Архива за Dragan Pavlović

Пројекција: ГРУЗИЈА

Ова земља није ни мало често у понуди, а такве дестинације буде знатижељу путника сладокусаца… Наш вечерашњи предавач то свакако јесте – Драган Павловић.

Пројекција ће бити одржана у среду 8. фебруара у 20 h у сали нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Добро нам дошли! 🙂

Грузија, позната и као Ђурђија (грузијски: საქართველო – Sakartvelo), је држава у источној Европи. Граничи се са Русијом на северу и североистоку, Турском и Јерменијом на југу, и Азербејџаном на југоистоку, док на западу излази на обале Црног мора.  Њеним доминирају високи планински ланци Великог Кавказа на северу са бројним врховима који прелазе 4.000 m надморске висине, укључујући и највиши врх у земљи Шхару (на надморској висини од 5.200 m) и Малог Кавказа на југу. Црноморско приморје је доста ниско и замочварено и од обале ка унутрашњости се у виду левка шири пространа Колхидска низија. Низијска подручја се налазе и у источним и централним деловима земље и прате токове највећик грузијских река Куре (или Мткварија) и њених притока. Западни део земље припада сливу Црног мора, док источни део отиче ка Каспијском језеру управо преко реке Куре.

Главни и највећи град у земљи је Тбилиси који је седиште председника и националне владе, док је од маја 2012. град Кутаиси центар законодавне власти (парламента). Већи градови су још и Батуми који има функцију административног центра аутономне републике Аџарије и Рустави (оба преко 100 000 становника). Град Поти који лежи у централном делу црноморске обале је најважнија грузијска лука. Већину популације (преко 80%) чине етнички Грузини, службени језик је грузијски (изузев на територији отцепљених република где се говоре абхаски и осетски језик), а око 80% популације су припадници Грузијске православне цркве. По државном уређењу Грузија је унитарна полупарламентарна држава у којој извршну власт деле председник и влада.

Република Грузија лежи на подручју геополитичке регије Закавказје, на самој граници између источне Европе и југозападне Азије, те се стога може сматрати подједнако и европском и евроазијском државом. Сами Грузини своју земљу називају балконом Европе. У геополитичком и културолошком погледу Грузија се сматра искључиво делом европског континента. Брда и планине покривају 87% површина. На северу се налази ланац планина Велики Кавказ. На југу су западне падине Малог Кавказа и вулканска област која је део Јерменске висоравни. Измећу њих се налази Колхидска низија.

Највиши врх је Шхара на Великом Кавказу са 5.068,9 m. Најдужа река Грузије је 1.364 km дуга река Кура (грузијски: Мтквари), која кроз Грузију тече 351 km, од југа ка истоку земље. Друге веће реке су: Аласани (351 km), Риони (333 km) и Енгури (213 km). Највеће језеро је Паравани (37,5 km²) на 2.073 m надморске висине. Пећина Вороња је са 2.190 m дубине најдубља пећина на свету. Планине Кавказа штите Грузију од хладног ваздуха са севера, док утицај Црног мора доноси топлије време. Клима Грузије је влажно-суптропска на западу до сушне и умерене климе на истоку. Просечна годишња температура ваздуха је 15 °C на западу, а 11 до 13 °C на истоку. На западу годишње падне 3.000 mm падавина, а на истоку само 400.

Изворно име за Грузију је Сакартвело (грузијски  საქართველო) и у приближном преводу означава картвелијанску земљу. Термин је кованица две речикартвел-и (грузијски  ქართველ-ი) која представља етноним и односи се на становнике централног грузијског региона Картли који се може сматрати језгром древне грузинске државе, и циркумфикса „са + народ + о“ који представља класичну конструкцију у грузијском језику за етнониме (у буквалном преводу „територија где живе …“). Од почетка 9. века термин Сакартвело је захваљујући ширењу јединствене вере, језика и културе постепено почео да се односи на подручје свих грузијских држава изван самог региона Картли. Грузини себе називају Картвелеби (грузијски  ქართველები), а свој језик картули (ქართული).

Према древним грузијским рукописима (грузијски  ქართლის ცხოვრება; Картлис цховреба) предак древник Картвелијанаца је био Картлос који је по предању био праунук најстаријег синабиблијског пророка Ноје, Јафета од којег су после великог потопа настали сви европски народи (јафетити). Антички грчки и римски аутори су становнике данашње западне Грузије називали Колхиђанима, а њихову земљу Колхидом, док су они на истоку били Иберијанци или Иверани, а њихова земља Иверија.

