Архива за Drina

Кањон Белог Рзава (НП Тара)

Ову акцију сте веома волели, а врелина лета је враћа на репертоар 🙂 Да бисте стекли представу како нам је било, погледајте албум.

Његове литице су некако отмене. Окомите, високе, елегантно извајане. оне у својим недрима крију малене и ретке рунолисте, заштитни знак планина. Но, и поред свега тога, његов пролазак не представља кондициони напор. Фотографије, које смо одабрали за ову страну су оне које приказују његове типичне призоре као и једини сегмент, који захтева технички маневар. Све остало је лако, с тим да рачунате на квашење 🙂  Кањон Белог Рзава је изузетне лепоте и планирана је његова заштита, као посебног резервата. Скромни труд за пролазак је вишеструко награђен фантастичнм призорима.

кућица на Дрини пред Бајином баштом кањон Белог Рзава  Ко је планинар и има књижицу нека је понесе за печат!
Субота, 1. септембар:

ПОЛАЗАК: тачно у 7.00 h на паркингу крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Молимо вас да дођете 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Оно што нам је потребно је цео дан за опуштену акцију, а када већ зато идемо дан раније, онда смо га богато испланирали: путујемо преко Ваљева и Дебелог Брда ка Бајиној Башти и Перућцу, где правимо већу паузу (сат и по) да бисмо прошетали дуж најкраће реке у земљи – Врело, коју другачије зову Година, јер је дуга свега 365 метара. Обилазимо стару воденицу, ушће Врела у Дрину… Можемо се освежити директно у Дрини, или у ресторану изнад водопада 🙂

река Врело, Перућац Врело пред ушћем у Дрину прави дивне слапове Дрина... (иза су слапови Врела) Слапови Врела

Пут настављамо на планину Тару ка Заовинском језеру. Застајемо крај велике бране ради погледа на Спајића језеро, које нам увек служи као супер плажа, јер је надомак нашег кампа; као и место са кога је Панчић први пут рекогносцирао Панчићеву оморику! 🙂

Поглед на брану у Перућцу Прелазиво Заовинско језеро...

Стижемо у Ђуриће и подижемо шаторе крај старе школе, пред самим кањоном Белог Рзава. Вечерамо, а после, воља нам ићи на плажу Спајића језера, или пењати се на стену изнад логора 🙂

 наше мало село Наша плажа на Спајића језеру Чари логоровања

Недеља, 2. септембар: 

Буђење у 7.00 h, доручак, паковање шатора. Возач долази како бисмо сУ сред кањона Белог Рзаватвари унели у комби. До 8.30 h полазимо у кањон. Проћићемо га коритом, неких 2,6 km, а потом
се пењемо десно уз Солиле, и преко Кошаришта, Трифковића и Костића, уском шумском стазом стижемо до места одакле смо пошли и где нас чека наше возило.

Укупна дужина трасе износи 8 km, висинска разлика 400 m. Током повратка, паузу правимо у ресторану, иза Бајине Баште.

ОПРЕМА: гојзерице, обућа за воду, шатор, врећа, подлошка, батеријска (чеона) лампа, храна за успут и за доручак. Неопходно је да за пролазак кањона будете обучени тако, да вам кретање кроз воду не представља проблем, дакле: купаћи, или шорц, обућа од неопрена, спортска сандала (или крокс), каквих има у спортским продавницама, или патике.

После кањона, летње сунце прија Повратак је СУВ :-) Поглед на Спајића језеро са велике бране

Понећете и пресвлаку и гојзерице, за део руте у повратку, када изађемо из кањона. Ваши мали ранчеви и фото-апарати биће безбедно пренешени, за вас је важно да понесете ово што наводимо да је потребно, како бисте несметано уживали у дражима кањона и савладали планирану трасу. По поласку, као и увек правимо малу пливачку паузу на плажи Заовинског језера.

Неша Царевић и Тања Слобин скок у Заовинско језеро Поглед на кањон Дрине са пута за Перућац

Храна за успут, током хода, из ранца. У недељу, при повратку ћемо ручати по жељи у ресторану крај Дрине.

НАПОМЕНА: На једном месту у кањону, високом око 3 m  ћемо се спуштати један по један помоћу прусика и ужета. Иза тог места наилазимо на потез дуг свега неколико метара, који ћемо препливати. Све остало је обичан ход са малим ранчевима на леђима. Ово није екстремни кањон и може га проћи сваки рекреативац.

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:    

2.700 дин

2.600 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, логорску вечеру и трошкове организације. Не планира се велика група, пријавите се на време јер је број учесника ограничен.

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Најужи део кањона Ових 15-ак метара препливавамо  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Биоч, Кук, Клиње

Да ли знате шта значи скраћеница БМВ?

Одговор је: БИОЧ – МАГЛИЋ – ВОЛУЈАК!

На Волујаку смо били, на Маглић смо хтели али нам се није дало (биће и тога), а овај пут идемо на Биоч.

Биоч се својим географским положајем граничи са НП Сутјеска, налази се у Црној Гори, али читава та скупина босанско-црногорских планина чини јединствену и недељиву целину и подручје где планинари веома радо долазе да уживају у свим лепотама и атракцијама које тамо могу да доживе.

Црногорско-Босанске планине

Планина БИОЧ је највиша планина у планинској скупини Биоч-Маглић-Волујак, која се сместила у граничном подручју Црне Горе и Босне и Херцеговине, омеђена кањонским долинама река Дрине, Пиве (и Пивским језером) на истоку, Сутјеске и Сухе на западу те Врбнице на југу. Биоч заузима најјужнији део овога масива и по пространству је његова највећа планина, а на њему се налазе највиши врхови и највише стене ове скупине.

Северну границу планине Биоч чини Мратињска котлина, јужну и источну Пивско језеро (некадашњи кањон реке Пиве), а западну, према Маглићу, ледењачки цирк Урдени долови.

Планина Биоч заправо је пространи плато из којега се уздижу стеновити гребени и врхови. Уски и издужени гребени се пружају у динарском смјеру (СЗ-ЈИ), а између њих се налазе дубоке долине. Главни гребени (наведени како се иде од севера према југу) су Врста – Облик, Оштрац, Витлови и Биочке греде.

На ширем подручју планине Биоч налазе се Стабанска језера – Велико Стабанско језеро (1319 мнв) и Мало Стабанско језеро (1194 мнв) – може се понекад наићи и на назив Стабљанска, те још и Велико Мратињско језеро (1504 мнв) и Мало Мратињско језеро.

Биоч је кршевит и претежно го, с ретком вегетацијом, местимично се сусреће клековина. На многим местима снег се често задржава и лети.

На Биоч се може попети из више праваца (са северозападне стране од Трновачког језера, или са источне од Пивског језера и североисточне од Мратиња) а ми смо се овом приликом одлучили да Биоч „нападнемо“ из Папиног дола, тј. са његове југозападне стране.

Четвртак, 26. јул и петак 27. јул:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 23.00 h. Идемо преко Чачка, Ужица, Таре и после Мокре горе улазимо у Босну. Пролазимо Вишеград, Горажде и Фочу, па правимо паузу за доручак на Тјентишту. Након паузе настављамо још мало до превоја Чемерно где скрећемо на макадамски пут и након 8 км долазимо до Папиног дола и планинарског дома у власништву „ПД Волујак“ из Гацка. Имамо времена за мали одмор и спремање ствари, па крећемо према врху Кук.

