Архива за Foča

Биоч, Кук, Клиње

Да ли знате шта значи скраћеница БМВ?

Одговор је: БИОЧ – МАГЛИЋ – ВОЛУЈАК!

На Волујаку смо били, на Маглић смо хтели али нам се није дало (биће и тога), а овај пут идемо на Биоч.

Биоч се својим географским положајем граничи са НП Сутјеска, налази се у Црној Гори, али читава та скупина босанско-црногорских планина чини јединствену и недељиву целину и подручје где планинари веома радо долазе да уживају у свим лепотама и атракцијама које тамо могу да доживе.

Црногорско-Босанске планине

Планина БИОЧ је највиша планина у планинској скупини Биоч-Маглић-Волујак, која се сместила у граничном подручју Црне Горе и Босне и Херцеговине, омеђена кањонским долинама река Дрине, Пиве (и Пивским језером) на истоку, Сутјеске и Сухе на западу те Врбнице на југу. Биоч заузима најјужнији део овога масива и по пространству је његова највећа планина, а на њему се налазе највиши врхови и највише стене ове скупине.

Северну границу планине Биоч чини Мратињска котлина, јужну и источну Пивско језеро (некадашњи кањон реке Пиве), а западну, према Маглићу, ледењачки цирк Урдени долови.

Планина Биоч заправо је пространи плато из којега се уздижу стеновити гребени и врхови. Уски и издужени гребени се пружају у динарском смјеру (СЗ-ЈИ), а између њих се налазе дубоке долине. Главни гребени (наведени како се иде од севера према југу) су Врста – Облик, Оштрац, Витлови и Биочке греде.

На ширем подручју планине Биоч налазе се Стабанска језера – Велико Стабанско језеро (1319 мнв) и Мало Стабанско језеро (1194 мнв) – може се понекад наићи и на назив Стабљанска, те још и Велико Мратињско језеро (1504 мнв) и Мало Мратињско језеро.

Биоч је кршевит и претежно го, с ретком вегетацијом, местимично се сусреће клековина. На многим местима снег се често задржава и лети.

На Биоч се може попети из више праваца (са северозападне стране од Трновачког језера, или са источне од Пивског језера и североисточне од Мратиња) а ми смо се овом приликом одлучили да Биоч „нападнемо“ из Папиног дола, тј. са његове југозападне стране.

Четвртак, 26. јул и петак 27. јул:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 23.00 h. Идемо преко Чачка, Ужица, Таре и после Мокре горе улазимо у Босну. Пролазимо Вишеград, Горажде и Фочу, па правимо паузу за доручак на Тјентишту. Након паузе настављамо још мало до превоја Чемерно где скрећемо на макадамски пут и након 8 км долазимо до Папиног дола и планинарског дома у власништву „ПД Волујак“ из Гацка. Имамо времена за мали одмор и спремање ствари, па крећемо према врху Кук.

Папин до Кук Волујак - Власуља 

Кук представља „маркантну пирамиду“ са највишим врхом од 1860 мнв. У његовом подножју извире Сутјеска и нећемо пропустити да обиђемо извориште ове чувене реке.

Од Папиног дола идемо колским путем и прво долазимо до извора Сутјеске где правимо малу паузу, па онда настављамо стазицом кроз шуму која води ка првом видиковцу на гребену Кука на коти 1817. Идемо даље гребеном до коте 1860 (највиша тачка) и након паузе можемо или да се одмах вратимо истим путем, или да продужимо још мало гребеном до врха Шанчеви (1809 мнв) одакле имамо леп поглед на Стабанска језера, па тек онда натраг. У првом случају прелазимо укупно 8 км са 500 м успона и исто толико спуштања, а у другом имамо 9 км са 550 м висинске разлике.

 

 Одсечене литице Кука Маркантни Кук сликан из подножја 

Вече у планинарском дому је предвиђено за одмор и рани одлазак на починак пошто нас сутра очекује напоран дан.

Субота, 28. јул:

Рано устајање, доручак и покрет у 06:00 часова. Идемо на Биоч, тј. на његов највиши врх Велики Витао (2397 мнв).

