Архива за Fruška gora

Једноставно – Фрушка!

Не бих дуго да се возим, нити предуго да пешачим; хоћу да се опустим, прошетам природом и успут видим и нешто занимљиво… Шта би било оптимално? Једноставно Фрушка!

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба, тачно у 8:00 h. Возило напуштамо код манастира Јазак, где почињемо пешачење.

У манастиру Јазак се чувају мошти Светог цара Уроша, сина цара Душана. Након посете манастиру, пешачимо лаганом стазом преко занимљивих тачака, те ако нас и време послужи, биће лепих фотографија!

Траса је дуга 16 km и завршава код манастира Раваница у коме су се чувале мошти светог кнеза Лазара, чији делић се и сада тамо налази. Пошто посетимо манастир, спуштамо се у хотел „Термал“, на базен!

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, мали ранац са водом и храном за успут. За базен понесите купаћи, пешкир, фен …

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.600 дин

За групу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Јовановић
065 99 22 782
nenad@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

ФРУШКА: In vino veritas!

Стиже зима, време Сремских чаролија…:-) А кад се већ иде у раван Срем, тад се мора на Фрушку. Одакле почети овај пут? Од вина, како другачије! Посетићемо Сремске Карловце и једну одличну тамошњу винарију. ОндаК правац на Стражилово, и прелазимо Фрушку преко Хајдучког кладенца и Црвеног Чота до манастира Старо Хопово. А ондаК, правац у Врдник у топле бањске воде !

Акцију смо осмислили за све категорије пешака; лака стаза коју може проћи баш свако, и да при том осети душу Срема, колико се то може за један дан. А може…

Сремски Карловци Сремски Карловци ноћу

ПОЛАЗАК:  тачно у 7.00 h, са паркингакрај нашег Клуба (Устаничка 125). Као и обично, полазимо 15-ак минута раније, да не каснимо у  поласку.

Почетак приче - подрум "Живановић" 

                    Путујемо старим Новосадским путем, до Сремских Карловаца . Иначе, ова акција је сваки пут имала другачију скицу. Мењали смо салаше и винарије, тако да ћемо овога пута посетити наше кауповце Мићу и Наду у њиховој породичној винарији „Дошен“! Још нисмо заборавили његов БЕРМЕТ који је донео у Клуб једне среде…

Ту ћемо дегустирати вина и ето можда прилике да некога за Славу обрадујете добрим вином 🙂

Потом одлазимо на…

Бранков Споменик 

…на Стражилово, где од споменика  Бранку Радичевићу, пешачимо ка Хајдучком извору и Црвеном Чоту, одакле се спуштамо гребеном низ Рајковац до манастира Старо Хопово.

 Извор на прилазу Манастиру

Траса је апсолутно за свакога, без обзира на старост и кондицију (дужине свега 11 km са висинском разликом тек 270 m), тако да ће нам корак бити лаган. Након посете манастиру Старо Хопово, одвозимо се у бању Врдник, где ћемо се релаксирати у базену хотела „Термал“ (цена улазнице за групу од 20 учесника је 500 дин)

У Београд стижемо најкасније до 21.30 h.

манастир Старо Хопово unutrasnji-bazen_hnaf35

ОПРЕМА: гојзерице и камашне обавезно, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина, све што је потребно за базен и пресвлака.Приказ трасе на карти

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

(за групу од 40 учесника, цена се умањује за 200 дин)

НАПОМЕНА: као и ранијих година, дегустација кошта 500 дин и није обавезна.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује  Ненад Јовановић

065 99 22 782

   nenad@serbianoutdoor.com

Karlovci-Vrdnik_resize

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ФРУШКА: Стражилово, Сремски Карловци и фрушкогорски манастири

Фрушка је радо виђено одредиште, без обзира на годишње доба. За њу се увек лако одлучујемо, због чега је увек присутна у нашем календару 🙂

Назив Фрушка гора носи у свом придевском облику етник Фруг у значењу „Роман“, те на тај начин име ове планине чува успомену на једну етничку заједницу која је давно нестала са ових простора. Проглашена је националним парком 1960. године, у циљу обезбеђења трајне заштите и унапређења њених природних вредности и лепота. Сли оно по чему је такође позната су духовне тековине у виду бројних манастира унедрених у њене шуме. Овога пута изабрали смо  лагану пешачку трасу која полази од манастира Крушедол, даље води до Гргетега а завршава се код Велике Ремете. Придружите нам се!

Сремски Карловци 

ПОЛАЗАК:  тачно у 8.00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“).  Ово кратко, али живописно пешачење започињемо посетом манастиру Крушедол у коме се чувају мошти Светих Бранковића. Крушедол је највећи и вероватно најзначајнији манастир Свете Фрушке горе.

