Архива за etno domaćinstvo

Тометино поље

Ово је предео аутентичне амбијенталне, лепоте коју карактеришу непрегледни хоризонти по којима су расуте формације борова и бреза, што у јесен даје изузетне контрасте боја. Кроз тако заносан крајолик, вијугаво тече Каменица и могло би се рећи да у нашој земљи нема много предела тако наклоњених пешаку, јер нема места куда се не може проћи и где се не може прићи. Свуда се пред вама простиру видици, заталасана пространства ливада, поља и брежуљака, прошараних белим стадима, боровим шумама, белим брезама на црним стенама, те брзим и бистрим планинским речицама: Белом и Црном Каменицом, које се спајају у Каменицу а негде успут им притиче и Козлица; пречисте и пуне ракова и риба.

Иначе, Тометино поље се простире у подножју Маљена, између Пожеге и Дивчибара, на 750 m надморске висине и једно је од оних места где се не долази случајно, већ искључиво са намером. Ретко насељено (број житеља је у константном опадању), својим амбијентом потпуно одудара од суседних, шумовитих и туристима крцатих Дивчибара.

Оно што плени је неописива ширина простора, што Тометино поље чини посебним и препознатљивим. Отуд се са ове акције увек доносе предивне фотографије! У том смислу, захваљујемо нашем члану Зорану Симићу, чије фотографије илуструју овај програм.

 ранч "Орлово гнездо"

ПОЛАЗАК  у 7 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Дођите 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у  поласку. Без кафе паузе, за 2 сата стижемо до тачке где напуштамо возило и крећемо у брда. Не брините, кафу и доручак имаћемо на много лепшем месту   🙂

Пешачење почињемо у селу Тометино поље на месту где се спајају Бела и Црна Каменица у реку Каменицу. Пратећи њен ток почињемо успон ка врху Голо брдо. Крећемо се колским путем, преко пашњака до видиковца Клик који се налази изнад ранча Орлово гнездо, одакле пуца поглед на кривудави ток Каменице, простране пашњаке, локална домаћинства, разбацана по брежуљцима прекривених травом, камењем, усамљеним дрвећем, омањим шумарцима, белих бреза и белим стадима.

Са врха Влашића

Одатле се спуштамо на Kaменицу, прелазимо је преко моста и после пређених 5,5 km, стижемо у домаћинство Милинковић на кафу и доручак (лепиња и кајмак). После паузе прелазимо код самог ушћа реку Козлицу, (с’камена на камен ), пењемо се на гребен висине 639 m и одатле стазом дужине 1,5 km стижемо на врх Влашић (716 m нв) који нам је све време у видокругу јер доминира околином. Са стазе се пружа поглед на Каменицу, Дивчибаре, огромна пространства овог предела јер је то највећи врх у близини. Поглед на две планинске реке пружа леп, надахњујући призор. Настављамо кроз борове и брезове шуме, каменитом стазом обраслом густим бокорима траве, преко меких ливадских травњака, и  камењара. Импресије из ових предела човеку заиста „обнове батерије“, а необична ширина хоризонта вуче ка још једном брежуљку, па другом, петом и чини се да би тако могли од свитања до сумрака!

Са врха се спуштамо у корито реке Козлице (525 мнв), поново је прелазимо, и идемо крај ње прелазећи je неколико пута с’ камена на камен, уживајући у сваком направљеном кораку, са безброј кадрова за љубитеље добре фотографије.

Из корита Козлице, савијамо на горе, ка Цицовићима и за 3 km стижемо до пута који води до места где нас чека наше возило, до кога одатле ходамо још 2 km.

Траса није напорна, захтева средње кондиционе способности и дуга је 14,5 km са 690 m и 660 m спуста. Неопходна је адекватна обућа (гојзерице) и рачунајте на прелазак реке 3-4 пута (можда и са преобувањем,

што зависи од водостаја, али и вештине оног што прелази). Овде можете видети висински профил и теренски приказ трасе.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена временским условима заштита од ветра и евентуалних падавина и подметач за седење за време ручка.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ1.700 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20.00 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74,   gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Пашће и 14 километар… од Кадињаче до Стапара!

Упознавање чланства са природним лепотама села Стапари, које припада Златиборском округу, постало је препознатљив део рада Клуба. До сада смо неколико пута прошли клисуру Ђетиње, која највећим делом припада Стапарима, у пролеће 2016. године смо открили још један бисер овог села, врело Постјеницу са мноштвом бигрених каскада и мањих водопада. Овог пута смо решени да вам показемо горње регије села, на знатно вишим надморским висинама, чија лепота крајолика не заостаје.