Кук у првом плану, у позадини Лебршник

На самом почетку крећемо се опет према маркантном Куку, али скрећемо прво ка северу, па онда на исток и преко узвишења Мајдан (1528 мнв) долазимо до Врацан пољане. Настављамо до локве Љубота и раскрснице где се пут десно одваја за Стабанска језера, а ми идемо лево према долини Смрековац. Ту нам се већ отвара поглед на врх, као и на суседни Бубрег и Биочке греде.

Биоч у даљини Антене Трновачко језеро 

Након проласка Смрековца, крећемо у завршни успон. Долазимо прво до седла Ћуприја између Биочких греда и Великог Витла, а након тога доста стрмом падином излазимо на врх. Са врха имамо поглед на све суседне планине (Маглић, Трзивка, Трновачки Дурмитор, Волујак, Лебршник, Зеленгора), на оне удаљеније (Бјеласница, Орјен, Голија, Његош, Ловћен, Румија, Војник, Прекорница, Пивске планине, Дурмитор, Морачке планине, Комови, Проклетије), као и на још даље врхове у Далмацији, Босни и Херцеговини. Дакле, једна лепа разгледница нас очекује, наравно ако нас послужи време и бистар дан.

Након одмора, враћамо се натраг истим путем и са неколико успутних пауза долазимо до Папиног дола у вечерњим часовима.

Укупна путања (тамо и натраг) на Биоч је дугачка 22-23 км, са успоном од 1200-1300 м и истим толиким силаском. Потребна је добра кондиција за ову акцију, као и претходно искуство на високогорским успонима.

Недеља 29. јул:

Устајање, доручак, паковање ствари и остале јутарње активности. Овај дан је предвиђен за опуштање и каснији повратак за Београд. Идемо до језера Клиње близу Гацка где постоји одлично уређено купалиште. Клиње је вештачког порекла, али нестварно модра боја воде и планинско окружење у коме се налази гарантују један незабораван и веома освежавајући доживљај.

Клиње

Битно је да све активности завршимо најкасније до 15 часова кад је крајњи термин за полазак за Београд. Враћамо се истим путем којим смо дошли и правимо паузе по потреби. Повратак се очекује до 24 часа увече.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:Поглед на Маглић и Трновачко језеро у подножју

30 € + 1850 дин

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

30 € + 1750 дин

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У планинарском дому постоји кухиња коју можемо користити, а непосредно пре акције ћемо видети да ли са домаћином можемо да се договоримо и да нам се нешто спреми.
  2. За боравак у дому је обавезно понети папуче (само тако се може ући у собе), као и вреће за спавање.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у четвртак 26. јула тачно у 23:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 29. јула у касним вечерњим сатима (надамо се до 24:00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Трескавица и Требевић – ВРЕМЕ ЈЕ ЗА БОРОВНИЦЕ!

КАУП жели да своје активности прошири и на територије које су раније биле често посећене од стране многобројних љубитеља природе, као и да својим члановима приближи многе лепоте којима се дичила некадашња заједничка држава. Планине око Сарајева су биле идеалне за масовне походе планинара и уживање у свим активностима на отвореном простору, па се сад након дужег затишја опет враћају у загрљај онима који знају какви природни драгуљи тамо постоје. Крај месеца августа је идеалан за посету планини Трескавици која је међу познаваоцима ових крајева позната као планина лепих врхова, пространих пашњака и дивних језера. Такође, красе је велике и густе четинарске и листопадне шуме, бројни пропланци са бујном травом, а у ово доба године је и изузетно богата боровницама – још једним од разлога зашто не треба пропустити ову акцију.

Трескавица је планински масив у јужној Босни и Херцеговини и припада динарским планинама. Већи део планине се налази у Републици Српској, а мањи део према западу је смештен у Федерацији Босне и Херцеговине. Трескавица је највиша планина у околини Сарајева, чијим североисточним делом пролази пут према Фочи. Ђокин торањ (или Мала Ћаба како се сада зове) је врх који са својом висином од 2086 м доминира над целим подручјем, а од Маглића – највишег врха БиХ је нижи за само 300 метара. Трескавица је грађена од тријаских кречњака, са развијеним крашким облицима рељефа и траговима плеистоценске глацијације.