Папин до Кук Волујак - Власуља 

Кук представља „маркантну пирамиду“ са највишим врхом од 1860 мнв. У његовом подножју извире Сутјеска и нећемо пропустити да обиђемо извориште ове чувене реке.

Од Папиног дола идемо колским путем и прво долазимо до извора Сутјеске где правимо малу паузу, па онда настављамо стазицом кроз шуму која води ка првом видиковцу на гребену Кука на коти 1817. Идемо даље гребеном до коте 1860 (највиша тачка) и након паузе можемо или да се одмах вратимо истим путем, или да продужимо још мало гребеном до врха Шанчеви (1809 мнв) одакле имамо леп поглед на Стабанска језера, па тек онда натраг. У првом случају прелазимо укупно 8 км са 500 м успона и исто толико спуштања, а у другом имамо 9 км са 550 м висинске разлике.

 

 Одсечене литице Кука Маркантни Кук сликан из подножја 

Вече у планинарском дому је предвиђено за одмор и рани одлазак на починак пошто нас сутра очекује напоран дан.

Субота, 28. јул:

Рано устајање, доручак и покрет у 06:00 часова. Идемо на Биоч, тј. на његов највиши врх Велики Витао (2397 мнв).

Кук у првом плану, у позадини Лебршник

На самом почетку крећемо се опет према маркантном Куку, али скрећемо прво ка северу, па онда на исток и преко узвишења Мајдан (1528 мнв) долазимо до Врацан пољане. Настављамо до локве Љубота и раскрснице где се пут десно одваја за Стабанска језера, а ми идемо лево према долини Смрековац. Ту нам се већ отвара поглед на врх, као и на суседни Бубрег и Биочке греде.

Биоч у даљини Антене Трновачко језеро 

Након проласка Смрековца, крећемо у завршни успон. Долазимо прво до седла Ћуприја између Биочких греда и Великог Витла, а након тога доста стрмом падином излазимо на врх. Са врха имамо поглед на све суседне планине (Маглић, Трзивка, Трновачки Дурмитор, Волујак, Лебршник, Зеленгора), на оне удаљеније (Бјеласница, Орјен, Голија, Његош, Ловћен, Румија, Војник, Прекорница, Пивске планине, Дурмитор, Морачке планине, Комови, Проклетије), као и на још даље врхове у Далмацији, Босни и Херцеговини. Дакле, једна лепа разгледница нас очекује, наравно ако нас послужи време и бистар дан.

Након одмора, враћамо се натраг истим путем и са неколико успутних пауза долазимо до Папиног дола у вечерњим часовима.

Укупна путања (тамо и натраг) на Биоч је дугачка 22-23 км, са успоном од 1200-1300 м и истим толиким силаском. Потребна је добра кондиција за ову акцију, као и претходно искуство на високогорским успонима.

Недеља 29. јул:

Устајање, доручак, паковање ствари и остале јутарње активности. Овај дан је предвиђен за опуштање и каснији повратак за Београд. Идемо до језера Клиње близу Гацка где постоји одлично уређено купалиште. Клиње је вештачког порекла, али нестварно модра боја воде и планинско окружење у коме се налази гарантују један незабораван и веома освежавајући доживљај.

Клиње

Битно је да све активности завршимо најкасније до 15 часова кад је крајњи термин за полазак за Београд. Враћамо се истим путем којим смо дошли и правимо паузе по потреби. Повратак се очекује до 24 часа увече.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:Поглед на Маглић и Трновачко језеро у подножју

30 € + 1850 дин

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

30 € + 1750 дин

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У планинарском дому постоји кухиња коју можемо користити, а непосредно пре акције ћемо видети да ли са домаћином можемо да се договоримо и да нам се нешто спреми.
  2. За боравак у дому је обавезно понети папуче (само тако се може ући у собе), као и вреће за спавање.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у четвртак 26. јула тачно у 23:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 29. јула у касним вечерњим сатима (надамо се до 24:00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Дрином од Перућца до Вишеграда

Посветимо један дан њеном величанству Дрини и лирским призорима њеног кањона, пустимо да нам преплави душу само њој својствена чаролија. Опевана у многим песмама, на њеним се обалама исписивала историја и бројне љубавне приче; људе је и спајала и раздвајала. Крај ње су се сневали најлепши снови о љубави и слободи. Сликовити кањон Дрине није ништа друго до РАЈ за очи. Некада, пре него је подигнута хидроцентрала у Перућцу, њоме се могло пловити једино низводно, и та пловидба се звала сплаварење, настала као начин за транспорт дрвене грађе. У старим књигама, описи кањона су фасцинирајући већ из самих редова. Јер је тада ниво воде био нижи, а он самим тим дубљи. Данас можемо пловити Дрином и узводно, бродом уместо на сплаву, а невиђена лепота зелене воде између огромних вертикалних литица остали су једнако задивљујући.

Име јој потиче од римског назива Дринос, које су Римљани преузели од староседелаца. Сматра се да је то било име митолошког паганског божанства коме су приносили и људске жртве. Срби су прихватили то старо име Дрине, али су је дуго звали и Зеленика – по зеленој боји воде. Путујући након завршених студија по Балкану, Роберт Де Ниро је остао опчињен овом реком, толико да је својој кћери дао име Дрина!

Била је граница између Западног и Источног Римског царства, а њен вијугави ток у народном предању описан је изреком “ко ће криву да исправи Дрину”, која се односи на бескористан посао. И како не би била тако заносно лепа, када настаје спајањем Пиве и Таре код Шћепан Поља у Црној Гори. Одатле тече 346 km до Саве, чија је највећа притока.

Водимо вас на једнодневно дружење са овом лепотицом у најлепшем делу њеног тока, пловрћи бродом од Перућца до Вишеграда дуж 52 km , између литица три горске лепотице. Jer, Дрину je са једне стране пригрлила Тара а са друге Звијезда, обе су је обујмиле са високим кречњачким литицама.

   

ПОЛАЗАК  у 6.00 h са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). У зависности од једне или две паузе (по потреби), стижемо на Перућац до 11.30 h након чега се одмах укрцавамо у брод који ће нам улепшати дан предивном пловидбом по нестварно лепом кањону Дрине, где нас иза сваког завијутка чекају фасцинирајући призори.

Пловећи око четири сата, уживаћемо у несвакидашњим призорима овог импресивног дела природе који никог неће Брод "Соња" и камп "Стари брод"оставити равнодушним.

Капетан брода, Неша Радовић, ће нас провести целом дужином кањона, с тим што ћемо паузу за ручак (најмање 1.30 h) имати у ушушканој ували кампа „Стари брод“.
У самом кампу ћемо ручати и уживати у домаћим ђаконијама (јагњетинa или дринска риба).

Брижљиво одабрано место на сред кањона пружа диван поглед на саму Дрину, где ће они најхрабрији имати прилике и да се окупају у хладњикавој лепотици. Камп пружа могућност и бављења спортом, а за оне вештије биће омогућено да се опробају и завеслају у кајаку. Могу се видети и стећци, којих има неколико у склопу кампа.Улаз у Андрићград
Након ручка пловимо још један сат ка а нашем крајњем одредишту Вишеграду. Оставићемо времена да прошетамо преко најлепшег украса Вишеграда – чувени мост који памти догађаје на овој реци већ више од четири века и Андрић града.