Након посете Крушедолу крећемо на пешачку туру до манастира Велика Ремета и Гргетег где после  обиласка манастира настављамо даље до Стражилова – споменика Бранку Радичевићу.

Крушедол Фрушкогорски манастири

Дужина трасе је око 15 km и није кондиционо захтевна. Фрушка је леп, благ терен, који се увек радо посећује. Након пешачења, одвозимо се у Сремске Карловце на освежење, а у Београд стижемо најкасније до 22 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

За групу од 40 учесника, котизација се умањује за 200 дин.

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима.

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Ненад Јовановић

nenad@serbianoutdoor.com

065 99 22 782

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Фрушкогорски бисери

За све нас који мало дуже памтимо, назив „Фрушкогорски бисер“ је везан за својевремено веома популарно пенушаво вино које је било неизоставан део свих празничних трпеза. Не знамо да ли се то вино још увек производи или не, али искористили смо овај назив као веома погодан за једну рано-пролећну акцију по Фрушкој гори којом обилазимо многа лепа места која се са пуним правом могу назвати „бисерима“. Већ смо раније током разних акција обилазили неке локалитете, а сада смо одлучили да направимо једну мало дужу трасу где ћемо видети неколико веома интересантних фрушкогорских знаменитости.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Руми, одвајамо се у правцу Врдника кроз који пролазимо и стижемо до Раковца где почиње наша акција.

Раковачка пећина - каменолом "Бели Мајдан"Одмах на самом почетку долазимо до напуштеног каменолома „Бели Мајдан“ који је познатији под именом „Раковачка пећина“. Из овог каменолома се вадио камен за потребе изградње манастира Раковац, налази се на косом терену а свод држе камени стубови остављени приликом копања. На многим местима су видљиви трагови камених блокова који су одатле вађени. Кружи легенда да се у њој крије и живи пећински човек Велики Сремац Баћа, па можда га и сретнемо! Поред пећине су постављене табле са упозорењем на опасност због обрушавања, тако да морамо бити пажљиви приликом ове посете.

Ту негде је Велики Сремац Баћа  

Од пећине идемо у правцу истока и негде на половини пута од Раковца до Старих Лединаца пролазимо поред веома занимљиве црквице уклесане у стени познатије по називу „Испосница Исаије Париводског“.

Улаз у испосницу Унутрашњост КАУП испред испоснице Исаије Париводског

То је заштићени споменик културе, изванредне културне и духовне вредности. Једина је испосница у Војводини а саградили су је монаси из Раковачког манастира. Уклесана је у меку кречњачку стену која је окружена густом шумом са ниским растињем, што је уз физичку удаљеност од насеља и отежан приступ учинило да се очува у скоро изворном стању. Претпоставља се да је изграђена у 18. веку, а познато је да су је посећивали многи црквени великодостојници што јој даје изузетну вредност.

Убрзо након испоснице стижемо до Старих Лединаца. Ово место је познато по каменолому који је својевремено стицајем околности постао језеро које је било веома посећено од стране житеља Новог Сада и околних места. Међутим, одлуком власника каменолома, упркос жестоким противљењима и демонстрацијама, језеро је пре неколико година исушено и враћено је у првобитну функцију.

Лединачка кула - Црквиште цркве светог Ђорђа  

Пролазимо поред Лединачке куле чије је право име „Црквиште цркве светог Ђорђа“, а за њу се везује легенда о настајању имена Лединци:

Легенда каже да су Турци напали ово насеље, побили становнике и запалили село. После тога су преспавали у цркви, да би током ноћи наступила таква студен да су се Турци смрзли унутра и по томе је порушено насеље добило назив Лединци по ледини – студени!

Негде изнад Лединачког каменолома

Од Лединаца идемо даље на исток, пролазимо Поповичко језеро и долазимо до Поповице. Ту се налази познати планинарски дом где ћемо направити паузу за кафу, чај и ужину.

Поглед на Нови Сад Поповичко језеро 

Након окрепљења, крећемо даље и долазимо до видиковца „Орлово бојиште“.

Орлово бојиште. Фото: Игор Бардић

Орлово бојиште је некадашњи каменолом са чијег врха се пушта прелеп поглед на Иришки венац. Омиљено је место планинара и спортских пењача који се овде окупљају да вежбају и организују своје импровизоване полигоне.

Овде је у плану изградња планинарског дома и професионалног пењалишта за „freeclimbing“, с циљем да читава локација постане нека врста планинарског центра.