Већи део стазе пролази висораван Поникве, која доминира овим пределом. Она се простире као стражар над овим крајем будним оком гледајући на Јелову гору, Кадињачу, Овчар и Каблар, Дрежничку градину, Златобор, Тару, кањон Дрине, Дебело брдо, Повлен, Буковик, највишу тачку Стапара 987 мнв… Траса није тешка и погодна је за све узрасте, тј. оне којима не представљају проблем мање узбрдице,  дужина стазе око 14 km, са незнатном висинском разликом, до 200 m. Пролазак овог заталасаног предела пружа уживања у прелепим видиковцима, а успони на питома узвишења: Шанац, Пепељске стене, Јарчево брдо, створиће љубав на први поглед!

ПОЛАЗАК:  тачно у 6 h, са паркинга крај нашег Клуба. Дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

 тунел Кадињача фото: Неле Мирковић

Полазна тачка је легендарна Кадињача, превој на 795 мнв, недалеко од Ужица, где се у II св. рату одиграла значајна битка, после које је након 67 дана пала Ужичка Република. Сада је ту спомен комплекс, подигнут за сећање на пале борце Радничког батаљона, вредан дивљења. Овде ћемо се задржати око сат времена, како би обишли комплекс, уживали у погледу на околину и посетили две музејске поставке: једну посвећену борбама из II св. рата и другу везану за НАТО агресију 1999. године.

 Спомен комплекс на Кадињачи Ноле у обиласку трасе

Настављамо даље земљаним путем који води кроз омање шумарке, који се наизменично смењују, брезе, четинари и букве, у чије крошње се често уплете ветар па нам шапуће важне приче ових крајева. Након првог пређеног километра, десно се отвара видик са кога се као на длану види спомен комплекс Кадињача, над којим одвајкада стражари лепотица Јелова гора.

јесењи колорит сета...

У сенци две огромне букве се налази извор са водом богатог укуса, не пропустите да допуните своје резерве. Пролазимо поред покошених ливада, уређених малињака, њива на којима се обично сеје надалеко познати по квалитету поникварски кромпир, види се да је село живо и да се ради пуном паром. Пролазећи поред кућа, свако би вас радо дочекао и угостио уз чашицу разговора и неког домаћег пића. На првом узвишењу, окружен прелепом шумом четинара, један вредан домаћин Мирко је почео да гради етно село, по својој мери и укусу, за себе и своје пријатеље. Мирко ће нам ако време и услови буду дозвољавали припремити окрепљење а можда и направи домаћински доручак.

Настављамо на узвишење Шанац на ком су се одигравале разне битке кроз историју за одбрану земље од непријатеља. Са овог узишења се види аеродромска писта и планине на хоризонту од Каблара од Таре.

Настављамо даље утабаним стазама паралелно са пистом према локалитету Пепељске стене, са кога се види Тара, кањон Дрине, део Босне и село подно стена Пепељ.

Благом узбрдицом се пењемо на последње узвишење данас Јарчево брдо, које је на самој граници са атаром села Биоска, на ком се у не тако далекој прошлости у време великих верских празника, одржавао вашар, на који су долазили мештани свих околних места. Одавде се види цео рељеф Поникава (918 мнв) и околне планине.

Стаза пролази поред бившег војног аеродрома Поникве, који је изграђен у дужини од 3 km на најравнијем делу висоравни. Свуда су видљиви трагови НАТО агресије и огромна штета која је десетковала сву пратећу инфрастуктуру и објекте.

Након спуста према крају писте а због краткоће јесењег дана чека нас наше возило да нас превезе неколико километра до насељеног дела села. Одатле настављамо делом асфалтираним путем, макадамским, који води поред многобројних домаћинстава, њива, воћњака, пашњака, дивне букове шуме, према централном делу села до етно домаћинства, где нас чека заслужен одмор, са богатим домаћим послужењем (500 дин). У домаћинству се могу купити и домаћи производи.

Након упознавања природних, историјских, културних и традиционалних вредности овог поднебља верујемо се да ћете нас следити на некој новој акцији где ћемо вам представити још неке од вредности овог краја. Пут је дуг и у Београд стижемо у 23:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, одећа прилагођена временским условима, заштита ос ветра и евентуалних падавина, мали ранац са храном и водом за успут, пробука, подлошка за седење.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800дин.

1.700 дин за чланове са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата превоз и организационе трошкове.

Котизацијом нису обухваћени: оброци у етно домаћинствима, улазнице у музеј.

Цена оброка ће бити накнадно ажурирана.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.