У повратку ћемо направити још једну краћу паузу на бензинској пумпи пре уласка на ауто-пут. Повратак се очекује у каснијим вечерњим сатима (око 23 h).

ОПРЕМА:  од опреме довољан је мали ранац за све што нам треба током дана за наведене активности, заштита од сунца, купаћи костим, пешкир, папуче, преобука.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.000 дин

3.900 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз аутобусом, вожња туристичким бродом „Соња“ по кањону Дрине, и трошкове организације.

Котизација не обухвата: ручак у кампу 10 €, улазнице у Андрић град, остали индувидуални трошкови.

НАПОМЕНА:  износ котизације је базиран за групу од 40 и више учесника. У случају мање пријављених, благовремено ћемо вас обавестити о изменама.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Приликом пријављивања доставити: контакт телефон, број пасоша, јмбг и аконтацију у износу  2.000 динара. По Правилнику након уплате прве рате, одустајање могуће једино уз замену.

Основно путно и здравствено осигурање за овај излет кошта око 1 € за све оне који желе да се обезбеде.
За вађење полисе потребно је да осим имена и презимена, доставите и датум рођења, као и број пасоша.

Акцију реализује Новица Радојичић:

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Сплаварење Лимом – Камена гора – Јабука

Старовлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке.

Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Златар и Побијеник  смо већ обишли, такође смо прошли и кроз кањон реке Милешеве, а и овог пута ћемо имати један продужени викенд испуњен сасвим довољном дозом авантуре, адреналина и задовољства. У плану је сплаварење Лимом, трекинг на Црни врх и уживање у питоминама Камене горе и Јабуке.

Кањон Милешевке 

Лим је река дужине 220 км, извире из Плавског језера и протиче кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину (република Српска) све до свог улива у Дрину између Горажда и Вишеграда. Сама река формира композитну долину у којој се наизменично смењују клисуре и котлине, а област око ње се назива Полимље. Бројни културно историјски споменици уз времена Стефана Немање су веома битни за одржање српског народа и културе у овим крајевима, а најпознатији су манастири Милешева, Ђурђеви Ступови, Давидовица, Куманица и Свети Никола, као и Јеринин град који се уздиже над кањоном реке. Данас је Лим познат као једна од најатрактивнијих локалитета за адреналинске спортове као што је сплаварење, па ћемо и ми овог пута имати прилике да испробамо како све то изгледа.

Лим - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић

Петак, 22. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 06.30 часова ујутро. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Након тога продужавамо нашим превозом према манастиру Куманица – полазишном месту за сплаварење, где нас чека „Сима с’ Лима“.

Задужујемо и облачимо неопходну опрему, па полазимо на рафтинг Лимом у дужини од 13 км све до Бродарева. Само сплаварење траје око 2,5-3 сата а имамо и паузу за одмор и купање у дужини од око 1,5 сат, дакле укупно проводимо на води 4-4,5 сата. Надамо се да ће Лим имати висок водостај и да ћемо доживети лепу авантуру.

Сплаварење - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић Сплаварење - Фото: Симо Мирковић

По завршеном рафтингу, идемо у Камену гору код Симе у камп где се смештамо у брвнаре и у аутентичне кућаре.

 Симин камп Кућаре

У сваком случају бићемо у фантастичном природном окружењу, а са домаћином се можемо договорити и да нам се спреми неки оброк или слично.

Субота, 23. јун:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова. Прво обилазимо познати Стари бор (битна знаменитост овог краја), а након тога идемо у трекинг по Каменој гори где ћемо уживати како у питоминама ове планине на самој граници са Црном гором, тако и у столетним шумама којима обилује читаво подручје.

Стари бор - Светибор Јела која расте из старог бора, стара је 50 година! Црни врх 1481 мнв

Предвиђено је пешачење у дужини од 22-23 км са висинском разликом од 800 м како успона, тако и силаска. Највиша кота коју посећујемо је Црни врх (1481 мнв), а пошто имамо цео дан на располагању, ићи ћемо лагано и сигурно ће свим учесницима максимално пријати.

  

Камена гора је планина у близини Пријепоља на југозападу Србије, а на самој граници са Црном Гором. То је такође назив и за планинско село, сачувано од цивилизацијских тековина и урбанизације. У њему се удише чист ваздух, пије ледена планинска вода, људи су бритки и дуговечни, а клима ћудљива и променљива.

Назив Камена Гора скован је на основу пејзажа у ком се место и налази, а то је шума на стеновитој планини, односно „гора на камену“. Простире се на надморској висини од 800 м до 1496 м, где је и највиши врх Равна гора, који је готово у истој равни са Црним врхом са друге стране планине.

Камена Гора располаже богатством флоре и фауне, шумама и бистрим планинским изворима којих има на сваком кораку. Најстарији становник Камене Горе је Стари бор, висок 13 м са пречником крошње од 18 м, обима стабла готово 5,5 м, а његова старост процењена је на отприлике 500 година.

Камена Гора је између два светска рата, званично проглашена за ваздушну бању, а ондашње карактеристике задржала је и до данас. Природа је незагађена, ваздух чист, клима блага, а на срећу, Камена Гора је без великих хотела и мотела, и агресивне урбанизације.

Уколико неко не буде био расположен за целодневно пешачење, може да остане у Каменој гори и да према сопственим жељама проведе време (краће пешачке туре, одмор у природи, итд…).

Како се год ко буде одлучио, на крају дана сви се враћамо у наше кућице где нас очекује договорена укусна вечера, дружење и опуштање.

Недеља 24. јун:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак на лаганији трекинг од Камене горе до Јабуке.

Јабука је позната као превој – граница између Србије и Црне горе, али је такође и туристички центар са ски теренима подобним за рекреацију деце. То је једна таласаста висораван са просечном надморском висином од 1300 м прекривена густим четинарским шумама. На стази од Камене горе до Јабуке (дужина око 11-12 км, успон око 350 м) пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике како према околним, тако и према удаљенијим планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

 Оригинална архитектура Камене горе 

Након 4-5 сати уживања, стижемо до Јабуке где нас чека наше возило. Ако буде било времена отићи ћемо у посету манастиру Милешева, па онда крећемо натраг ка Београду преко Нове Вароши, Златибора и Чачка. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.600 дин + 15 € сплаварење

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

4.500 дин + 15 € сплаварење

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

ДОДАТНE НАПОМЕНE:

Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У кампу где спавамо можемо добити оброке (доручак, вечера), а о томе ћемо се договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију.

У случају неповољних временских прилика за сплаварење могућа је рокада дана извођења појединих акција.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 22. јуна тачно у 06:30 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 24. јуна у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 часова).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Оровица, Љубовиђа, Завојшница и још понешто…

Можда некоме ови називи ништа не значе, али свако ко је бар једном био на Медведнику, сигурно је имао прилике да са његовог видиковца види све те локалитете.

Завојшница је речица која извире негде на источној страни Медведника и ЗАВИЈА (тако је добила име) око планине све до улива у Љубовиђу на западној страни. Љубовиђа извире на јужним обронцима Јабланика и након тока од 34 км се улива у Дрину код Љубовије. То је најдужа река у овим крајевима, такође и најбогатија водом, а добар део њеног тока иде око масива Оровице. Оровица тј. Оровичка планина је познатија по свом гребену Бобија и највишем врху Торничка Бобија које такође обилазимо на овој акцији, само на мало другачији начин него што смо до сада водили. Акција има за циљ да се прођу и изблиза упознају ти крајеви према којима се пружају погледи са Медведника, а обећавамо и фантастичне погледе на њега из разних углова.