Кратко се задржавамо на видиковцу, па се преко Парагова спуштамо до асфалта који спаја Ириг и Сремску Каменицу, којег прелазимо и крећемо на успон ка гребену Фрушке горе. Правимо паузу на Селишту код видиковца „Ксена“ са ког се, ако је лепо време, види део Срема и добар део Бачке.

Видиковац "Ксена"

Још мало низбрдо и узбрдо, па долазимо до гребена одакле преко „Хајдучког извора“ настављамо према гробу Бранка Радичевића на Стражилову. Још једна пауза поред споменика и спуштамо се до излетишта у подножју.

КАУП поред споменика Бранку Радичевићу Статуа песника на Стражилову

Ко не буде био расположен да иде даље, може да се нашим возилом превезе до Сремских Карловаца, док остатак групе наставља акцију.

Од Стражилова идемо путем који убрзо напуштамо и пењемо се на Магарчев брег. Више немамо успоне, идемо гребенском стазом и имамо одличан поглед на Сремске Карловце и Дунав, као и на место где је потписан „Карловачки мир“ у подножју брега. За информације о овом месту, користимо наводе са Wikipedia портала:

Место Карловачког мира 1699. године представља знаменито место у Сремским Карловцима, са средиштем у капели мира, која је подигнута у спомен на Карловачки мир. Капела мира са непосредним окружењем је проглашена културним добром од изузетног значаја за Србију.

После 16 година ратовања, 1699-е године постигнут је мир између Хабзбуршког, Пољске, Млечана и Руског царства као победника и Отоманског царства као губитника, у присуству посредника из Енглеске и Холандије. Дати догађај десио се на брду изнад Сремских Карловаца. За српску историју овај догађај је од великог значаја, будући да су овим миром Хабзбуршком царству припали велики делови доње Паноније, па самим тим, Срем, Бачка, Барања, доња Славонија и Поморишје, као подручја са бројним српским живљем.

За потребе вођења преговора подигнута је дворана од дрвета где је и потписан мир. 1710-е године, као спомен на дати догађај, 50-ак метара изнад датог места озидана је данашња капела. По узору на првобитну дрвену грађевину урађена су четири улаза за пролаз зараћених страна. Улаз на који су улазили Турци је у једној од каснијих обнова зазидан.

На почетку 19. века, због дотрајалости, капела је била порушена и сазидана нова која је већ 1808. проглашена државним спомеником. Радови на обнови завршени су 1814., а касније обнове су вршене 1855., 1884., 1923., 1948. године. Последња обнова десила се почетком 21. века.

Данас се капела користи у сврхе римокатоличког богослужења неколико пута годишње.

Поглед на Дунав и зграду "Карловаччког мира" - жута зграда, мало десно од средине Спуштање са Магарчевог брега

На самом крају данашње трасе, долазимо до новоизграђеног видиковца (надамо се да ће бити отворен), одакле се пружа поглед на бачку равницу, Сремске Карловце и његове културно историјске споменике. Видиковац је отворена сцена са два нивоа на којима се налази позлаћени крст (подигнут на месту некадашњег дрвеног), као и скулптура чувеног песника Душка Трифуновића који је последње године свог живота провео у Новом Саду, а према својој жељи је сахрањен у Карловцима. Након видиковца се коначно спуштамо у место где је и крај акције.

Видиковац Поред бисте Душка Трифуновића Поглед према Бачкој 

Као што се види, обилазимо пуно „Фрушкогорских бисера“, траса је дугачка, па је потребно имати одговарајућу физичку кондицију како би се пратио ритам којим акцију завршавамо до мрака. Профил терена је такав да стално идемо горе-доле, а дужина стазе је око 26-27 км са укупно 1070 м успона и исто толико спуштања. За оне који акцију завршавају на Стражилову, дужина стазе је око 20-21 км са 1000 м укупног успона. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе.150-о годишњи платан у дворишту Доње цркве

До поласка за Београд имамо слободно време које можемо искористити да обиђемо Сремске Карловце, као и да одемо до неког од постојећих ресторана на вечеру.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.350 динара

1.250 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима, између 21 и 22 h.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Фрушка гора: Сремуш, бања Врдник и још понешто!

Овај пут ћемо спојити угодно са корисним. Као што је свима познато рано пролеће је најбоље доба за одлазак у шуме и брање сремуша. Ова биљка заносног мириса је незаобилазан део сваке пролећне салате, а од ње се могу направити и многе друге ствари као што су чорбе, сосеви, варива, тинктуре… Сремуш има доказану лековиту моћ као пречишћаваћ организма а природа се баш лепо побринула да га највише има на прелазу из зиме у пролеће. Тада је и најпотребнији јер после тешких зимских јела, стварно је потребно унети у организам нешто веома здраво, а то је управо сремуш.

