени очувању природног фонда и научно-истраживачком раду. Они имају неизмењени и добро очуван екосистем у којем је човеков утицај сведен на минимум (pрашума је еколошки стабилна шума са чврстим и динамички уравнотеженим односима). На основу проучавања букових прашума Фељешане, она је уз Винатовачу и Малиник међу три највредније шуме прашумског типа, и то не само  овог региона, већ много шире, што је мало познато (Међу првим заштићеним природним добрима у Србији су букови резервати Мустафа и Фељешана заштићени 1948. године). Слапови Данилових врела су један од њених украса који ћемо видети…

И тако, моју романсирану конструкцију значења ових топонима, да је Мустафа био неки турски главешина, заљубљен у локалну лепотицу Фељешану, а заувек их раздвојио известан Тодор, руше казивања мештана. Наиме, сва имена у тој околини носе имена турских вазала који су водили и надгледали радове на ћумуранама за потребе топионице Пи-пексјор. То је вероватно случај са Краку Мустафа. Међутим, мештани кажу да су Мустафу убили због пара, а по легенди, његово благо светли о Ђурђевдану… Фељешана је име целог старог система за израду дрвених прагова, тзв. „талпи“ за потребе рудника у Мајданпеку. Настала од речи „фериз“, што на влашком и румунском значи тестера, Фиришана, или Фиљешана у буквалном преводу значи стругара. Али, пре ће бити да се ово односи на оближњу Феризану.

Али, оно због чега такође желимо да вам покажемо овај крај је и његова лепота. Гребен Брезе  и видици које пружа, заиста је очаравајући. Али пре него ли на њега крочимо, обилазимо Гауру Урсули, коју открисмо тог маја 2012…

Под сводом Мечје рупе

Одатле, на стотинак метара, почиње гребен Брезе, кога бисмо требали да затекнемо, као и лане, зеленог и у цвату јоргована (обзиром какву смо зиму имали)

С почетка гребена Брезе

Врх је просто такав да се са њега не може лако отићи. Уживаћемо у видицима у пуних 360 степени!

Врх Брезе

Поглед са врха на копове око Мајданпека

Али, велики адут ове трасе је у чињеници да су и успон и силазак једнако лепи као и сам врх, дословно!

Силазак са Брезе

Прелепа пространства са врло мало преосталих житеља…

Велика вртача и ми са десне стране

 А спуштамо се ка кањону Црне реке, кроз који прлазимо. Кањоном се крећемо колским путем, и најзад излазимо на магистралу где нас чека наше возило, којим одлазимо у Дебели Луг на освежење, и потом повратак за Београд, где бисмо требали да стигнемо до 23.00 h

Дужина планиране трасе износи 15 km са успоном од 700 m.

Силазак са Брезе, на жалост, води поред многих, напуштених појата...  кањон Црне реке

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, адекватна одећа за време какво нас чека, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ЦЕНА: 

1.300 дин

1.200 дин (за чланове Клуба)

(доплата 300 дин ако путујемо минибусом)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Вредности овог изузетног предела, показаће вам:

Гордана Атанасијевић          и       Зоран Вујошевић

office@serbianoutdoor.com                   buca@serbianoutdoor.com

065 377 14 74                 063 283 558

Ево и приказа кретања на карти:

графички приказ трасе на карти

 Моменат за памћење у Гаури Урсули  Бреза У кањону Црне реке

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

 

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА – Првомајска потрага за златним руном

Доводила сам вас ту, али увек на један дан. Сада имамо нову могућност! Пријатељ Клуба, Шумарски факултет у Београду, нам је домаћин, тако да ћемо имати хотелски комфор, а и најквалитетнију могућу логистику, обзиром да ћемо боравити између два резервата: Фeљешане и Краку Мустафе!

Уједно, биће ово прилика за уживање у недирнутом Хомољу, обзиром да ће актуелна истраживања за златном рудом девастирати простор од Жагубице до Црног врха 🙁

У тзв. Мајданпечкој домени, бораве студенти и наставно особље Шумарског факултета. Њихове собе и трпезарија, биће нам на располагању за Првомајски празник. Сваки дан обезбеђен нам је поподневни ручак и пиће (пиво/кола). То одприлике изгледа овако:

 

 

 

 

 

А сада, да бисте лакше пратили сам садржај планиране акције, ево његовог шематског приказа:

 

Субота, 28. април:

Окупљамо се на паркингу испред центра САВА, и тачно у 6.00 h полазимо аутопутем ка Пожаревцу, а даље, преко Петровца и Жагубице ка Јасикову. Возило напуштамо на Бигерју (пре Јасикова), остављајући у њему све осим онога што је потребно за пешачење, и крећемо према Здравчи и Купиновој Глави. Враћамо се на Чока Њамци и настављамо  ка долини Тодорове реке и смештамо се у собе. У трпезарији нас чека вечера.