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Лајковца и Ваљева, па онда путем према Лозници са којег се одвајамо и долазимо до Дренајића где почиње пешачки део акције.

Козила Медведник са видиковца испод Пајковаче Оровичка планина 

Идемо узбрдо у правцу југа, па након изласка на плато Козила скрећемо ка западу и долазимо до Пајковаче. На сам врх се не пењемо, али одмах у подножју је одличан видиковац ка Медведнику. Настављамо даље ка западу једним прелепим равним делом, па онда скрећемо и држећи правац југа спуштамо се до Љубовиђе (око 450 мнв).

Љубовиђа Медведник - поглед из западног подножја код улива Завојшнице у Љубовиђу Завојшница 

Пратећи њен ток узводно стижемо до састава са Завојшницом одакле почиње дугачак успон на Оровичку планину. Долазимо до засеока Разбојиште у подножју Бобије где правимо паузу пошто нас чека још доста напора. Настављамо узбрдо према Опаљеној стени (1156 мнв) и долазимо до добро познате шумарске куће у близини Добре воде.

Шумарска кућа Извор "Добра вода" Црква брвнара на Доброј води 

Након допуна залихе воде идемо ка врху Торничка Бобија (1272 мнв) посећујући пар успутних видиковаца. Сам врх баш и није много интересантан, па дужу паузу правимо на видиковцу у непосредној близини.

Ка врху Торничка Бобија - 1272 мнв Поглед са видиковца 

Након одмора чека нас технички најзахтевнији део акције, а то је спуштање ка селу Преседо (Присједо). Стаза је веома стрма, а има и доста сипара тако да је неопходно да сваки учесник има одговарајућу обућу, као и претходно искуство на таквим теренима. Најнезгоднији део је дугачак око 700-800 м, а кад то прођемо не треба нам још пуно да лаганим колским путем дођемо до села где је крај акције и где нас чека наше возило.

Детаљ са стрмог спуштања Преседо Торничка Бобија - јужна страна 

Укупна дужина пешачења је око 24 км, а висинска разлика 1250-1300 м. у успону и 1150-1200 м. у силаску. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су добри колски путеви, шумске и гребенске стазе, као и наглашени захтевни део низ сипар. Успут постоје два-три извора воде.

Због дужине и тежине трасе коју прелазимо и удаљености места где завршавамо акцију, на лицу места одлучујемо да ли на путу до Београда имамо времена за предах и освежење у неком од успутних стајалишта.

Панорама у правцу север-североисток. Медведник је скроз десно!

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.600 динара

1.500 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:0 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ТАРА ситно калуђерски

Приликом посете Националном парку Тара, Др Еткин Кларк, тада директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова је изјавио кратко: „Ја овако замишљам Рај“. Овим програмом вас позивамо да одвојите дан и осетите чари тог Раја. Тара није близу, али ово је једина траса за коју је довољан само један дан да се осете чари ове планинске лепотице.

Oва акција је одавно оборила тезу да Тара није за један дан. Јесте далеко, међутим, тако се све лепо уклопи, да не можемо одолети да је не поновимо и ове јесени! Иначе, пешачење почињемо одласком на видиковац за који се верује да доноси срећу у љубави и да двоје који на њему заједно замисле жељу – остају заувек заједно. 🙂

Видиковац Црњесково

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.00 h. Молимо, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Дебелог брда ка Бајиној Башти, и најзад до Калуђерских бара, где напуштамо возило и полазимо ка видиковцу Црњесково.

Јесења таписерија  Калуђерске баре, фото: Владимир Мијаиловић

На путу до прекрасног видиковца Црњесково, пролазимо Манастирске станове са Црквом Свих Светих. Посвећен је Сабору српских светитиља, и занимљив, јер се олтарски део цркве налази на спрату новоподигнутог здања.

Црква Свих светих (тзв, Манастирирски станови) коњички клуб Видиковац Црњесково

Продужавамо даље ка видиковцу Црњесково и уживамо у призору који пружа… Потом настављамо прелепом планинском стазом спуст ка манастиру Рача, и врело Лађевац, тако да се може рећи да ово пешачење одликује перманентан спуст, што га чини знатно мање напорним.

врело Лађевац манастир Рача

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште поред реке Дрине и у подножју планине Таре. Пo предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин (1276-1316). Више пута је уништаван и поново из пепела грађен. Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине, манастир је био значајан центар преписивачке школе. Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).

Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у XVII и првим деценијама XVIII века одређује појмом „Рачанска преписивачка школа“. Турски путописац дервиш Зулих познатији као Евлија Челебија је 1630. године записао да је скрипторија имала 300 калуђера-преписивача, које је опслуживало 400 чобана, ковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара. Рачанска преписивачка школа се налазила на око 40 минута хода уз речицу Рачу, близу врела Лађевац. Рачански калуђери-преписивачи су ово место још у XVII веку називали Бања јер је тепература воде 17°C целе године. У непосредној близини Лађевца, коме се до изградње пешачке стазе врло тешко приступало, се налази испосница посвећена Светом Ђорђу. Остаци средњовековне скрипторије још постоје и предмет су истраживања.

Срби су у рату Аустрије против Турске 1683-1699. учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби почели су да се селе на север под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године. Многи калуђери из манастира Рача су стигли чак до Сент Андреје код Будимпеште. Управо захваљујући њима, тај град је постао културни центар Срба у Мађарској. После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке горе, где су наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу њима су се нарочито истакли: Јеротеј Рачанин, који је написао „Путашаствије граду Јерусалиму“ – један од најстаријих сачуваних путописа у српској књижевности, Кипријан Рачанин, који је у Сент Андреји саставио „Буквар словенских писмен“ и Гаврил Стефановић Венцловић.

Хаџи МилентијеМанастир је 1795. реконструисао игуман Хаџи Милентије Стефановић (1766-1824). Он је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и врло успешан у ослобађању Ужица. Његов барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру. Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага Aјан сребренички. Обновљен је 1818. при чему је значајну помоћ дао кнез Милош Обреновић.

У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље, највећи и најважнији
Мирослављево јеванђељедокумент српске књижевности. Игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве, што га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте. Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941.

Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина, оснивача и ктитора манастира, од скора се могу видети у манастиру.

Код манастира нас чека наше возило. За Београд полазимо у 18 h, правимо паузу у ресторану „Студенац“ крај Дрине. Одатле се види и чувена кућица кајакашког клуба. Планирани повратак у Београд је 22.30 h.

Траса је дуга 10 km са 695 m спуста (успона нема!).

стаза до видиковца са видиковца Црњесково

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра, или евентуалних падавина. Храна из ранца.

НАПОМЕНА: због карактера стазе, за ову акцију је неопходно суво време. У случају евентуалних падавина, биће померена за наредну суботу!мост на Рачи, код Лађевца

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.000 дин

1.900 дин за чланове Клуба

За групу од 40 учесника, котизација се умањује за 200 динара

 Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

јесен на Тари

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Језера и врхови Зеленгоре

Када се помене НП Сутјеска, увек се прво помисли на Маглић као највиши врх БиХ, онда на Волујак, па на јединствену прашуму Перућицу и шире подручје реке Сутјеске, а лепотица Зеленгора обично остане некако са стране. Није да се не посећује, али због тежег прилаза њеним најлепшим деловима, увек некако остаје чежња кад год се обилазе ови крајеви. Зеленгора је реком Сутјеском одвојена од Маглића и Волујака (Волујка), али је она са својом висином од 2014 мнв описана као најлепша и најпитомитија планина са предивним крајоликом и неколико чудесних ледничких језера. Пре две године смо по први пут били тамо и уверили смо се у те тврдње, па смо сада одлучили  да поновимо акцију у целости.