 

Но наравно, нећемо се задржати само на томе, има ту и других ствари које ћемо видети на овој лепој пролећној акцији. Прошетаћемо се неким интересантним фрушкогорским стазама, а и видећемо заиста лепе пределе на западном делу највеће војвођанске планине.

ПОЛАЗАК: Акцију почињемо у Београду поласком са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Сремској Митровици где се одвајамо у правцу Лежимира. Још мало и излазимо на гребен Фрушке горе и долазимо до Рохаљове базе одакле крећемо у акцију.

Идемо у правцу севера и брзо долазимо до „плантаже“ сремуша. То је једно веома добро налазиште где се очекује да ће га бити у огромним количинама тако да ћемо и ми ту провести одређено време у брању.

  

Кад завршимо ту активност, идемо даље ка истоку, пролазимо Дивошке стране и спуштамо се до Лишварског потока.

Лишварски поток

Одатле опет имамо мали успон, па излазимо на гребен Комлуша и крећемо се у правцу северозапада према Косарлији.

  

Са десне стране нам остаје село Луг, али не идемо према њему већ преко Комлушког венца долазимо до Мандалине ћуприје.

Одатле имамо још мало успона и излазимо на гребен Равне шуме, па онда једном скривеном стазицом долазимо до једне од највећих лепота Фрушке горе – Кишелез ливаде.

Кишелез ливада

То је иначе и највећа ливада ове планине, а вероватно и шире. Поглед који се пружа више подсећа на неке планинске пределе, а још кад се томе додају и многобројна стада оваца која пасу, утисак је потпун. Ово је једно од места која се за живота морају видети. Од Кишелез ливаде, не треба нам пуно до асфалта и до возила које ће нас ту чекати.

КАУП на Кишелез ливади - октобар 2013-е

Након завршеног пешачког дела акције, идемо нашим превозом до Врдника на окрепљење и купање у термалним водама ове познате бање. Провешћемо време у опуштању у укупном трајању од 2-3 сата па онда крећемо за Београд где очекујемо да стигнемо најкасније до 22:00 часова. Сремуш

Укупна дужина пешачења ће бити око 16 км, са 550 м успона и силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: шумске стазе, гребенски путеви, ливаде без стаза. Успут нема познатих извора воде тако да је потребно понети са собом довољне количине

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.350 динара

1.250 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

У случају да иде велики аутобус, цена се смањује за 200 динара.

Улаз на термалне базене у Врднику се посебно наплаћује и цена је 400 динара. За групу од више од 20 учесника, цена је 300 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

 Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Фрушка Гора: од Буковца, преко Вилине водице до Стражилова и Сремских Карловаца

Буковац је једно лепо мало село у близини Новог Сада, тј. Петроварадина. Географски се налази у Срему, на десној обали Дунава и на падинама Фрушке Горе, а кроз место пролази Буковачки поток. То су опште  познати подаци, али мање је познато да у Буковцу постоји планинарско друштво „Вилина водица“ које је организатор познатог „Буковачког маратона“. Овом приликом ћемо обићи један део тог маратона, а сазнаћете и одакле потиче такво лепо име овог планинарског друштва.

Мапа Буковачког маратона

ПОЛАЗАК: Акцију као и увек почињемо у Београду поласком са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо према Новом Саду, а у Петроварадину скрећемо ка Буковцу. Ту напуштамо возило и крећемо у трекинг Фрушкогорским стазама.

Након Буковца, конфигурација терена је променљива, мало равно – мало узбрдо и после 4 км пешачења долазимо до Вилине водице где ће вам све бити јасно. Одатле настављамо шумским стазама према главном гребену Фрушке горе. Излазимо на асфалт и након само 500 м се враћамо натраг у шуму и добро познатом стазом се спуштамо према „Бранковом гробу“ и Стражилову.

  Кроз фрушкогорску шуму Споменик Бранку Радичевићу

Ко не жели даље, на излетишту Стражилово може да прекине са туром. Наш превоз ће бити на оближњем паркингу и превешће учеснике до Сремских Карловаца.

Група која наставља пешачење иде од излетишта према планинарском дому Стражилово где се може направити мало дужа пауза. Дом је пре неколико година несрећним случајем изгорео, али је у потпуности обновљен и обавезно га треба посетити.

Планинарски дом "Стражилово" Гребеном поред винограда и воћњака

Након дома, излазимо на гребен Загуљанац и настављамо њиме кроз воћњаке и винограде у правцу Сремских Карловаца. Спуштамо се са гребена и стижемо у Карловце где на крају туре посећујемо једну од најстаријих ботаничких башти у Србији – „Дворску башту“.