 

Разумем ја да ће Здравча немушто да вас задржава, али ћемо смањити паузу, да бисмо је погледали са Купинове Главе! 🙂

 

Иначе, до Купинове Главе ћемо стићи пошто се одвојимо лево од Чока Њамци. Са Купинове Главе се враћамо до Чока Њамци, те настављамо гребеном, до спуста у долину Тодорове реке, тј. места где се у њу улива Бреза. Даље је лако: макадамом до Дебелог Луга – нема скретања!

 Ова траса је дуга 20 km са 400 m успона. Ако је то неком много, нека пође аутобусом до Дебелог Луга и крене нам у сусрет на Тодоровој реци 🙂

Недеља, 29. април:

Данашња стаза пролази кроз први од два строга природна резервата и то ће бити ново свима, па и онима који су раније ишли на Дупеш Чоку. На пешачење полазимо у 8.00 h долином Грабове реке, познате по најтежем груменчићу злата ових крајева, који је испран баш у њеном току (42 грама).

Када дођемо до старог окна напуштеног рудника злата, скрећемо ка Дупеш Чоки, што је једини део трасе који садржи успон. Ту је и гомила кварцног шљунка, и обично свако жели да понесе неки комадић који има сјајног лискуна 🙂

 На Дупеш Чоки ће бити пријатно за предах, а потом ћемо се полако спустити кроз строги резерват природе Краку Мустафа у долину Тодорове реке, где нас чека мали курс испирачког заната, али и ручак у природи.

 

Издвојена шумска површина недалеко од села Дебели Луг и Мајданпека, ужива карактер строгог природног резервата од 20. маја 1950. године, када је донето решење о стављању под заштиту државе шумске састојине мезијске букве и храста китњака на месту званом ’Мустафа’ (Решење о заштити, Слуужбени Гласник НРС бр. 24/50).

У време издвајања, површина резервата представљала је најочуванији део шума у овом подручју. Подручје резервата ‘Мустафа’ и његова непосредна околина представљају изразито шумовит предео, са очуваном високом шумском вегетацијом у овом рударском крају. Треба нагласити да је општина Мајданпек подручје са највећом шумовитошћу у Србији, која износи 71,1%. Релативно мале надморске висине (око 600 m) и мали висински распон (300 m) одредили су основну карактеристику висинског смењивања вегетације на истраживаном локалитету, која се у највишим деловима завршава појасом букве.

На месту званом ‘Мустафа’, као одраз деловања посебне мезо- и микроклиме, сачувана је богата сложена мезофилна реликтна полидоминантна шумска заједница означена као Fagetum montanum silicicolum mixtum (Мишић 1972.)

 

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају

Ова траса је дуга 14 km са 430 m успона. А, када падне ноћ, можемо изаћи на корзо до сеоске кафане  која носи име нашег сутрашњег циља – „Бреза“; пробајте да сазнате зашто је Дебели Луг – ВЕРОНА источне Србије…

Понедељак, 30. април:

Након доручка и кафе, већ како ко, у 9.00 h полазимо ка Фељешани – другом обећаном строгом резервату природе. Пратимо узводно њен ток, и пењемо се ка Брези.

Прашума је еколошки стабилна шума са чврстим и динамички уравнотеженим односима.
Међу првим заштићеним природним добрима у Србији су букови резервати Мустафа и Фељешана заштићени 1948. године.
Строги природни резервати су заштићени и намењени очувању природног фонда и научно-истраживачком раду. Они имају неизмењени и добро очуван екосистем у којем је човеков утицај сведен на минимум. На основу проучавања букових прашума Фељешане, она је уз Винатовачу и Малиник међу три највредније шуме прашумског типа, и то не само  овог региона, већ много шире, што је мало познато. Слапови истоимене речице су један од њених украса који ћемо видети…

И тако, моју романсирану конструкцију значења ових топонима, да је Мустафа био неки турски главешина, заљубљен у локалну лепотицу Фељешану, а заувек их раздвојио известан Тодор, руше казивања мештана. Наиме, сва имена у тој околини носе имена турских вазала који су водили и надгледали радове на ћумуранама за потребе топионице Пи-пексјор. То је вероватно случај са Краку Мустафа. Међутим, мештани кажу да су Мустафу убили због пара, а по легенди, његово благо светли о Ђурђевдану… Фељешана је име целог старог система за израду дрвених прагова, тзв. „талпи“ за потребе рудника у Мајданпеку. Настала од речи „фериз“, што на влашком и румунском значи тестера, Фиришана, или Фиљешана у буквалном преводу значи стругара. Али, пре ће бити да се ово односи на оближњу Феризану.

