Архива за Gledićke planine

Бешњаја – кањон Вољевице

Оно што је Авала за Београд то је Бешњаја за Крагујевац, планина наслоњена на велики град, благо на дохват руке, За разлику од припитомљeне Авале, Бешњаја је остала некако дивља у складу са својим именом. Топоними на овој планини су толико живописни да боље од било које друге речи описују природне вредности. Врлетница, Криве ливаде, Бели камен, Црвено брдо, Бешњаја, Шибовита коса, кањон Вољевице, Мртваја, Јасикар, Церјак су само неки од од топонима али истовремено и опис стазе којом ћемо проћи. Стаза је без изразитих видиковаца, мало макадама, мало колских путева, мало ливада мало шумских стаза и предиван кањон Вољевице где ћемо максимално уживати у нетакнутој природи.

Фото: Дејан Милошевић  

ПОЛАЗАК: са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7:00 h (дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време). Путујемо до Крагујевца и успут правимо кратку паузу за јутарњу кафу.

Гледићке на длану фото: Дејан Милошевић

Пешачење почињемо од школе у Букоровцу и после неколико стотина метара крећемо на прилично оштар успон који ћемо у сасвим лаганом темпу  савладати. Пењемо се на Врлетницу одакле се пруже поглед на Крагујевац и Гледићке планине. Након почетних напора направићемо дужу паузу и допунити залихе воде код Ђурине чесме.

  

Након једносатне шетње по гребену шумском стазом стижемо до некадашњег омладинског дома. После краћег одмора спуштамо се у кањон Вољевице где ћемо уживати у хладовини и жубору многобројних слапова. Одатле нам предстоји поновни излазак на гребен спуст до потока Гигово и на самом крају спуст преко ливада до воденице у Букоровцу.

 

Акцију организујемо у сарадњи са ПЕК Гора Крагујевац који су стазу осмислили и уредили.
Дужина стазе је око 17 km са успоном од 750 m и исто толико спуста. Акција није техничких захтевна.

Фото: Дејан Милошевић Сад одличним шумским путем... Сад се жури на пиво :-)

ОПРЕМА: гојзерице, камашне,  заштита од евентуалих падавина, штапови по жељи, мали ранац са водом и храном за успут.траса

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

За више од 40 пријављених котизација се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h.

 

Акцију реализују:

Ненад Царевић  и  Немања Манчић

064 878 78 78

nemanja@serbianoutdoor.com

 фото: Дејан Милошевић  фото: Дејан Милошевић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Гледићке планине

У срцу Шумадије, дуж 35 km од Трстеника до Крагујевца, између Лепенице на северу, Груже на западу и Левча на истоку, простиру се Гледићке  планине. После Рудника, ото су највише планине Шумадије, а име су добиле по селу Гледић, али и народном предању да се са њих далеко гледа! Њена заталасана шумовита брда, прошарана су ливадама и бројним поточићима, што је чини предивним пешачким тереном који одмара, а не замара. Зато смо одлучили да ово уђе у овогодишњи календар, а од неколико могућих шетњи, одлучили смо се за трасу која је пред вама:

приказ трасе на топо карти Гледићке планине су и лепо означене

Данас је тешко замислити Шумадију, како ју је описао Француски песник и академик Алфонс де Ламартин (1790-1869), након свог пропутовања Балканом: „Шуме су овде такве, да се данима може ићи, а да се сунце не види.” Гледићке планине бисмо могли назвати – питома дивљина, јер им је природа бујна, скоро дивља, а ипак својом кротком теренском конфигурацијом, приступачне су пешаку.

ливада наше вође у извидници

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125, тачно у 7:00 h. Дођите 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо у правцу Крагујевца до села Бајчетина, са паузом за јутарњу кафу.

Возило напуштамо у код Храма Светог великомученика Димитрија у Бајчетини, одакле почињемо пешачку партију. Траса води преко Дуленског Црног Врха (897 m), на који стижемо за око сат времена. Овај врх је и највиша кота на траси. Са Дуленског Црног Врха преко врха Коњ (744 m), спуштамо се у село Гледић, где завршавамо пешачење и где нам је возило.

извор колски пут ливада са погледом, фото: Дуле Опачић

Траса је дуга 13 km са укупним са 590 m успона и 830 m спуста, што ће рећи да није кондиционо захтевна, утолико пре што се крећемо углавном колским путевима. И што је најважније, траса је гребенска, тако да током целог пешачења пружа лепе видике.