На крају свега, посећујемо неку од локалних кафаница да се мало освежимо а ко буде желео може да оде у обилазак овог лепог места. Повратак у Београд је предвиђен најкасније око 22:00 часова.

150-о годишњи платан у дворишту Доње цркве

Укупна дужина пешачења је око 18 км, са 700 м. успона и 750 м. силаска. За оне који акцију завршавају на Стражилову, дужина пешачења је 13 км, са 600 м успона и 550 м силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: нешто мало макадама, шумске стазе, гребенски путеви. Успут постоји пар чесама, тако да обнављање залиха воде неће бити проблем.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 динара

1.200 динара  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

У случају да иде велики аутобус, цена се смањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Трагом европског јелена: Андревље-Равне-Летенка

У јеку зимског годишњег доба, Фрушка гора је идеално место за прављење интересантних и садржајних излета. Без обзира да ли има снега или га нема, ова планина ће нам увек открити нешто ново, што ће сигурни смо, свим учесницима остати у лепом сећању. Обилазили смо разне крајеве Фрушке горе уздуж и попреко, неке и више пута, али ово сада је премијера за коју свакако на време треба резервисати место. Идемо у „Потрагу за европским јеленом“ па се надамо да ћемо га и видети.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Руми где се одвајамо у правцу Врдника. Још мало и излазимо на гребен Фрушке горе и настављамо њиме све до одмаралишта „Летенка“ одакле крећемо у акцију.

Идемо у правцу севера и спуштамо се шумским путевима према познатом локалитету „Андревље“ где се налази веома леп хотел.

Андревље

Претпостављамо да ће бити отворен па тамо можемо направити паузу за кафу. То ћемо знати непосредно пре акције, а уколико буде затворен, кафу можемо попити и раније на некој успутној бензинској пумпи. Од Андревља крећемо даље, пролазимо камп са лепим именом „Срећно“ и крећемо узбрдо натраг према гребену Фрушке горе. Долазимо до затвореног каменолома Андревље (доста интересантно место) у чијем кругу се налази и хранилиште за орлове.

Каменолом

Настављамо даље ка гребену и са још пар успона и спуштања шумским стазама долазимо до Трешњевца где се налази резерват европског јелена. Замолићемо све учеснике да буду веома тихи у нади да не поплашимо животиње. Било би лепо да их видимо и фотографишемо, сигурни смо да ће сваком учеснику то бити драга успомена.

 Ка резервату Коридор

Европски јелен (Cervus elaphus hippelaphus) настањује целу Европу изузев северних крајева. Станишта у којима борави су: шуме, честари, пашњаци, мочваре. Женке и млади формирају крда, а мужјаци мање групе. Најактивнији су у сумрак. У доба парења мужјаци се међусобно боре, трудећи се да освоје што више кошута а њиховим двобојима претходи снажна рика. Хране се травом, лишћем, жировима и другим плодовима, кором дрвета. Високи су од 120 до 135 центиметара (гребен), а тешки до 300 килограма.Паре се од августа до октобра. У мају или јуну следеће године, женка рађа до два млада, који сисају 3–4 месеца, а потпуно се осамостале по истеку прве године живота. Животни век им је у дивљини око 20 година, а у вештачким условима до 30. Рогови европског јелена могу бити дуги до 120 центиметара.

Европски јелен

Од резервата продужавамо лепим стазицама и долазимо до „Виле Равне“, места за које постоје многе приче (истините, полуистините, па и неистините) везане за функционере бивше Југославије почевши од Тита, преко Леке па све до бројних војвођанских функционера.

Вила Равне Вила Равне

Веома је интересантно и пријатно место, направићемо последњу паузу на тераси испред виле, а можда и ту „укачимо“ неког јеленка.

Поглед са терасе виле

Од виле Равне, немамо још много до гребена и до Гргуревачке пећине код које завршавамо пешачки део акције. Пећина је затворена гвозденом капијом, улазак је забрањен из сигурносних разлога. То је у ствари једна јама дубине око 14 метара у коју улазе само спелеолози и друга овлашћена лица, спуштајући се ужадима. Кроз решетке капије се може видети унутрашњост пећине, па кога интересује може и да погледа.

Након свега, седамо у наш превоз и идемо до Врдника на окрепљење, одакле настављамо право за Београд, па  очекујемо да ћемо код Сава центра стићи најкасније до 22:00 часова.

Укупна дужина пешачења је око 22 км, са око 750 м успона и силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: шумске стазе, колски путеви, ливаде без стаза. Успут нема познатих извора воде тако да је потребно понети са собом довољне количине.