Врхови Трескавице. Фото: Коста Вујичић Црно језеро. Фото: Коста Вујичић Велико језеро. Фото: Коста Вујичић

„Требевић је планина у југоисточном делу Републике Српске и налази се југоисточно од Сарајева. Надовезује се на планину Јахорину, а највиши врх је висок 1627 метара. Представља значајан туристички и рекреативни центар који је на жалост доста уништен у ратовима 90-их година. Због идеалне конфигурације терена, овде је саграђена и стаза за боб и санкање за потребе зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984-е године, која је такође уништена зато што се налазила на линији разграничења сукобљених страна, али је у току њена обнова.“

Требевић - Брус. Фото: Коста Вујичић Поглед на кривину Брус и Довлиће. Фото: Коста Вујичић

Петак 25. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) тачно у поноћ, тј. у 00:00 часова. Идемо, са успутним паузама, преко Шапца, Лознице, Зворника и Сарајева до села Турови (близина Трнова) где напуштамо наше возило. Настављамо пешке још неких 3-4 км (ствари нам превози теренско возило) и након сат времена стижемо до планинарског дома „Рунолист“.

Смештамо се у дом, а надамо се да ћемо имати времена и за мали одмор од пута.

Након свих ових активности, крећемо у трекинг по језерима Трескавице (Велико, Црно, Платан), а можда обиђемо и још понеки локалитет (врх Облик, пећину Ледницу, Зубове, Овчије ждрело…). Воде нас домаћини из планинарског дома, тако да туру организујемо у договору са њима. На крају дана се враћамо у дом, вечерње активности, спавање…

Планинарски дом "Рунолист". Фото: Коста Вујичић Велико језеро. Фото: Коста Вујичић Платан језеро. Фото: Коста Вујичић

Субота, 26. август:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова. И овај дан идемо под организацијом наших домаћина, а у плану је да се попнемо до највишег врха Трескавице Ђокиног торња (Мала Ћаба) – 2086 мнв. Акција је целодневна и очекујемо да ћемо проћи око 16 км са укупним успоном од 1000 м. Са Ђокиног торња, ако је дан ведар, виде се све околне планине (Јахорина, Требевић, Бјелашница, Игман, Височица…) као и оне удаљеније према западу (Вележ, Прењ…) и према истоку (Дурмитор, Маглић, Волујак, Лебршник, Биоч…).

Успут наравно очекујемо прегршт боровница, а видећемо да ли ће бити и прилика за купање у неком од језера.

Врхови Трескавице. Фото: Коста Вујичић Велико језеро. Фото: Коста Вујичић Трескавица гледана са Требевића. Фото: Коста Вујичић

Недеља 27. август:

Устајање, доручак, паковање ствари и остале јутарње активности. Идемо пешке до нашег превоза шумским путем којим смо и дошли, па онда крећемо ка Требевићу. У плану је да га пређемо гребенски где још увек постоје остаци аустроугарских положаја, као и бункер из великог рата. Биће то интересантно да се види, а након тога се враћамо „Аустроугарском стазом“ по којој су давних дана наводно шетале аустроугарске принцезе 😆 . Наравно, имамо и одличан поглед на град Сарајево.

Требевић у јесен. Фото: Коста Вујичић Коњићи на чесми према Пуховој равни. Фото: Коста Вујичић Стаза ка врху Требевића. Фото: Коста Вујичић

Ко не буде желео на Требевић, може отићи у обилазак Сарајева!