Поред знаменитости као што су манастири Каменац, Каленић и Љубостиња грађени у XV веку и XVI веку, уфарма срна селу Честин поред планинарског дома (на граници са Аџиним Ливадама) постоји водоспоменик подигнут 1932. године војницима овог краја погинулим у Балканским ратовима и у Првом светском рату. У селу Гледић постоји крчма са собaма за издавање која је стара преко сто година. Многе куће у засеоцима (као што су Слатина и Јошовићи у селу Честин) су стари и преко 200 година.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина и пресвлака.Гледићки хоризонти (фото: Дуле Опачић)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

1.600 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином.

За групу од 40 учесника, коризација се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују:

            Зоран Стејић            и             Дарко Цветковић

zokimen@serbianoutdoor.com                          darko@serbianoutdoor.com

     064 453 83 04                           066 613 39 35

предах... (фото Дуле Опачић)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Борачки Крш

Борач је село у општини Кнић  20 km од Крагујевца. Над питомом, зеленом долином Груже издиже се као мрки стражар вулкански брег неземаљског изгледа – Борачки Крш. Страховите природне силе су на стрмој јужној литици брега извајале фантастичне скулптуре, куле, торњеве и честаре копаља испред ратника од окамењене лаве. Иза њихових леђа, на северној страни брега налазе се остаци древног Борача, најважније тврђаве на шумадијском делу пута од дунавских до јадранских лука.

Ту је црква из XIV века, остаци средњевековног Борачког града и гробље из XVII века.  Очуван је и велики број старих српских кућа (крај IXX – почетак XX века), које су намењене смештај гостију

У средњем веку Борач је био велики град у коме се трговало, и ко би рекао, гледајући га данас, да је угостио бројне властелине, цареве и краљеве, а млетачки картограф фра Мауро га је уцртао у мапу познатих светских градова. Нажалост, сем трагова историје, мало је шта преживело векове.

 

Деспот Стефан је у својој резиденцији „славном граду Борачу“ 1405. потписао трговински споразум с Дубровачком републиком. Овуда су пролазили каравани, путовали рудари Саси, долазили учени монаси, занатлије и уметници да раде на тврђави и задужбинама.  Њоме је пролазила саобраћајница која је спајала Београд, рударске центре на Руднику, а затим клисуром Ибра и долином Рашке водила ка Дубровнику. Тим путем стизали су каравани са луксузном занатском робом, а враћали су се натоварени српским сребром, златом, кожом, вуном, воском, вином, медом и сиром.

Данас, тврђаву посећују само археолози и понека група планинара која се још видљивом средњовековном стазом пење до врха брега на коме су темељи осматрачке куле и цркве. Одатле пуца поглед на целу средњовековну Борачку жупу.

Фебруар месец је за многе време буђења из „зимског сна“, што би требало да је лагано, опуштајуће, али и довољно изазовно, а управо такав Борачк крш – јединствен природни феномен у Шумадији, вулканске стене размоликих обличја попут пирамиде, купе, стубова, куле, игле, торњева, плоча, назубљених гребена…

Ко жели да зна више о историји овог краја, може видети овде. Иначе,  у подножју Борачког Крша је црква саграђена 1350. године. Црква је са три стране заклоњена стрмим литицама а са четврте столетним липама тако да је видљива тек кад се дође до њених зидина. У подножју Борачког Крша је старо шумадијско село Борач.

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава, тачно у 8 h (молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време). Путујемо Ибарском магистралом ка Горњем Милановцу и на првоју ка Руднику правимо паузу у ресторану „555“ за јутарњу кафу и доручак. Потом настављамо пут ка Враћевшници, где обилазимо истоимени манастир.

  

Пут настављамо даље ка општини Кнић до села Борач где напуштамо наше возило које нас чека на истом месту до нашег повратка.

Пешачење започињемо из села на 333 мнв, Ходамо макадамским путем, благом узбрдицом кроз шуму добро маркираном стазом па даље преко ливада до почетка стена Борачког крша. Стаза је лагана и прилагођена свим узрастима и кондицијама. Успон траје мање од једног сата. Необичан изглед стена и поглед који се простире на питому долину Груже неће никога оставити равнодушним. Можда ћете на тим стенама оживети сећања на лик Драгчета (сјајни Драган Јовановић) из серије „Мој рођак са села“. Они одважнији и вештији могу се испети до крста провлачећи се између стена.

  

У селу се налази старо гробље из XVII века поред којег нас води пут, а у повратку обилазимо и стару цркву саграђену 1350. године. Црква је са три стране заклоњена стрмим литицама а са четврте столетним липама тако да је видљива тек кад се дође до њених зидина. У подножју Борачког Крша је типично шумадијско село Борач.