Зеленгора

Маглић (2386 мнв), Волујак (2377 мнв) и Зеленгора (2014 мнв) чине троугао високог горја Босне и Херцеговине, с тиме што је Зеленгора одвојена кањоном реке Сутјеске и долином Тјентишта.

С лева на десно: Маглић - Волујак - Лебршник

На западној страни ове планине извире Неретва – једна од најлепших река овог поднебља. Велики број ледничких језера којима је Зеленгора прошарана (Орловачко језеро, Црно, Бијело, Котланичко, Штиринско, Горње и Доње Баре…) сваком посетиоцу пружају несвакидашњи доживљај нетакнуте природе, а све воде које теку са ове планине сливају се Неретвом, Сутјеском и Дрином према два мора – Јадранском и Црном.

Петак, 28 јул:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 00:00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора и Мокре горе, улазимо у Босну и долазимо до Вишеграда где правимо паузу.

На Дрини ћуприја Каменград у Вишеграду

Наставак пута је преко Горажда и Фоче до Тјентишта, па онда још мало до превоја Чемерно и ту напуштамо наше возило. Прелазимо са свим стварима у камион који нас вози до Орловачког језера (1438 мнв; дужина 350 м, ширина 100 м, дубина 5 м) где кампујемо.

Дочек и добродошлица на Зеленгори Камп изнад Орловачког језера. У позадини - врх Тодор Полазак на Брегоч

По доласку на језеро, правимо паузу коју користимо за постављање кампа, па онда идемо на успон на највиши врх Зеленгоре – Брегоч (2014) мнв. Трекинг је у дужини од око 8 км са успоном до 550 м у трајању од 4-5 сати и сасвим је довољно да се повратимо након ноћне вожње и тумбања у камиону до језера. Повратак у камп, ноћење у шаторима.

Излазак на Брегоч КАУП на Брегочу - највишем врху Зеленгоре

Субота 29. јул:

Устајемо рано ујутро и у 08:00 часова крећемо у обилазак језера Зеленгоре.

Полазак на језерску туру. Тодор је испред нас! Сусрет са домаћинима Врх Стог и огромно стадо оваца у његовом подножју

Полазимо од кампа, идемо прво на најдубље зеленгорско језеро – Котланичко (1514 мнв; дужина 400 м, ширина 200 м, дубина 10 м), па онда на највеће  – Штиринско (1672 мнв; дужина 600 м, ширина 300 м, дубина 4,5 м).

Према Котланичком језеру

Након тога идемо и на једино вештачко језеро на Зеленгори – Југово тј. Бориловачко (1450 мнв, дужина 250 м, ширина 100 м, дубина 5 м), које се, иако није природно, савршено уклапа у комплетан крајолик. Тура је кружна, дужине око 19 км са успоном до 750 м и трајањем од 9-10 сати.Котланичко језеро

Претпостављамо да ћемо имати лепо и сунчано време и у том случају имамо обавезне паузе за купање у бар два језера од ова три која обилазимо, тако да су купаћи костими и пешкири део обавезне опреме коју треба понети на ову туру. Повратак у камп је у вечерњим часовима, а тамо нас наравно чека одмор, вечера, дружење, итд…

 

 Уживање и освежење Штиринско језеро

Недеља 30. јул:

У зависности од ситуације (а то ћемо знати тек на лицу места) постоје две опције.

Панорама Котланичког језера

Прва је да останемо на Орловачком језеру до 13:00 часова и да се то време искористи за слободне активности: лешкарење у кампу, купање у језеру, успон на оближњи врх Стог (1821 мнв), или шетње по околини.

Орловачко језеро Између Штиринског и Југовог језера Десант на боровнице

Друга опција је да камион дође раније по нас, да нас превезе натраг до Чемерна и нашег комбија, па да сви комплетно одемо до језера Клиње близу Гацка где постоји одлично уређено купалиште. Клиње је такође вештачког порекла, али нестварно модра боја воде и планинско окружење у коме се налази гарантују један незабораван и веома освежавајући доживљај.

Језеро Клиње

Како год одлучимо, битно је да све активности завршимо најкасније до 15 часова кад је крајњи термин за полазак за Београд. Враћамо се истим путем којим смо дошли и правимо паузе по потреби. Повратак се очекује до 24 часа увече.

Југово (Бориловачко) језеро Олимпијске дисциплине!

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима. Опрема за камповање: шатор, врећа, подлошка, примус, посуђе и остале неопходне ствари.

Велика Лелија

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 45 €

Учесници који још нису пуноправни чланови Клуба плаћају још по 100 дин.

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализатора. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), такса за НП Сутјеска, превоз камионом људи и ствари, организацијски и остали трошкови.

У цену није урачунато: ноћење у шатору поред језера. Цена ноћења је 10 КМ по шатору за ноћ (око 5 €, дакле 10 € за две ноћи). Пожељно је ради смањена трошкова да се направи договор за спавање бар по два учесника у једном шатору.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи, кување на примусу…). Пошто идемо на камповање у нетакнуту природу, то значи да све што нам је потребно морамо понети са собом. Крај самог језера постоји извор са одличном водом.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 28. јула тачно у 00:00 часова, скупљамо се 30-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 30. јула у касним вечерњим сатима (до 24.00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Панорама са Брегоча према масивима Маглића и Волујака

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Тара: кањон Белог Рзава

Ову акцију сте веома волели, а врелина лета је враћа на репертоар 🙂 Да бисте стекли представу како нам је било, погледајте албум.

кањон Белог РзаваЊегове литице су некако отмене. Окомите, високе, елегантно извајане. оне у својимкањон Белог Рзава недрима крију малене и ретке рунолисте, заштитни знак планина. Но, и поред свега тога, његов пролазак не представља кондициони напор. Фотографије, које смо одабрали за ову страну су оне које приказују његове типичне призоре као и једини сегмент, који захтева технички маневар. Све остало је лако, с тим да рачунате на квашење 🙂 

 Кањон Белог Рзава је изузетне лепоте и планирана је његова заштита, као посебног резервата. Труд за пролазак је вишеструко награђен фантастичнм призорима. 

кућица на Дрини пред Бајином баштом река Врело, Перућац

Субота, 3. септембар:

Окупљамо се са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 у 6.30 h, како бисмо пошли тачно у 7.00 h. Оно што нам је потребно је цео дан за опуштену акцију, а када већ зато идемо дан раније, онда смо га богато испланирали: путујемо преко Ваљева и Дебелог Брда ка Бајиној Башти и Перућцу, где ћемо прошетати дуж најкраће реке у земљи – Врело, коју другачије зову Година, јер је дуга свега 365 метара. Ту застајемо, да обиђемо стару воденицу, ушће Врела у Дрину, освежимо се у Дрини, или у ресторану изнад водопада 🙂

Врело пред ушћем у Дрину прави дивне слапове Дрина... (иза су слапови Врела) Слапови Врела

Пут настављамо на планину Тару ка Заовинском језеру. 