Поглед накривину Брус са врха. Фото: Коста Вујичић Врх Требевића. Фото: Коста Вујичић Маркирана стаза. Фото: Коста Вујичић

На крају акције идемо у оближњи ресторан на освежење и евентуални ручак, па крећемо пут Београда. Повратак је истим путем као што смо и дошли, а очекујемо долазак до Шумица најкасније око поноћи.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

45 €

Учесници који још нису пуноправни чланови, плаћају још по 100 дин.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Боравак и активности на Трескавици су подложни променама према препорукама домаћина који су изванредни познаваоци ове планине.
  2. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У планинарском дому постоји кухиња коју можемо користити, а са домаћином се можемо договорити и да нам се нешто спреми.
  3. У дому постоји чиста постељина и ћебад, али није лоше понети и вреће за спавање за сваки случај.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 25. августа тачно у 00:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 27. августа у касним вечерњим сатима (надамо се до 24:00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Волујак и Лебршник

00_Naslovna-Ana_1

Пре годину дана били смо на планини Зеленгори одакле смо се вратили препуни утисака и лепих сећања. Све лепоте које смо тамо видели, често нам се враћају у мисли и замишљамо како би било лепо да опет одемо у те невероватне босанске крајеве. Током боравка на Зеленгори, родила се идеја да посетимо две суседне планине Волујак и Лебршник, па ћемо овом приликом то и учинити. Акција је практично истраживачког карактера с обзиром на то да тамо идемо по први пут. Сигурни смо да ћемо уз помоћ добрих карата, GPS навигације и осталих информација које смо добили што из разне литературе, а што од пријатеља који су тамо већ били, извести лепу акцију коју ће сви учесници памтити. Према томе, спремите се за једну авантуру у непознато!

Маглић, Волујак и Лебршник, сликано са Зеленгоре

Четвртак, 07. јули и петак 08. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 23.00 часа. Идемо преко Ваљева, Бајине баште, Таре и Мокре горе, улазимо у Босну и долазимо до Вишеграда где правимо паузу.

Мост преко Дрине у Вишеграду Андрић град

Наставак пута је преко Горажда и Фоче до Тјентишта, па онда још мало до превоја Чемерно. Ту скрећемо на макадамски пут и након 8 км долазимо до Папиног дола и планинарског дома у власништву ПД Волујак из Гацког. Имамо времена за мали одмор и спремање ствари, па онда крећемо према Лебршнику.

Планинарски дом "ПД Волујак" из Гацког; Фото: Ана Миливојевић Поглед са Лебршника; Фото: Ана Миливојевић  Фото: Ана Миливојевић

Лебршник је планина која се налази североисточно од Гацка. Припада ланцу Динарских планина. Највећим делом се налази у Босни и Херцеговини, у општини Гацко, а мањим делом у Црној Гори. Највиши врх је Орловац (1.985 мнв).

Изводимо успон на највиши врх Лебршника, а повратак до дома идемо највероватније другом путањом. О томе одлучујемо на лицу места сходно ситуацији на терену. Требало би укупно да пређемо око 11-12 км са 700 м успона и спуста. Вече је предвиђено за одмор и сређивање утисака.

 Субота, 09. јули:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова. Идемо на Волујак, опет уз помоћ карата и GPS навигације, а требало би да има и маркираних делова што ће нам акцију учинити лакшом.

Једна од планина која је у горју југоисточне БиХ односно Републике Српске, уз суседне и само неколико десетина метара више планине Маглић и Биоч (који припада Црној Гори), a међу планинарима неправедно дуго година била у другом плану је Волујак. Ова планина, из којег год се угла гледа је пространи и високи масив, дугачка громада која у своје лепоте допушта улазак свима који воле природу. Зато у овом случају није потребно неко пребогато искуство, већ пре свега солидна физичка спремност и леп дан. На крајњим северозападним деловима Волујак се алпски стрмоглаво и стотинама метара дубоко литицама обрушава у кањон Сутјеске. Североисточне и северне стране су прво километрима дуги окомити стеновити зидови који падају према кањону Сушког потока, затим травнате стране које завршавају у Трновачком језеру, бисеру који Волујак потпуно равноправно дели са Маглићем и Биочем, па поново вертикалне литице.

