Архива за Drvengrad

Дочек Нове 2017-те – три испуњена празнична дана!

Замишљено је да за сваки дочек Нове одаберемо посебно место; предео чији ће нас садржај испунити током празничних дана. Тако смо ове године требали планирати дочек негде на југу Србије. АЛИ… захваљујући томе што је Вишеградска Нова у свих учесника оставила невероватно снажан утисак, мимо свих очекивања, одлучили смо да овај догађај поновимо! Кликом на фотографију испод, можете видети како је изгледао прошлогодишњи дочек у Вишеграду:

Овако је било прошле године

А ко зна колико бисмо знали о Вишеграду да живот касабе и старог моста као његове душе, Иво Андрић није сажео у дело за сва времена. Беше то разлог што смо лане ту боравили и вратисмо се надахнути и пуних срца. Шетње обалама Дрине, крај легендарне ћуприје као да нас изместише у временске димензије које памти стара Ћуприја оживљавајући, на махове, ликове из романа „На Дрини Ћуприја“…

Поучени претходним искуством, ове године смо у програму начинили извесне измене, заједно са нашим домаћинима, у складу са вашим запажањима, како би и овога пута доживљај остао незабораван!

Субота, 31. децембар:

ПОЛАЗАК: окупљамо се ујутро у 7.30 h на паркингу код нашег Клуба (Устаничка 125 ц)  и тачно у 8.00 h полазимо према Ваљеву и Дебелом брду. Јутарњу кафу пијемо у аутентичном рустичном амбијенту крчме „Вајат“ у Јовањи, код крчмарице Снежане, а потом настављамо пут ка Бајиној Башти. Опраштамо се на кратко са Дрином и прелазимо планину Тару, где ћемо застати ради једне кратке али лепе пешачке партије до предивног видиковца који по легенди посетиоцима доноси љубавну срећу!

Видиковац среће Кремна 

Даље, пут настављамо ка Кремни, где посећујемо кућу пророка Тарабића, а потом путујемо према граничном прелазу код Вардишта.

Одатле нас до Вишеграда дели још 18 km. Непосредно иза границе Црни и Бели Рзав се спајају у Рзав. Пратећи његов ток до ушћа у Дрину, стижемо до Вишеграда пред хотел „Андрићев конак“ (три звездице), крај саме ћуприје на Дрини, где нам је на располагању пун комфор и необична срдачност домаћина. Сместићемо се брзо, пошто знамо бројеве својих соба, те почињемо са припремама за „најлуђу ноћ“!

Јеловник предвиђа време поста, као и госте који су вегетаријанци и приликом пријављивања ћете се изјаснити који од четири понуђена менија бирате за свечану вечеру.

Наш хотел је на самој обали Дрине, скроз десно  

Недеља, 1. јануар:

Дан када је тешко претпоставити када ће ко да се пробуди и разбуди, тако да је време после доручка до 15 h слободно да га искористите како вам највише одговара.

Андрићград, или Каменград је врло близу и сигурно га нећете прескочити, а препоручујемо и шетње: до куће Иве Андрића, те видиковаца и то с’друге стране ћуприје (стаза је кратка и обележена), затим оног где живеше „лијепа и мудра Фата Атлагина“ што је живот предала Дрини, бацивши се са Ћуприје на дан свог несуђеног венчања; затим до стене на Бикавцу (у близини хотела) и Маркове куле. Ни једна од нанедених шетњи није кондиционо захтевна, а наградиће ваша сећања трајном успоменом 🙂  Да бисте се боље снашли, на располагању Вам је ова карта, али и трекови које за предложене шетње можете употребити помоћу својих GPS уређаја, или андриод телефона 🙂

 На једном од видиковаца...(поглед на Бикавац) Маркова кула 

У 15 h смо у холу хотела, спремни за одлазак у Вишеградску бању. Базен је намењен искључиво за госте бање, али у овом случају и нас. Благотворне термалне воде биће прави третман пред још једну журку 🙂 На овом линку можете видети избор менија за ово вече.

Понедељак, 2. јануар:

Напуштамо хотел и заједно посећујемо спомен учионицу Иве Андрића.  По силаску у град полазимо на пут пратећи Рзав узводно, до манастира Добрун. Ту застајемо ради посете манастиру.

Спомен учионица Иве Андрића Манастир Добрун Дрвенград

Пред нама је гранични прелаз, после кога идемо ка Мокрој Гори, у Дрвенград на Мећавнику.