Поглед на брану у Перућцу Прелазиво Заовинско језеро...

Стижемо у Ђуриће и подижемо шаторе крај старе школе, пред самим кањоном Белог Рзава. Ту подижемо шаторе, вечерамо и воља нам ићи на плажу малог Заовинског језера, или пењати се на стену изнад логора 🙂

 Плажа на малом Заовинском језеру Чари логоровања

Недеља, 4. септембар: 

Буђење у 7.00 h, доручак, паковање шатора. Возач долази како бисмо сУ сред кањона Белог Рзаватвари унели у комби. До 8.30 h полазимо у кањон. Проћићемо га коритом, неких 2,6 km, а потом
се пењемо десно уз Солиле, и преко 
Кошаришта, Трифковића и Костића, уском шумском стазом стижемо до места одакле смо пошли и где нас чека наше возило.

Укупна дужина трасе износи 7,7 km, висинска разлика 400 m. Током повратка, паузу правимо у ресторану „Одмор на Дини“, иза Бајине Баште.

ОПРЕМА: гојзерице, обућа за воду, шатор, врећа, подлошка, храна за успут и за доручак. Неопходно је да за пролазак кањона будете обучени тако, да вам кретање кроз воду не представља проблем, дакле: купаћи, или шорц, обућа од неопрена, спортска сандала, каквих има у спортским продавницама, или платнене патике.  

После кањона, летње сунце прија Повратак је СУВ :-) Поглед према Ђурићима са Заовинског језера

Понећете и пресвлаку и гојзерице, за део руте у повратку, када изађемо из кањона. Ваши мали ранчеви и фото-апарати биће безбедно пренешени, за вас је важно да понесете ово што наводимо да је потребно, како бисте несметано уживали у дражима кањона и савладали планирану трасу. 

Неша Царевић и Тања Скок у Заовинско језеро при поласку Поглед на кањон Дрине са пута за Перућац

Храна за успут, током хода, из ранца. У суботу имамо вечеру, а у недељу ћемо ручати по жељи у ресторану крај Дрине, при повратку за Београд.

НАПОМЕНА: На једном месту у кањону, високом око 3,5 m  ћемо се спуштати један по један помоћу прусика и ужета. Увек нас је спуштао неко од алпиниста, тако да је било безбедно, чак и забавно (Ненад Царевић је пењач, члан ПК „Раднички“). Иза тог места наилазимо на потез дуг свега неколико метара, који ћемо препливати. Све остало је обичан ход са малим ранчевима на леђима. Ово није екстремни кањон и може га проћи сваки рекреативац.

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ  (превоз, вечера у суботу):     

3.000 дин

2.900 дин за чланове Клуба

  Ко је планинар и има књижицу нека је понесе за печат! Beli Rzav

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Најужи део кањона Ових 15-ак метара препливавамо  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Кањон Милешевске реке – рафтинг Лимом – Камена гора – Јабука

Старовлашка висијаСтаровлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке.

Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Златар и Побијеник  смо већ обишли, а овај пут ћемо имати један продужени викенд испуњен сасвим довољном дозом авантуре и адреналина. У плану је пролаз кањоном Милешевке, сплаварење Лимом и уживање у питоминама Камене горе и Јабуке.

Кањон Милешевке 

Лим је река дужине 220 км, извире из Плавског језера и протиче кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину (република Српска) све до свог улива у Дрину између Горажда и Вишеграда. Сама река формира композитну долину у којој се наизменично смењују клисуре и котлине, а област око ње се назива Полимље. Бројни културно историјски споменици уз времена Стефана Немање су веома битни за одржање српског народа и културе у овим крајевима, а најпознатији су манастири Милешева, Ђурђеви Ступови, Давидовица, Куманица и Свети Никола, као и Јеринин град који се уздиже над кањоном реке. Данас је Лим познат као једна од најатрактивнијих локалитета за адреналинске спортове као што је сплаварење, па ћемо и ми овог пута имати прилике да испробамо како све то изгледа.

Лим; Фото: wikipedia Рафтинг; Фото: www.serbiarafting.com

Петак, 22. јул:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) , тачно у 00.00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Прво свраћамо до манастира Милешева где правимо паузу за обилазак, као и за јутарњу кафу.

Маснастир Милешева Река Милешевка 

Након тога продужавамо нашим превозом према манастиру Куманица – полазишном месту за сплаварење. Задужујемо и облачимо неопходну опрему, па полазимо на рафтинг Лимом у дужини од 13 км све до Бродарева. Само сплаварење траје око 2,5-3 сата а имамо и паузу за одмор и купање у дужини од око 1,5 сат. Укупно дакле проводимо на води 4-4,5 сата и обећавамо лепу авантуру.

По завршеном рафтингу, идемо у Гувниште (један од засеока Камене горе) где нас очекује смештај у прелепом етно конаку нашег домаћина Милојка Глушчевића. Претпостављамо да ће до краја дана бити још довољно времена да направимо једну опуштајућу шетњу у дужини од 4-5 км по питоминама Камене горе која ће свима сигурно пријати.

Етно село Етно кућа домаћина Музејска поставка

Нећемо ништа описивати, фотографије говоре саме за себе.

Све је веома лепо сачувано Ушушкана собица

У сваком случају добијамо пун комфор, а са домаћином се можемо договорити и да нам се спреми неки оброк или слично.

Апартман Смештај за парове Занимација за децу

Субота, 23. јул:

Рано устајање, доручак и покрет у 07:30 h. Идемо нашим превозом до чувене Сопотнице и још чувенијих водопада. Имамо кратак обилазак најлепших делова овог природног драгуља, па онда полазимо у нову авантуру која никога неће оставити равнодушним.

Сопотница; Фото: Александар Вељковић Сопотница; Фото: Александар Вељковић

Крећемо у трекинг према кањону Милешевске реке и у плану је пролазак његовим најатрактивнијим делом. Идемо узбрдо према Кумријиној чесми где правимо прву дужу паузу. Даље настављамо низбрдо према реци све док не дођемо до самог срца кањона – састава Међанске реке и Седреничког потока са Милешевком.

Седренички поток Алекса у кањону Милешевке Четинари расту не немогућим местима

Кањон реке Милешевке заједно са клисуром Лима представља уточиште за многе старе и ретке врсте флоре и фауне које су овде живеле милионима година. Милешевка је природна граница између планина Златар и Јадовник. Две саставнице ове реке извиру на Јадовнику испод највишег врха Катунић (1734 мнв), обилазе суседни врх Козомор и састају се код Милошевог дола. Река је дугачка 24 km и улива се у Лим у близини манастира Милешева и средњовековног утврђења Милошевац.

Посебно обележје и природну одлику кањона чине дивљина, суровост, врлетност, неприступачност, дубина понора местимично и преко 300 метара, јер се стране готово вертикално спуштају према речном дну. Над стеновитим и врлетним коритом Милешевке уздиже се стасита и вижљаста реликтна биљка – Панчићева оморика, која заједно са тисом, питомим кестеном, орахом, црним грабом и јелом чини мали део од 317 биљних врста још увек недовољно истраженог кањона. Клисура је склониште за многе врсте животиња: дивокозу, срну, видру, медведа, белоглавог супа, сурог и орла змијара, сивог сокола и осталих заштићених врста. На улазу у клисуру налази се манастир Милешева који је гробна црква Цветог Саве чије су мошти ту почивале све до 1594-е године. Манастир је познат по чувеној фресци Белог анђела, а у близини  је и средњевековни град Милешевац (Хисарџик) из XIII века.