Непрегледне, такође километрима дуге, југозападне падине су стрми пашњаци који у свом нижем делу прелазе у шуме. Волујак је планина која има други врх по висини у БиХ, односно Републици Српској (Власуља 2336 мнв), а још неколико вршних кота заузима и места иза. То је планина са чијег се једног краја на други, као ивицама крова, може сатима ходати висинама од 2200 до 2336 мнв и притом врло кратко спустити на „само“ 2000 мнв. Целом дужином пута ужитак у јединственим погледима је нешто што се не може доживети ни на једној околној па ни даљим планинама. Висине Волујака без великих проблема и опасности у повољним временским условима и са водичем, могу досегнути и његовим дугачким гребеном прећи и мање искусни и физички припремљени планинари.

До највишег врха Волујака-Власуље (2336 мнв) има око 7 км пешачења и 1050 м успона. Дакле, очекујемо да нам за успон треба око 3-3,5 сата хода. Након дуже паузе на врху, а опет сходно ситуацији на терену, враћамо се према Папином долу другом (мало дужом) путањом (око 8 км). Све укупно тог дана прелазимо око 15 км са 1050 м успона и спуста. На терену такође одлучујемо да ли имамо времена и воље да одемо и до Великог Стабанског језера (додатних 3-4 км са 250 м успона и спуста).

Стаза према Волујаку; Фото: Ана Миливојевић Фото: Ана Миливојевић Фото: Ана Миливојевић

Недеља 10. јули:

Устајање, доручак, паковање ствари и остале јутарње активности. Овај дан је предвиђен за опуштање и каснији повратак за Београд. Предлажемо одлазак на купање или на оближње Јагодње језеро, или да се одмах потрпамо у наш превоз па да се спустимо до великог базена на Тјентишту. О свему се договарамо на лицу места.

Јагодње језеро; Фото: Ана Миливојевић Базен на Тјентишту; Фото: Александар Вељковић

Како год одлучили, битно је да темпирамо повратак у одређено време, како бисмо у Београд стигли најкасније до 24 часа.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

40 €

Учесници који још увек нису пуноправни чланови, плаћају још по 100 дин.

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У планинарском дому постоји кухиња коју можемо користити, а са домаћином се можемо договорити и да нам се нешто спреми.
  2. За боравак у дому је обавезно понети папуче (само тако се може ући у собе), као и вреће за спавање.

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у четвртак 07. јула тачно у 23:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 10. јула у касним вечерњим сатима (надамо се до 24:00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Сутјеска: Маглић и језера Зеленгоре

НП Сутјеска је најстарији национални парк у Републици Српској и некадашњој БиХ.  Oбухвата шире подручје Сутјеске, прашуму Перућицу, заштићени резерват природе, као и делове планина Зеленгоре, Маглића и Волујка. Сам парк настао је још 1962. године и то због изузетних природних вредности природе и познатом историјском значају. По многим природним лепотама као што су: прашума Перућица (једна од две последње у Европи), Зеленгора са својим чаробним језерима, небројени планински врхови од којих се наравно издваја и највиши врх БиХ – Маглић (2386 m), близина Дрине и Таре, невероватно  Трновачко језеро срцоликог облика, чине је јединственом. Овај пут ћемо само додирнути тај непресушни извор инспирације за боравак у нетакнутој природи са надом да ћемо више пута понављати наш долазак у овај предео и откривајући његове лепоте што више будемо могли.

Маглић (Фото: Игор Бардић)

Маглић (Фото: Игор Бардић)

Петак, 1. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“  тачно у 07.00 h. Путујемо преко Чачка и Ужица, пролазимо Мокру Гору (не заустављамо се) и улазимо у Босну и Херцеговину. Долазимо до Вишеграда где правимо паузу за кратко разгледање града и његових знаменитости. Настављамо даље преко Горажда и Фоче и долазимо до Тјентишта тј. до ресторана „Тенториум“ у близини ушћа реке Хрчавке у Сутјеску, где постављамо камп.

Река Сутјеска (Фото: Александар Вељковић)

Река Сутјеска (Фото: Александар Вељковић)

Долазак се очекује у послеподневним сатима тако да ће бити довољно времена за слободне активности (постављање шатора, лагана шетња по околини или купање у реци). У ресторану можемо користити њихов тоалет за основне хигијенске потребе, а купање је могуће у реци Сутјесци.