Ако буде било великог снега (и то ћемо знати непосредно пред акцију), скраћујемо туру тако што ће нам хотел Андревље бити полазна тачка. У том случају имамо око 16 км пешачења са 650 м успона и 400 м спуштања.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добра обућа за снег), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалног снега или кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

Ако буде довољно учесника за аутобус, цена се смањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Трагом европског јелена: Андревље-Равне-Летенка

У јеку зимског годишњег доба, Фрушка гора је идеално место за прављење интересантних и садржајних излета. Без обзира да ли има снега или га нема, ова планина ће нам увек открити нешто ново, што ће сигурни смо, свим учесницима остати у лепом сећању. Обилазили смо разне крајеве Фрушке горе уздуж и попреко, неке и више пута, али ово сада је премијера за коју свакако на време треба резервисати место. Идемо у „Потрагу за европским јеленом“ па се надамо да ћемо га и видети.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Руми где се одвајамо у правцу Врдника. Још мало и излазимо на гребен Фрушке горе и настављамо њиме све до одмаралишта „Летенка“ одакле крећемо у акцију.

Идемо у правцу севера и спуштамо се шумским путевима према познатом локалитету „Андревље“ где се налази веома леп хотел.

Андревље

Претпостављамо да ће бити отворен па тамо можемо направити паузу за кафу. То ћемо знати непосредно пре акције, а уколико буде затворен, кафу можемо попити и раније на некој успутној бензинској пумпи. Од Андревља крећемо даље, пролазимо камп са лепим именом „Срећно“ и крећемо узбрдо натраг према гребену Фрушке горе. Долазимо до затвореног каменолома Андревље (доста интересантно место) у чијем кругу се налази и хранилиште за орлове.

Каменолом

Настављамо даље ка гребену и са још пар успона и спуштања шумским стазама долазимо до Трешњевца где се налази резерват европског јелена. Замолићемо све учеснике да буду веома тихи у нади да не поплашимо животиње. Било би лепо да их видимо и фотографишемо, сигурни смо да ће сваком учеснику то бити драга успомена.

 Ка резервату Коридор

Европски јелен (Cervus elaphus hippelaphus) настањује целу Европу изузев северних крајева. Станишта у којима борави су: шуме, честари, пашњаци, мочваре. Женке и млади формирају крда, а мужјаци мање групе. Најактивнији су у сумрак. У доба парења мужјаци се међусобно боре, трудећи се да освоје што више кошута а њиховим двобојима претходи снажна рика. Хране се травом, лишћем, жировима и другим плодовима, кором дрвета. Високи су од 120 до 135 центиметара (гребен), а тешки до 300 килограма.Паре се од августа до октобра. У мају или јуну следеће године, женка рађа до два млада, који сисају 3–4 месеца, а потпуно се осамостале по истеку прве године живота. Животни век им је у дивљини око 20 година, а у вештачким условима до 30. Рогови европског јелена могу бити дуги до 120 центиметара.

Европски јелен

Од резервата продужавамо лепим стазицама и долазимо до „Виле Равне“, места за које постоје многе приче (истините, полуистините, па и неистините) везане за функционере бивше Југославије почевши од Тита, преко Леке па све до бројних војвођанских функционера.

Вила Равне Вила Равне

Веома је интересантно и пријатно место, направићемо последњу паузу на тераси испред виле, а можда и ту „укачимо“ неког јеленка.

Поглед са терасе виле

Од виле Равне, немамо још много до гребена и до Гргуревачке пећине код које завршавамо пешачки део акције. Пећина је затворена гвозденом капијом, улазак је забрањен из сигурносних разлога. То је у ствари једна јама дубине око 14 метара у коју улазе само спелеолози и друга овлашћена лица, спуштајући се ужадима. Кроз решетке капије се може видети унутрашњост пећине, па кога интересује може и да погледа.

Након свега, седамо у наш превоз и идемо до Врдника на окрепљење, одакле настављамо право за Београд, па  очекујемо да ћемо код Сава центра стићи најкасније до 22:00 часова.

Укупна дужина пешачења је око 22 км, са око 750 м успона и силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: шумске стазе, колски путеви, ливаде без стаза. Успут нема познатих извора воде тако да је потребно понети са собом довољне количине.