Стаза кроз кањон  Доста је уско на неким деловима

Настављамо стазом кроз кањон, а морамо и да пређемо са једне обале на другу (могуће изување гојзерица 😛 ). Око 60-70 % пута кроз кањон иде се козјом стазом ширине од 50-100 cm коју константно прати ивица стене, а са друге стране је кањонски амбис-стрма провалија и потребан је додатни опрез. На неким деловима је могуће постојање одрона, па учесници морају бити спремни и на могуће потешкоће при преласку ових деоница стазе. Завршетак стазе је код манастира Милешева, а пре самог краја пролазимо кроз чувене тунеле.

Брза Милешевска река  Стари град Милешевац - Хисарџик

Акција је целодневна и сигурно да нико од учесника неће остати без гомиле утисака које ће скупити боравком у овом јединственом прелепом природном драгуљу. Укупна дужина пешачења (без додатних – опционих обилазака) је око 17 км са 900 m успона и 1300 m спуштања и неопходна је добра кондиција. На крају дана, повратак у Гувниште, вечера, дружење, опуштање…

Важна напомена: Ко не буде желео да иде кроз кањон Милешевке, слободно може остати у питоминама Сопотнице и детаљнијем обиласку према сопственим жељама. На крају дана се код манастира Милешева комплетира цела група и сви заједно се враћамо у Гувниште.

Недеља 24. јул:

Устајање, доручак, паковање ствари и полазак на лаганији трекинг од Камене горе до Јабуке, уз обавезни обилазак Старог бора – битне знаменитости овог краја.

Стари бор - Светибор Јела која расте из старог бора, стара је 50 година! Црни врх 1481 мнв

Јабука је позната као превој – граница између Србије и Црне горе, али је такође и туристички центар са ски теренима подобним за рекреацију деце. То је једна таласаста висораван са просечном надморском висином од 1300 м прекривена густим четинарским шумама. На стази од Камене горе до Јабуке (дужина око 15-16 km, успон 400-450 m) пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике како према околним, тако и према удаљенијим планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

Питомина Уживање

Након 5-6 сати уживања, стижемо до Јабуке где нас чека наше возило. Крећемо натраг ка Београду преко Нове Вароши, Златибора и Чачка и правимо успутне паузе по потреби. Очекивани долазак у Београд је између 22.00 и 23.00 часова.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

5.550 дин + 15 € сплаварење

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

5.450 дин + 15 € сплаварење

Калкулација је рађена за минимум 15 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, рафтинг Лимом са најмом опреме, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У објекту где спавамо можемо добити оброке (доручак, вечера), а о томе ћемо се договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију. У апартману постоји кухиња у којој се може спремити неки брзи оброк, али собе су без те могућности.
  2. У зависности од временске прогнозе која је битна како за рафтинг, тако и за пролазак кањоном Милешевке, могућа је промена редоследа извођења акција сходно ситуацији.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 22. јула тачно у 00:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 24. јула у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ТАРА ситно калуђерски

Приликом посете Националном парку Тара, Др Еткин Кларк, тада директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова је изјавио кратко:

„Ја овако замишљам Рај“.

Ми вас позивамо да одвојите дан и осетите чари тог Раја  🙂

Видиковац Црњесково

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 6.00 h. Молимо, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Дебелог брда ка Бајиној Башти, и најзад до Калуђерских бара, где напуштамо возило и полазимо ка видиковцу Црњесково.

Јесења таписерија  Калуђерске баре, фото: Владимир Мијаиловић

На путу до прекрасног видиковца Црњесково, пролазимо Манастирске станове са Црквом Свих Светих. Посвећен је Сабору српских светитиља, и занимљив, јер се олтарски део цркве налази на спрату новоподигнутог здања.

Црква Свих светих (тзв, Манастирирски станови) коњички клуб Видиковац Црњесково

Продужавамо даље ка видиковцу Црњесково и уживамо у призору који пружа… Потом настављамо прелепом планинском стазом спуст ка манастиру Рача, и врело Лађевац, тако да се може рећи да ово пешачење одликује перманентан спуст, што га чини знатно мање напорним.

врело Лађевац манастир Рача

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште поред реке Дрине и у подножју планине Таре. Пo предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин (1276-1316). Више пута је уништаван и поново из пепела грађен. Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине, манастир је био значајан центар преписивачке школе. Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).

Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у XVII и првим деценијама XVIII века одређује појмом „Рачанска преписивачка школа“. Турски путописац дервиш Зулих познатији као Евлија Челебија је 1630. године записао да је скрипторија имала 300 калуђера-преписивача, које је опслуживало 400 чобана, ковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара. Рачанска преписивачка школа се налазила на око 40 минута хода уз речицу Рачу, близу врела Лађевац. Рачански калуђери-преписивачи су ово место још у XVII веку називали Бања јер је тепература воде 17°C целе године. У непосредној близини Лађевца, коме се до изградње пешачке стазе врло тешко приступало, се налази испосница посвећена Светом Ђорђу. Остаци средњовековне скрипторије још постоје и предмет су истраживања.

Срби су у рату Аустрије против Турске 1683-1699. учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби почели су да се селе на север под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године. Многи калуђери из манастира Рача су стигли чак до Сент Андреје код Будимпеште. Управо захваљујући њима, тај град је постао културни центар Срба у Мађарској. После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке горе, где су наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу њима су се нарочито истакли: Јеротеј Рачанин, који је написао „Путашаствије граду Јерусалиму“ – један од најстаријих сачуваних путописа у српској књижевности, Кипријан Рачанин, који је у Сент Андреји саставио „Буквар словенских писмен“ и Гаврил Стефановић Венцловић.

Хаџи МилентијеМанастир је 1795. реконструисао игуман Хаџи Милентије Стефановић (1766-1824). Он је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и врло успешан у ослобађању Ужица. Његов барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру. Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага Aјан сребренички. Обновљен је 1818. при чему је значајну помоћ дао кнез Милош Обреновић.

У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље, највећи и најважнији
Мирослављево јеванђељедокумент српске књижевности. Игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве, што га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте. Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941.

Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина, оснивача и ктитора манастира, од скора се могу видети у манастиру.

Код манастира нас чека наше возило. За Београд полазимо у 18 h, правимо паузу у ресторану „Студенац“ крај Дрине. Одатле се види и чувена кућица кајакашког клуба. Планирани повратак у Београд је 22.30 h.

стаза до видиковца са видиковца Црњесково

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра, или евентуалних падавина. Храна из ранца.мост на Рачи, код Лађевца

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

1.900 дин

1.800 дин за чланове Клуба

 Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

јесен на Тари

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Камена гора-Побијеник; Старовлашко-Рашка висија

У нашем програму је већ била предвиђена акција по планини Побијеник и кањону Милешевске реке, која је на жалост због слабог интересовања морала бити отказана. Али, ови крајеви су толико живописни и разноврсни тако да не би било довољно ни много више времена како би се обишло све што постоји и виделе све лепоте које нам се тамо нуде. У ствари, овуда се углавном пројури на путу према црногорском приморју или планинама, а ретко се иде циљно да се посети и обиђе бар мало ових прелепих крајева.

Старовлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке. Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Старовлашка висија (мапа са сајта: http://upoznajsrbiju.weebly.com)Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Нешто од овога смо већ обишли, а овај пут ћемо видети и друге атракције које нам се пружају.

Петак, 14. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 16.00 h. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Правимо кратку паузу и онда продужавамо пут према Каменој гори где нам је база за следећа два дана боравка у овом крају.

 Стари бор

Субота, 15. август:

Одређена је за детаљнији обилазак планине Побијеник него што је то било предвиђено у претходном плану за јунску акцију. Побијеник је голет, богата пашњацима и изворима, а цео крај обилује изворима и потоцима.

Ђурђево брдо 

Налази се на левој обали реке Лим, а приступ је могућ са више страна (од Прибоја, Бистрице на Лиму, Пријепоља, Јабуке или долине Поблаћнице). Овај пут полазимо из правца Јабуке тј. од села Горње Бабине и засеока Врбово. Крећемо се југозападним обронцима Побијеника и преко Осовља и Забрдњих Тоца идемо према Бораку – највишем врху Побијеника (1423 m). Након тога се спуштамо јужном страном преко Шербетовца и Карауле и долазимо до места где нас чека наш превоз до објекта где нам је смештај.

Укупно ће бити око 20-ак km пешачења са 900 m у успону и исто толико у силаску. Акција је целодневна, крећемо се прелепим крајевима Побијеника и гарантујемо уживање у сваком тренутку.

Побијеник

Недеља, 16. август:

Овај дан је резервисан за лагани трекинг по Каменој гори. Имаћемо један освежавајући и одмарајући слободни боравак у природи. Посетићемо познати Стари бор, а у зависности од расположења ћемо направити и трекинг или према Црном Врху (1481 мнв) или на вис Камена Гора на тзв. Равној Гори (1483 мнв). Пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике према околним а такође и удаљеним планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

Туру завршавамо најкасније до 16 часова и онда крећемо натраг за Београд. Враћамо се преко Златибора и Чачка и правимо успутне паузе по потреби.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h на у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

4.900 дин

4.800 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализаторе. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). Ако у објекту где будемо смештени постоје услови за припремање хране, онда ће се о томе знати непосредно пред акцију. Такође ћемо тада знати и да ли у објекту евентуално постоји ресторан у коме се могу наручити оброци по потреби. О томе се можемо договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 14. августа тачно у 16:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 16. августа у вечерњим сатима (претпостављамо око 23.00 часа).

Акцију реализују

Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

и

Алекса Попадић

063 616 750

Камена Гора

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Језера и врхови Зеленгоре

Када се помене НП Сутјеска, увек се прво помисли на Маглић као највиши врх БиХ, онда на Волујак, па на јединствену прашуму Перућицу и шире подручје реке Сутјеске, а лепотица Зеленгора обично остане некако са стране. Није да се не посећује, али због тежег прилаза њеним најлепшим деловима, увек некако остаје чежња кад год се обилазе ови крајеви. Зеленгора је реком Сутјеском одвојена од Маглића и Волујака (Волујка), али је она са својом висином од 2014 мнв описана као најлепша и најпитомитија планина са предивним крајоликом и неколико чудесних ледничких језера. Овом приликом ћемо се и уверити у те тврдње.

  Маглић; Фото: Александар Вељковић Масив Зеленгоре; Фото: Александар Вељковић

Маглић (2386 мнв), Волујак (2377 мнв) и Зеленгора (2014 мнв) чине троугао високог горја Босне и Херцеговине, с тиме што је Зеленгора одвојена кањоном реке Сутјеске и долином Тјентишта.

Главни гребен Зеленгоре; Фото: Александар Вељковић На западној страни ове планине извире Неретва – једна од најлепших река овог поднебља. Велики број ледничких језера којима је Зеленгора прошарана (Орловачко језеро, Црно, Бијело, Котланичко, Штиринско, Горње и Доње Баре…) сваком посетиоцу пружају несвакидашњи доживљај нетакнуте природе, а све воде које теку са ове планине сливају се Неретвом, Сутјеском и Дрином према два мора – Јадранском и Црном.

Петак, 17. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ у петак 17. јула тачно у поноћ у 00.00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора и Мокре горе, улазимо у Босну и долазимо до Вишеграда где правимо паузу. Наставак пута је преко Горажда и Фоче до Тјентишта, па онда још мало до превоја Чемерно и ту напуштамо наше возило. Састајемо се са нашим водичима из Мостара и прелазимо са свим стварима у камион који нас вози до Орловачког језера (1438 мнв; дужина 350 м, ширина 100 м, дубина 5 м) где кампујемо.

 Орловачко језеро; Фото Александар Вељковић

По доласку на језеро, правимо малу паузу, па онда идемо на успон на највиши врх Зеленгоре – Брегоч (2014) мнв. Можда ћемо кренути и са превоја пре језера па се онда након обиласка врха спуштамо до њега. Трекинг је у дужини од око 9-10 км са успоном до 400 м у трајању од 4-5 сати и сасвим је довољно да се повратимо након ноћне вожње и тумбања у камиону до језера. Повратак у камп, ноћење у шаторима.

Субота 18. јули:

идемо у обилазак језера Зеленгоре. Полазимо од кампа, идемо на највеће Зеленгорско језеро – Штиринско (1672 мнв; дужина 600 м, ширина 300 м, дубина 4,5 м) и на најдубље – Котланичко језеро (1514 мнв; дужина 400 м, ширина 200 м, дубина 10 м). Тура је кружна, дужине око 16 км са успоном до 500-600 м и трајањем од 8-9 сати. Враћамо се другом стазом, а према жељама и могућностима учесника можемо и на лицу места да извршимо корекцију и да продужимо уживање до још неког локалитета. Увече је повратак у камп, вечера, дружење итд…

 Орловачко језеро Штиринско језеро Котланичко језеро

Недеља 19. јули:

предвиђен је трекинг у трајању од око 5 сати до оближњих врхова Лељен (1766 мнв) и Орловац (1962 мнв). У питању је опет кружна тура, коју завршавамо најкасније до 13-14 часова. Ко не жели да иде на овај трекинг, слободан је да ужива поред Орловачког језера и по ближој околини. Након тога, камион нас превози натраг до превоја Чемерно где нас чека наше возило које нас враћа за Београд. Враћамо се истим путем којим смо дошли и правимо паузе по потреби. Повратак се очекује до 24 часа увече.

Југово језеро и Тодор; Фото: Александар Вељковић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима. Опрема за камповање: шатор, врећа, подлошка и остале неопходне ствари.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 часова на састанку Клуба у Устаничкој 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА: 50 €

Учесници који још нису пуноправни чланови Клуба плаћају још по 100 дин.

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализатора. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), услуге водича на терену, такса за НП Сутјеска, превоз камионом људи и ствари, организацијски и остали трошкови.

У цену није урачунато: ноћење у шатору поред језера. Цена ноћења је 10 КМ по шатору за ноћ (око 5 €, дакле 10 € за две ноћи). Пожељно је ради смањена трошкова да се направи договор за спавање бар по два учесника у једном шатору.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи, кување на примусу…). Пошто идемо на камповање у нетакнуту природу, то значи да све што нам је потребно морамо понети са собом. Крај самог језера постоји извор који утиче у језеро.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 17. јула тачно у 00:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 19. јула у касним вечерњим сатима (до 24.00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Фото: Александар Вељковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.