Прашума Перућица (Фото: Игор Бардић)

Прашума Перућица (Фото: Игор Бардић)

Субота, 2. август:

Рано устајемо, доручкујемо и вршимо последње припреме за акцију тог дана, а то је успон на Маглић. Идемо превозом према Драгош седлу где правимо кратку паузу на видиковцу одакле имамо леп поглед на чувени водопад Скакавац (висина око 70 m).

Водопад Скакавац (Фото: Игор Бардић)

Водопад Скакавац (Фото: Игор Бардић)

Настављамо даље макадамским путем и долазимо до Дернечишта одакле почињемо успон на Маглић са његове северне стране. Пењемо се преко Црвене Прљаге и долазимо до врха.

Маглић испод самог врха (Фото: Игор Бардић)

Маглић испод самог врха (Фото: Игор Бардић)

Правимо паузу и крећемо у силазак преко Шарене стране на Трновачко језеро. Још једна дужа пауза на језеру, па се спуштамо према Сувој Језерини и онда се пењемо на Пријевор.

Трновачко језеро (Фото: Игор Бардић)

Трновачко језеро (Фото: Игор Бардић)

Цела акција је доста захтевна. Дужина туре је до 16 km (10-11 сати временски укључујући и паузе) са око 1200 m укупног успона и силаска. На једном месту прелазимо преко стрмог камењара са местимичним сипарима који је делом осигуран сајлама тако да је ту потребна додатна опрезност. На Пријевору нас чека наш превоз који нас враћа натраг у камп. Вечера и ноћење!

Маглић путања

Недеља, 3. август:

Устајемо такође рано, доручкујемо, пакујемо ствари и крећемо превозом на Зеленгору. Макадамским путем идемо у правцу Озрена и стижемо до долине језера. Идемо према језеру Горње баре, па се пењемо на Угљешин врх.

Горње баре (Фото: www.zelengora.net)

Горње баре (Фото: www.zelengora.net)

Преко Товарнице се спуштамо натраг и настављамо према језеру Доње баре. Одатле можемо отићи до видиковца Борић одакле је изванредан поглед на кањон Сутјеске, Волујак, Маглић, Перућицу, Вучево.

Доње баре (Фото: Игор Бардић)

Доње баре (Фото: Игор Бардић)

Тура је лагана (10-ак km са можда 500 m успона, укупно око 4-5 сати заједно са паузама), а након свега се превозом спуштамо натраг према Тјентишту. Претпостављамо да ће бити времена и за ручак, а најкасније до 16 часова треба да кренемо натраг за Београд. У повратку правимо само кратке успутне паузе.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (никако патике), камашне и штапови за ходање по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска лампа.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА (минибус до 18 учесника):           

45 €

Доплата 100 дин за учеснике који нису чланови клуба

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), накнада за камповање, такса за улазак у НП за особе и за возило, излетничка такса на Трновачком језеру, услуге локалног водича, организацијски и остали трошкови.

У цену није урачунато: уколико се испостави да због лошег стања путева према Пријевору и на Зеленгору не можемо доћи нашим превозом, биће потребно ангажовање локалног превоза. То ћемо знати непосредно пред акцију, или кад дођемо на лице места. Доплата за локални превоз се креће око 120 € по дану, тако да ће се тај износ поделити према броју учесника (за 18 учесника – око 6,5 € по особи дневно).

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. У случају лошег времена, успон на Маглић се ИЗОСТАВЉА ЗБОГ СИГУРНОСТИ УЧЕСНИКА. У том случају идемо на трекинг вероватно до Трновачког језера (директно од Пријевора) и по његовој околини!
  2. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи, спремање хране у кампу…), а ко буде желео, у ресторану Тенториум може добити оброке по жељи. Цене су доста приступачне, а понуда је стандардна (слани-слатки доручак, роштиљ, гулаш, печење испод сача…)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 01. августа тачно у 07:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 03. августа у касним вечерњим сатима (претпостављамо до 24 h).

 Акцију реализује

 Зоран Вујошевић – Буца
  063 283 558

 buca@serbianoutdoor.com

 058 Sutjeska

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.