Ако буде било великог снега (и то ћемо знати непосредно пред акцију), скраћујемо туру тако што ће нам хотел Андревље бити полазна тачка. У том случају имамо око 16 км пешачења са 650 м успона и 400 м спуштања.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добра обућа за снег), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалног снега или кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

Ако буде довољно учесника за аутобус, цена се смањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

КОВИЉСКИ РИТ-Петроварадин-Штранд

 Ковиљско-Петроварадински рит представља комплекс барско-мочварних и шумских екосистема на плавном подручју средњег тока Дунава. Налази се и југоисточној Бачкој и делимично у Срему на алувијалној равни и делимично лесној тераси леве и десне обале Дунава, поред насеља Ковиљ и Петроварадин. Левом обалом се протеже од Новога Сада до насеља Гардиновци, а десном од Петроварадина до Сремских Карловаца.

Значајним га чине очуваност и разноврсност хидрографских облика ритова (аде, рукавци, меандри, мртваје), њихових биљних заједница (ритске шуме испресецане барама, мочварама, ливадама и тршћацима), а посебно разноврсност и богатство фауне, нарочито птица мочварица. Такође, Рит је природно мрестилиште за штуку, кечигу и шарана, поред још 43 врсте риба!

Па ипак, ултимативну димензију доживљаја овог заштићеног предела имамо када га обиђемо са Јованом Бодрожићем – широј јавности познат и као вешт познавалац живота у дивљини (Bushcraft). Ми ћемо имати управо то задовољство!

ПОЛАЗАК:  у 7 h испред паркинга код Сава центра. Ауто путем до манастира Ковиљ, где напуштамо возило.

Након обиласка манастира крећемо у лагану шетњу Ковиљским рукавцем око 7-8 km са Јованом Бодрожићем.

kovilj_na_dunavu_gnezdo 67_BIG 

После шетње Ковиљским ритом и дружења са Јованом Бодрожићем, одвозимо се ди Петроварадина, обилазимо тврђаву, пијемо кафу и кораком уз Дунава идемо до Штранда – познате Новосадске плаже, где остајемо до поласка за Београд..

Петроварадин Штранд

Ако се случајно догоди да време не буде згодно за плажу, с Петроварадина одлазимо на Фрушку и пешачимо од Иришког венца до манастира Хопово (4 km.) У 21 h крећемо за Београд. Повратак је планиран најкасније до 23 h (мада највероватније стижемо раније).

Ковиљско-Петроварадински рит фото: Иван Марков

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице (могу и патике, или чак нешто још лаганије) , опциона обућа за воду (идемо у мочварно подручје!), вода и храна за успут, заштита од сунца, комараца, ветра и евентуалних падавина. Купаћи костим, пешкир. 

ЦЕНА:

1.200 дин

1.100 дина  –  за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба (Устаничка 125ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Petrovaradin

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Фрушка гора: Сремуш + „Husky Center Lothlorien“

Овај пут ћемо спојити угодно са корисним. Као што је свима познато рано пролеће је најбоље доба за одлазак у шуме и брање сремуша.Ова биљка заносног мириса је незаобилазан део сваке пролећне салате, а од ње се могу направити и многе друге ствари као што су чорбе, сосеви, варива, тинктуре… Сремуш има доказану лековиту моћ као пречишћаваћ организма а природа се баш лепо побринула да га највише има на прелазу из зиме у пролеће. Тада је и најпотребнији јер после тешких зимских јела, стварно је потребно унети у организам нешто веома здраво, а то је управо сремуш.

Fruška-sremuš_resize

Но наравно, нећемо се задржати само на томе, има ту и других ствари које ћемо видети на овој лепој пролећној акцији. Прошетаћемо неким интересантним фрушкогорским стазама а на крају ћемо отићи до села Манђелос где ћемо се упознати са једном мање познатом спортском активности која на мала врата долази у наше крајеве али са тенденцијом да постане веома популаран начин доживљавања природе и свега што нам она пружа.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Сремској Митровици где се одвајамо у правцу Лежимира. Још мало и излазимо на гребен Фрушке горе и долазимо до Рохаљове базе одакле крећемо у акцију.

Идемо у правцу севера и веома брзо долазимо до „плантаже“ сремуша. То је једно веома добро налазиште где се очекује да ће га бити у огромним количинама тако да ћемо и ми ту провести одређено време у брању.

 

Кад завршимо ту активност, идемо даље ка истоку, пролазимо Дивошке стране и спуштамо се до Лишварског потока.

Лишварски поток

Одатле опет имамо мали успон, па излазимо на гребен Комлуша и крећемо се у правцу северозапада према Косарлији.

Са десне стране нам остаје село Луг, али не идемо према њему већ преко Комлушког венца долазимо до Мандалине ћуприје.

Одатле имамо још мало успона и излазимо на гребен Равне шуме, па онда једном скривеном стазицом долазимо до једне од највећих лепота Фрушке горе – Кишелез ливаде.