Након обиласка Мећавника, а по силаску у Бајину Башту, уприличићемо ручак у ресторану „Студенац“, где такође имамо одговарајући избор менија (посно/мрсно, салата и једно пиће по избору). После ручка настављамо ка Гвоздачким стенама, Дебелом брду, Ваљеву и стижемо у Београд до 21.30 h.Кућица на Дрини

ОПРЕМА:  лепо расположење, лепе жеље, све што треба да увече будете свечани и лепи, гојзерице и мали ранац за пешачење, прибор за базен. Не заборавите личну карту, неопходну за гранични прелаз!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба средом у 20 h. Без обзира на који начин ћете се пријавити (путем мејла, телефоном, или доласком на састанак), попуњавање овог формулара је неопходно за сваког учесника.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  90 € + 3.500 дин (подразумева се да су сви учесници чланови Клуба)

  • Котизација обухвата: превоз, смештај у хотелу са доручком у петак и суботу, две свечане вечере, улаз у базен Вишеградске бање и Дрвенград, улазница за Спомен учионицу, боравишну таксу, ручак у „Студенцу“ при повратку и путно и здравствено осигурање.
  • Приликом пријављивања је обавезно дати попуњен формулар за учешће и измирење аконтације у износу од 70 €

НАПОМЕНА:  последњи рок за пријаве је 15. децембар! Препоручујемо да  то учините на време, како бисте обезбедили жељени смештај.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Одштампајте програм, или га преузмите у pdf. формату

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

У сусрет Новој, бољој и лепшој – дочекајмо заједно 2016-ту!

Дочек Нове и боље године, свесно или не буди жељу за свечаним тренутком.  У то име, бирамо историјско место, лепу природу и надахнуће. До Вишеграда, пре него се сместимо на самој обали Дрине, крај легендарне ћуприје и обучемо тоалету, као и при повратку, посетићемо занимљива места, а сам град, изместиће нас у временске димензије које памти стари мост и подсетити на ликове из романа „На Дрини Ћуприја“.

Оно на шта морамо да Вам скренемо пажњу је да за пријављивање постоји ограничен временски рок. Наиме, до краја новембра, наше резервације морају бити уплаћене хотелу „Андрићев конак“, али верујемо да ћете после ових редова лако одлучити.

continue reading…

НП ТАРА – првомајски празници

„ЈА ОВАКО ЗАМИШЉАМ РАЈ“ – изјавио је Др Еткин Кларк, директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова, када је 1996. године посетио Тару. У ма којој сезони, боравак на Тари је увек пун доживљај и љубитељи природе, свих жанрова, тамо увек радо проводе слободно време, тако да смо се ове године с лакоћом одлучили да вас позовемо да управо ту проведемо празничне дане

  манастир Рача

ПОЛАЗАК:   у четвртак, 1. маја, са паркинга Сава центра полазимо тачно у 7.00 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, да не каснимо у поласку, јер смо време богто осмислили. Путујемо ка Ваљеву, а паузу за кафу и доручак правимо по изласку из града, у ресторану „Храст“.

Пут настављамо ка превоју Дебело брдо, где напуштамо аутобус и припремамо се за пешачење, тј. успон на Велики Повлен. То је пешачка партија дуга 8 km у оба правца. Ходамо макадамским путем преко предивних ливада, и а  2 km представља успон каменитом шумском стазом пред сам врх. Врх је каменит а поглед са њега допире далеко у даљину.

Повлен Повленска кугла

По силаску, пут настављамо ка Перућцу, где проводимо наредних сат и по времена разгледајући живописан ток реке Врело (или Година, како је зову, због дужине од 365 метара). Врело се улива у Друну предивним водопадима, изнад којих је ресторан.

Ушће Врела у Дрину

Напуштамо Перућац и одвозимо се горе, на Тару и  у 20 h стижемо у село Јасиковица, где се смештамо у домаћој радиности. Вечера и дружење у дневном боравку до починка.

Петак, 2. мај

После кафе и доручка, у 10 h крећемо из нашег засеока Пашићи ка  Солотнику. Након краћег успона идемо гптово равно 2-3 km,  пратећи изохипсу, а онда се спуштамо ка воденици у селу Солотуша, где ћемо обићи и цркву, па се пењемо ка старој тврђави Солотник. Као и сва утврђења и он се налази на врху одакле је поглед на све стране овог предивног краја!

Солотник

Наше пешачење настављамо малим успоном до изласка на косу, a потом маркираном стазом до Калуђерских бара, где стижемо око
15 h. Остатак времена проводимо по слободном избору:  базен  хотела „Оморика“, сауна, куглана, ресторан, тениски терени, а коме није довољно пешачења  трим-стазу у боровој шуми, дужине 1.600 метара са справама за спорт и рекреацију, или уређене стазе за шетњу у дужини од 10 km. А морамо имати у виду да нас од хотела до смештаја дели 2 km шумском стазом!

 

Субота, 3. мај:

Из нашег села Јасиковица, у 8.00 h спуштамо се ка манастиру Рача.

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште поред реке Дрине и у подножју планине Таре. Пo предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин (12761316). Више пута је уништаван и поново из пепела грађен. Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине, манастир је био значајан центар преписивачке школе. Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).

Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у XVII и првим деценијама XVIII века одређује појмом „Рачанска преписивачка школа“. Турски путописац дервиш Зулих познатији као Евлија Челебија је 1630. године записао да је скрипторија имала 300 калуђера-преписивача, које је опслуживало 400 чобанаковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара. Рачанска преписивачка школа се налазила на око 40 минута хода уз речицу Рачу, близу врела Лађевац. Рачански калуђери-преписивачи су ово место још у XVII веку називали Бања јер је тепература воде 17°C целе године. У непосредној близини Лађевца, коме се до изградње пешачке стазе врло тешко приступало, се налази испосница посвећена Светом Ђорђу. Остаци средњовековне скрипторије још постоје и предмет су истраживања.

Срби су у рату Аустрије против Турске 16831699. учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби почели су да се селе на север под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године. Многи калуђери из манастира Рача су стигли чак до Сент Андреје код Будимпеште. Управо захваљујући њима, тај град је постао културни центар Срба у Мађарској. После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке горе, где су наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу њима су се нарочито истакли: Јеротеј Рачанин, који је написао „Путашаствије граду Јерусалиму“ – један од најстаријих сачуваних путописа у српској књижевности, Кипријан Рачанин, који је у Сент Андреји саставио „Буквар словенских писмен“ и Гаврил Стефановић Венцловић.

Хаџи МилентијеМанастир је 1795. реконструисао игуман Хаџи Милентије Стефановић (17661824). Он је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и врло успешан у ослобађању Ужица. Његов барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру. Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага Aјан сребренички. Обновљен је 1818. при чему је значајну помоћ дао кнез Милош Обреновић.

У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље, највећи и најважнији
Мирослављево јеванђељедокумент српске књижевности. Игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве, што га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте. Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941.

Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина, оснивача и ктитора манастира, од скора се могу видети у манастиру.

У посети се задржавамо колико се договоримо на лицу места, а пешачење настављамо уређеном излетничком стазом покрај реке Раче до извора Лађевац који се низ стену од пар метара спушта у Рачу. То ће нам угрејати мишиће за 450 m успона до Соколине и стени Соколарици, која је изванредан видиковац, смештен изнад самог кањона реке Раче!

Лађевац на Соколарици

Даље нас пут води равно до спуштања ка малом вештачком језеру на Јаревцу. Прелазимо дрвени мост преко бране на другу обалу Раче и успоном од непуног километара кроз шуму излазимо на Борову Главу. 

црква Свих Светих (или Манастирски станови) стаза ка видиковцу Црњесково

Одатле макадамским путем стижемо до Калуђерских бара (5 km хода). Пролазимо крај  манастира  Свих Светих, видиковац Црњесково, ергелу коња, дивних пашњака. Цела стаза дугачка је 19 km, за шта ће нам требати цео дан, и до нашег села стижемо у поподневним сатима.

видиковац Црњесково оснивач ергеле и некадашњи директор Националног парка, Бошко Миловановић на делу!

Недеља, 4. мај:

Напуштамо наше домаћине у Јасиковици и 12.30 h полазимо са спакованим стварима ка Мокрој гори, где ћемо се возити старим возом Ћира чувеном Шарганском осмицом. Уговорен термин за вожњу је 13.30 h. Цена вожње је 600 дин и није укључена у цену овог излета.

Ћира једна од станица

Након вожње Ћиром, одлазимо за Дрвеград (Кустин Мећавник) и тиме завршавамо наше празновање. Враћамо се за Београд где стижемо око 22 h.

Дрвенград Дрвенград Дрвенград

ОПРЕМА: осим ствари које за сво време боравка носите у великом ранцу или путној торби, за свакодневно пешачење вам је потребан мали ранац са водом и храном за успут, гојзерице, штапови за пешачење, одећа прилагођена очекиваном времену (пролеће на планини уме бити променљиво!), заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина.

ЦрњесковоБићемо смештени у етно домаћинству Пашић у селу Јасиковица (засеок Пашић), непунa 2 km од центра Калуђерских бара, у двокреветним и трокреветним (по потреби и четворокреветним) собама са два купатила на двадесет људи. Ентеријер сасвим нов, и веома чист. Можемо се хранити у кући код наших домаћина, или у сопственој режији, јер имамо кухињу и фрижидер – ко како буде желео.

ЦЕНА:  путујемо минибусом

6.300 дин   (превоз, смештај, организациони трошкови),   тј.

6.200 дин  за чланове Клуба

8.200 дин  (са исхраном – доручак и вечера),   тј.

8.100 дин  за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује

Новица Радојичић – Ноле

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

Соколарица, изнад кањона Раче Соколарица, изнад кањона Раче

 Лађевац Лађевац

 Погледајте све шта смо спремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.