Термини Георгија, односно Георгијанци у западноевропским средњовекивним црквеним списима су у директној вези са ранохришћанским светитељем Светим Георгијем (тј. Св. Ђорђем или Св. Ђурђом, па отуд и назив Ђурђија) који је у то време међу хришћанским становницима Кавказа био веома поштован (и који се и данас поштује и слави као заштитних грузијске државе и народа). На подручју данашње Грузије постојала су још током античких времена моћна и независна краљевства. Краљевине Колхида и Иберија су још у IV веку примиле хришћанство, па се Грузија може убрајати међу најстарије хришћанске земље на свету. За више о историји Грузије кликните овде.

Пројекција: ТИБЕТ

Још једно далеко одредиште, које ће нам приближити велики путник и планинарски водич ПСД „Копаоник“ из Београда – Драган Павловић.

Пројекција ће бити одржана у среду 25. јануара у 20 h у сали нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Добро нам дошли! 🙂

Тибет (тибетански: བོད་, Вајли: Bod , кин. 西藏自治区, 西藏自治區, Xīzàng Zìzhìqū) велика је висораван у централној Азији, североисточно од Хималаја, која представља традиционалну постојбину Тибетанаца као и других етничких група као што су Монпе, Цјан и Лоба, а у којој такође живи бројна заједница Хан Кинеза и Хуија. Назив Тибет, који се користи у већини европских језика потиче из арапског или персијског Töbän – висина, висораван. Тибетанци своју домовину називају Бод (изговара се по у неким дијалектима тибетаског). Сматра се да је најбољи превод те реци – отаџбина. кинески назив за Тибет је Ш’идзан’. Постоји више тумачења овог назива.

Тибетанска висораван је највиша висораван света, налази се просечној надморској висини од 4.900 m и често је називан Кров света. Највиши врх света Монт Еверест налази се на граници Тибета и Непала. Пустињска тибетска висораван је изграђена од магматских стена, гранита и кречњака, издвојена планинским ланцима и дубоким долинама, а због висине хладна. Северни Тибет је скоро беживотна пустиња, Цан Тан, са само 100-150 mm падавина годишње. Јужни Тибет је влажнији, иако и њему Хималаји ускраћују падавине. Иако су падавине на Тибету оскудне и снежне, на њему изивиру велике реке: Јангце, Хуангхе, Инд, Меконг, Брамапутра и Ганг. Бројна су и језера, пространа и висока. Највеће међу њима је Гегри Нор (2.500 km) на 5.627 m надморске висине. Још више је језеро Апорткона 6.465 m, а безимено језеро је највише на Земљи (6.858). Вода језера је најчешће слана и не отиче.

Економијом Тибета доминира натурална пољопривреда, иако се последњих деценија у Тибету развио и туризам. Доминантна религија Тибета је тибетански будизам, иако постоје и муслиманске и хришћанске мањине. Тибетански будизам даје снажан утицај уметности, музици и фестивалима у региону. Тибетанска архитектура одржава кинески и индијски утицај. Традиционална кухиња Тибета се темељи на печеном јечму, месу од јака и тибетански чај.

Већину становништва чине Тибетанци. Значајан проценат Кинеза доселио се на Тибет углавном током шездесетих и седамдесетих година XX века због тадашње комунистичке политике и покушаја асимилације Тибетанаца. Већина становништва служи се тибетанским језиком који је признат поред званичног кинеског. Доминантна религија јебудизам. Тибет је традиционални центар тибетанског будизма, који се проширио и ван његових граница. Такође је дом спиритуалистичке традиције зване Бен. Становништво говори великим бројем сродних дијалеката који чине јединствен тибетански језик, а постоји и тибетанско писмо. Доминантан је утицај будистичке културе. Палата Потала, бивша резиденција Далај Ламе и Норбулингка, летна резиденција Далај Ламе, су грађевине под заштитом УНЕСКО. Током шездесетих година XX века комунисти су уништили или оштетили велики део културног наслеђа.

Тренутну верзију тибетанске заставе представио је тринаести Далај Лама 1912. Године 1951. Тибет је заузела НР Кина. Влада Тибета предвођена четрнаестим Далај Ламом је 1959. била присиљена да напусти домовину и успостави владу у изгнанству у Дармсали у северној Индији. Влада у изгнанству тражи независност Тибета, позивајући се на историјско право и постојање древне тибетанске државе. Она је наставила је да користи заставу, чије је приказивање Влада Кине забранила да би спречила тежње ка независности.

Подручје Тибета чини неколико историјских регија: Амдо, Кхам и У-Тсанг. Више о историји Тибета видећете ако кликнете овде.