 

  А цела површ Брезе заиста напаја душу! Предео као створен за брутални хедонизам!

Са Брезе савијамо ка Црвеном Кршу и пролазимо кањон Црне реке. Нема квашења! Овим кањоном пролази чак колски пут!

 

 До асфалта пратимо Црну реку, потом скрећемо лево до места где нас чека возило и враћамо се у нашу базу у Дебелом Лугу, где нас чека топла вечера

Ова траса дуга је 16 km са 480 m успона.

И да знате, ми ћемо бити први који су прошетали овим кањоном као организовани уживаоци природе!

Уторак, 1. мај:

Уранак? Наравно! Али не толико због празника, већ амбициозног плана (у смислу богатог садржаја). Крећемо  у 6.00 h, како бисмо остварили несвакидашњу идеју, начету прошле године. Спаковане ствари уносимо у пртљажник возила које ће нас чекати на крају трасе, а носимо само оно што нам је потребно за пешачење (мали ранац, вода, нешто за ужину).  Требаће нам времена из два разлога: много ћете сликати, а финале је тек у Рудној Глави, на археолокалитету, где су преисторијска окна најстаријег рудника метала у Европи! А до тамо треба такође пешачити.

Полазимо ка језеру површинског копа Мајданпека – Ваља Фундата, тереном који личи на Сахару!

фото: Маријана Туфонић

 фото: Душко Опачић

Нема разлога да будемо герилци, имамо благослов директора рудника, пошто је упознат са циљевима нашег Клуба. Запамтите ове призоре. Сигурно не желимо да нам Хомоље претворе у велико јаловиште које ће затровати његове питке златоносне речице! Са нама ће бити и Маријана Туфонић из ТО Мајданпек, и од ње ћемо моћи доста да сазнамо како изгледа када се деси да оваква вода пробије пут до реке… (еколошка катастрофа из ’74.)

фото: Душко Опачић

Настављамо даље ка Крсту и спуштамо се пред споменик природе Ваља Прераст, где нас чека возило којим идемо на архео металуршки локалет Рудна Глава.

Ово место има у најмању руку исту вредност као Лепенски Вир, али до данас није заштићено. Како је шездесетих година прошлог века откривено и како је човек пре 6000 година почео одатле да црпи руду и прави метал, завршавајући тиме камено доба, испричаће нам инг. Бора Крчмаревић, кустос Музеја у Мајданпеку.

Након посете Рудној Глави, идемо у Близну на ручак, а и да мало средимо утиске пред повратак.

Траса од Дебелог Луга до Прерасти дуга је 10 km са 200 m успона.

Одлазак до до археолокалитета на брду Окно и назад износи укупно 5 km са 200 м  успона.

Пут до Београда ће трајати 3 сата. Будите опуштени; ако стигнемо касније, имаћете цео сутрашњи дан да се спремите за почетак радне недеље 🙂

Ови крајеви деценијама се означавају као пасивни, забачени. Да су били више посећени, више би људи било свесно значаја његове много боље заштићености, и као такво би много више давало својим преосталим житељима. Крај располаже необично занимљивом историјом и рударском традицијом, од преисторијскох времена. Зато ће наш Клуб сваке године организовати догађање, које ће подсећати јавност колико је то важно.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац за пешачење, заштита од ветра и евентуалних падавина, храна коју ћете носити док пешачите (у Дебелом Лугу постоји продавница) и остало што вам је потребно за та четири дана. Ствари спакујте у путну торбу, јер их нећете носити  током доласка и одласка (биће у пртљажнику аутобуса)

Цена (са корекцијом услед два поскупљења горива):

5.200 динара (за чланове Клуба)

5.400 динара (за остале, који нису чланови Клуба)

a обухвата:

превоз, три ноћења,  вечера првог дана и ручак у преостала два дана и ручак у Близни трећег дана.

Акцију организује SERBIAN OUTDOOR CLUB BELGRADE, под вођством Гордане Атанасијевић.

Ако сте заинтересовани, контактирајте нас (телефоном, мејлом, а ускоро и на састанцима Клуба)