У Београду бисмо требали да будемо до 20.30 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

060 081 19 72

IMG_3867 Boracki_krs5

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Борачки Крш

Борач је село у општини Кнић  20 km од Крагујевца. Над питомом, зеленом долином Груже издиже се као мрки стражар вулкански брег неземаљског изгледа – Борачки Крш. Страховите природне силе су на стрмој јужној литици брега извајале фантастичне скулптуре, куле, торњеве и честаре копаља испред ратника од окамењене лаве. Иза њихових леђа, на северној страни брега налазе се остаци древног Борача, најважније тврђаве на шумадијском делу пута од дунавских до јадранских лука.

Ту је црква из XIV века, остаци средњевековног Борачког града и гробље из XVII века.  Очуван је и велики број старих српских кућа (крај IXX – почетак XX века), које су намењене смештај гостију

У средњем веку Борач је био велики град у коме се трговало, и ко би рекао, гледајући га данас, да је угостио бројне властелине, цареве и краљеве, а млетачки картограф фра Мауро га је уцртао у мапу познатих светских градова. Нажалост, сем трагова историје, мало је шта преживело векове.

 

Деспот Стефан је у својој резиденцији „славном граду Борачу“ 1405. потписао трговински споразум с Дубровачком републиком. Овуда су пролазили каравани, путовали рудари Саси, долазили учени монаси, занатлије и уметници да раде на тврђави и задужбинама.  Њоме је пролазила саобраћајница која је спајала Београд, рударске центре на Руднику, а затим клисуром Ибра и долином Рашке водила ка Дубровнику. Тим путем стизали су каравани са луксузном занатском робом, а враћали су се натоварени српским сребром, златом, кожом, вуном, воском, вином, медом и сиром.

Данас, тврђаву посећују само археолози и понека група планинара која се још видљивом средњовековном стазом пење до врха брега на коме су темељи осматрачке куле и цркве. Одатле пуца поглед на целу средњовековну Борачку жупу.

Фебруар месец је за многе време буђења из „зимског сна“, што би требало да је лагано, опуштајуће, али и довољно изазовно, а управо такав Борачк крш – јединствен природни феномен у Шумадији, вулканске стене размоликих обличја попут пирамиде, купе, стубова, куле, игле, торњева, плоча, назубљених гребена…

Ко жели да зна више о историји овог краја, може видети овде. Иначе,  у подножју Борачког Крша је црква саграђена 1350. године. Црква је са три стране заклоњена стрмим литицама а са четврте столетним липама тако да је видљива тек кад се дође до њених зидина. У подножју Борачког Крша је тстаро шумадијско село Борач са својим етно рестораном.

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава, тачно у 7 h (молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време). Путујемо Ибарском магистралом ка Горњем Милановцу и на првоју ка Руднику правимо паузу у ресторану „555“ за јутарњу кафу и доручак. Потом настављамо пут ка Враћевшници, где обилазимо истоимени манастир.

  

Пут настављамо даље ка општини Кнић до села Борач где напуштамо наше возило које нас чека на истом месту до нашег повратка.

Пешачење започињемо из села на 333 мнв, Ходамо макадамским путем, благом узбрдицом кроз шуму добро маркираном стазом па даље преко ливада до почетка стена Борачког крша. Стаза је лагана и прилагођена свим узрастима и кондицијама. Успон траје мање од једног сата. Необичан изглед стена и поглед који се простире на питому долину Груже неће никога оставити равнодушним. Можда ћете на тим стенама оживети сећања на лик Драгчета (сјајни Драган Јовановић) из серије „Мој рођак са села“. Они одважнији и вештији могу се испети до крста провлачећи се између стена.

  

У селу се налази старо гробље из XVII века поред којег нас води пут, а у повратку обилазимо и стару цркву саграђену 1350. године. Црква је са три стране заклоњена стрмим литицама а са четврте столетним липама тако да је видљива тек кад се дође до њених зидина. У подножју Борачког Крша је типично шумадијско село Борач.

Настављамо пут ка Руднику, успут ћемо свратити у ресторан да сумирамо утиске и окрепимо се пре него наставимо пут ка крајњем циљу – Београду, где бисмо требали да будемо до 20.30 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

Храна из ранца, а по повратку са пешачења у Етно домаћинству или у „Ко то тамо пева“.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

IMG_3867 Boracki_krs5

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.