Кишелез ливада

То је иначе и највећа ливада ове планине, а вероватно и шире. Поглед који се пружа више подсећа на неке планинске пределе, а још кад се томе додају и многобројна стада оваца која пасу, утисак је потпун. Ово је једно од места која се за живота морају видети. Од Кишелез ливаде, не треба нам пуно до асфалта и до возила које ће нас ту чекати.

КАУП на Кишелез ливади - октобар 2013-е

А онда почиње други део приче. У непосредној близини локалитета наше акције налази се село Манђелос, а у њему највећи домаћи одгајивач паса за трке псећих запрега.

Сале - „Husky Center Lothlorien“

Званичан назив овог центра је „Husky Center Lothlorien“ а наши домаћини биће Сале Николић и његова љупка супруга Жељка. Посета је предвиђена у трајању од два сата и за то време ће нас њих двоје упознати са радом свог центра, показаће нам како се дресирају куце за овај (код нас) неуобичајен спорт и даће нам одговоре на све што нас буде интересовало.

Делови псеће запреге

Овакви или слични центри су стварно веома ретки у нашој земљи тако да сигурно треба искористити ову прилику да се упознамо са нечим новим и другачијим од свега на шта смо навикли.

Сандрина другарица Салетов синчић - будући водич псећих запрега

По завршетку обиласка „Husky“ центра, крећемо за Београд, вероватно негде успут правимо паузу за окрепљење и очекујемо да будемо код Сава центра најкасније до 22:00 часова.

Укупна дужина пешачења ће бити око 16 км, са 550 м успона и силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: шумске стазе, гребенски путеви, ливаде без стаза. Успут нема познатих извора воде тако да је потребно понети са собом довољне количине.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

У случају преко 40 пријава, цена се смањује за 200 динара.

Улаз у „Husky“ центар се посебно наплаћује а цену ћемо знати непосредно пред акцију!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 20 и 22 часа).

 Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Погледајте комплетну галерију фотографија из октобра 2013-е: http://x.co/6GWq0

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Фрушка Гора: манастир Хопово-Иришки венац-бања ВРДНИК

На 80 km од Београда, налази се НП Фрушка Гора, лепа и интересантна у свако доба године, са бројним, уредно обележеним стазама за пешачење. Зову је и Србска Света гора због бројних манастира који се ту налазе, а има и више извора лековите воде. Међу њима је вероватно најпопуларнија бања Врдник, која је пришле године и реновирана, па ћемо у њеним базенима, након пешачења, употпунити угођај топлим, лековитим водама.

карактеристична маркација на стазама Фрушке

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 8 h (доћи 15 мин.раније) Одатле идемо аутопутем Београд -Загреб до искључења за Руму, па преко Руме и Ирига стижемо до манастира Хопово одакле започињемо своју туру.

манастир Ново Хопово

Манстир Ново Хопово је један од најзначајнијих Фрушкогорских манастира. У њему се налазе мошти Светог Теодора Тирона (војника), познатог Светитеља из III века (Теодорова субота). Након посете манастиру крећемо на пешачење до Иришког венца (око 4 km са мањим успоном). На Иришком венцу правимо паузу за кафу, чај и окрепљење. Потом крећемо стазом кроз шуму и спуштамо се ка бањи Врдник (око 5 km).

Иришки венац Старо Хопово 

У бањи је предвиђено око 2 сата времена за купање. Ко не жели у бању може прошетати до манастира Врдник који се налази пар стотина метара удаљен од самог бањског комплекса  или уживати у неком од тамошњих ресторана. Након окрепљења, предвиђен је повратак за Београд, где стижемо до 20.30 h.

Акција није кондиционо захтевна. Са мањим успоном и силаском, траса је дуга око 10 km и као таква право освежење за душу и тело, по иначе кратком зимском дану. Уз посету манастиру, шетњу Фрушкогорским шумама и купање у бањи Врдник провешћемо пријатан и окрепљујући дан.

 Banja-Vrdnik-Hotel-Termal-SrbijaTOP10-banja

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са храном и водом за успут, штапови за пешачење, заштита од ветра и могућих падавина; зимска слојевита одећа, прибор и опрема за базен.

ЦЕНА:

1.200 динара

1.100 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Aкцију реализује Ненад Царевић

  064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

banja_resize

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Поклон акција КАУП-а за учеснике Црне реке

У суботу 7. децембра, Борис Братић је извео поклон акцију на Фрушку Гору. Била је намењена учесницима летошњег проласка кањоном Црне реке, који је протекао уз извесне потешкоће, те је ово био начин да се учесницима одужи за стрпљење и толеранцију. Осим њих, били су ту и други чланови Клуба, тако да је дан протекао у лепом расположењу, упркос времену које се мрштило са неба.